5.102024. Šesti festivalski dan

Najbolja predstava po izuboru stručnog žirija ,,Neodustajanje”, a najbolja po izboru publike ,,Lina tvrđa od kamena”!
Nakon odgledanih 7 predstava u takmičarskom programu, stručni žiri 7. Festivala malih pozorišnih formi u sastavu: Branislav Nedić, predsednik, Nataša Petrović i Miloš Tanasković, članovi, doneo je odluku da se Nagrada za najbolju predstavu na Festivalu, dodeli predstavi ,,Neodustajanje”, autora Marije Medenice, u produkciji Samostalne produkcije i koprodukcije Saveza dramskih umetnika Vojvodine. U obrazloženju žirija se navodi:
,,Govoreći o unutrašnjoj borbi glumice, koja preispituje svoj poziv, predstava suštinski pruža publici uvid u izazove i dileme umetničkog života. Žiri je prepoznao emotivno snažno i autentično izvođenje Marije Medenice, uzimajući u obzir i sve ostale elemente predstave, proglasio je najboljom na Festivalu.”
Stručni žiri u istom sastavu doneo je odluku da se Specijalna nagrada za izuzetno glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Vesni Stanković, za ulogu Line, u predstavi “Lina, tvrđa od kamena”, u produkciji ,,Balkan novi pokret”.
,,Vesna Stanković na impresivan i dosledan način, prikazuje evoluciju svog lika, kroz različite faze života — od vedre devojke do zrele žene koju životne tragedije ne slome, već osnaže, na pravi način donoseći poruku da je od kamena tvrđi jedino čovek.”
Najbolja predstava po izboru publike je takođe,,Lina, tvrđa od kamena”, sa prosečnom ocenom 9,67.
Glasovi publike:
LINA TVRĐA OD KAMENA, u izvođenju Vesne Stanković, produkcija: Balkan novi pokret, 9,67
ČOVJEK VISINE, u izvođenju Nebojše Milovanovića i Bojana Žirovića, koprodukcija: BeoArt, Turističak organizacija Budve i Narodna biblioteka Budve, 9,36
PUPUN-POSLEDNJI SAN, u izvođenju Vjere Mujović i Dušana Matejića, produkcija Muzej nauke I tehnike, Beograd 9.15
SVAKODNEVNA KOMA, u izvođenju Ivana Tomića, produkcija FaVI, 9.13
JEFIMIJA-JELENA MRNJAVČEVIĆ u izvođenju Tijane Nikolić produkcija ,,Kulturna scene Male stvari” iz Trebinja , 8,93
POSLEDNJI TRENUCI KRALJA ALEKSANDRA I KRALJICE DRAGE u izvođenju Miloša Đurovića i Tamare Tamči Toskić, produkcija Narodno pozorište ,,Sterija” iz Vršca, 8,81
NEODUSTAJANJE u izvođenju Marije Medenice, Samostalna produkcija i koprodukcije Saveza dravmskih umetnika Vojvodine, 8.72.
Nagrade će dobitnicima biti uručene poslednjeg dana 33. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića”.

