Zaječar zaslužuje da postane prestonica kulture Srbije!

U okviru programa obeležavanja 2- februara – Dana pozorišta, u zgradi nekadašnjeg Memorijala „Nikola Pašić“ u Zaječaru, svečano je otvoren Pozorišni muzej, sa ciljem da se na jednom mestu saberu sve uspomene iz bezmalo osam decenija postojanja teatra u Zaječaru.

“Naime, Zaječar je jedini grad na istoku Srbije koji ima profesionalni teatar, koji je pre 76 godina 2. februara otvorio vrata publici izvođenjem premijere predstave „Žita cvetaju“ Jurija Mokrova. Od tada do danas izvedeno je blizu 450 premijera predstava, a kroz zaječarsko pozorište prošli su brojni glumci, reditelji i drugi kulturni stvaraoci. Sve te decenije postojanja obeležile su mnogobrojne nagrade, festivali, gostovanja, što je pravo bogatstvo za Pozorišni muzej”, istakao je na svečanosti otvaranja muzeja Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra.

Pozorišni muzej otvorio je dr Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, koji je naglasio da Zaječar sa svojim institucijama, manifestacijama i ljudima koji rade u oblasti kulture odavno zaslužuje da bude prestonica kulture Srbije.

O pozorišnom muzeju kaže: “ Ovo je jedna galerija pozorišnih sećanja. Važno je napomenuti da vi u jednom malog gradu imate prostor koji je po gabaritima, a nadam se uskoro i po zbirkam veći od pozorišnih muzeja Vojvodine i Srbije zajedno.”

Glumac Milan Caci Mihailović, kolega i prijatelj Zorana Radmilovića, naglasio je da Radmilovićev grad dobija još jedna kutak u kome će dobro poznata, odnegovana zaječarska publika naći utočište.

“Danas u zemlji sa mnogo problema smatram herojskim delom ovaj događaj. Zato ne krijem divljenje prema gospodinu Vladimiru Đuričiću i njegovoj nepresušnoj energiji da ostvaruje nemoguće. “

Prijatelj zaječarskog teatra, dramaturg i reditelj reditelj Željko Hubač, kao predstavnik Narodnog pozorišta iz Beograda preneo je pozdrave i podršku upravnika Svetislava Goncića i Dragana Stevovića, direktora pozorišnog muzeja Nacionalnog teatra, koji nude svu pomoć i saradnju zaječarskom muzeju.

“Želeo bih da svi vi u Zaječaru podržite ovu vanserijsku ideju i da shvatite da je ovo tek početak jednog bitnog posla, a to je početak pamćenja, jer naša je dužnost da teatarsku umetnost na neki način sačuvamo od zaborava, a mislim da je ovo najbolji način”.

Profesor Nenad Novaković, savetnik za kulturu predsednika Republike Srpske Milorada Dodiga, istakao je istorijsku važnost pozorišnog muzeja:

“Kad neko bude radio monografiju pozorišta i kulture ovog kraja nikako neće moći preskočiti 2. februar 2023. godine. On će biti sigurno jenda od stožernih tačaka bilo kakvog pisanja o kulturi.

Miodrag Tomić, kustos Narodnog muzejau Beogradu i sin čuvenog glumca Miće Tomića je rekao da muzejski prostori postaju deo scenografije, a kroz glumački izraz i scenski prikaz možemo da se upoznamo sa istorijskim činjenicama na drugačiji način.

Autor prve postavke Pozorišnog muzeja zaječarskog teatra je Suzana Antić, kustos Narodnog muzeja u Zaječaru, sa svojim saradnicima. Kuriozitet je što je pored Nacionalnog teatra u Beogradu, zaječarsko pozorište jedino koje ima sopstveni muzej, a osim eksponata iz fundusa Pozorišta i brojnih fotografija izloženi su i darovi poznatih glumaca: Milana Cacija Mihailovića, Tatjane Beljakove, čuvene Georgine iz Radovana III, Jelice Sretenović, Svetlane Bojković, a očekuju se i pokloni Tanje Bošković, Irfana Mensura i drugih prijatelja i saradnika pozorišta.

