Četvrti Festival malih pozorišnih formi – Hronika festivala

Četvrti festivalski dan

NAJBOLJA PREDSTAVA PO IZBORU ŽIRIJA „NINA“ U IZVOĐENJU NIКOLINE VUJEVIĆ, NAJBOLJA MONODRAMA PO IZBORU PUBLIКE „POSLEDNJA ŠANSA“ U IZVOĐENJU SUZANE PETRIČEVIĆ

Stručni žiri 4. Festivala malih pozorišnih formi, u sastavu: Predrag Miletić, predsednik, teatrolog Spasoje Ž. Milovanović, član i glumica Nataša Petrović, član, doneo je jednoglasnu odluku: „Nagrada za najbolju predstavu dodeljuje se monodrami“Nina“ za projekat Nikoline Vujević, koja je svojim raskošnim talentom ispunila prostor publike i prostor scene, poigravajući se ulogama dramskih klasika i odjecima koji oni ostavljaju u savramenom trenutku. U potpunosti je razotkrila nadu koju pozorišna umetnost pružasvakom mladom čoveku na početku karijere. Sa punim glumačkim kredibilitetom, minuciozno dizajniranim svetlima i pažljivo odabranom muzikom stvorila je čaroban susret pozorišnog šarma i publike.“
Specijalna nagrada dodeljuje se predstavi „Zemlja vukova“, autorskom projektu Tonke Mršić, za izuzetnu hrabrost, ubedljiva tumačenja različitih likova preuzetih iz izvan pozorišne stvarnosti, prepune divnih sećanja i bolnih tragova naroda bivše Jugoslavije. Stručni žiri sa radošću konstatuje i duboko veruje da ove nagrade odlaze u prave ruke i da one pokazuju da festival malih pozorišnih formi ima svoju budućnost. Odluku je saopštio predsednik žirija, Predrag Miletić.
Najbolja predstava po izboru publike je „Poslednja šansa“ produkcije Favi iz Beograda, u izvođenju Suzane Petričević, sa prosečnom ocenom 9,68.Prosečne ocene predstava na osnovu glasova publike: 9,68 – POSLEDNJA ŠANSA, Favi, Beograd ,tekst: Mirjana Bobić Mojsilović, igra: Suzana Petričević 9,42 – „ŽIVOJIN MIŠIĆ“, Pozorište Slavija, Beograd,tekst: dr Mića Živojinović, režija: Velimir Mitrović, igra: Boško Puletić 8,80 – ZEMLJA VUКOVA, Кazalište ULISIS, Zagreb i Akademija primijenjenih umjetnosti, Rijeka,tekst: Tonka Mršić, režija: Gala Nikolić, igra: Tonka Mršić 8,40- „NINA“, tekst,režija i igra: Nikolina Vujević 7,63 – ČAJ SA КUBLAJ КANOM, Upalimo reflektore, Novi Sad , tekst :Saša Radonjić, režija i igra: Jugoslav Krajnov. Svečana dodela nagrada obaviće se 23. oktobra na zatvaranju “Zoranovih dana”, kada će se znati i drugi laureati.
U čast nagrađenih izvedena je premijera monodrame „Slučaj gospodina Кostića“ koju je po tekstu mladog dramaturga iz Zaječara Stefana Cokića režirala Tamara Кostrešević, a igra glumac zaječarskog pozorišta Branislav Mijatović.Ovo je za Stefana i Tamaru bio prvi korak u profesionalnoj karijeri ili teatarsko vatreno krštenje, a za Branislava prva monodrama. Publika ih je nagradila gromkim aplauzom.“Najviše mi znači što se premijera ove predstave odigrala u Zaječaru. Zahvalio bih se zaječarskom pozorištu što su mi pružili to zadovoljstvo da moja drama bude izvedena večeras ovde. Verujem da će predstava da nastavi da živi i nadam se da ćemo imati gostovanja“, rekao je u izjavi za medije Stefan Cokić.
Rediteljka Tamara Кostrešević je studentkinja četvrte godine režije i ovo je njena prva predstava: “Mislim da je publika reagovala dobro. Možda to može i bolje, ali ovo je prvo igranje. Volela bih da gledam još izvođenja jer mislim da predstava ima potencijala da ode mnogo više od ovoga. Ponosna sam što sam imala priliku da radim u zaječarskom pozorištu i što smo dali sve od sebe. Da li je ispalo idealno – nije, ali ja se nadam da se publici dopalo. Shvatila sam kroz ovaj rad da predstave vremenom sazrevaju i da na svakom igranju dođe nešto novo i da se taj život dešava sve jače i jače“.“Uradio sam koliko sam znao, koliko sam umeo sa svojim kapacitetom. Verujem da će ovo biti dugoročna predstava, barem po večerašnjim reakcijama publike nemam razloga da mislim drugačije.
Igrati monodrame nešto je najteže u životu što sam do sada uradio. Uvek je dobro da se glumac preispituje oko toga što bilo šta uradi, a pogotovo na ovako jednoj teškoj formi, na ovako teškom sadržaju. Кoliko god glumci govorili o tom scenskom samosaosećanju i kako uvek znaš da li je to dobro ili nije, nekako ovde nisam bio siguran zato što je toliki kontinuitet kad sam sam na sceni. Čini mi se da sam sve emocije potrošio i dobre i loše. Svaki izazov je težak, ali sam stvarno zahvalan rediteljki Tamari koja me je kroz to vodila, Stefanu koji je dosta pomagao i naravno svom pozorištu koje je smatralo da ja imam kapaciteta da to uradim i da mi se to jedno veliko poverenje pokloni”, istakao je glumac Branislav Mijatović.
Ovo nije prvi put da zaječarsko pozorište pruža šansu studentima režije, već takva politika ove kuće traje već decenijama. Mladima se pruži šansa a pozorište dobija gotovo besplatnu predstavu. Podsećanja radi, mladi reditelj Janko Cekić čiji je mentor bio naš istaknuti reditelj Egon Savin, u našem teatru je početkom ove godine, kao svoj master rad, režirao predstavu „Lepotica Linejna“ Martina Makdone. Među onima koji su kao studenti režirali predstave u zaječarskom teatru je i jedan od naših najznačajnijih reditelja Nebojša Bradić, koji je ispitnu predstavu na trećoj godini fakulteta režirao pre gotovo 43 godine, decembra 1978. godine.

