Ansambl Narodnog pozorišta iz Sofije prvi put u Zaječaru
Četvrte večeri na 27. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ publika je uživala u predstavi „Krivac“ Dimitri Dimova, u izvođenju Narodnog pozorišta „Ivan Vazov“ iz Sofije.
Gorka komedija naravi, kroz koju reditelj Jurij Dačev vešto vodi glumce obrađujući večitu temu: ko je „Krivac“ – mi ili vreme. Ovo je jedan od najuzbudljivijih i iznenađujuće aktuelnih komada jednog od najboljih bugarskih pisaca Dimitra Dimova, u kojem pomenuti reditelj okuplja zvezdanu plejadu glumaca, kao što su Stojan Pepelanov, Ilijana Kodžabaševa, Hristo Češmedžijev, Viktorija Koleva, Pavel Ivanov i Emanuela Škodreva.
Od mnogih monstruoznih društvenih anomalija izdvaja se jedna koja kao da se najlakše zaboravlja – licemerna besprekornost, kojom se poriče ili prenebregava nepredvidiva silovitost osećanja, čineći od čoveka računajući deo duga ili korisnosti. Predstava, tako, inspiriše i nagoni gledaoca na putovanje i prema samom sebi, sa šarmom otmenog načina života građana stare Sofije, sa dahom ljubavi i teatralnosti, sa istinom da smo svi skloni da drugima govorimo samo ono što ni sami ne možemo sakriti.
Ocenjujući dramu kao gorku komediju naravi, reditelj Jurij Dačev još kaže: „Junake ove predstave muče strahovi, ograničenja, iluzije i klišei s kraja pedesetih godina 20. veka. Ipak, njihova ljudska priroda ne može biti prepoznata samo u tom sukobu. Akteri ove drame poseduju i destruktivnu senzualnost karakterističnu za junake Dimovljevih romana. A ta mana, osim što je težak poklon, nije nešto što se može objasniti vremenom. „Krivac“ je čudan i veoma usamljen komad u bugarskoj drami, sa neobjašnjivom privlačnošću likova, sa neizbežnom katastrofom, sa neproduktivnom iskrenošću. Ipak, naš stalni nesporazum o podeli krivice, naše, tuđe i one koju nam određuje vreme čini ovaj komad vrlo aktuelnim.
Žiri kojim predsedava Nebojša Bradić doneo je odluku da Zoranov brk dobije Emanuela Škodreva za ulogu Glafire.Glumica je na konferenciji za novinare izjavila da je presrećna zbog nagrade i da je posebno oduševljena zaječarskom publikom koja je dobro reagovala na predstavu uprkos jezičkoj barijeri, jer su nam jezici slični.Emanuela Škodreva je odala priznanje organizatorima Festivala jer je , kako je naglasila, jako teško organizovati pozorišni festival i okupiti toliki broj ljudi.Što se samog komada „Krivac“ tiče, on je postavljen na scenu posle 50 godina, a od glumaca koji su glumili pre pola veka, samo je jedan još uvek živ, kaže Emanuela Škodreva.

„Nadežda Petrović“ na maloj sceni u Kotlujevcu
Treće večeri Festivala malih pozorišnih formi,publika je uživala u monodrami ,,Nadežda Petrović”, koja je sastavljena od autentičnih pisama ove velike umetnice, odlomaka iz romana ,, Boje i barut” Olgice Cice i izbora poezije Rastka Petrovića i Ljubomira Simovića. 
U ulozi Nadežde Petrović gledali smo glumicu Biljanu Djurović, koja je uradila i adaptaciju teksta.Režiju potpisuje Božidar Djurović , komad je muzikom obojio Svetislav Božić a za scenografiju i kostime bila je zadužena Marina Vukasović Medenica.
Monodrama Nadežda Petrović svoju premijeru imala je u novembru 2014.godine.Ubrzo potom, dramska umetnica Biljana Djurović učestvovala je sa ovom predstavom na ,,Zlatnom vitezu“ u Moskvi, gde je i nagradjena. Monodrama nastavlja svoj život u Beogradu i drugim gradovima i kako kaže glumica Biljana Djurović rad na komadu doneo joj je veliku radost a najveća je kad vidi da je publika zadovoljna.
