Ansamblu „Kamernog teatra 55“ u Sarajevu uručena je nagrada za predstavu „Sjećaš li se Doli Bel“, koja je glasovima publike proglašena za najbolju na 28. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“. Nagradu je najmlađem članu ansambla Sinu Kurtu uručio Vladimir Đuričić, direktor Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ u Zaječaru.

• 

• 

Osmi festivalski dan

Dodelom priznanja večeras je spuštena zavesa na
28. Festival „Dani Zorana Radmilovića“

Žiri 28.Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu : Nebojša Bradić, predsednik, Duško Ljuština, član i Dr Miroslav Radonjić,član, doneo je odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Radetu Šerbedžiji za ulogu Džordža u predstavi „Кo se boji Virdžinije Vulf“ po tekstu Edvarda Olbija u režiji Lenke Udovički i produkciji Кazališta „Ulisses“, Zagreb i Beogradskog dramskog pozorišta. Obrazlažući nagradu predsednik žirija Nebojša Bradić je istakao „Virtouzna i suptilna , pročišćena do suštine, glumačka igra Radeta Šerbedžije duboko promišlja društvo i svet u kome živimo i umiremo.“
Laureat festivala Rade Šerbedžija obratio se putem video linka:
„Zahvaljujem se na veličanstvenoj nagradi koja nosi ime mog prijatelja, jednog od najvećih glumaca na ovim našim prostorima, Zorana Radmilovića Zoki. Žao mi je što neću biti večeras sa vama na zatvaranju festivala jer imam koncerte u Sloveniji i Zagrebu. Ali kao da sam s vama. Popićemo čašu vina da nazdravimo festivalu, da nazdravimo umetnosti da vam se zahvalim, i žiriji i publici pozorišnog festivala u Zaječaru. I mojoj rediteljici i svim mojim prijateljima sa kojima sam napravio predstavu „Ko se boji Virdžinije Vulf? “
A šta da kažem u času primanja nagrade. Citiraću Bertolda Brehta koji je rekao pred II svetski rat – zaista živimo u teškim vremenima. Da i mi zaista živimo u teškim, možda najtežim vremenima ove civilizacije. Svedoci smo užanih ekoloških katastrofa sa kojima se susreće ova naša planeta, svedoci smo nepravednih ratova koji uzimaju nevine živote, svedoci smo užasnih korpucija, svedoci smo bede i nemaštine u kojoj živimo i koju naš narod vidi. Šta mora umetnost? Mora biti hrabra, mora biti odvažna, mora svetu pokazati njegovo lice i naličje i vlast prisiliti da se pogleda u ogledalo. Moramo praviti hrabre, umetničke projekte, samim tim braniti svoj narod, svoju naciju, svoje ljude. Da izdrže, da pobede zlo oko njih, da prave jedan dostojanstveniji život za svoju decu. Život koji ovaj narod zaslužuje, sećajući se divnih Nikole Tesle, Branka Miljkovića, Ivana Gorana Kovačića. Živjeli. Ne dajte se!“ poručio je Rade Šerbedžija putem video linka.
Žiri u istom sastavu doneo je odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Кo se boji Virdžinije Vulf“ Кazališta „Ulisses“ i Beogradskog dramskog pozorišta.
„Scenografija Stefano Кatunara i kostimi Bjanke Adžić Ursulov pružili su pravi umetnički doživljaj, dali preciznu atmosferu za odličnu predstavu „Кo se boji Virdžinije Vulf““, stoji u obrazloženju žirija.
Najbolja predstava po izboru publike, sa prosečnom ocenom 9,54, je predstava „Sjećaš li se Doli Bel“ Abdulaha Sidrana u režiji Kokana Mladenovića, u izvođenju ansambla Kamernog teatra 55 iz Sarajeva. Upravnik teatra Emir Hadžihafizbegović uputio je pismo zahvalnosti koje je pročitao umetnički rukovodilac pozorišta Miloš Đuričić:
„Dragi prijatelji, neopisiva je radost kada glumac na sceni doživi ovaciju publike, kao nagradu za svoj trud i rad na nekoj ulozi, predstavi, komadu. Još je veća radost kada stručni ljudi i kolege prepoznaju i one tanane detalje vezane za našu struku, pa i to nagrade i daju mu vrijednost. Međutim, mislim da je najveća radost za jedan teatar i za jedan ansambl, dakle za sve one koji se vide i ne vide na sceni, kada predstava osvoji nagradu publike, a pogotovo na jednom ovako značajnom i velikom festivalu kao što je ovaj. Ovo je naša kolektivna pobjeda i kolektivna radost koju dijelimo zajedno sa rediteljem Kokanom Mladenovićem. ‘Doli Bel’ je rezultat plemenitog, posvećenog i krajnje umjetničkog odnosa prema poslu i ta sarajevska priča iz 60-tih godina prošlog vijeka nikoga sa ovih naših zajedničkih prostora ne ostavlja ravnodušnim. Radeći na predstavi trudili smo se teatru vratiti ono opće mjesto koje mu u kulturi naših društvenih konteksta pripada, a koje je padom sistema vrijednosti zadnjih nekoliko desetljeća ozbiljno narušeno. Teatar je od stare Grčke pa naovamo, uvijek imao dva zadatka. Da otvara probleme i da popravlja ljude. Ako otvori problem, to je već bio uspjeh, a ako još popravi čovjeka – to je trijumf teatra. Vođeni tom iskonskom teatarskom misijom gradili smo ovu priču i ove nevjerovatne likove. Vaša nagrada, kao i ostale koje smo do sada osvojili sa predstavom “Sjećaš li se Doli Bel” za nas su i obaveza da u budućem radu čuvamo sve one teatarske atribute i njegovu magiju i ljepotu zbog kojih smo se i odlučili baviti ovim nevjerovatnim poslom.Još jedno veliko hvala publici i žiriju koji su donijeli ovakvu odluku, i nastavimo svi zajedno raditi na afirmaciji kulture, tom jedinom smislu u ovom obesmišljenom svijetu.“ ističe u pismu Emir Hadžihafizbegović.
Festivalske nagrade biće naknadno uručene.
Žiri 2. Festivala malih pozorišnih formi u sastavu: Ivan Bekjarev, predsednik,Spasoje Ž. Milovanović,član i Nenad Novaković, član, jednoglasno je doneo odluku da za najbolju predstavu proglasi „Кrojcerovu sonatu“ u izvođenju Vlada Кeroševića za intenzitet emocija i vanrednih kontrasta raspoloženja u tumačenju jednog od najznačajnijih likova svetske književnosti. Vlado Кerošević je svojom interpretacijom mračnog, diskutabilnog i kontroverznog Pozdniševa učinio da se pozorište u punom svom sjaju predstavi kao najznačajnija umetnost, stoji u obrazloženju žirija.
Nagradu je Keroševiću uručio predsednik žirija ivan Bekjarev. Duboko dirnut nagradom Kerošević je rekao:
„Čast je držati velikana južnoslovenskog glumišta u naručju, Hvala vam, hvala Gradu Zaječaru, hvala vama draga publiko zato što znate da dišete za ovu scenu. A posebno vam hvala zato što sam otkrio na izvođenju ove monodrame da umete i da ne dišete. Za to nedisanje moj aplauz vama . Zaječar i ja smo u jednoj sjajnoj interakciji već jedno sedam, osam godina. Ovde sam dolazio sa svojim studentima na Antika fest i tu smo odigrali trilogiju antičke književnosti na šta sam beskrajno ponosan. Ovo je prvi put da sam učestvovao na Danima Zorana Radmilovića, da sam hodočastio u hramu velikana južnoslovenskog glumišta i prilikom tog hodočašća. Eto imao sam sreću da u prvom kontaktu da budem nagrađen. Beskrajno sam srećan, ushićen i ponosan. Ne znam kako da saberem emocije. Od sinoć, kad sam čuo da sam nagrađen, prosto nisam mogao da spavam i jedva sam čekao da dođem u Zaječar i da ovu radost podelim sa vama. U mom životu sam, koji nije tako kratak, dobio sam mnogo stručno -umetničkih nagrada i priznanja. Ali ova nagrada koja nosi ime ovog velikana čini me posebnim čovekom. Ja sam večeras postao bolji čovek, i prema tome bolji umetnik. Još jednom hvala stručnom žiriju koji je umeo da prepozna ono što sam doneo na scenu, hvala publici koja osim što je disala i nije disala sa mnom. I da živi grad Zaječar, da živi pozorišna umetnbost i da živi ova festival još dugo, dugo”, rekao je Kerošević.
„Posebno me raduje što Festival „Dani Zorana Radmilovića“ traje već 28 godina. Bilo je godina koje su pojeli skakavci i koje bismo radije zaboravili ali poslednjih godina festival ponovo raste, krupnim koracima grabi napred i sada je jedan od najboljih pozorišnih festivala u Srbiji danas”, istakao je na svečanosti dodele nagrada Vladimir Đuričić direktor Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ i Narodnog pozorišta Timočke Krajine koje nosi ime slavnog glumca.
„Ovaj Festival pored tima iz pozorišta prave i brinu o njemu naši prijatelji iz Beograda, Novog Sada,Niša ali i iz Sarajeva, Banja Luke i iz Hrvatske i svima se zahvaljujem.Imali smo dosta sreće sa selekcijom.Tokom trajanja festivala bile su pune obe sale , i ovde i u Kotlujevcu, što je za grad veličine Zaječara veliki uspeh“ rekao je Đuričić.
Potom je Žiki Nikoliću, uredniku i voditelju emisije „Žikina šarenica“ uručio statuetu Zorana Radmilovića i povelju za dugogodišnju promociju Zaječara, ovog festivala, istočne Srbije, ali i Srbije u celini. „Žika Nikolić je kao novinar učinio više za kulturu od onih koji od kulture žive“, rekao je Đuričić.
Žika Nikolić je zahvaljujući na priznanju istakao da nije prvi put na festivalu, da je bio ovde pre 10 godina i da je bio oduševljen atmosferom.
„Moja podrška ovom pozorištu leži i u tome što mi provincijalci u Beogradu laklo napravimo program, ali ostati u svom zavičaju i praviti ovakve festivale je pravi podvig“ rekao je Nikolić.
U čast nagrađenih izvedena je predstava „Brodolomke“ Kazališta Moruzgva iz Zagreba. Dodeljen je i poslednji Zoranov brk na ovom festivalu . Dobitnica je Ecija Ojdanić za ulogu Dinke. U čast nagrađenih na maloj sceni u Kotlujevcu izvedena je predstava “Kod kuće/Kabul” Narodnog pozorišta iz Beograda u kojoj igra Dušanka Stojanović Glid. Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Najbolji glumac 28. Zoranovih dana Rade Šerbedžija, najbolja predstava po izboru publike „Sjećaš li se Doli Bel“, Nagrada za vizuelni identitet „Krstomir Milovanović“ dodeljena predstavi „Ko se boji Virdžinije Vulf“, najbolja predstava 2.Festivala malih pozorišnih formi „Krojecerova sonata“ u izvođenju Vlada Keroševića
Žiri 28.Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu : Nebojša Bradić, predsednik, Duško Ljuština, član i Dr Miroslav Radonjić,član, doneo je odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Radetu Šerbedžiji za ulogu Džordža u predstavi „Кo se boji Virdžinije Vulf“ po tekstu Edvarda Olbija u režiji Lenke Udovički i produkciji Кazališta „Ulisses“, Zagreb i Beogradskog dramskog pozorišta. U obrazloženju žirija se kaže:
„Virtouzna i suptilna , pročišćena do suštine, glumačka igra Radeta Šerbedžije duboko promišlja društvo i svet u kome živimo i umiremo.“
Žiri u istom sastavu doneo je odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Кo se boji Virdžinije Vulf“ Кazališta „Ulisses“ i Beogradskog dramskog pozorišta.
„Scenografija Stefano Кatunara i kostimi Bjanke Adžić Ursulov pružili su pravi umetnički doživljaj, dali preciznu atmosferu za odličnu predstavu „Кo se boji Virdžinije Vulf““, stoji u obrazloženju žirija.
Najbolja predstava po izboru publike, sa prosečnom ocenom 9,54, je predstava „Sjećaš li se Doli Bel“ Abdulaha Sidrana u režiji Kokana Mladenovića, u izvođenju ansambla Kamernog teatra 55 iz Sarajeva.
Žiri 2. Festivala malih pozorišnih formi u sastavu: Ivan Bekjarev, predsednik,Spasoje Ž. Milovanović,član i Nenad Novaković, član, jednoglasno je doneo odluku da za najbolju predstavu proglasi „Кrojcerovu sonatu“ u izvođenju Vlada Кeroševića za intenzitet emocija i vanrednih kontrasta raspoloženja u tumačenju jednog od najznačajnijih likova svetske književnosti. Vlado Кerošević je svojom interpretacijom mračnog, diskutabilnog i kontroverznog Pozdniševa učinio da se pozorište u punom svom sjaju predstavi kao najznačajnija umetnost, stoji u obrazloženju žirija.
Svečanost dodele nagrada je večeras u 20:00 sati u sali pozorišta. U čast nagrađenih, u nastavku programa biće odigrana predstava „Brodolomke“ Kazališta Moruzgva iz Zagreba. Ove godine još jedna predstava biće odigrana u čast nagrađenih, „Kod kuće/Kabul“ Narodnog pozorišta iz Beograda, u izvođenju Dušanke Stojanović Glid, od 18:00 sati u Centru za kulturu u Kotlujevcu.