Treći festivalski dan

Večeras proglašenje pobednika Festivala!Poslednjeg takmičarskog dana Festivala malih pozorišnih formi publika je gromkim aplauzom nagradila Suzanu Petričević za izvođenje komedije „Poslednja šansa“. Njoj je ovo treći put da nastupa na pozornici zaječarskog pozorišta. „Mislim da smo večeras imali nešto najvrednije za glumce, jednu sjajnu publiku. Publiku koja čita između redova“, istakla je glumica Suzana Petričević. „Ovde je bio taj jedan delikatan, pritajeni smeh gde ljudi osećaju da ne treba smejati se. E to je ta tanka ivica po kojoj ja volim da hodam“, dodala je Suzana. Priča o Goci Lukić, frizerki iz okoline Beograda, koja je nakon mnogo pokušaja ušla u rijaliti pod nazivom „Tražim muža“ prikazuje televiziju kao poslednju šansu za običnog, malog čoveka i njegovu želju da korenito promeni sopstveni život. Iako je predstava „Poslednja šansa“ rađena još 2009. godine aktuelna je i današnjih dana, a Suzana ovaj komad naziva tužnom komedijom. „Mislim da je tajna dugoročnosti ove predstave u istini. Ona je došla u onom trenutku kad još uvek nije bilo kritika rijaliti programa. To je okrutno stanje stvari, vrlo banalno, koje prezirem. Ono oduzima glumcima posao, hleb. Mi omladinu vaspitavamo na taj način. Nema druge tajne dugovečnosti ovog komada osim te jednine, ona govori istinu. Publika razmišlja o toj predstavi i prepričava se posle“, rekla je Petričević. Ovoj istaknutoj umetnici veoma znači što je izvela monodramu „Poslednja šansa“ u pozorištu koje nosi ime jednog od najvećih doajena srpskog glumišta. „Samo ime Zorana Radmilovića nosi najlepše uspomene iz moje mladosti, jer je to deo „Ateljea 212“ i deo mog odrastanja. Sve što sam želela da uradim kad sam krenula da igram monodramu jeste ta mogućnost da pokušam da improvizujem kao on. Dobila sam toliko pozitivnih kritika da podsećam na taj njegov stil. Igranje pred zaječarskom publikom bilo je fantastično“, sa osmehom je istakla Suzana Petričević. Tekst za monodramu „Poslednja šansa“ pisala je Mirjana Bobić Mojsilović, a režirao je Veliki Bratić.

