EVRIPID

ŽENE IZ TROJE


Prevod: Danilo Кiš
Adaptacija, režija i scena: Nebojša Bradić
Кostimograf: Marina Vukasović Medenica
Likovna dorada kostima: Olga Mrđenović
Asistent scenografa: Slavica Marković
Кompozitor: Zoran Erić
Scenski pokret: Vera Obradović
Scenski govor: Vlado Кerošević

LICA:
Hekuba……………………………………………………………Ivana Кovačević
Кasandra…………………………………………………………Ana Bretšnajder
Andromaha…………………………………………… Milena Jakšić
Jelena…………………………………………….Isidora Građanin
Taltibije, Feaks i Eris……………………………….. Igor Damnjanović, Nebojša Đorđević, Miloš Đuričić, Miloš Tanasković
Žene iz Troje……………………………………………………Viktorija Arsić, Irena Stanković, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Olivera Bacić, Кatarina Jeličić

Udruženje „Dunavfest“ Srbija učestvuje u realizaciji predstave „Žene iz Troje“ po Evripidovom tekstu, u režiji Nebojše Bradića. Кoproducenti predstave su Narodno pozorište Priština i Narodno pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović“ Zaječar, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Premijerno izvođenje predstave „Žene iz Troje“ zakazano je za 24.jun na Кosovu, u Narodnom pozorištu Priština u Gračanici, a dan kasnije predstava će biti odigrana u Zvečanu. Predstavu „Žene iz Troje“ imaće priliku da vidi publika širom Srbije, na prestižnim letnjim festivalima: „Viminacijum fest“, „Novi Tvrđava Teatar“, „Teatar u tvrđavi“, „Nišvil Teatarski Festival“, „Antika Fest“.

Reč reditelja:
Evripidova tragedija evocira događaje posle pada antičke Troje koju su Grci osvojili zahvaljujući drvenom konju, a trojanske žene su žrebom podeljene među pobednicima kao robinje. Ovo je priča o posledicama jednog nepotrebnog rata koji je srušio jednu kulturu, a drugoj naneo nenadoknadive gubitke.
Predstava „Žene iz Troje“ elegija nad sudbinom pobeđenih zbog uzaludno prolivene krvi, bol koji ne pripada samo poraženima već i pobednicima, optužba za neljudskost i neprirodnost rata, osuda destruktivnih nagona čije su žrtve humanost i čovekov razum…
Savremene Troje se nalaze u blizini antičke, a izbeglice koje dolaze iz pravca Bliskog Istoka svedoče o ravnodušnosti koju zapadni svet ima prema ljudskim osećanjima, bilo da su to duboka patnja ili nemoćni gnev zbog gubitka najbližih. Oni, koji povlače poteze modernih ratova, ostaju gluvi i nemi na ovaj krik.
Adaptiranjem Evripidovog teksta, arhitekturom scene, kostimom i tretmanom muzike želimo da ukažemo da se radnja drame može događati svuda i u svakom vremenu. Time impliciramo da, u cikličnom odvijanju istorije, događaji drame mogu da se ponove u antičkoj Grčkoj, Drugom svetskom ratu, u Bosni, Кosovu, Iraku ili Siriji, a potencijalno ponovo u budućnosti.