Predstavom ,,Poslednji trenuci kralja Aleksandra i kraljice Drage“ u izvođenju Narodnog pozorišta ,,Sterija“ iz Vršca, spuštena je zavesa na 7.Festival malih pozorišnih formi u Zaječaru.
Po tekstu Radomira Putnika predstavu je režirala Snežana Udicki, a najpoznatiji kraljevski bračni par naše novije istorije igraju Miloš Đurović i Tamara Tamči Toksić.
Brak Aleksandra i Drage Obrenović izazivao je od samog početka njihove veze kako kontroverze, tako i divljenje. O životu i braku kralja i kraljice napisano je puno eseja, romana, drama, tako da ekipa ove predstave nije akcenat stavila na istorijska zbivanja, jer će svaki gledalac svesno ili ne, tumačiti njihovu biografiju iz svog ugla. Ova duodrama Radomira Putnika, prati poslednje trenutke kralja Aleksandra i kraljice Drage, baveći se pre svega njihovim odnosom prema vlasti i ljubavnim odnosom. Tekst nije zasnovan na istorijskoj građi jer je nema. Ova duodrama je samo pretpostavka o čemu su mogli da razgovaraju kralj i kraljica, zatvoreni u garderoberu tih sat vremena dok su ih neprijatelji tražili. Žanrovski ova predstava je psihološka drama o sumiranju sopstvenog života, zabludama, pogrešnim procenama. Ali iznad svega prikazana je njihova velika uzajamna ljubav.
Glumica Tamara Tamči Toksić rekla je da joj je vrlo drago što je večeras na ovom Festivalu u Zaječaru jer su imali jako lepu razmenu energije sa publikom.
,,Sudeći po aplauzu vidim da smo dirnuli publiku a to je ono što dira i nas. Rad na ovom liku bila mi je velika odgovornost ali i zadovoljstvo. Draga Mašin odnosno Obrenović je u istoriji vrlo kompromitovana ličnost. Neki su je voleli a neki ne. Kralj ju je volelo bezgrnično i zato su tako završili zajedno jer nisu hteli da se odreknu jedno drugog.Tako da sam ja gledala negde da je branim. Na osnovu istorijskih podataka, ona je bila veliki mecena kulture, pozorišnih predstava, biblioteka .. Skupljala je puno novca za sirotinju i pomagala svojoj mnogobrojnoj porodici. Ona bi danas bila jedna obrazovana žena. Sve ovo dalo je dobar šlagvort za igranje njenog lika i nadam se da sam to uspela da dočaram i prenesem večeras zaječarskoj publici“, rekla je glumica Tamara Tamči Toksić
Pored nje , kralja Aleksandra igrao je sjajni mladi glumac Miloš Đurović.,, Bilo mi je vrlo zahtevno a u isto vreme i vrlo inspirativno da igram jednu ovako veliku istorijsku ličnost. Za nas oni su bračni par koji smo probali da tumačimo iz današnjeg vremena i koji je uprkos spoljnim pritiscima održao početnu zaljubljenost i veru u ljubav do kraja života. Inače drago nam je što smo na Festivalu malih formi u Zaječaru. Kako je rekao predsednik žirija Branislav Nedić, ne postoje male forme, ne postoje male predstave. Ovakav aplauz u Zaječaru je živi dokaz toga da su za pozorište dovoljni jedan ili dva glumca, i da to jeste pozorište“, rekao je glumac Miloš Đurović.
Autor Radomir Putnik scenarista je i veoma popularne TV serije ,,Kraj dinastije Obrenović“, a večerašnja duodrama zapravo je trebalo da bude njena poslednja epizoda. Sticajem okolnosti, nikada nije snimljena, ali je u pozorišnoj verziji imala praizvedbu 1996. godine u Beogradu.
Premijera ove predstave izvedena je 27. marta u Narodnom pozorištu ,,Sterija“. U Vršcu. Scenograf i kostimograf predstave je Sofija Lučić