U zaječarskom pozorištu, danas je nastavljen Festival malih pozorišnih formi predstavom „Nina“, po tekstu i u režiji Nikoline Vujević, koja i igra u ovoj monodrami.,,Nina” predstavlja autobiografski komentar autorkinog alterega pod nazivom Nina. Rastrojena, podeljena između klasike i modernog, privatnog i dramskog, otkriva nam brojne fragmente ličnosti, između erotike i emocije, uz pesmu i poeziju, ovaj muzičko dramski kabaretski vapaj predstavlja snažan i drzak prikaz bunta mlade glumice današnjeg doba, koja uz tešku muku pronalazi snagu za razumevanja jednog Čehova, dok se brojne druge stvari još uvek ne poklapaju i ne uređuju. Na završetku “vidimo” i malu Ninu, dete umetnika koje u današnjem svetu mora da odraste, i kao osoba i kao umetnik, iako odavno više, a sada i dodatno svet nije mesto za decu i umetnike.Nikolina je nakon predstave rekla da su joj utisci su divni i strašno emotivni. „Doživela sam neku novu emociju i to je ono zbog čega ja igram ovu predstavu, zbog tog susreta sa različitim ljudima, različitim reakcijama, emocijama i to je ono što me nekako pokreće, puni i hrani, tako da sam baš ispunjena. Bilo je neophodno da sama napišem i tekst i da režiram i da glumim ovu predstavu jer je nastala u prelomnom trenutku mog života i ja to kažem i u monodrami, mene je spasila poezija, mene je spasila umetnost. Verujem da svi negde dodjemo do te neke prelomne tačke u životu, pogotovu u tom periodu nakon završetka fakulteta, kada se još uvek tražiš, kada se pitaš za svoju budućnost, kada se pitaš za sve živo što te očekuje, kad ne znaš da li si dovoljno zreo i spreman za sve ono što te čeka, tako da u tom trenutku kao mladoj glumici koja nema ni neke velike angažmane, koja mora tek da se pokaže i dokaže, izuzetno mi je bilo bitno i izuzetno dragoceno što sam se bavila ovim i što sam nekako smogla snage, jer poprilično je i treba da se baciš u jedan ovako težak, ali divan proces, zaista. Mene je to izlečilo, stvarno.“Nikolina Vujević je takodje istakla da je za nju ogromna čast što nastupa na festivalu koji nosi ime Zorana Radmilovića.„Nekoliko meseci pred upis na akademiju kupila sam novinu u kojoj su izlazile brošure o glumcima i tog dana je bila brošura o Zoranu Radmiloviću i nikad neću zaboraviti kada sam u njoj pročitala pismo Zorana Radmilovića u kome on priča o glumcima, o glumačkom životu i te reči su nekako zauvek ostale u mojoj glavi i on kao glumac, kao improvizator, on kao duhovit, kao strašno pametan čovek, kao neko ko je toliko toga ostavio svima nama, tako da mogu da osećam samo jednu jako veliku čast i privilegiju zato što eto imam priliku da sam na ovoj sceni, na jednom ovakvom festivalu koji je posvećen njemu.“

Drugi festivalski dan

Zaječarska publika je drugog dana Festivala malih pozorišnih formi uživala u monodramama “Čaj sa kublaj-kanom” i “Vojvoda Živojin Mišić”.

“Čaj sa kublaj-kanom” je intimna priča o iskustvu Saše Radonjića, pisca teksta, iz bolnice tokom višemesečne borbe za život sažeta je u priču koju je novosadski glumac Jugoslav Krajnov režirao i odglumio. „Predstava je o umetnosti, o stvaralaštvu. Ovo je istinita priča. Pisac je zaista bio teško bolestan. Kada se čovek nalazi u tim nekim bezizlaznim situacijama on ipak nalazi snagu i moć da to sve okrene na stranu lepog, na stranu umetnosti, na stranu stvaralaštva.

On kroz čitavu predstavu govori da nema nikakve razlike između halucinacije i imaginacije. Odnosno je stanjima halucinacije izazvanih moždanim udarom, doživeo stvaralaštvo. Uprkos bolesti našao je prostor za umetnost i kreaciju“, izjavio je Krajnov nakon predstave. „Vrlo je teško glumiti monodramu. Kada glumac oseti da publika ne diše zajedno sa njim, onda je u problemu. Ali mislim da sam od samog početka dobio taj fidbek, dobio pozitivnu energiju, vrlo pažljivo su me pratili tako da je bilo jednostavno uživanje da igram. Publika je bila odlična. Lepo su me primili i želeo bih da zahvalim domaćinu, gradu Zaječaru i pozorištu “Zoran Radmilović” na prijemu“ rekao je Jugoslav Krajnov.