• 

• 

• 

Sedmi festivalski dan

Poslednja takmičarska predstava ovogodišnjih Dana Zorana Radmilovića bila je „Osama – kasaba u Njujorku“ Zvezdara teatra, priča o generaciji koja je bezbrižno odrastanje u Jugoslaviji zamenila ratom i emigracijom. Ekipa mladih glumaca predvođena Andrijom Кuzmanovićem, donela je energiju na scenu i u potpunosti opravdala rizičnu podelu bez velikih zvezda reditelja Darka Bajića. Uostalom to potvrđuju i dosadašnje nagrade koje je „Osama – kasaba u Njujorku“ do sada dobila. Andrija Кuzmanović, koji je bio izvanredan, već je dobio nagradu za najbolju glavnu mušku ulogu u sezoni 2017/2018, Belgrade Edt Culture blog, Gran pri za najbolju mušku ulogu na 35. Susretima pozorišta/kazališta Bosne i Hercegovine 2018. U Brčkom, najbolji je glumac 14. Međunarodnog festivala pozorišta „Zlatna vila” u Prijedoru ove godine. Ovim nagradama dodao je i Zoranov brk, za glumca večeri na 28. Danima Zorana Radmilovića.
-Imam jednu teoriju da je omiljeni glumac onaj koga bi voleo najviše da zagrliš bio živ ili više nije među nama. A to je ovaj čovek čiju sam nagradu večeras dobio. Verovatno još uvek nisam svestan koliko sam srećan zbog predstave i zbog svega, ali je ovo definitivno nešto što mi mnogo znači u životu. – kazao je po dobijanju svog prvog Zoranovog brka Andrija Кuzmanović.
O ulozi koju je ostvario u predstavi ,,Osama – kasaba u Njujorku” Кuzmanović kaže:
„Već neko vreme mogu da igram samo stvari koje volim. Mislim da su ljudi kod nas u zemlji Srbiji, pogotovo mlađi glumci, ja sam to do skora bio, prinuđeni da nekad rade zbog toga da bi ih i dalje zvali ili da bi zaradili neke pare. Znamo koliko se zarađuje ovde kod nas, mi nismo holivudki glumci ni evropska A liga, ali po kvalitetu smo sve to, siguran sam. I mislim da nemaju neki luksuz da igraju samo ono što vole. Ja sam napunio 35 godina I sebi mogu da dozvolim tako nešto. I ovo je definitivno jedna od uloga u kojoj uživam i koliko god bio umoran i dolazio sa snimanja ili neke druge predstave ovoj se uvek radujemi kao da igram prvi put,“ rekao je Andrija Кuzmanović.
28.Pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića“ završava se večeras dodelom nagrada za najbolje glumačko ostvarenje kao i za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ a biće proglašena i najbolja predstava po izboru publike. Takođe, biće proglašen najbolji glumac na 2. Festivalu malih pozorišnih formi. Početak svečanosti je u 20:00 sati a u čast nagrađenih biće izvedena predstava „Brodolomke“ Кazališta Moruzgva iz Zagreba. Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

• 

• 

• 

Pretposlednje večeri 2. Festivala malih pozorišnih formi U Centru za kulturu u Кotlujevcu izvedena je monodrama „Don Žuan iz Leušića“, Srpske scene pozorišta „Merlin“ iz Temišvara. Autor teksta je Borisav Atanasković, a režiju i scensku postavku potpisuje Madalina Petre Gitesku. Igra Marko Adžić.
Кomad govori o naizgled velikom ljubavniku Rajku Ričeviću koji govori o burnom životu protraćenom sa 13 žena , ali ga i dalje muči seta za velikom ljubavlju.
Svaka od njih ostavlja dubok trag na njegovoj koži i srcu, ali nijedna kao prva žena, Perunika, zbog koje uporno i iznova pravi sve te ljubavne promašaje, sadržaj je monodrame koju je publika odlično prihvatila.
Prema rečima glumca Marka Adžića, on je 2005.godine došao do teksta Borisava Atanaskovića „Don Žuan iz Leušića“ koji je bio napisan kao radio drama i odradio je komad kao svoju diplomsku predstavu.Vratio se ovoj monodrami posle desetak godina, a večeras je izvedena premijera predstave u Srbiji
Ovo je poslednja predstava koja je izvedena u takmičarskom delu 2. Festivala malih pozorišnih formi. Sutrašnja monodrama „Кod kuće /Кabul“ Scene „Radionica“ Narodnog pozorišta iz Beograda, u izvođenju Dušanke Stojanović Glid biće odigrana u čast nagrađenih. Početak je u 18:00 sati. Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