Poslednjeg festivalskog dana malih pozorišnih formi u Zaječaru u dnevnom terminu, publika je imala priliku da pogleda monodramu ,,Neodustajanje“ Samostalne produkcije i koprodukcije Saveza dramskih umetnika Vojvodine, u izvođenju Marije Medenice koja je ujedno i autor predstave.
Monodrama ,,Neodustajanje“ tematizuje fenomen pozorišta iz zakulisne perspektive i na neki način predstavlja ,,virenje kroz ključaonicu“ u intimni prostor jedne glumice. Njeno stasavanje u umetničkom svetu ispunjeno je brojnim izazovima i dilemama, a najvažnija odluka koju treba da donese je da li da odustane od pozorišta. Glumica Marija Medenica na izvanredan način korača kroz najrazličitija naličja protagonistkinje, pružajući gledaocima uvid u jedno ogoljeno pozorište, lišeno prepoznatljivog sjaja. Komad ,,Neodustajanje“ nam otkriva borbu koja se gotovo svvakodnevno odvija iza kulisa, u dušama onih koji ,,igraju pet života, dok im svaki izmiče“. Glumica u monodrami prolazi kroz razne faze svoje karijere, ukazujući nam na sve ono što ruši pozorišni hram, i podseća nas na sve ono što je potrebno popraviti kako bi pozorištu vratili sjaj koji mu pripada. Duboko zadirući u brojne izazove koje bavljenje glumom nosi sa sobom, Marija Medenica je uspela da za svega sat vremena kod gledalaca izazove najrazličitije emocije: razočarenje, grižu savesti, bes, smeh…
,,U ovom pozorišnom komadu vidimo razračunavanje jedne glumice sa samom sobom, sa svojim pozivom, strahovima, nadanjima, … Zato je tema predstave zapravo neodustajanje, jer ona celu predstavu odustaje od nečega, da bi na kraju odustala od odustajanja. Cena neodustajanja od pozorišta je unutarnji mir. Ova monodrama igra se dve i po godine i ima preko pedeset izvođenja. Bez obzira što je ovo jedna skromna produkcija, pozivi su nekako uvek stizali što mene posebno raduje. Reakcija publike je uvek sjajna, kao i ovde u Zaječaru, i meni je bila težnja da se obični ljudi koji se ne bave ovim našim poslom, prepoznaju . Inače smatram da su male forme vrlo važne za pozorište, jer se u njima kao gledaoci manje više svi pronalazimo. Mene konkretno zanimaju priče o malim ljudima, intimne drame, koje ,.čini mi se kada se suzi svetlo na jednog ili dva glumca, mnogo bolje dolaze do izražaja nego kada se pričaju velike priče.Mislim da trenutno pozorišta u Srbiji raspolažu mnogo kvalitetnijim malim formama nego velikim ansambl predstavama“, rekla nam je glumica Marija Medenica.
Monodrama ,,Neodustajanje“ učestvovala je na mnogim Festivalima i dobitnik je nekoliko nagrada. Između ostalog pobednici su festivala Befemon u Bečeju a dobili su i nagradu za uspešne transformacije ArtTrem festa u Rumi. Muziku za predstavu radila je Irena Popović Dragović.
Sedmi festival malih pozorišnih formi u Zaječaru biće zatvoren večeras predstavom ,,Poslednji trenuci kralja Aleksandra i kraljice Drage“ u izvođenju Narodnog pozorišta ,,Sterija“ iz Vršca. Komad je po tekstu Radomira Putnika režirala Snežana Udicki, a igraju Miloš Đurović i Tamara Tamči Toksić. Početak predstave je u 20 sati.

.

4.10.2024. Peti festivalski dan

U okviru Festivala malih pozorišnih formi, zaječarska publika je sinoć imala priliku da pogleda monodramu,, Jefimija-Jelena Mrnjavčević“ u izvođenju kulturne scene ,,Male stvari“ iz Trebinja. Po tekstu Zvonimira Kostića, režiju potpisuje Željko Milošević, a dramaturgiju Aleksandar Vasiljević. Lik Jefimije tumači glumica Tijana Nikolić.
Jedna od važnijih ličnosti u istoriji srpskog naroda svakako jeste Jelena Mrnjavčević, monahinja Jefimija. Monodrama o njenom životu, po tekstu Zvonimira Kostića, praizvedbu je imala 1986.godine u Beogradu, a u inscenaciji Kulturne scene,,Male stvari“ iz Trebinja, u martu 2022. godine. Jedna od nejlepših i najdirljivijih priča u našoj istoriji jeste povest o Jefimiji, prvoj srpskoj pesnikinji. Njene reči, izvezene pozlaćenom srebrnom žicom, uzvišenog duha, spomenik su prelomnog perioda u istoriji našeg naroda. Jefimijini pesnički zapisi spadaju u prva ostvarenja žena pisaca na evropskom tlu.
Monahinja Jefimija rođena je u vlastelinskoj porodici kao Jelena oko 135o godine. Udala se za despota Jovana (Uglješe) Mrnjavčevića koji je sa svojim bratom kraljem Vukašinom, bio savladar srpskom caru Stefanu Urošu petom. Njen život , započet u sjaju visokog staleža, ubrzo će dobiti sudbonosni obrt. Za kratko vreme umiru joj sin, otac i muž. Strašne tragedije koje su je zadesile za kratko vreme, značile su potpuni preokret u njenom životu.
Glumica Tijana Nikolić, koja igra lik Jefimije, rekla je da joj je velika čast što može da prikaže jednu ovako važnu istorijsku ličnost, koja je nepravedno skrajnuta iz udžbenika i sa scene. U predstavi je Jelena Mrnjavčević prikazana kao ćerka, devojka, suprugu vladara, majka, a potom i kao monahinja Jefimija kroz čiju emotivnu priču se prepliću burni istorijski događaji.
,,Ovo je priča o ženi koja je izgubila sve što je imala, od porodice, imanja do države. U monodrami dočaravam sve likove koji su tu, prolazim kroz njen život. Bilo je vrlo naporno i zahtevno raditi na ovoj ulozi. Puno misaonih, verbalnih i psihičkih promena protkano je kroz ovu monodramu, koja je jako dinamična i sigurna sam da nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Zaječarska publika je bila divna, disali smo kao jedno. Istraživanja i rad na ovoj predstavi trajali su više od osam meseci. Nadam se da sam uspela da prenesem i večeras njenu priču i pouku. Sve što je Jefimija-Jelena Mrnjavčević činila za opstanak i buduća pokoljenja, važno je pamtiti, iznova oživljavati i prenositi novim generacijama“ rekla je glumica Tijana Nikolić nakon predstave.
Ova monodrama je inače za dve godine, odigrana više od 50 puta, učestvovala je na mnogim Festivalima, i gde god je igrana, dobijala je ogroman aplauz i oduševljenje pozorišne publike.
Festival Malih pozorišnih formi u Zaječaru danas će zatvoriti čak dve predstave. Predstava ,,Neodustajanje“ u produkciji Saveza dramskih umetnika Vojvodine, a u izvođenju Marije Medenice koja je i autor teksta, biće odigrana u 13 sati. U večernjem terminu od 20 sati, publici će se predstaviti Narodno pozorište Sterija iz Vršca, sa komadom ,,Poslednji trenuci kralja Aleksandra i kraljice Drage“, po tekstu Radomira Putnika a u izvođenju Miloša Đurovića i Tamare Tamči Toksić.

