„Ustav Republike Hrvatske“ fascinirao zaječarsku publiku
Predstavu Satiričkog kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba „Ustav Republike Hrvatske“ Ante Tomića i Rajka Grlića, u režiji Vinka Brešana, zaječarska publika pozdravila je frenetičnim aplauzom. Ništa neobično s obzirom na fenomenalan tekst, odličnu glumu, sjajnu režiju, primerenu scenografiju i odlična kostimografska rešenja. 
Podsetimo, u komadu se govori o profesoru Vjeku, koji živi u centru Zagreba s Hrvojem, nepokretnim ocem, nekadašnjim ustaškim časnikom. Vjekin užitak su noćne šetnje, kada, odeven kao žena, luta gradom. U jednoj od tih šetnji pretuče ga grupa mladića. U bolnici ga prepozna Maja, medicinska sestra koja živi u podrumu njegove zgrade. Od tog trenutka Maja počinje da brine o njemu i njegovom ocu. Zauzvrat, Vjeko Majinom mužu, policajcu Anti, pomaže da pripremi ispit iz Ustava Republike Hrvatske… Tako počinje ova priča o ljubavi i mržnji, priča o četvoro vrlo različitih ljudi, koje je sudbina iznenada učinila međusobno povezanim.
Zoranov brk žiri je dodelio Borku Periću za ulogu Vjekoslava Kralja. Na pres-konferenciji Perić je rekao da mu je velika čast što je dobio makar i brk Zorana Radmilovića. 
„Veoma sam uzbuđen što sam ovde, ceo ansambl je bio uzbuđen zbog ovog festivala, jer smo prvi put u Zaječaru. Što se tiče same uloge, bilo je to jedno lako, ugodno i dobro pozorišno iskustvo, sa rediteljem Vinkom Brešanom i dramaturškinjom Željkom Udovičić na čelu, naravno i sa autorima teksta Tomićem i Grlićem. Sve je išlo prirodno i lagano, bez problema, zato što je tekst dobro napisan. Predstava se igra već dve godine i dobro komunicira sa publikom, tako da je svejedno da li se igra u Hrvatskoj, Srbiji ili Bosni“, naglasio je Borko Perić.
Inače, ova predstava je višestruko nagrađivana. Poslednja nagrada je na nedavnom Joakiminterfestu u Kragujevcu, gde je proglšena za najbolju predstavu, a Borko Perić i Ana Maras Harmander podelili su nagradu za glumu.
Večeras je na programu Zoranovih dana predstava „Noćna straža“ u izvođenju Ateljea 212 iz Beograda.
U okviru pratećeg programa Festivala „Dani Zorana Radmilovića“,pre predstave, u zaječarskom teatru održana je promocija knjige „Rasprodano” Duška Ljuštine, koji je 35 godina bio direktor Satiričkog kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba iako je Srbin.
Predstavljajući knjigu i autora, Nenad Novaković, direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, istakao je da je zapadno od Drine Duško Ljuština kulturna institucija. Ova knjiga je Duškov pokušaj da sastavi lepezu likova sa kojima je radio i živeo. To je vredna hronika jedne rasturene države, jedne države koja je u nastajanju i jednog regiona koji pokušava da se sastavi. Pored ostalog, Duško Ljuština je čovek koji je promišljao da ono malo napaćenog srpskog naroda u Hrvatskoj od devedesetih godina do sada koliko-toliko lakše živi. Osim što je menadžer u kulturi i glumac, Ljuština je i veoma uspešan pisac, ocenjuje Novaković i dodaje da je knjiga pitko štivo, sa jasnim jezikom i mnoštvom likova. Knjiga „Rasprodano“ je hronika kulturnih događanja od sedamdesetih godina prošlog veka do 2017. godine.
Prema sopstvenom priznanju, Duško Ljuština je knjigu „Rasprodano“ napisao kada je otišao u penziju 2017. godine, i to da bi se zahvalio glumcima. Deset puta je učestovovao na konkursima za direktora Satiričkog kazališta „Kerempuh“ u Zagrebu, svaki put je njegov izbor bio sporan, ali je 10. puta bio izabran jer ga glumci nisu dali. „Ravnatelj kazališta ili upravnik pozorišta ne može biti čovek koji ne voli glumce i koji ne ume da izabere najbolje predstave i najbolje glumce“, ocenjuje Ljuština. 
„Kultura je u srži ozbiljne državnosti, a teatar je u srcu ozbiljne kulture“, citat je iz ove vredne knjige. Nekoliko primeraka autor će pokloniti zaječarskoj biblioteci, tako da će zainteresovani moći da je pročitaju. Iako je penzionisan, Ljuština sada na Brionima vodi Šerbedžijin teatar Ulisi.