Šesti festivalski dan

U takmičarskoj konkureniciji 28. “Dana Zorana Radmilovića” ove godine je i Narodno pozorište Republike Srpske sa “Predstavom Hamleta u selu Mrduša Donja” koja je odigrana šeste festivalske večeri. Pred zaječarskom publikom bila je postavka čuvenog Brešanovog teksta koju kao režiser potpisuje Nikola Pejaković. Po njemu ne postoji ništa aktuelnije, u ovome času, od Brešana. “Ne postoji ništa mudrije, pametnije i tačnije rečeno o nama sa ovih balkanskih prostora, o našem mentalitetu, nego što su rekli Nušić i Brešan. A između njih ‒ Кovačević.” navodi Pejaković u tekstu koji prati predstavu. Glumački ansambl Narodnog pozorišta Republike Srpske je ovu priču o mentalitetu i nakaradnoj filozofiji života pretvorio u predstavu koja se bazira i na komediji i na kritici vremena današnjeg. Iako je od njenog nastajanja prošlo više od pola veka, vreme nije otupelo njenu oštricu, pa ona i danas podbada, kritikuje i izvrgava ruglu, govoreći o vlastoljubivosti, pohlepi i primitivizmu istovremeno pokazujući da promena sistema ne znači i promenu mentaliteta. Zato bez imalo problema pronalazi put do današnjeg gledaoca. To su potvrdili i Zaječarci koji su dugotrajnim aplauzom pozdravili glumački ansambl Narodnog pozorišta Republike Srpske. Nagrada za glumca večeri pripala je Željku Erkiću za ulogu Bukare.
“Ovo je jedna od najomiljenijih nagrada, jedna od najprestižnijih, za jednog glumca ovo je nagrada koju poželi da dobije, da radi ovaj posao upravo zbog ove nagrade. Naravno, postoji i ona glavna nagrada koja je još bolja i još veća, još značajnija. A i samo ime Zoran Radmilović sve govori.” – kazao je novinarima dobitnik Zoranovog brka Željko Erkić.
“Hamleta u Mrduši Donjoj” u Narodnom pozorištu Republike Srpske radili smo zajedno, bio je to timski rad. – pojašnjava Erkić. “Svi smo sve vreme na sceni, zajedno. Niko nema nekog posebnog izdvojenog prostora na sceni. Tu ideju imao je reditelj Nikola Pejaković koji je tu čitavu priču pomerio u današnje vreme i time približio likove.Rekao je da su ti likovi ovdašnji političari koji su iskoristili lov u mutnom, a korišćenje dijalekta koji oni, na žalost i danas imaju, olakšalo je da ih prepoznamo i ostvarimo na sceni.” – objašnjava Erkić.
Vladimir Đorđević koji je tumačio Učitelja kaže da je glumačka ekipa prepoznala situaciju, tema im je bila bliska i ono što se događa na sceni kod publike dobro prolazi. “Publika u Zaječaru je dosta dobro reagovala ovde, iako nije odmah prihvatila jezik predstave.“
Uoči predstave , upravnik Narodnog pozorišta Republike Srpske Nenad Novaković predstavio je knjigu „Peter Handke u Narodnom pozorištu Republike Srpske“. Ovo izdanje sadrži dela Handkea, jednog od najboljih dramskih pisaca na svetu, ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade , koja su izvođene u ovom pozorištu.
Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

• 

• 

• 

Glumac Milan Dimić izveo je večeras na Festivalu malih pozorišnih formi, monodramu ,,Ima neka tajna veza“ posvećenu srpskom pesniku, književniku i televizijskom autoru Dušku Trifunoviću. Monodrama prati život Trifunovića od odlaska iz Sarajeva do dolaska u Novi Sad, gde odvojen od dece i žene, živi i putuje u nemaštini , samo sa jednom kartom koju koristi u vozu. Predstava ,,Ima neka tajna veza“, u kojoj ima mnogo Trifunovićeve poezije,muzike i doživljaja, nastala je na četvrtoj godini glume Dimića u Banjaluci. Mladi glumac je sam režirao, radio dramaturgiju, mesecima skupljao podatke i napravio koncept drame.
,,Dolazim sa Pala gde se održavaju večeri posvećene Dušku Trifunoviću. Pošto sam bio redovni posetilac ovih večeri zavoleo sam Duškovu poeziju. Ovom predstavom pokušavam da oživim lik i delo velikog umetnika koji je, čini mi se, nepravedno zapostavljen. Bio je vanvremenski pesnik i zainteresovao me je njegov skromni život. Ljudi čak i ne znaju da je on autor mnogih poznatih pesama i da je pisao velike hitove za Bijelo dugme, Arsena Dedića, Indekse. To me je nadahnulo. Zadatak nije bio nimalo lak, a u monodrami igram pisca u prvom licu. Pored Duška, pojavljuje se još šest likova koje suptilno uvlačim u čitavu priču. To su njegovi poznanici i kolege. Predstava je odlično prihvaćena kod publike, koja je oduševljena što se neko tako mlad bavi pesnicima i poezijom. Moja mobilna monodrama se može igrati bilo gde i zahvalan sam profesorima što su nam dali ovaj zadatak, jer me ispunjava i uvek mi je veliki izazov i čast da je igram. Predstava se igra širom Bosne i Hercegovine i regiona, i iskreno se nadam da će se igrati još dugo“ ,rekao je mlad i talentovan glumac Milan Dimić.
Monodrama „Ima neka tajna veza“ doživela je u Zaječaru svoje dvadeset osmo izvođenje. Do sada je nastupala na brojnim festivalima: Danima Branka Radičevića u Novom Sadu gde je dobila Brankovu nagradu, u Mostaru na Šantićevim večerima poezije, naTeatar Festu u Banjaluci.
Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

,,U pozorištima Srbije jedan od ključnih problema jeste obnavljanje kadrova što je glavni kočničar perspektive” kazao je dramaturg Željko Hubač,moderator tribine ,, Položaj i perspektiva mladih pozorišnih umetnika u Srbiji danas” održane u okviru pratećeg programa Festivala u galeriji Centra za kulturu u Kotlujevcu. Po njemu, neophodno je pronaći rešenje i jedno od mogućih je niz festivala mladih pozorišnih autora u Srbiji, kao i da se na festivalima kojih ima puno u Srbiji, ova tema nametne, kako bi se u tim mikrosredinama učinio neki pomak koji nije sistemski, ali je ipak pomak. Hubač je kao primere dobre prakse učesnicima tribine naveo načine koji se primenjuju u pozorištima u Nemačkoj i Švedskoj, različitim pokušajima da se što veći broj mladih ljudi involvira u proces i to na nivou osnovnog od majstora dekora do reditelja, glumaca, dramaturga .

Različiti metodi se primenjuju, a jedan od njih na koji je Hubač ukazao, je formiranje male scene (60 do 80 gledalaca) i mali budžeti koji su isključivo namenjeni mladim autorima.Ovakva praksa mogla bi da se primeni i u pozorištima u Srbiji, smatra Hubač.
Na tribini su mogla da se čuju iskustva ne samo iz Srbije, već i iz Hrvatske i Republike Srpske o kojima su govorili Spasoje Ž. Milovanović, direktor Narodnog pozorišta Niš, Nenad Novaković, direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske, Duško Ljuština, upravitelj kazališta Ulysses u Zagrebu, Miran Hajoš, ravnatelj Кazališta u Virovitici i Vujadin Milošević glumac i član gradskog veća u Zaječaru zadužen za kulturu. Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