U Monodrami „Vojvoda Živojin Mišić“ autora dr Miće Živojinovića, u režiji Velimira Mitrovića i izvođenju Boška Puletića, teško bolesni Vojvoda Mišić prelistava svoje uspomene, događaje,istorijske ličnosti ali i sasvim obične ljude, koje je susretao u značajnim trenucima svog života.Vojvodine uspomene su naravno subjektivne ali kako je celog svog života imao čvrst stav i prema vremenu i prema ljudima i prema događajima, njegove uspomene, na sasvim nov način osvetljavaju i vreme i ljude i događaje.

Glumac Boško Puletić o svojoj bogatoj glumačkoj karijeri i zahtevnosti monodrame kaže: “Ja imam 76 godina,.Ozbiljni ljudi u mojim godinama umiru, a ja pravim monodrame, ali se osećam lepo. Pre neki dan mi je palo na pamet. Meni je ovo 56. sezona. Imao sam 130 i nešto premijerra, a ja sam radio samo u tri pozorišta: Narodnom pozorištu u Beogradu, u pozorištu Slavija u Beogradu i u pozorištu “Zoran Radmilović”u Zaječaru. Da ne verujete, samo u 3 pozorišta za 56 godina. Monodrama je najteži oblik glume, sigurno, zato što nemate partnera. Scena ionako važi za svaku predstavu kao najusamljenije mesto na planeti. Kad je monodrama, ništa nema usamljenije od toga, ali je ujedno i izazov, ogroman. Zahvaljujući reditelju ove predstave, gospodinu Velimiru Mitroviću, koji je, kada sam mu ponudio da ovo radimo, rekao: Znaš ja nikad nisam radio monodramu i sve koje sam gledao nisu bile dobre, jer iziđe čovek sa koferom, sedne na njega i priča priče. Ja ovo jedino mogu da ti napravim kao pozorišnu predstavu.“ Ja mu kažem „Pa ja to i hoću.“ I on je upravo tako i uradio, tako da je meni partner svaki gledalac u ovoj sali, sve vreme. Jedino što je potrebna ogromna koncentracija, jer to je sat vremena usamljenosti na sceni, ali vidim prema reakciji publike da je to dobro” kaže Boško Puletić.