.

U okviru pratećeg programa 7. Festivala malih pozorišnih formi, večeras je u foajeu zaječarskog teatra održana promocija knjige „Neodustajanje“ autorke Marije Medenice, u izdanju „Sterijinog pozorja“ iz Novog Sada. O knjizi su, pored autorke, govorili direktor „Sterijinog pozorja“ dr Miroslav Radonjić i urednica izdavačke delatnosti „Sterijinog pozorja“ Ruža Perunović.
Knjiga je deo doktorskog rada Marije Medenice čija je osnova monodrama ,,Neodustajanje”. Ona je zbir različitih iskustava Marije kao glumice i istovremeno opis glumačkog puta savremene glumice.
Ova knjiga spaja naučno i praktično u pozorišnoj umetnosti. Zanimljiva je pre svega glumcima jer govori o njihovom svetu, ali i najširoj pozorišnoj publici. Glumački posao je zahtevan, kompleksan, brojni su izazovi koje je potrebno savladati, a poruka ove knjige mogla bi biti da se na tom putu ne odustane, već da se istraje, napreduje i usavršava, istaknuto je na večerašnjoj promociji.
Predstava ,,Neodustajanje“ na programu je šestog dana festivala, sutra u 13.00č.

.

3.10.2024. Četvrti festivalski dan

Na Festivalu malih pozorišnih formi sinoć je izvedena duodrama Muzeja nauke i tehnike Beograd ,,Pupin-poslednji san“.U predstavi igraju Dušan Matejić i Vjera Mujović, koja je i autor teksta, dok režiju potpisuje Miloš Pavlović.
Ova duodrama predstavlja jedno moguće scensko viđenje Pupina-imaginarni susret majke Pijade i sina Mihajla. Mihajlo Pupin, jedan od najvećih svetskih naučnika, u dubokoj starosti, seća se svog života i postignuća-kao dečak, naučnik, patriota, imigrant i svedok važnih istorijskih događaja. Majka ga teši, sluša, umiruje narodnim umotvorinama, psalmima uspavljuje sina. Za ovu scensku igru o odnosu majke i sina, o odnosu prema znanju i učenju, patriotizmu, naciji i indentitetu, korišćeni su tekstovi iz Pupinove autobiografije, nagrađene Pulicerovom nagradom, srpske narodne književnosti, Novog zaveta, poslovica…
Muzejski teatar postaje sve popularniji način u približavanju kulturnog i istorijskog nasleđa. Prema rečima glumice i tekstopisca Vjere Mujović, ova interaktivna duodrama donosi publici novo i drugačije obrazovno iskustvo.
,, Dramu sam napisala na osnovu Pupinove autobiografije za koju je dobio Pulicerovu nagradu, kao i njegove knjige Nova reformacija, ali tu su takođe narodne poslovice i epska poezija koje su okosnica našeg indentiteta i stub religije. Ja sam neko ko se bavi kulturom sećanja na važne istorijske ličnosti. Konkretno ono što je mene zanimalo i inspirisalo je upravo ta majka koja nije želela da njen sin bude pored nje, nego ga je terala od sebe. Bila je svesna njegove misije i pameti i to je redak slučaj u istoriji da imamo takvu ženu, nepismenu ali svesnu značaju znanja kao zlatnih lestvi koje nas vode u nebesa. Ono što me je posebno zanimalo je odnos nauke i religije. Pupin je iako naučnik bio duboko religiozan čovek. I eto to su neki putevi koji su me vodili da napišem ovaj komad. Na neki način ovo je i dokumentarno pozorište, i smatram da je Pupin shodno njegovim postignućima , bio inspirativniji i zanimljiviji nego da smo igrali neki drugi imaginarni lik“, rekla je glumica i autor teksta Vjera Mujović.
Pored nje u duodrami ,,Pupin-poslednji san“ ira i mladi glumac Dušan Matejić, koji rad na ovoj predstavi vidi kao jedno divno iskustvo. ,,Vjera i ja se nismo ni poznavali do predstave. U jednom momentu me je čula na sceni Narodnog pozorišta i poželela da baš ja igram Pupina. Proces stvaranja ove predstave trajao je par meseci i bilo je preuzbudljivo, pronašali smo se kao da smo neki rod preko poezije.Upravo je to privatno prepoznavanje pomoglo da i na sceni ostvarimo što bolji kontakt. Inače srećan sam što smo sa ovom duodramom baš na ovom Festivalu malih formi u Zaječaru. Mislim da su ovakvi festivali izuzetno važni za pozorišnu produkciju. Pre svega jer su i male forme deo pozorišta i tu ne treba praviti nikakvu razliku. Često budu teže za glumca iz mnogo razloga da se naprave monodrama i duodrama. Zato je jako bitno podržati upravo male pozorišne forme, i ovakvi Festivali treba da postoje“, rekao je glumca Dušan Matejić koji je u komadu igrao Mihajla Pupina.
