Publika uživala u komediji „Noćna straža“ 
„Likovi su pripadnici generacije čija je religija komfor i udobnost“, reči su Borisa Liješevića, reditelja predstave „Noćna straža“ Fedora Šilija, u izvođenju beogradskog Ateljea 212, koju je zaječarska publika gledala treće festivalske večeri „Dana Zorana Radmilovića”.

U predstavi uloge tumači deset glumaca, koji su oduševili zaječarsku publiku. Igraju: Nenad Ćirić, Jelena Đokić, Jelena Petrović, Uroš Jakovljević, Nebojša Ilić, Gorica Popović, Jelena Stupljanin, Bojan Žirović, Tamara Dragičević i Stefan Bundalo. Scenograf je Valentina Popržan, a kostimograf Dragana Lađevac Brkić.
Radnja komada smeštena je u tridesete godine prošlog veka, likovi su uglavnom na ovaj ili onaj način dekadentni pripadnici bogatijeg sloja društva, a kroz preplitanje njihovih karaktera i životnih priča, između ostalog, odslikava se svojevrsna zakonomernost kako se upravo kad se čovek uznese u procvatu i uspehu (ili u onom što on takvim vidi) stvara klica propasti.

– U „Noćnoj straži“ nailazimo na ljude kod kojih rad nije ono što omogućava život – veli reditelj Liješević, i dodaje:
– Spletkarenje, manipulacije, varanje, prećutkivanje istine kvaliteti su koji obezbeđuju egzistenciju. Ko ne vlada ovim veštinama, biva prognan na margine ovog čudnog sveta, u kojem caruju sumnjive markize, propali i posrnuli plemići, kolekcionari lažnih slika… Svet koji je postao falsifikat. Nalazimo generaciju čija je religija komfor i udobnost, naviknutu da živi od tuđih para dobijenih brakovima, nasledstvom, obmanom i nikada ne pomislivši da to neće večno trajati. Komad počinje od pitanja: šta se dešava kada para nestane?
„Noćna straža“ je vodvilj, komedija, a po rediteljevim rečima, „komedija nije tek bilo koja predstava koja izaziva smeh, već komad koji počiva na preciznom mehanizmu“.
Dodaje i da se ovom predstavom smejemo „osujećenom lukavstvu, onom istom sa kojim se mi susrećemo, spletkama koje trpimo ili pak sprovodimo… Smehom ćemo kazniti lukavstvo ovoga sveta“.

Žiri 27. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u sastavu Nebojša Bradić, pozorišni reditelj, predsednik, Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, član, i Nenad Novaković, direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske, član, imao je težak zadatak, ali je odlučio da Zoranov brk dodeli Nebojši Iliću za ulogu Grofa Andrenjija Ištvana, mađarskog plemića.
Nebojša je na pres-konferenciji istakao da je on uskočio u ovu ulogu kao alternacija Gordanu Kičiću, koji je zbog obaveza odsutan ove godine iz predstave.
„Kod uskakanja je nezgodno što svi misle da si uljez i da tu ne pripadaš. Ispada da oni igraju predstavu, a ja i dalje probam, što nije ni loše, mada je malo stresno. Kad smo bili mladi glumci, mnogo smo uskakali. Mislili smo da stariji glumci zloupotrebljavaju našu mladost, ali to izvežba glumca i u velikoj meri pripremi njegov aparat. Ja sam tek sada jako zavoleo ulogu Andrenjija Ištvana i polako počinjem da se opuštam i da se igram sa njom.
Ovo je drugi Brk koji je Ilić osvojio na Zoranovim danima. Prvi je dobio 2010. godine za predstavu „Čekaonica“, takođe u režiji Borisa Liješevića.
„Osvojiti Brk drugi put znači mnogo“, ističe Ilić i dodaje da je „to možda neka potvrda naše želje da pripadamo Zoranu i da pripadamo celoj toj generaciji glumaca u Ateljeu, da smo zbog njih počeli da se bavimo glumom, da verujemo u pozorište u koje su oni verovali, da imamo odnos prema poslu kakav su nam oni ostavili. To je neka vrsta etike koja je ugrađena u naše ličnosti i naše živote, koje sad ovi mladi glumci takođe usvajaju i održavaju i neko svedočanstvo da je to što je radio Zoran duboko zaoralo tu brazdu u Ateljeu 212, zapravo toliko duboko da će to zauvek da se oseća u Zoranovom pozorištu.“
27. festival „Dani Zorana Radmilovića“ nastavlja se večeras nastupom Narodnog pozorišta “ Ivan Vazov“ iz Sofije sa predstavom „Krivac“ Dimitra Dimova.

Drugo veče Festivala malih pozorišnih formi

Druge festivalske večeri malih pozorišnih formi u Domu kulture, u Kotlujevcu, publika je uživala u vedrom i satiričnom kabareu u standap formi ,,Brevrovizija“, u kojem igra i peva Vladimir Cvejić. Reč je o predstavi koja se od 2007. godine igrala u formi kabarea, a od 2013. kao njena kamerna varijanta, a sada se polako približava stotom izvođenju. Motiv komada je teza da se Evropska unija raspala, a Srbija po svaku cenu, pesmom i igrom, poezijom i životom, brani koncept zajednice evropskih zemalja, jer je upravo ispunila uslove za priključenje. U komadu je na jedan duhovit način predstavljen koncept evrovizijskog takmičenja i načina života u trenutku kada u Evropskoj uniji ostane jedino Srbija, jer su se svi drugi ,,razbežali”. 
„Ovo je predstava koja može da traje i nekoliko sati, jer uvek ima mesta za improvizaciju i svaki put je drugačija“, kaže Cvejić. Tome doprinosi i sama publika, koja svojim sugestijama čini da predstava raste i uvek bude aktuelna. Da je interesovanje publike za ovu vrstu pozorišne forme veliko pokazuju i brojne nagrade. Kao posebno drago priznanje Cvejić izdvaja nagradu publike 2015. na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu.
,,Standap kod nas počinje da biva vrlo popularan, kao i sve zapadne forme. Međutim, ova predstava je više standap kabare, u kojem ima mnogo pevanja, songova i svih onih karakterističnih kabaretskih elemenata. Tako da je ova predstava zapravo dva u jedan“, kaže glumac i reditelj Vladimir Cvejić.
Vladimir je dobro poznat ovdašnjoj publici s obzirom na to da je deset godina bio deo glumačkog ansambla zaječarskog pozorišta. Nakon mnogo godina rada u alternativnim teatrima, trenutno je samostalni dramski umetnik i ima svoju glumačku družinu. S njom zauzima prostor koji je kod nas nepopunjen, a to je satirično-pozorišni kabare i aktuelnost na daskama koje život znače u umetničkoj kabaretskoj formi.
Festival malih pozorišnih formi nastavlja se večeras monodramom ,,Nadežda Petrović“, u kojoj glumi Biljana Đurović, a režiju potpisuje Božidar Đurović.