U drugom delu zgrade nalazi se Galerija pozorišta i centra za kulturu. Biće to još jedno žarište kulture u Zaječaru, gde će se organizovati izložbe slika, likovne kolonije, književne večeri, i drugi događaji iz kulture.

Povodom 2. februara-Dana pozorišta, na sceni zaječarskog teatra večeras je izvedena je premijera predstave „Ženidba“ koju je po tekstu Nikolaja Gogolja adaptirao i režirao Janko Cekić. Кompozitor je Aleksandar Srebrić, kostimograf je Nevena Reljić, dok je scenografiju postavio Mirko Stokić.

„Gogolj kao komediograf bavi se mentalitetom i karakterom, a mi smo stavili akcenat baš na karakter i karikaturalno se bavili tim koristoljubivim ljudima. Tema ove predstave je usamljenost, a tim usamljenim dušama da pronađu svoju sreću pomaže provodadžika. Usamljenost je danas glavna tema i ljudi imaju svoje moderne provodadžike a to su društvene mreže i razne aplikacije za upoznavanje. Da li se ljudi spajaju iz ljubavi, koristi ili usamljenosti je pitanje koje ova predstava postavlja“, kaže reditelj Janko Cekić.

Glumica Ana Bretšnajeder, koja igra Agafju Tihonovnu, nevestu, o predstavi “Ženidba” kaže:

„Reditelj je došao izuzetno spreman, sa jasnim zadacima i smernicama koje su nam pomogle da u dobroj atmosferi izgradimo predstavu koju će publika itekako voleti. Bukvalno svi koji smo na sceni igramo živopisne likove koje je Gogolj tako savršeno napisao a Janko nam pomogao da se u tome lepo zaigramo“.

Izvođenju predstave predhodilo je potpisivanje Protokola o saradnji između Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine-Centar za kulturu “Zoran Radmilović ” i Centra za kulturu “Vuk Karadžić” iz Loznice. Protokol su potpisali direktori dve ustanove: Vladimir Đuričić i Snežana Nešković Simić. Ovaj dokument proistekao je iz dugogodišnje saradnje institucija kulture sa krajnjeg istoka i krajnjeg zapada Srbije. Zaječarsko pozorište je više puta gostovalo sa svojim predstavama u Loznici, a Drago Simić, akademski slikar iz Lozničkog kulturnog centra je nekoliko puta bio selektor Likovne kolonije Gamzigrad.

Kao proizvod ove saradnje u Galeriji Pozorišta i Centra za kulturu, u zgradi nekadašnjeg memorijala “Nikola Pašić”, već sutra u 12.00h biće organizovana izložba slika jednog od najznačajnijih srpskih slikara druge polovine 20. veka, Miće Popovića, iz fonda Stalne postavke slika Miće Popovića i Vere Božičković Popović. Ovo je naime prva u nizu izložbi slika koju Centar za kulturu “Vuk Karadžić” organizuje povodom 100-godišnjice rođenja akademika Miće Popovića, rođenog u Loznici.

Likovni događaj sezone

U okviru obeležavanja 2. februara- Dana pozorišta, danas je u Galeriji pozorišta-Centra za kulturu u Zaječaru priređena izložba radova jednog od najznačajnijih srpskih slikara druge polovine XX veka, Miće Popovića, iz fonda Stalne postavke slika Miće Popovića i Vere Božičković Popović.

Na samom početku prisutnima se obratio Vladimir Đuričić, direktor Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine-Centar za kulturu “Zoran Radmilović”, koji je istakao značaj saradnje sa Centrom za kulturu Loznice, koja traje već godinama unazad i koja je potpisivanjem Protokola o saradnji samo ojačana, potvrđena i obavezujuća da traje i ubuduće.

Direktorka Centra za kulturu Loznice, Snežana Mišković Simić, zahvalila je na dosadašnjoj saradnji, čestitala direktoru I zaposlenima u Ustanovi “Zoran Radmilović “, kao i gradu Zaječaru na osnivanju pozorišnog Muzeja kome doprinosi jubilej 77.godina postojanja profesionalnog teatra na Istoku Srbije.