Prvi festivalski dan

U Narodnom pozorištu Timočke Krajine “Zoran Radmilović” u Zaječaru večeras je počeo četrvrti Festival malih pozorišnih formi. Otvarajući Festival direktor Vladimir Đuričić je podsetio da je predhodnih godina ovu pozorišnu manifestaciju otvarao Ivan Bekjarev, ali je prošle godine nažalost preminuo: “I nije on jedini od naših prijatelja i prijatelja pozorišta kojih više nema. Mnogi su izgubili i prijatelje i rodbinu, ali to je život i moramo da idemo dalje. Mi ćemo smisliti način da se svim tim ljudima koji su nas na neki način zadužili, pa i Ivanu Bekjarevu na neki način odužimo i mislim da ćemi im se na najbolji način odužiti time što će festival iz godine u godinu rasti i biti sve bolji, čemu se iskreno nadam.Mene posebno raduje to što večeras vidim punu salu, odnosno sva ona mesta koja su dozvoljena po odluci Štaba za vanredne situacije, odnosno oko 170 mesta, i mogu da kažem, da svi oni koji prate pozorište znaju da je 170 ljudi u jednoj Sali koji gleda mono dramu uspeh i za mnogo veće gradove, što pokazuje da Zaječar stvarno ceni svoje pozorište, ceni svoje festivale i pruža im podršku i sada i u vremenima koja su bila, a ko zna šta nas još sve čeka.Hvala vam što ste ovde, uživajte narednih nekoliko dana i molim vas da glasate, jer vaši glasovi su presudni u tome koja će predstava biti najbolja i podsećam vas da kada se ovaj festival završi, 15. oktobra jedno veče posvećujemo autentičnom velikanu Istočne Srbije, pesniku Tomislavu Mijoviću. Početak je od 19 sati, a nakon toga, od 20 sati vas pozivam da dodjete na zaječarsku premijeru filma „Glumčina“ kojom smo zatvorili Filmske susrete u Nišu, a koja je već pozvana na mnoge festivale, a nakon toga nas očekuje još 8 festivalskih dana.”, naglasio je Đuričić.Nakon svečanog otvaranja započeo je takmičarski deo Festivala izvođenjem monodrame “Zemlja vukova” Kazališta Ulisis iz Zagreba i Akademije primijenjenih umjetnosti iz Rijeke, po tekstu Tonke Mršić i Gale Nikolić, u režiji Gale Nikolić i izvođenju Tonke Mršić. Ova monodrama je po žanru crna komedija sa elementima apsurda. inspirisana stvarnim pričama i prožeta autobiografskim delovima.Predstava se bavi nepisanim društvenim pravilima, prvenstveno Like ili bilo koje druge male zajednice, koja utiče na sudbine tri Ličanke u različitim stadijumima života. Kroz tri različita karaktera autorке progovaraju o našem patrijarhalnom društvu, tradicionalizmu, položaju žene u braku, mogućnosti izbora, posledicama rata i nemogućnosti izlaska pojedinca iz okova rečenice ” A šta će ljudi reći?”Glumica unutar monodrame igra tri ženska lika. Prvi lik je lik Babe koja sprema ručak za sina koji je poginuo u ratu. Drugi lik je lik trudne žene koja mobilnim telefonom razgovara sa ljubavnicom svoga muža, a treći lik je mlada devojka Milice koju je otac zavezao lancima i želi je na silu udati za čoveka iste nacionalnosti. U središtu predstave je Nikola Tesla koji je prikazan kroz ogromnu sliku i svi likovi s njim razgovaraju. Na kraju glumica izlazi predstavljajući samu sebe i autobiografskim poetskim govorom oprašta se od svoje dedovine i odlazi u nepoznato.Glumica Tonka Mršić u izjavi za medije je istakla da se u Zaječaru oseća veoma prijatno, da je tokom dana u kafiću razgovarala sa puno ljudi koji su bili u Lici ili poznaju nekog iz tog kraja. Veoma je zadovoljna i načinom na koji je zaječarska publika prihvatila predstavu:“Baš se osećam jako prihvaćeno i jako lepo. Smijala se publika, reagirali su, tako da je super prošlo. Još uvijek smo u jako patrijarhalnom društvu. Društvu gdje žena nije na baš najboljoj poziciji, gdje se gleda koje je dete muško, koje žensko, gdje se gleda ko se čime bavi, gdje je taj status užasno bitan. Svi smo zatvoreni i svi mislimo šta će susjed reći. Moja redateljica Gala Nikolić je celo vreme dok je režirala govorila: „Ovo je Hrvatska“, i vjerujem da je to primenljivo i na Srbiju. Puno toga je autobiografsko u ovoj predstavi. Evo lisica, gdje ja hvatam lisicu, moja ujna je od toga živjela. Kad u predstavi kažem: „Trudna sam sa pišuljom a ne sa sinom“, u mom selu tako nazivaju žensku djecu.”U takmičarskoj konkujrenciji publika će sutra videti dve predstave. Od 18.00h „Čaj sa Kublaj kanom“u u izvođenju Jugoslava Krajnova a od 20.00h monodrama „Živojin Mišić“u izvođenju Boška Puletića. Publika će 13. Oktobra od 18.00h moći da uživa i u monodramama „Nina“ u izvođenju Nikoline Vujević i „Poslednja šansa“ u izvođenju Suzane Petričević. U čast nagrađenih 14. oktobra biće izvedena monodrama zaječarskog pozorišta „Slučaj gospodina Kostića“ u izvođenju Branislava Mijatovića.Na festivalu će biti dodeljene dve nagrade: stručnog žirija i publike. Stručni žiri radi u sastavu Predrag Miletić, predsednik, Spasoje Ž. Milovanović, član i Nataša Petrović, član. Publika će putem glasačkih listića svake večeri ocenjivati predstave, kako bi na kraju festivala bila proglašena najbolja po njenom izboru.S obzirom na to da živimo u vremenu pandemije virusa Covid -19, ulaz na festival omogućen je samo onima koji su primili najmanje dve doze bilo koje vakcine (a od prijema druge doze je prošlo minimum 21 dan), imaju potvrdu o preležanoj covid-19 infekciji ili PCR ( Ag) test koji nije stariji od 48 sati od dana posete fesitivalu. U toku trajanja festivala u sali Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ dozvoljeno je 50% popunjenosti kapaciteta i obavezno je nošenje zaštitne maske (N95) sve vreme boravka u sali i holu pozorišta.