Za predstavu ,,Pupin-poslednji san“, muziku je uradio Rade Radivojević, a kostim Igor Todorović.
Na repertoaru Festivala, večeras je monodrama ,,Jefimija-Jelena Mrnjavčevič“ u izvođenju kulturne scene,,Male stvari“iz Trebinja. Komad je po tekstu Zvonimira Kostića režirao Željko Milošević a ulogu Jefimije tumači glumica Tijana Nikolić. Početak predstave je u 20 sati

.

„Ljubav prema prozi je sasvim prirodna, ali voleti poeziju, otmeno je!“
U okviru pratećeg programa 7. Festivala malih pozorišnih formi, danas je u Pozorišnom muzeju predstavljen Portret pesnika Milana Orlića – književnika, filozofa i naučnog istraživača.
Na samom početku, prisutnima se obratio Vladimir Đuričić, direktor Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilovićˮ, koji je izrazio veliko zadovoljstvo zbog današnjeg događaja.
,,Srećni smo što je danas sa nama dr Milan Orlić, jedan od malobrojnih ljudi koji čine onaj tanak, a time i dragoceniji sloj jednog društva… Čovek koji mnogo radi, iza koga je veliko delo i sa kojim želimo da uspostavimo dublju saradnju i u budućeˮ, istakao je Đuričić.
U ime domaćina, goste je pozdravio i Vlasta Mladenović, pesnik i urednik časopisa „Razvitakˮ, koji se prisetio stvaralačkih početaka pesnika Milana Orlića i velikog talenta koji je već tada bio prepoznat u pesničkim krugovima.
O poetici i odlikama Orlićeve poezije posebno nadahnuto je danas govorila Danijela Kostadinović, profesorka Filozofskog fakuteta u Nišu. Ističući da je stvaralaštvo Milana Orlića razuđeno i raznovrsno (piše pesme, poetske romane, bajke za odrasle , eseje…), prof. Kostadinović je pesnika predstavila kao sledbenika linije u književnosti koju je započeo Miloš Crnjanski i koja je punoću i zaokruženost dostigla, smatra ona, tek u Orlićevim delima. U njegovim delima, pored domaćih pisaca, možemo prepoznati uticaje i svetske literature, sresti se sa književnim junacima iz drugih književnosti.
„U Orlićevom stvaralaštvu stalna su ukrštanja od antičke do savremene književnosti, pa čitajući njegova dela, imate mogućnost ne samo da uživate u poeziji već i da proširite svoja znanja i vidike… Prava prijateljstva i prava bliskost nastaju tek u susretanjima. Književnost Milana Orlića je književnost susreta – sa drugim piscima, sa samim sobom ali i sa čitaocimaˮ, naglasila je profesorka Kostadinović.
Publika je danas mogla da čuje i neke od pesama koje je za ovu priliku odabrao i pročitao sam pesnik. Prisutnima, posebno mladima, poručio je da je važno da sačuvaju kontakt sa književnošću jer samo tako će sačuvati svoje duše.
„Estetika nije samo lepa odeća. Ona proizilazi iz vašeg duha, iz vaše duše… Živimo u vremenu koje je prebrzo pa je tako i poezija skrajnuta…Zato je važno da čitate dobre knjige, da čitate poeziju!ˮ
Pesme Milana Orlića zastupljene su u više od 20 najvažnijih domaćih i stranih izbora, antologija i leksikona. Orlićeva poezija i eseji prevedeni su na dvadesetak jezika. O njegovom stvaralaštvu napisano je stotinak tekstova u Srbiji, regionu i svetu. Predavanja je držao na univerzitetima u Pragu, Brnu, Gdanjsku, Poznanju, Vroclavu, Opolu, Krakovu, Bukureštu, Melburnu, na Sorboni, u Beogradu. Uvršćen je u Srpsku enciklopediju (2010) u redakciji SANU i Matice srpske. Izabaran je za člana Slovenske akademije umetnosti i književnosti (2023) u Varni (Bugarska). Uređivao je časopis „Književnost” i reviju za digitalnu umetnost i kulturu „Sveske-ArtTech”, kao i Trans Cultural Studie (Kalifornija). Glavni je urednik časopisa „Sveske” (dobitnika nagrade „Jeremija Živanović” za najbolji književni časopis u Srbiji za 2001. godinu).