OTVOREN 1. FESTIVAL MALIH POZORIŠNIH FORMI
Otvarajući prvi Festival malih pozorišnih formi u Domu kulture u Kotlujevcu, glumac i predsednik stručnog žirija Ivan Bekjarev naglasio je da je reč o ,,festivalu nad festivalima”, gde su pažljivo izabrane monodrame i duodrame – već nagrađivane na brojnim pozorišnim festivalima. Tako će zaječarska publika narednih šest dana moći da uživa i u ovom pozorišnom formatu. Čast da otvori prvo veče pripalo je Nebojši Dugaliću u monodramskoj adaptaciji F. M. Dostojevskog ,,Ispovest Dmitrija Karamazova”, u kojoj sam potpisuje i režiju.
,,Širok je čovek, moj Aljoša, suviše širok… Ja bih ga suzio.” Ovo je samo delić uzbudljive monodramske adaptacije, koju je Dugalić pre dvadesetak godina radio kao svoju diplomsku predstavu. On nas nepogrešivom igrom vodi kroz koštac nade i očaja, smeštajući u malom vremenskom prostoru veliki i bogat raspon unutrašnjeg zbivanja samog lika. Na pitanje zašto je izabrao Dmitrija Karamazova, Dugalić kaže da je reč o kompleksnoj ličnosti koji je sačinjen od svih likova pomalo. ,,Zavodljivost te igre nedohvata je u tome što ona ima i svoje trenutke kada stvari izgledaju da će poći po dobru, a ti trenuci nade se pokažu kao tek varljivi oslonci pukog predaha u nazadrzivom sunovratu”, naglašava Dugalić. On dodaje i da Dostojevski treba svakom vremenu, jer ono na čemu on insistira jeste unutrašnja sudbina čoveka, a to je nešto što prevazilazi bilo koji istorijski trenutak i kontekst. Zato su, dodaje Dugalić, ruski klasici uvek bili vidokrug njegovog interesovanja, a ako nešto vredno treba reći sa scene, onda je to svakako Dostojevski. Monodrama koja je zapravo deo romana ,,Braća Karamazovi” ovenčana je nagradom Srebrni vitez u Rusiji, kao i brojnim drugim nagradama.
Večeras od 18 sati gledaoci mogu pogledati vedri, satirični kabare ,,Brevrovizija” u stendap formi, a u izvođenju Vladimira Cvejića.

Izložba: Dela Miloša Šobajića iz kolekcije Umetničke galerije „Radionica duše“

Sinoć je u galeriji Radul-begov konak otvorena izložba dela Miloša Šobajića iz privatne kolekcije Umetničke galerije “Radionica duše” Moše Todorovića.
O stvaralaštvu jednog od najznačajnijih srpskih slikara i multimedijalnog umetnika govorili su Nina Pogarčić, istoričar umetnosti, Vladimir Đuričić, direktor Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu “Zoran Radmilović”, i Momčilo Moša Todorović. Šobajićeva umetnička dela (slike, skulpture, asemblaži itd.) mogu se posmatrati iz više uglova, a da se pritom nikako ne sme prenebregnuti osnovno polazište: nikako izvan istorijskog konteksta. Izložba koju svakako vredi videti svedoči o beskrajnom ništavilu, iluziji koju pruža moderno doba, dezintegraciji ljudskog iz smila i integraciji ljudskog u besmisao ili, kako je sam autor zapisao, “delo čija energija nije dovedena do krajnosti jeste već umrlo”.

U okviru pratećeg programa 27. Festivala “Dani Zorana Radmilovića”, u zaječarskoj biblioteci organizovan je okrugli sto na temu „Kulturna dobra kao neobnovljiv resurs/primena digitalizacije u zaštiti kulturnih dobara“. Predavač je bio Radoslav Zelenović, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU.
U razgovoru sa predstavnicima institucija kulture iz zaječarskog i borskog okruga Zelenović je naglasio da se Srpska akademija nauka i umetnosti zalaže za uspostavljanje standarda za digitalizaciju koji bi bili u saglasnosti sa Evropskom unijom kako ne bi došlo do toga da ispadne da smo nešto radili uzalud jer nije kompatibilno sa načinom digitalizacije u EU. „To podrazumeva donošenje pravne regulative u oblasti digitalizacije, koja kod nas još ne postoji“, naglasio je Radoslav Zelenović.
Kao dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, govorio je o mukama kroz koje je Kinoteka prošla kako bi se sačuvalo filmsko blago sa ovih prostora.