U Radul begovom konaku, kao deo pratećeg programa “Dana Zorana Radmilovića” otvorena je izložba slika „Lica zemlje i lica ljudi“ slikara mr Draga Simića iz Loznice. Postavka obuhvata ciklus od 22 dela, žanrovski bogatog opusa. Simić je kroz izložene slike ispričao priču o predelima i ljudima iz svog kraja, a portretima naših znamenitih ličnosti i pejzažima, nastojao je da prikaže vezu između ljudi i mesta odakle su potekli.
“Lica ljudi ili lica zemlje svakako su slikareva iskustva koja sežu i van granica platna, a sva se opet mogu sažeti u samo jednoj slici, bila to zelena prostranstva, portreti običnih ljudi, Ivo Andrić…” zabeležila je istoričarka umetnosti Marina Cvetanović u katalogu koji prati Simićevu izložbu. Govoreći na otvaranju izložbe, Marina Cvetanović navela je da Drago Simić svaki put donese nešto novo, a njegovu umetnost sažela u rečenicu: „ Šta god vidi – doživi, što doživi – naslika, što nasila – oživi.” Mr Drago Simić rođen je u Pelagićevu 1963. godine. Akademiju likovnih umetnosti završio je u Sarajevu u klasi profesora Milivoja Unkovića. Izlagao je na 40 samostalnih i 50 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a zaposlen je u Centru za kulturu „Vuk Кaradžić“ u Loznici. Jedan je od osnivača i organizatora Đačke likovne kolonije i Međunarodne multimedijalne studentske kolonije u Tršiću. Već dve godine selektor je likovne kolonije „Gamzigrad”. Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

• 

Peti festivalski dan

Zoranov brk dodeljen Jovani Gavrilović
U Ateljeu 212 „Petrijin venac“ prvi put je postavljen 1976. godine kada je adaptaciju Mihailovićevog teksta i režiju potpisala Ognjenka Milićević. Novo čitanje romana Dragoslava Mihailovića, u režiji Bobana Skerlića i dramatizaciji Mile Mašović Nikolić u takmičarskoj je konkurenciji međunarodnog pozorišnog festivala „Dani Zorana Radmilovića“ koji je u toku u Zaječaru. Lik žene sa sela teške životne sudbine oživele su tri glumice. Petriju iz mlađih dana igra Marta Bjelica, zatim Petriju u gradu tumači Jovana Gavrilović, a Petriju kao udovicu Milica Mihajlović. Pored njih tri, u predstavi koja prikazuje borbu žene koju u životu gnječi patrijalni sistem vrednosti, igraju i Ivan Marković, Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Isidora Minić, Jelena Rakočević, Vladislav Mihailović.
Dramaturškinja Mila Mašović Nikolić je bogatstvo Petrijinog lika spojila u tri lica jedne žene smeštene u različite faze života i društva. Bez obzira na različito vreme, Petrija je svaki put marginalizovana, samo što je kontekst drugačiji. Ova uzbudljiva dramska forma utiče na publiku da se suoči sa pitanjima koja proizilaze iz patrijahalnog sistema vrednosti i porazmisli o njima. Jer i nekada i sada patrijalhalni sistem vrednosti je neumoljiv i gazi bez pardona.
Sve tri Petrije bile su više nego ubedljive, a po oceni stručnog žirija izdvojila se Jovana Gavrilović kojoj je kao glumici večeri pripao Zoranov brk.
„Jako sam ushićena. Nisam se baš tome nadala, ali sa druge strane nekako posebno vezano za ovu predstavu svaku nagradu doživljavam kao jednu kolektivnu nagradu. Srećna sam i zbog sebe i zbog ostatka ansambla i svih učesnika naše priče koju smo stvarali i stvorili. Mislim da je to divno priznanje za nas“, kazala je Jovana Gavrilović i sa novinarima podelila svoj doživljaj Petrije.
„Nekako smo se trudili radeći Petriju da kroz rad i sva buduća igranja doživljavamo svi kolektivno, tako da se nisam fokusirala posebno samo na gradsku, srednju Petriju, nego smo se bavili celokupnim životom te žene i uopšte ženom kao bićem u jednom trenutku, u jednoj ženi, negde u ovom univerzumu. Tako da se nekako na jedan čudan, magičan način, pojedinačno svi članovi ove predstave bavimo tim likom. Za neke ona predstavlja nešto vrlo intrigantno, nešto što možda u životu nisam imala prilike da susretnem neku heroinu sa naših prostora, ženu snažnih kostiju, dobre cirkulacije, bistrog i brzog uma i velikog velikog srca. Tako da je trenutno doživljavam kao jednu ženu iz mašte koja bih, možda, volela da budem” , rekla je dobitnica Zoranovog brka.

Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

• 

• 

• 

• 

U okviru pratećeg programa 28.festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u zaječarskom teatru i otvorena je izložba fotografija i predstavljena knjiga „Uspomenar 3“ Milana Cacija Mihailovića, književnika i glumca. Na taj način Narodno pozorište Timočke Кrajine “Zoran Radmilović“ pridružuje se obeležavanju 50 godina rada i 70 godina života ovog glumca i književnika.Tim povodom, direktor Vladimir Đuričić uručio mu je povelju i statuetu Zorana Radmilovića i zahvalio na svemu što je učinio za Zaječar, za naše pozorište, ali za kulturu u Srbiji.
Caci Mihailović odigrao je više od 120 uloga u pozorištima u Beogradu i Srbiji, oko 150 uloga na televiziji i filmu i oko 700 uloga u dramskom programu Radio Beograda.Diplomirao je glumu 1972. Godine.Кao stipendista Narodnog pozorišta u Beogradu odigrao je više uloga u tom pozorištu. U Ateljeu 212 je od 1972. godine do penzionisanja,2014. godine. Od velikog broja uloga koje je odigreao u Ateljeu izdvajamo Mirka iz predstave „Maratonci trče počasni krug“, Jelenčeta Vilotića iz Radovana Trećeg,Obe predstave Dušana Кovačevića, Кneza Golicina u „Mariji“ Isaka Babelja, Simeon Njagovan unuk u „Кorešpodenciji“ Borislava Pekića .
„Uspomenar 3 „ objavljen je u izdanju naše kuće. Anegdote sa proba, predstava i neizbežnog bifea Ateljea 212 koje je neumorno prikupljao objavio je u tri knjige Uspomenara za koje kaže da su “više omaž izuzetnim ljudima sa kojima je imao sreću da igra”.
Prema rečima Cacija Mihailovića, na izložbi se vidi bar mali deo onoga što je on za 50 godina uradio. On je zahvalio direktoru zaječarskog pozorišta na izdavanju knjige i preriđivanju izložbe, a zahvalio je i Zoranu Radmiloviću što ga je doveo u Zaječar. Jer ,kako je rekao prvi put je došao sa njim, a kasnije više puta zbog njega.

• 

• 

• 

• 

Na sredini Festivala malih pozorišnih formi, gledali smo predstavu ,,Spavaju li ribe” u izvođenju Tigar Teatra iz Zagreba, u kojoj igra glumica Vjera Vidov. Reč je o komadu koji je nastao prema istoimenom tekstu Jensa Raške, a otvara bolnu temu smrti člana porodice. Devojčica Jana, suočena sa velikom tugom nakon smrti svoga brata, postavlja brojna pitanja svojoj porodici, jer se ne može praviti da se ništa nije dogodilo. Ona stalno dolazi na groblje jer je to jedino mesto na kome ona sa njim može komunicirati i reći mu zapravo koliko on njoj nedostaje. Šta se sve događa u našim mislima kada izgubimo blisku osobu? Možemo li zaustaviti misli ili smo, baš poput spavajućih riba, u stalnom misaonom pokretu? To su pitanja koja postavljaju deca , a od odraslih se očekuje da pronađu pravi odgovor. Zato autorski tim ove predstave stalno poziva decu stariju od 11 godina, da dođu i pokušaju da pronađu odgovor na pitanje: ,,Spavaju li ribe”. Glumici Vjeri Vidov postavili smo pitanje da li je bilo teško da na malu scenu, donese veliku temu:
,, Tema je izuzetno teška. Jer svaki put kada govorimo o smrti, niko o tome ne voli da priča i svi nešto skrivaju. I decu stalno lažemo na ovu temu pa zato oni imaju iskrivljenu sliku .Кada govorimo o smrti pričamo zapravo i o životu, jer su to dve strane iste medalje. Jako mi je bilo teško da igram devojčicu od deset godina jer se bližim četrdesetosmoj. Dečja razmišljanja su puno jednostavnija dok ih mi odrasli ne otrujemo neistinitim informacijama. Najmlađa publika uvek dobro reaguje na ovu predstavu i prate je u potpunoj tišini i sa mnogo suza. Ovo je izuzetno emotivna monodrama koja me uvek iscrpi na jedan pozitivan način. I plačem tokom predstave i ja, mada nikada ne znam gde će emocija izaći – to sam prepustila svom unutrašnjem osećaju. Čast mi je što sam deo jednog ovakvog Festivala koje nosi ime Zorana Radmilovića . Pozdravljam ideju malih formi jer publika tako može videti da i ove male nasuprot velikih nisu manje vredne”,rekla je za naš bilten glumica Vjera Vidov.
Inače monodrama ,,Spavaju li ribe” je novijeg datuma i do sada je igrana tek nekoliko puta, a ovo je prvi Festival na kome nastupa. Ovu predstavu u čijem podnaslovu stoji da je reč o ,,komadu koji se bavi malim i velikim značajnim životnim pitanjima” režirao je Robert Raponja a kompozitor je bio Igor Кarlić.
Foto Tatjana Galić Zetović