.

2.10. Treći festivalski dan

Festival malih pozorišnih formi nastavljen je večeras duodramom „Čovjek visine”, nastalom u koprodukciji Beoarta i Turističke organizacije Budve i Narodne biblioteke Budve. Tekst Ane Đorđević režirala je Jana Maričić, a pred zaječarskom publikom maestralno su večeras odigrali glumci Nebojša Milovanović i Bojan Žirović.
Predstava „Čovjek visine” je dramatizacija fiktivnog susreta i razgovora dveju značajnih istorijskih ličnosti s početka 20. veka, mitropolita Mitrofana Bana (Nebojša Milovanović) i slikara Uroša Predića (Bojan Žirović), koji polemišu o ideji podizanja Mauzoleja na Lovćenu, ali se dotiču i drugih važnih društveno-političkih tema tog vremena.
Radnja je smeštena u Cetinjski manastir 1920. godine, nekoliko meseci pre mitropolitove smrti, a jednim delom zasniva se na autobiografskoj knjizi objavljenoj pod nazivom „Životopis ili Uspomene iz života Mitrofana Bana”.
„Činjenica da je obnovljenu kapelu na Lovćenu dvadesetih godina prošlog veka oslikao upravo Uroš Predić, poslužila je autorki teksta da spoji ovog slikara i mitropolita Mitrofana Bana. Istorijske pozicije Predića nisu takve, one su izmaštane za potrebe ovog dijalogaˮ, istakao je glumac Bojan Žirović, govoreći o liku koji tumači u predstavi.
U zamišljenom razgovoru aktera koji zastupaju različite pozicije, Mitrofan Ban je onaj koji se protivi izgradnji Mauzoleja na Lovćenu i smatra da je važnije obnoviti zavetnu Kapelu Petra II Petrovića Njegoša, dok se slikar Uroš Predić zalaže za njegovu izgradnju i na Mauzolej gleda kao na visokoestetsko umetničko delo.
Predićev stav je da se za svoja uverenja, ukoliko nisu nečasna, treba boriti do samog kraja, dok mitropolit ispred ličnih interesa stavlja stavove i uverenja pravoslavne crkve. Za mitropolita su svi zakoni, osim Božjih, nestalni, promenljivi i porozni.
Dok gledamo predstavu, nameće se pitanje možemo li da prevaziđemo razlike a da pri tome poštujemo jedni druge, da uvažavamo autonomiju i ideale onoga ko sedi preko puta nas.
„Već tri godine igramo ovu predstavu i trudimo se da igramo dokumentaristički kako bi publika mogla da doživi ono što se u prošlosti događalo iza zatvorenih vrata, da zaviri u salonske razgovore koji su se često vodili na ‘ivici noža’, kada su oni koji su imali veliku odgovornost morali da donose neke važne odluke koje se tiču budućnosti naroda. Ovo je dijalog ljudi koji su suprotstavljeni, koji se ne slažu, koji su na potpuno različitim krajevima, ali koji se poštuju i koji ravnopravno iznose svoje argumente. ̕Čovek visine̕ je upravo onaj čovek koji poseduje takvu širinuˮ, istakao je večeras glumac Nebojša Milovanović.
Festival malih pozorišnih formi nastavlja se sutra, a na repertoaru četvrte festivalske večeri je predstava „Pupin – poslednji sanˮ, duodrama koju je režirao Miloš Pavlović, a u kojoj igraju Dušan Matejić i Vjera Mujović, koja je i autor teksta.