Loznički Centar za kulturu ove godine obeležava 90. godina “Vukovog sabora”, koji je najstarija i najznačajnija kulturna manifestacija u Srbiji jer su Loznica i Tršić kolevka srpskog jezika i pisma, a očuvanje jezika i pisma je očuvanje identiteta jednog naroda. S tim u vezi posebno zadovoljstvo i čast za njih kao ustanovu i predstavnike Loznice, jeste što je danas nakon stote godine od rođenja Miće Popovića, deo njegove Stalne postavke prvi put predstavljem u našem gradu, istakla je Snežana Nešković Simić.

Marina Cvetanović, kustos u Centru za kulturu “Vuk Karadžić” u Loznici je naglasila da je 1989.godine, kada je Mića Popović proglašen počasnim građaninom Loznice, grad dobio na poklon jednu od najznačajnijih zbirki slika, grafika i crteža bračnog para Popović.

“Ponosni smo što smo danas ovde u Zaječaru da predstavimo opus Miće Popovića, čija je okosnica čovek. On je uvek slikao, crtao i radio ljude sa onim likovnim posmatranjem čoveka kao pejzaža ali je dolazio i do unutrašnjeg sveta kod nas, što se da primetiti na izloženim radovima”, rekla je Marina Cvetanović.

Program obeležavanja Dana pozorišta završava se večeras u 20:00h, kada će u foajeu Pozorišta biće predstavljena knjiga “Ginko logoreja” glumice zaječarskog teatra Ane Bretšnajder.

Kad pesma proglumi

U okviru obeležavanja Dana pozorišta, u foajeu zaječarkog teatra promovisana je knjiga pezije i poetske proze „Ginko logorejaˮ, Ane Bretšnajder, glumice zaječarskog pozorišta u izdanju Ustanove Narodno pozorište Timočke krajine-Centar za kulturu “Zoran Radmilović”.

U predgovoru koji je za književni prvenac ove multitalentovane umetnice napisao književnik i direktor „Bitef teatra“ Miloš Latinović, pored ostalog piše:

„Ana Bretšnajder u svojoj knjizi jasno poručuje da njen život jeste pozorište (miris pozorišta nikada nije isti) – javna stvar, mimikrija i prepoznavanje, ali u njoj tinja plamen poetese koja uočava, sagledava i saopštava nepatvorene istine intime.

Tematski zbirka „Ginko Logoreja“ je veoma razuđena, jer pesme Ane Bretšnajder su posvete detinjstvu, ali i turobne istine o ljudima, gradovima, događajima.

Zbirka poezije, s proznim proplamsajima, „Ginko Logorejaˮ predstavljanje je autora od kojeg treba očekivati još iznenađenja.ˮ

Na pitanje moderatora promocije, profesora Stevana Jovanovića, kako nastaje pesma, Ana Bretšnajder je pored ostalog odgovorila da stihovi nastaju nenadano ali i da umeju da joj „pobegnuˮ.

„Imam utisak da meni sve nešto beži. Pojavi se prvi stih usred nečega.Recimo legnem da spavam i taman samo što nisam zaspala pojavi se prvi stih i on meni već nešto znači. Pojavi se drugi i dok ne pobegne, pošto ja baš i ne pamtim svoju poeziju i ne znam napamet ,ja ustanem, razbudim se i zapišem to pa onda nastane cela pesma. Desi se i da pesma „pobegneˮ ako sam, na primer, negde na ulici i pada kiša pa ne mogu da zabeležim.ˮ

Knjiga je podeljena u četiri celine:“ Rastem da ne porastemˮ, „Hroničarka bremenaˮ, Po obodima stvarnostiˮ i „Naglas u sebiˮ.

Stihove iz Anine knjige govorili su glumci zaječarskog teatra: Branislav Mijatović, Nataša Petrović, Miloš Tanasković, Predrag Grbić, Marija Stanković, Ivana Bartunjak , Jelena Rajić i sama autorka.

Bilo je to poetsko veče u kome je publika neizmerno uživala. Kako u stihu reče profesor Stevan Jovanović: „Pesma je proglumila jer je Ana tako naumila“.