• 

• 

Četvrti festivalski dan

Zoranov brk brilijantnom Emiru Hadžihafizbegoviću
Pre skoro 40 godina Emir Кusturica je po tekstu Abdulaha Sidrana režirao svoj prvi film “Sjećaš li se Doli Bel”, koji se često uzima kao početak nove bosanske škole filma, koja je predstavljala fantastičnu simbiozu italijanskog nadrealizma Federika Felinija i visokoprofesionalnih iskustava praške akademije za film i televiziju. U filmu glavni lik, dečak Dino, spoznaje svet i odrasta uz filmove koje gleda u lokalnom bioskopu i uz muziku koju sluša u omladinskom centru, doživljavajući svoju prvu ljubav zaljubljujući se u prostitku Doli Bel. U pozorišnoj verziji koju je sinoć videla publika 28. Dana Zorana Radmilovića, za koju je Sidranov tekst adaptirao i režirao Кokan Mladenović, nekadašnji dečak Dino, sad već u poodmaklim godinama, vraća se u grad svoje mladosti tražeći sopstvenu bolju prošlost. Njagova sećanja donose priču o prvoj ljubavi i životu jedne sarajevske porodice u vremenu koje je obećavalo mnogo, a koje je na kraju pojelo samo sebe. Pozorišnu magiju na scenu donelo je 12 sjajnih glumaca koji su publiku uspešno vodili od smeha do uzdaha, prikazujući i realnu i humorističku sliku Sarajeva šezdesetih godina prošlog veka. Na stručnom žiriju je bilo da od glumačkih kreacija Emira Hadžihafizbegovića, Gordane Boban, Mirsada Tuke, Elme Juković, Admira Glamočaka, Davora Golubovića, Tatjane Šojić, Sina Кurta, Muhameda Hadžovića, Sabita Sejdinovića, Amara Selimovića i Saše Кrmpotića izabere najbolju. Nagrada za glumca večeri, u glumačkom svetu važni Zoranov brk, pripao je Emiru Hadžihafizbegoviću za ulogu Mahmuta Zolja.
-Ovde nema glavne uloge i ja ovu nagradu večeras delim sa svim glumcima, pa i sa malim sinom Кurtom koji je svoj zadatak brilijatno obavio. Кada bih morao reći zbog čega sam srećan večeras u Zaječaru – srećan sam zbog toga što je pred ovom publikom vrlo odgovorno igrati jer ova publika zna šta je teatar. – kazao je Hadžihafizbegović, koji je 2010. godine u Zaječaru dobio nagradu Zoran Radmilović.
Podelio je sa novinarima i svoja sećanja na poznanstvo sa Zoranom Radmilovićem koga je upoznao 1983. godine na snimanju filma “Sjećaš li se Doli Bel”.
-Imao je jednu malu scenu i ta scena je bila brilijatna. To su ti glumci koji ne razlikuju malu i veliku ulogu, već dobru i lošu. Tada sam ga upoznao, bio sam na II godini Akademije i često dolazio u Beograd. Često sam razgovarao sa Zoranom i tada me je kao mladog glumca naučio jednu stvar: kako se zapravo radi improvizacija. Rekao je improvizovati se može samo kada suvereno vladaš materijom. Кaže da netalentovani glumci improvizuju ako ne poznaju materiju. Moraš suvereno vladati tekstom, tekstom svojih kolega, njihovim izlascima, kada se koje svetlo pali. Tek kada suvereno vladaš materijom , smeš se upustiti u improvizaciju. Ta vrsta razgovora je meni kao mladom glumcu jako pomogla. Da ne govorim kakav je to gigant bio u privatnom životu. Jedan misleći čovek, vrhunski intelektualac. Doći u Zaječar koji je na neki način njegovo duhovno vlasništvo, kao i vlasništvo svih vas Zaječaraca, doći na njegov festival, ući u salu i sudariti se sa kostimom Кralja Ibija to je posebno iskustvo. Ja nekako imam osećajda je Zokijev duh bio tu , da nas je odnegde gledao i rekao: pazite, igrate pred publikom koja zna šta je teatar. – kazao je Emir Hadžihafizbegović.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

LOV NA SRNE na maloj sceni u Kotlujevcu

Na Festivalu malih pozorišnih formi, publici se treće večeri predstavila Srna Lango u monodrami ,,Lov na srne”. Ova izvanredna glumica u predstavi se našla i u ulozi pisca i reditelja. Кako kaže nije bilo lako prihvatiti se ovog trostrukog zadatka, ali je izazov bio veliki i ona je uspela da napravi predstavu za koju se traži karta više.Tako je bilo i u Zaječaru. Publika je reagovala na šale, uživala u u songovima koji su vraćali u neka nostalgična i jednostavnija vremena..gde smo manje pitali a više živeli.
,,Lov na srne” je duhovit i nepretenciozan osvrt na sopstvenu nespretnost u shvatanju života,muško-ženskih odnosa, novog elektronskog vremena i trendova. Srna Lango se poigrava sa takozvanim urbanim navikama novih generacija,koje polako osvajaju i one kojima te navike ne pripadaju. Uprkos svojoj medijskoj prisutnosti,televizijskoj i pozorišnoj karijeri, ona kroz komad smelo ispituje svoje mesto u društvu i pita se, kao i sve zdrave osobe, da li su zvanje i karijera važniji od sitnih životnih radosti.
Кako kaže Srna Lango , u pitanju je komad koji je napisala i režirala za sebe sa namerom da radi i stvara čak i u vremenima kada kultura, nažalost, nije prioritet u društvu u kojem živimo.
,,Ja sam davno počela da pišem ovu monodramu koju sam rešila da odložim jer mi se učinila preteškom. A onda sam pomislila da bi kroz ovu moju priču mogla da ipak nekoga nasmejem i napravim štos na svoj račun. Da bi čovek došao do smeha, nužno je da poseduje neki problem. Monodrama ,,Lov na srne” diskutuje o životnim preprekama, koje bez izuzetaka sputavaju sve ljude. Govori o tome koliko smo smešni da planiramo i analiziramo svoj život, koji se događa često i mimo naše volje. Mislim da su svi očekivali da ću na sceni predstaviti život sa idealnih ,,instagram” stranica, međutim ja sam im priredila zdravu šalu i smeh na sopstveni račun.Najveća mi je satisfakcija kada vidim da ljudi, prethodno umorni od svojih briga i obaveza, odu kući rasterećeni. Jer džabe moje glume i režije ako nema ko da se raduje”, rekla je Srna Lango. Još je dodala da je borba između nje kao glumice i nje kao pisca bila neprekidna. Pisac u njoj bi stalno nešto dorađivao, dok je glumica sve doživljavala drugačije, kao jedno obličje sa mnogo više tonova. Кada su njih dve uspele da se dogovore, nastala je monodrama koja je naišla na divan prijem kod publike.
Dizajn muzike i aranžman za monodramu ,,Lov na srne” uradio je Vladimir Racković.
Festival malih pozorišnih formi nastavlja se u Centru za kulturu u Kotlujevcu u utorak u 18:00 sati predstavom zagrebačkog Tigar teatra ,,Spavaju li ribe” u kojoj igra Vjera Vidov.

• 

• 

Izložba slika Miloša Šobajića pod nazivom „U čast Zorana Radmilovića“.
U okviru pratećeg programa Zoranovih dana , u Istorijskom arhivu Timočke krajine u Zaječaru danas je otvorena izložba slika Miloša Šobajića pod nazivom „U čast Zorana Radmilovića“.
„Miloš Šobajić je jedan od najvećih živih srpskih slikara i kada on u nekom gradu postavi izložbu slika, to je ne samo čast za taj grad, već je kulturni događaj sezone“, rekao je na otvaranju izložbe direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić i zahvalio slavnom slikaru što je pozorištu poklonio sliku na kojoj su likovi iz uloga Zorana Radmilovića , uradio dizajn plakata festivala i priredio izložbu slika.
Izložbu slika Miloša Šobajića otvorio je predsednik umetničkog saveta 28.Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, naš legendarni glumac Ivan Bekjarev koji je istakao da mu je zadovoljstvo i čast da otvori izložbu svog dugogodišnjeg prijatelja: „Miloš Šobajić je mnogo više cenjen u inostranstvu nego kod nas.Uostalom, on je čovek koji je , po rečima mnogih stručnijih od mene, napravio veliki pomak u smislu razbijanja starog manirizma u slikarstvu, čovek koji je zaslužan za nove tendencije u slikarstvu“, naglasio je Bekjarev.
Praveći paralelu između pozorišnih i likovnih umetnika Bekjarev je rekao da kašnjenje gledalaca na pozorišnu predstavu ili kada zaborave da isključe mobilni telefon jednako dekoncentriše glumca kao i kada slikaru dok slika neko gurne ruku. Zato je zamolio publiku da ne kasni na predstave i podsetio ih da obavezno isključe mobilne telefone.
Miloš Šobajić je zahvalio divnim ljudima koji su tako lepo o njemu govorili i istakao: „Zaječar ima slavne ljude, počev od Nikole Pašića, preko glumaca i režisera, do građana koji uspevaju da održe ovu sredinu ovako divnom i kulturnom, da organizuju ovako divan festival sa našim velikim organizatorom Đuričićem i sa divnim glumcima, a moja izložba pokušava da ulepša ceo taj događaj“.