Predstava se već nekoliko godina igra u produkciji monodrame i pantomime i dobila je sedam medjunarodnih nagrada.Reditelj predstave Božidar Djurović, kaže da je ovo monodrama koja će zasigurno imati dug i uspešan scenski život. U prilog tome govori i činjenica da je uvek rado gledana ne samo kod nas već na prostoru Bugarske , Rusije, Albanije gde čak i jezička barijera ne predstavlja nikakav problem.
,,Ideja predstave je bila da se položaj žena prikaže na jedan drugačiji način, koji do sada u pozorišnom obliku nije vidjen.Pokušali smo da rasvetlimo njenu patriotsku, rodoljubivu prirodu jer je Nadežda Petrović bila i osnivač Kola srpskih sestara.Iako je imala mogućnost da ne bude na bojištima nego da se posveti umetnosti-njena ljubav prema svom narodu joj to nije dozvolila.Ona nam je ostavila veliki umetnički trag, znamenita i neprolazna umetnička dela“ -rekao je reditelj Božidar Djurović.Večeras na Festivalu malih pozorišnih formi gledaćemo ,,Bobočka ili drugih sto stranica Filipa Latinovića“ kazališta ,,Moruzgva“ iz Zagreba. Igraju Ecija Ojdanić i Vilijam Miličević a režiju potpisuje Ivan Leo Lemo.

U okviru pratećeg programa Zoranovih dana, u Radul begovom konaku danas je organizovana promocija knjige “Suština milosrđa “ Pitera Bruka , jednog od najznačajnijih reditelja druge polovine XX veka . u izdanju “Klia” iz Beograda , 
O knjizi su govorili Nebojša Bradić , pozorišni reditelj i urednik edicije Ars Scena i Bora Dimitrijević, istoričar .
“Sticaj okolnosti je da je ova knjiga izašla kod nas , a ja sam je doneo pre 2 godine iz Londona kada je bila 400-ta godišnica Šekspirove smrti. Jubilej je obeležen brojnim aktivnostima, a tim povodom izdata je I knjiga “Suština milosrđa”. To su eseji Pitera Bruka na temu Šekspirovih komada koje je on režirao, od svog detinjstva pa do sada, rekao je na promociji knjige Nebojša Bradić.
Vraćajući se dramama koje je nekada briljantno režirao, kao što su Kralj Lir, Tit Andronik i, naravno, San letnje noći, devedesetogodišnji Piter Bruk daje precizne odgovore. Ova kratka, ali neizmerno pametna knjiga daje unutrašnji pogled koji osvetljava odnos velikog svetskog reditelja prema najvećem svetskom piscu. Istovremeno, knjiga predstavlja i suštinu svega što je Piter Bruk naučio u svom životu. U svojim intrigantnim detaljima o pozorišnoj istoriji autor pruža veliko zadovoljstvo i zabavu budućem čitaocu. Brukov genije, odmerenost i duhovitost sjaje na svakoj stranici Suštine milosrđa.
Posetiociu promocije su na video materijalu videli deo iz jedne od poslednjih predstava Pitera Bruka, “Hamleta” koga je radio u Parizu, kao i snimak posete Pitera Bruka Beogradu gde je boravio sa Lorensom Olivijeom I Vivijen Li.
Bora Dimitrijević je iskoristio promociju knjige o Šekspiru da podseti da su Tv novosti 1988 donele odluku da se utemelji nagrada za glumačku bravuru “Zoran Radmilović” na Sterijinom pozorju.Prvi dobitnik bio jeMilan Lane Gutović a drugi Lazar Ristovski. Grad Zaječar se na poziv Tv novosti uključuje 1990. godine u organizaciju dodele nagrada dobitnicima, i tadašnji predsednik opštine Zaječar Dr Aleksandar Kamenković uručuje nagradu dobitniku Žarku Lauševiću. Tada je pokrenuta inicijativa o održavanju Festivala posvećenog velikom glumcu i 1992.godine održani su 1. Dani Zorana Radmilovića.Dimitrijević je uručio direktoru zaječarskog teatra Vladimiru Đuričiću fotokopiju dokumenta inicijative o osnivanju Festivala.
Ne bih se usudio da kažem da su ovi Dani Zorana Radmilovića najbolji, ali predstave koje smo imali prilike da vidimo ovih dana , u konkurenciji i grada domaćina , pokazale su visok nivo izvođačke kulture, rekao je Bradić. 
“Publika je dala svoj doprinos i mislim da svi možemo biti spokojni prema razvoju ovog festivala Programski gledano on je zaista velika inovacija jer uključuje najbolje predstave iz regiona”.