Narodno pozorište iz Sarajeva prvi put na „Danima Zorana Radmilovića“
Zaječarska publika bila je fascinirana predstavom „Kralj Lir“ Vilijama Šekspira, u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Sarajeva i Festivala MESS, za koju režiju potpisuje Dijego de Brea.Gromoglasnim aplauzom pozdravila je ansambl Narodnog pozorišta iz Sarajeva koji je prvi put nastupio na Zoranovim danima, šeste festivalske večeri.
Predstava se u potpunosti bazira na fantastičnoj igri šestoro glumaca. Igraju: Izudin Bajrović, Sanela Pepeljak, Mediha Musliović, Slaven Vidak, Vedran Đekić i Elma Juković.
Skoro nepostojeće scenografije, modernijeg kostima, glumci gravitiraju oko niza mikrofona putem kojih prenose publici prenose snažne i otrežnjujuće replike, koje udaraju kao stena.
Izudin Bajrović, kao Kralj Lir dominantno i sigurno vlada svakom scenom, nenametljivo i nepretenciozno, tačno onako kako treba, i u svom scenskom očaju i prezrenju prenosi poruku da poverenje, čast i ljubav nažalost ne moraju biti tamo gde ih najviše očekujemo.
Očekivano, žiri kojim je predsedavao Nebojša Bradić, dodelio je Zoranov brk Izudinu Bajroviću za pomenutu ulogu.
„Govoriti o veličini Zorana Radmilovića je suvišno, jer ne samo da ga se sećaju stariji građani bivše Jugoslavije, već i mlađe generacije preko Ju tjuba uživaju u njegovoj savršenoj glumi i ja sam jako ponosan što sam dobio Zoranov brk. Predstava je takva da jedna uloga dominira i ja sam imao mnogo više prostora od kolega , ali sam svakako zahvalan za ovo priznanje,“rekao je na pres-konferenciji Izudin Bajrović
„Jako je dobro što je ovaj festival posvećen glumcu, jer su glumci prilično zapostavljena kategorija na prostoru bivše Jugoslavije i dragoceno je kada postoji bilo šta što glumcu daje značaj“, ocenio je Bajrović , koji je i direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu. On je odao priznanje zaječarskoj publici koja zna i voli da gleda pozorišne predstave, jer glumci na sceni osećaju fluid koji struji između njih i gledalaca.

„Linija“ na maloj sceni u Kotlujevcu

Pretposlednje veče Festivala malih formi pozorišnim sladokuscima predstavila se glumica grada domaćina Ana Bretšnajder, i to u monodramskoj pantomimi ,,Linija“, rađenoj po motivima crtanog filma ,,La Linea“. Ana je svoj prvi susret sa ovim crtanim filmom imala na Fakultetu dramskih umetnosti kao ispit iz glume. Nakon skoro deset godina bavljenja ovim poslom glumica je odlučila da ,, La Linea“ bude žena. Zvuk saksofona je najbolje odgovarao ovom pantomimskom obliku, tako da se kao autor muzike potpisuje saksofonista Bratislav Radovanović. U predstavi pratimo životni put jedne žene – Linije, koja nailazi na životne prepreke i savladava ih hodajući svojom već iscrtanom putanjom.
– Kroz jednu kratku formu, kao što je ,,Linija“, želeli smo da ispričamo priču o životu jedne žene, koja uporno hoda pravolinijski. Ono što je drugačije od crtanog filma jeste to što su to epizode koje prate životne simboličke prepreke na putu jednog junaka, a ja sam se, po prirodi stvari, opredelila da taj junak bude žena. Pratim njen put od mladosti ka sazrevanju do starosti, sa svim preprekama na koje nailazi, a koje joj nude mogućnost da ponekad hrabro i skrene sa svoje utabane staze. Upravo to i jeste simbolika priče – da smo svesni životne odgovornosti i da smo večito u strahu da ne pogrešimo, a možda bi trebalo sa malo više hrabrosti da se osvrnemo oko sebe. Glavna junakinja Linija nema tu ambiciju da sagleda život šire i zato upada u prepreke i probleme koji su mahom duhoviti i prepoznatljivi, a opet ispričani jezikom koji je svima razumljiv – ističe Ana Bretšnajder i dodaje:
– Pantomima je sama po sebi pomalo nesvakidašnja forma i predstavlja jedan težak oblik scenske umetnosti. Zahteva ozbiljno bavljenje telom, prostorom, samim sobom, kao i izrazom. Moram da napomenem da sam imala pomoć stručnih saradnika, Ivice Klemenca i Radoslava Milenkovića. Teško je održati formu pantomime u nekom kratkom obliku, a sledeći korak bio bi da ova monodrama postane samostalna večernja predstava koja bi živela nekim svojim scenskim životom – kaže Ana i dodaje da je ovo dosta svež projekat, te da su gostovanja tek na pomolu:
– Do sada sam igrala u Pljevljima, Topoli, Beogradu, Pančevu, Crnoj Gori. Na festivalu monodrame i pantomime u Zemunu imala sam tu čast da budem nagrađena za najbolju pantomimu, i to je otvorilo neka nova vrata i pokazalo da je rad na ovoj predstavi bio izuzetno dragocen.

PROMOCIJA IZDANjA STERIJINOG POZORJA
U okviru pratećeg programa Zoranovih dana, u foajeu zaječarskog teatra, održana je promocija izdanja Sterijinog pozorja u proteklih godinu dana, koju je vodio direktor Sterijinog pozorja, teatrolog dr Miroslav Miki Radonjić.
– Jedno od najvažnijih izdanja je “Antologija savremene slovačke drame”, koja je objavljena u saradnji sa Pozorišnim institutom iz Bratislave. U toj antologiji, koju je priredila Vladislava Feketa, rodom iz Bačkog Petrovca, a direktor pomenutog instituta u Bratislavi, objavili smo deset drama savremenih slovačkih autora, koje su nastale u prethodnih 10-ak godina. To je dobra prilika da se naša čitalačka publika, a i pozorišna javnost upoznaju sa temema, estetikom i poetikom savremenih slovačkih autora i možda će se naći zainteresovani u našim pozorištima da jedan od tih tekstova postave na našim scenama – rekao je dr Miroslav Radonjić i dodao:
– Ono što je važno jeste to što časopis Sterijinog pozorja “Scena”, koji izlazi u kontinuitetu već 53 godine i jedan je od najznačajnijih pozorišnih časopisa u Evropi, ponovo izlazi četiri puta godišnje na srpskom jeziku i jedan broj na engleskom. Redakcija na čijem je čelu Miloš Latinović pobrinula se da teme u tim časopisima budu vrlo atraktivne, da se bave domaćom i evropskom teatrologijom, dramaturgijom i svim temama vezanim za razvoj pozorišne umetnosti. Naravno, fokus je na onome što se dešava u našoj savremenoj dramaturgiji i u našem pozorišnom životu.
Dr Miki Radonjić promovisao je još tri knjige u izdanju Sterijinog pozorja: ”Pozorišni Direr“ Aleksandra Milosavljevića, doktorski rad Gordane Todorić o Aleksandru Popoviću i doktorat Zorana Maksimovića “Hede Gabler na scenama srpskih pozorišta”.