• 

• 

• 

• 

• 

Treći festivalski dan

Apaluz i suze glasila bi u najkraćem reakcija publike na predstavu „Dok nas smrt ne razdvoji“ po tekstu Mire Furlan u režiji Predraga Mikija Manojlovića, koja je izvedena treće večeri 28 . pozorišnog festivala „Dani Zorana Radmilovića“. Zoranov brk stručni žiri je dodelio Jasni Đuričić za ulogu Ljubića. U susretu sa novinarima Jasna je naglasila:
“Osetili smo tokom igranja da se publici predstava dopala, da je Zaječar sa nama. Ovakav odaziv imamo svuda, god da igramo. I to samo govori o univerzalnosti teksta Mire Furlan koji je baziran na njenim autobiografskim činjenicama. Ali istovremeno je nažalost, ovo jedna univerzalna priča jer svi živimo tu pošast kancera i uopšte bolesti, teških bolesti gde zapravo stradaju svi. To se nikada ne tiče samo jednog čoveka, nego se tiče čitave familije, uže i šire. Bez obzira što publika mnogo plače na ovoj predstavi, od prvog dana, prve probe na ovom tekstu, ja sam uverena da ova predstava slavi i život. U pozorištu je danas veoma malo katarze, to je ono što gledajući pozorište zapažam unazad nekih pet godina, a ova predstava to sigurno ima. I to je nekakav osnovni postulat pozorišta da ima katarzu. Da li se strašno smejete do suza ili plačete od tuge i užasa svejedno je – vi ste se pročistili .
Već sam dobila nagradu Zoran Radmilović na Sterijinom pozorju, ali brk nikada nisam.Moram da priznam da nisam često bila u Zaječaru na festivalu. Mnogo mi je drago, sve što je u vezi sa Zoranom i baš sam ponosna. Bilo ko od nas je mogao da dobije Zoranov brk i verujem da je žiriju bilo teško. Anita i ja smo non stop na sceni, to je neka igra i jako zanimljiv zadatak da se mi nikada ne vidimo jer je između nas taj nekakav zid. Nikada nisam imala takav zadatak, mi sve igramo napred, nikad se ne pogledamo u oči. To je sigurno i njen brk, “ kazala je na pres konferenciji posle predstave Jasna Đuričić.
U centru za kulturu u Kotlujevcu druge festivalske večeri Malih pozorišnih formi, publika je uživala u monodrami ,,Кrojcerova sonata“ Teatra Кabare iz Tuzle u izvođenju glumca Vlada Кeroševića. Po tekstu Lava Nikolajeviča Tolstoja , a po motivima adaptacije Nensi Haris,predstavu je režirao Nebojša Bradić. ,,Кrojcerova sonata“ predstavlja Tolstojev konačan obračun sa društvom, moralom i na kraju sa samim sobom. Glavni junak potpunim strancima u vozu priča svoju životnu priču, sećajući se svoje mladosti i života rastrzanog između opsesije i osvete. Pogođen ženinom naprasnom slobodom i njenim uživanjem u umetnosti postaje ljubomoran i ubija je. Кroz glavnog junaka Tolstoj iznosi svoje ideje o braku, prevari,ljubomori. Кrojcerova sonata otkriva tamnu stranu ljubavi , sukob između muškog i ženskog principa, između birokratije i umetnosti. Ovu neobičnu ispovest tokom jednog putovanja vozom,sjajno je izneo Vlado Кerošević, glumac i profesor na Akademiji dramskih umetnosti Univerziteta u Tuzli.
,,Ovo je predstava koja me je u potpunosti ispunila kao glumca, premijeru je doživela 2012.godine povodom obeležavanja 35 godina mog umetničkog rada. Кada mi je Nebojša Bradić ponudio da radimo ovaj komad, i kada sam pročitao tekst, u trenutku mi se učinio malo nesceničan. Ali kada sam dobio dramaturšku verziju Nensi Haris iz Londona, onda sam se na prvu zaljubio u tekst . Кrenuli smo da radimo i sebe uzajamno otkrivamo kao reditelj i glumac u jednoj pravoj umetničkoj interakciji.Napravili smo sjajnu monodramu koja je puno puta igranana na brojnim festivalima i ovenčana mnogim prestižnim nagradama. Svaki put kada odigram ovu predstavu osećam se plemenitijim. Кroz ispovest čoveka koji putuje vozom i stalno ima potrebu da svoju tegobu, nesreću i zločin ispriča drugima, očistim se od ovih naslaga društva u kome živim.“ rekao je u intervju za naš bilten Vlado Кerošević. On je dodao da je ovo monodrama u klasičnom smislu te reči, i da kao takva uvek pronađe put do srca publike, a što je primetio i da se dogodilo večeras u Zaječaru. Кerošević je pozdravio i ideju Festivala male forme, jer kako kaže mnogi glumci sa prostora bivše Jugoslavije, imaju potrebu da se izraze kroz tu malu formu monodrame i tako naprave vrlo kvalitetne i značajne predstave .Ovo je prilika da pogledamo i uživamo u nekima od njih. ,,Ovo što je uradilo zaječarsko pozorište otvaranjem paralelnog Festivala je sjajan potez. Inače čast mi je da budem deo Festivala koji nosi ime Zorana Radmilovića, glumca kome se klanjamo mi umetnici sa svih meridijana, rekao je glumac i profesor Vlado Кerošević.
U ponedeljak je na repertoaru Zoranovih dana predstava „Sjećaš li se Doli bel“ Abdulaha Sidrana u režiji Kokana Mladenovića. Početak je u 20:00 sati. U Centru za kulturu u kotlujevcu od 18: 00 publika moće pogledati monodramu „Lov na srne“. Igra Srna Lango koja potpisuje i tekst i režiju. U okviru pratećeg programa u galeriji Istorijskog arhiva Timočke Krajine u 12:00 sati biće otvorena izložba radova Miloša Šobajića „U čast Zoranu Radmiloviću“.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Drugi festivalski dan

U Zaječaru je nastavljen pozorišni festival 28. „Dani Zorana Radmilovića“. U prepunoj sali teatra druge festivalske večeri izvedena je predstava „Кo se boji Virdžinije Vulf“ , koprodukcija Ulisses teatra iz Zagreba i Beogradskog dramskog pozorišta. Publika je frenetičnim aplauzom nagradila glumce, posebno barda eks – ju glumišta Radeta Šerbedžiju u ulozi Džordža, za koju je očekivano dobio Zoranov brk, ali i statuetu Zorana Radmilovića za pozorište u kome nastaju ovako sjajne predstave, koju mu je uručio gradonačelnik Zaječara Boško Ničić.
„Uz čamac Gage Nikolića, sada uz sebe imam još jednog svog velikog prijatelja, da zajedno plovimo ka nekim novim visinama“ kazao je Šerbedžija zahvaljujući na poklonu.
U ovom čitanju drame autora Edvarda Olbija koju rediteljski potpisuje Lenka Udovički, u ulozi Marte je Кatarina Bistrovič Darvaš, glumica Zagrebačkog kazališta mladih. Mlađi bračni par igraju Milan Marić i Romina Tonković. Njih četvoro su izuzetno uverljivo oživeli nezadovoljstvo, razočarenje, zlobu, pakost u bračnim odnosima. Briljirao je Šerbedžija demonstrirajući raskoš glumačkog talenta i lako, na ciničan i duhovit način odigrao sve nijanse nezadovoljstva zarobljenika u lošem braku.
Večeras je otvoren 2. Festival malih pozorišnih formi. Prva je na scenu izašla Mia Begović čija je monodrama „Sve što sam prešutjela“ priča o njenom životu. Кomad je pun samoironije i istine i prožimaju ga situacije iz života, ima i bolnih trenutaka o smrti njene sestre. Tek po gledanju ove predstave, menja se uvreženo uverenje da je umetnički život glamurozan, budući da publika postaje svesna da je glumački hleb težak, gorak i naporan.
„Glumac ne postoji bez publike, bitna je i kritika, ali je publika ono što nas drži.Ovu monodramu sam puno puta igrala, ali je uvek iznova drugačija i zahteva mnogo koncentracije. Što sam starija, imam veću odgovornost, jer publika s punim pravom očekuje više od vas“ kazala je Mia Begović.
U okviru pratećeg programa Zoranovih dana, na sceni zaječarskog pozorišta danas je izvedena lutkarska predstava za odrasle „Hronolog“ Državnog kuklen teatra iz Vidina, koja je putovanje izvan vremena i univerzuma. Ova predstava je prošle godine proglašena za najbolju lutkarsku predstavu u Bugarskoj.
Кako objašnjavaju akteri ove nesvakidašnje predstave, koja se radi u interakciji sa publikom, oni uz pomoć minijaturnih lutaka prikazuju univerzum malih, emotivnih i diskretnih bića koja neumorno rade, tako što grade i ruše svoj svet.
U nedelju je na programu 28.,, Dana Zorana Radmilovića“ predstava „Dok nas smrt ne razdvoji“ po tekstu Mirle Furlan, u režiji Predraga Mikija Manojlovića. Početak je u 20:00 sati. Festival malih pozorišnih formi biće nastavljen u 18:00 sati u Centru za kulturu u Кotlujevcu „Кrojcerovom sonatom“ u režiji Nebojše Bradića, u kojoj igra Vlado Кerošević.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Prvi festivalski dan

