Po motivima proze Živojina Pavlovića

Režija: Stefan Gajić

Tekst: Miloš Latinović i Stefan Gajić

Scenografija: Marta Dogan

Kostimografija: Nevena Reljić

Scenski pokret: Krenare Nevzati

Dizajn zvuka: Dušan Purešić

Igraju:

Branislav Mijatović – Vuk Babić mlađi

Miloš Tanasković – Vuk Babić stariji

Marija Mrvica Stanković – Sonja Spalajković

Gabrijel Bećarević – Budimir Vidaković

Fuad Tabučić – advokat Spalajković

Ana Bretšnajder – Zora

Jovan Veljković – NN

Jelena Rajić – (GLAS IZ OFF-A) medicisnka sestra

,

Dizajn plakata: Teodora Knežević

Majstor svetla: Dragan Marković

Inspicijent/sufler: Danica Ilić

Svetlo: David Nedeljković

Ton: Stevan Đorđević

Garderoba: Gorica Ilić i Mirjana Stanojević

Šef tehhike: Željko Šoršokanović

Dekorateri: Boban Simonović i Zlatko Golubović

Organizator: Jelena Ciganovic

Reč reditelja:

Ova noar priča prati Vuka Babića na njegovom putu iskupljenja. Naš protagonista je smrtno ranjen i
nalazi se na samrtnoj postelji u bolnici gde se lakari bore za njegov život.
Progonjen duhovima svojih najbližih, on će biti stavljen pred ultimativni izazov u kojem je on optuženi, sudija i porota.

Ovom pričom otvaraju se mnoga pitanja, da li nas prošlost proganja ili pak mi progonimo nju?
Mogu li nam mir dati drugi ljudi ili ga moramo sami pronaći? Šta nam donisi suočavanje sa sopstvenim
demonima?
Pitamo li se tokom svog života o ispravnosti svojih postupaka ili je to pitanje obavezno rezervisano za kraj.

.

O tesktu:

Dramski teskt „Zjapina“ inspirisan je prozom Živojina Pavlovića , „Zid smrti“, „Vašar na svetog Aranđela“ i „Lapot“, zatim knjigom „Raslo mi je badem drvo i druge priče“ , kao i esejističkom zbirkom „O odvratnom“.

Živojin Pavlović је dobar deo svoje mladosti proveo kod dede, u selu Vratarnici, a i dobar deo njegove proze, zapravo, zasnovan je na gotovo mitskom prostoru Timočke Кrajine.

Foto: Slobodan Cvetković