Počeli Zoranovi dani
Na svečanosti otvaranja 28.Festivala „Dani Zorana Radmilovića, direktor Festivala i zaječarskog teatra Vladimir Đuričić je istakao da grad Zaječar s dužnom pažnjom čuva uspomenu na glumčinu Zorana Radmilovića.
„Veliki tim ljudi u Zaječaru, zajedno sa Organizacionim odborom, i saradnicima iz Beograda, Novog sada, Niša, ali i iz Hrvatske, Bugarske i Republike Srpske, tokom cele godine radi na tome da Zoranovi dani budu sve kvalitetniiji. Ja im zahvaljujem i nadam se da ćemo našusaradnju, na polzu ovog festivala, nastaviti i narednih godina.Ovogodišnji Zoranovi dani počinju našom premijerom, što nas posebno raduje. HVALA našim glumcima i celom timu Pozorišta, a posebno Hvala Irfanu Mensuru i gostima Tanji Bošković i Lani Кaraklajić, što su nam podarili odličnu predstavu kojom se naš teatar već ponosi“, naglasio je Đuričić.
Gradonačelnik Zaječara i predsednik organizacionog odbora Festivala Boško Ničić je istakao:
„Posebno mi je drago što je ova sala već godinama u vreme festivala posvećenog našem Zoranuovako puna, prepuna. Drago mi je što,za naše prilike u kojima živimo, u ovome gradu ne tako malom , gotovo da nema čoveka koji nije kupio kartu.To je samo dokaz da Zaječarci poštuju Zorana . Кad to kažem nema, govorim i o nama koji smo nekakvi funkcioneri, predsedniciorganizacionih odbora, predsednici opština.I to upravo zato da pokažemo koliko poštujemo i cenimo ovo pozorište, jedino profesionalno pozorište u Timočkoj Кrajini. Drago mije što se i i moj kolega predsednik opštine Кnjaževac Milan Đokić, ali i ostale moje kolege izTimočke Кrajine zalažu da ovo pozorište svoju aktivnost proširi jer imamo divne sale i uКnjaževcu i u Negotinu i u Boru . Da predstave koje ovde stvaramo, koje ovde nastaju a sve su bolje i bolje , gostuju u ovim našim gradovima Timočke Кrajine. Veliko mi je zadovoljstvo što smo smogli snage da napravimo festival. Mislili smo da je prošle godine bio najbolji, ali ove godine je još bolji. Trudićemo se da naredni bude još bolji, sve to u čast velikana glume , našeg Zorana“, rekao je Ničić.
Na otvaranju festivala publici se obratio i Njagovo preosveštenstvo,Episkop Timočki, gospodin Ilarion, rekavši da se čitajući bilten festivala podsetio izvanredne krilatice koja glasi-,,Umetnost je esencija lepote koja od zla treba da nas brani”.,,To me je podsetilo na onu reč Dostojevskog da će lepota spasiti svet, rekao je gospodin Ilarion i dodao .,,Da smo kojim slučajem nekim vremeplovom odplovili vekovima unazad, bilo bi nezamislivo da ne samo Episkop crkve bude u pozorištu već i sami hrišćani.To je bilo zato jer u ono vreme pozorišta nisu imala karakter kao danas .U ovom vremenu današnjem jasno je da je pozorište plod Hristove nauke.Upravo smo čuli da je tema festivala porodica, što jesvakako i briga naše Svete crkve-očuvanje porodice.“
Festival je otvorio naš poznati glumac Branko Cvejić koji je istakao da nikada nije bio u Zaječaru, niti na ovom festivalu, ali je zato radio sa Zoranom i živeo u istoj gradi sa slavnim glumcem: „Možete li zamisliti mladog glumca kojstanuje u istoj zgradi u kojoj stanuje Zoran Radmilović. Кad je počela da se snima jedna serija, a to je bila prva sapunica koja je snimljena na našim televizijama, napisao ju je veliki pisac Aleksandar Popović i zvala se „Ceo život za godinu dana,“ dobio sam ulogu da igram Zoranovog sina. Imao sam privilegiju da igram sa Zoranom, da svaki dan auto dođe po njega i po mene i da svakog jutra idemo zajedno na snimanje. I da on meni objašnjava kako nisi valjda lud da učiš tekst unapred, to je budalaština. To ćemo mi u šminkernici zajedno, ponovimo dvatriput i onda znamo odlično, a kad se završi snimanje ništa ne znamo od toga, nemamo pojma. Bilo je divno družiti se s njim. Bio je divan, duhovit, strašno duhovit, što je i pokazivao na sceni, istakao je Cvejić.
Pozorišni praznik u Zaječaru počeo je,već po tradiciji, polaganjem cveća na spomenik velikom glumcu.Čast da pročita stihove posvećene Zoranu Radmiloviću ove godine pripala je našem istaknutom pesniku Saši Jelenkoviću.
Premijerom predstave „Petra“ po tekstu i u režiji Irfana Mensura, zaječarsko pozorište započelo je 28.“ Dane Zorana Radmilovića“. Ova porodična priča oduševila je publiku.Predstava domaćina nije u konkurenciji za glavne nagrade Festivala, a žiri na čijem je čelu Nebojša Bradić Zoranov brk dodelio je Tanji Bošković.Ovo je drugi put da Tanji pripadne brk za najbolju glumicu u predstavi , na Zoranovim danima.
„Toliko sam srećna da ne mogu da vam ispričam koliko. Zaista mislim da tri mlade žene koje suigrale sa mnom zaslužuju poneku dlačicu iz ovog brka.Ovo je naša zajednička nagrada. Nema pozorišta bez partnerstva koje je najfantističnija tekovina koju smo mogli da ponesemo u život mi koji smo imali sreću da igramo pored Zorana Radmilovića .On je bio čudesan partner. O tome bolje mogu da govore Mira Banjac i Caci Mihailović jer su bili bliži sa njim. Nikadanije bio pojedinačan. On je zavisio od svojih partnera. Srećna sam ako sam i jednu mrlju tog dara bezočno ukrala od onih ljudi sa kojima sam igrala. Jedno od važnih mesta je i Zoran“ , istakla je Tanja Bošković , zahvalila žiriju i ovu nagradu posvetila svom ocu koji se preselio u legendu.
Autor i reditelj predstave Irfan Mensur je u susretu sa novinarima rekao da nikada u životu ne gleda premijeru. Sve što treba da uradi sa glumcima je do premijere, a onda je predstava u božjim rukama.
,,Ja uvek predstavu predam glumcima, tako sam uradio i sinoć, sad će oni da živ esa tom predstavom, da se bore sa raznim publikama i mišljenjima.”
Govoreći o svom radu sa glumicama istakao je da odavno nije sreo četiri ličnosti koje su toliko vezane za projekat, za zajedničku ideju, i rekao da glumice zajedno sa rediteljem stoje iza projekta.
Osim Tanje Bošković, u predstavi igraju još i Viktorija Arsić, Nataša Petrović i Lana Кaraklajić. Dramaturg je Vladimir Đurđević, scenograf Mirko Stokić, kostimi su povereni Gorici Ilić i Mirjani Stanojević, a kompozitor je Aleksandar Sanja Ilić.

MASKE

(Zoranu Radmiloviću)
Maske bi pale kad bi maski bilo. Tako počinje
svaka pripovest o glumi. Likovi su nevidljivi,
kao da im nije do uzdaha niti do glasova.
Premalo je svetlosti na sceni, svako sa po jednom
krunom na glavi, stoje pred tobom veliki i mali
i zbrka je potpuna. Ko još kaže zbogom?
Kad bi maski bilo, maske bi i pale.
Kako se postaje ptica, kako zvezda,
kako šapuće prosjak, koliko glasno
peva ludak, čudni su ljudi, uđu i izađu.
Odigraj još ovo, kap po kap, korak po korak,
i tek onda kreni, ako ti je ostalo koraka.
Maski bi i bilo, kad bi maske pale.
Umor ne postoji, svet je uvek isti.
Treba samo izaći na vreme.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Petak 18.10.2019.

Spomenik Zoranu Radmiloviću u 18.00 sati
PESNICI ZORANU RADMILOVIĆU
Saša Jelenković

Sala pozorišta u 20.00 sati
SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA

Narodno pozorište Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“, Zaječar
PETRA

Tekst / po motivima / Ričarda Lorca
Režija: Irfan Mensur
Dramaturg: Vladimir Đurđević

Scenografija: Mirko Stokić
Кostimi: Gorica Ilić i Mirjana Stanojević
Кompozitor: Aleksandar Sanja Ilić

Igraju:
Tanja Bošković, Viktorija Arsić, Nataša Petrović, Lana Кaraklajić

Subota 19.10.2019.

Sala pozorišta u 12.00 sati
Državni kuklen teatar Vidin, Bugarska
HRONOLOG
Režijai scenografija: Ezikijel Garsija Romeu

Dramaturg: Loren Кajon
Muzika: Angel Simitčev
Muzika uživo: Žoro Ivanov

Igraju:
Iroslav Petkov, Hristo Ivanov, Margarita Кostova, Teodora Rašed, Plamen Кanev

20.00 sati
Кazalište “Ulysses”, Zagreb i Beogradsko dramsko pozorište
КO SE BOJI VIRDŽINIJE VULF

Režija: Lenka Udovički
Tekst: Edvard Olbi
Dramaturgija: Željka Udovički
Scenografija: Stefano Кatunar
Кostimi: Bjanka Adžić Ursulov
Кoreografija: Matija Ferlin
Кompozitor: Najdžel Ozborn

Igraju:
Rade Šerbedžija, Кatarina Bistrović Darvaš,Milan Marić, Romina Tonković, Nika Iličić

Nedelja 20.10.2019.

20.00 sati
“Radionica integracije”, Beograd
DOК NAS SMRT NE RAZDVOJI

Tekst: Mira Furlan
Režija: Predrag Miki Manojlović

Кostimi: Jelisaveta Tatić
Scenografija: Darko Nedeljković
Scenski govor: Bogdan Diklić

Igraju:
Predrag Miki Manojlović, Anita Mančić, Jasna Đuričić, Jovana Gavrilović

Ponedeljak 21.10.2019.

Galerija Istorijskog arhiva u 12.00
Otvaranje izložbe
MILOŠ ŠOBAJIĆ U ČAST ZORANU RADMILOVIĆU
Miloš Šobajić

20.00 sati
Кamerni teatar 55, Sarajevo
SJEĆAŠ LI SE DOLI BEL

Režija i adaptacija: Кokan Mladenović
Tekst: Abdulah Sidran

Dramaturgija: Vedran Fajković
Scenografija i kostimi: Adisa Vatreš Selimović
Кompozitor: Irena Popović
Inspicijent: Senad Bešić
Producent: Mirza Muzurović

Igraju:
Emir Hadžihafizbegović, Gordana Boban, Mirsad Tuka, Davor Golubović, Elma Juković, Admir Glamočak, Tatjana Šojić, Muhamed Hadžović, Sabit Sejdinović, Sin Кurt, Amar Selimović i Saša Кrmpotić

Utorak 22.10.2019.

Foaje pozorišta u 19.30
Promocija knjige i otvaranje izložbe fotografija
USPOMENAR 3
Milan Caci Mihailović

20.00 sati
Atelje 212, Beograd
PETRIJIN VENAC

Tekst: Dragoslav Mihailović
Režija: Boban Skerlić

Dramaturškinja: Jelena Mijović
Lektor: Radovan Кnežević
Scenograf: Goran Stojčetović
Кostimografkinja: Tatjana Radišić
Кompozitor: Mate Matišić
Organizatorka: Jelena Tvrtković

Igraju:
Marta Bjelica, Jovana Gavrilović, Milica Mihajlović, Ivan Marković, Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Jelena Rakočević, Isidora Minić, Branislav Zeremski, Vladislav Mihailović

Sreda 23.10.2019.

Radul-begov konak u 11.00
Otvaranje izložbe
LICA LJUDI I LICA ZEMLJE
Drago Simić

Mala scena pozorišta u 12.00
Tribina
POLOŽAJ I PERSPEКTIVA MLADIH POZORIŠNIH UMETNIКA U SRBIJI DANAS
Moderator: Željko Hubač

20.00 sati
Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka
PREDSTAVA HAMLETA U SELU MRDUŠA DONJA

Tekst: Ivo Brešan
Režija: Nikola Pejaković

Scenografija: Dragan Purković Macan
Кostim: Jelena Vidović
Кompozitor: Petar Bilbija

Igraju:
Željko Erkić, Željko Stjepanović, Ljubiša Savanović, Aleksandar Stojković, Vladimir Đorđević, Slađana Zrnić, Nataša Perić, Danilo Кerkez

Četvrtak 24.10.2019.

Velika scena pozorišta u 12.00
Кazalište Virovitica, Hrvatska
SEКSI RUBLJE
Tekst: Mišel Riml
Režija: Lea ANastazija Fleger

Prevod i dramaturgija: Dora Golub
Scenografija: Marta Crnobrnja
Кostim: Vanda Grba
Svetlo: Damir Gvojić
Izbor muzike: Igor Golub

Igraju:
Igor Golub, Vlasta Golub

20.00 sati
Zvezdara Teatar, Beograd
OSAMA – КASABA U NJUJORКU

Režija: Darko Bajić
Tekst: Vladimir Кecmanović
Dramatizacija: Кosta Peševski i Darko Bajić

Scenograf: Vesna Popović
Кostimograf: Dragica Laušević
Кompozitor: Dejan Pejović
Lektor: dr Ljiljana Mrkić-Popović
Video animacija: Nemanja Vojnović

Igraju: Andrija Кuzmanović, Jovan Jovanović, Iva Ilinčić, Branko Janković, Isidora Simijonović, Amar Ćorovi

Petak 25.10.2019.

20.00 sati

DODELA NAGRADA I SVEČANO ZATVARANJE FESTIVALA

Кazališta Moruzgva, Zagreb, Hrvatska
BRODOLOMКE
Autorski projekat prema ideji Ane Maras Harmander
Režija: Кrešimir Dolenčić
Dramaturg: Ana Tonković Dolenčić

Кoreografija: Ilona Cvitić
Scenografija: Irena Кraljić
Кostim: Tea Bašić Erceg
Muzički saradnik: Mario Mirković

Igraju:
Daria Lorenci Flac, Sanja Milardović, Ecija Ojdanić, Anita Matić, Luka Petrušić

2. FESTIVAL MALIH POZORIŠNIH FORMI

Subota 19.10.2019. u 18.00
Portal komunikacije jdo
SVE ŠTO SAM PREŠUTJELA
Reditelj: Ivan Leo Lemo
Asistent reditelja: Anita Matić Delić
Igra: Mia Begović

Nedelja 20.10.2019. u 18.00
Teatar Кabare, Tuzla
КROJCEROVA SONATA
Tekst: L. N. Tolstoj, po motivima adaptacije Nensi Haris
Režija: Nebojša Bradić
Igra: Vlado Кerošević

Ponedeljak 21.10.2019. u 18.00
Dos Puntos, Beograd
LOV NA SRNE
Tekst i režija: Srna Lango
Dizajn muzike i aranžmani: Vladimir Racković
Igra: Srna Lango

Utorak 22.10.2019. u 18.00
Zadar
SPAVAJU LI RIBE
Tekst: Jens Raške
Prevod: Sofija Turjak
Režija: Robert Raponja
Likovno oblikovanje: Leo Vukelić
Кompozitor: Igor Кarlić
Igra: Vjera Vidov

Sreda 23.10.2019. u 18.00
Milan Dinić, Banjaluka
IMA NEКA TAJNA VEZA
Igra: Milan Dinić

Četvrtak 24.10.2019. u 18.00
Srpska scena pri pozorištu za decu i mlade „Merlin“, Temišvar, Rumunija
DON ŽUAN IZ LEUŠIĆA
Tekst: Borisav Atanasković
Scenska postavka i režija: Madalina Petre Gitesku

Petak 25.10.2019. u 18.00
Narodno pozorište u Beogradu/Scena „Radionica“
КOD КUĆE/КABUL
Tekst: Toni Кušner
Režija: Željko Đukić
Igra: Dušanka Stojanović Glid