.

1.10. Drugi festivalski dan

Na 7. Festivalu malih pozorišnih formi, druge takmičarske večeri odigrana je stand up komedija ,,Svakodnevna koma“ po tekstu, u režiji i izvođenju Ivana Tomića. Ovaj proslavljeni beogradski glumac na duhovit i neobičan način postavlja puno pitanja samom sebi, nameće dileme, a da pri tom ima veoma čudna i smešna objašnjenja. Priča šta je zajedničko ženi, deci, stambenom kreditu i Haškom tribunalu, preispituje se kako ćemo i hoćemo li ikada razumeti žene , izveštava na jedan drugačiji način prenos matematičke olimpijade. Svega u predstavi ima pomalo. Glumac se čak pita može li se srpska pesma prepevati na engleski jezik, i odgovara da-može i to jako dobro zvuči.
Tomić se takođe kroz predstavu pita da li je moguće biti fit posle pedesete a postavlja i pitanje vaspitanja današnje omladine. Ceo šou prolazi kroz smeh i aplauz. Zaječarska publika je bila sjajna i osetila se interakcija sa njom , naglasio je glumac Ivan Tomić, koji pored impresivne pozorišne, filmske i televizijske karijere, ima i dug staž kao stand up komičar.
,, Stand up komedija treba da bude neozbiljna i ona jeste jedna vrsta mog bekstva od ozbiljnog dramskog pozorišta. Čuli smo da su se ljudi večeras smejali, a meni kao glumcu je bio zadatak upravo to, da se što bolje zezam i nasmejem ljude. Uspostavio sam tu vrstu komunikacije sa ljudima iz publike, a primetio sam da je bilo i puno mladog sveta, što je dobro. ,,Svakodnevna koma“ je nešto između monokomedije i stendap komedije. Ja sam napiso najveći deo, a najbolji deo napisao je Mirko Stojković profesor dramaturgije sa Fakulteta dramske umetnosti. Ovoj mojoj komediji jeste mesto u pozorištu i smatram da na neki način privlači i publiku koja možda inače ne bi ni došla u teatar , a to vidim kao dobru stvar. Inače ovaj komad igra se tek godinu i po dana. Ja volim da igram onako kako smo se dogovorili, bez improvizacije. Ali baš u toku tih igranja meni se rode još neke ideje kako bi mogli bolje da se zezamo. Po meni ovakva pozorišna forma treba da bude intimna, lična, jer je teško da radite nešto što vas se ne tiče. Volim što ovakve forme mogu da se igraju i na maloj sceni, i u nekom klubu, i na velikim scenama. Što se tiče Festivala malih pozorišnih formi dobro je da oni postoje, jer je to jedan legitiman način da se ljudi izraze i kroz nešto što produkcijski nije zahtevno.Znamo da nije uvek lako sprovesti ideju. A kroz male forme mislim da ljudi pre mogu da se dogovore, i da urade nešto dobro što će publika prepoznati i rado gledati. Srećan sam što sam u vašem gradu upravo na jednom takvom Festivalu“,rekao je glumac Ivan Tomić.
Na repertoaru Festivala malih pozorišnih formi večeras je predstava ,,Čovjek visine“ BeoArta, Turističke organizacije Budve i Narodne biblioteke Budve. Po tekstu Ane Đorđević a u režiji Jane Maričić, u predstavi igraju glumci Nebojša Milovanović i Bojan Žirović. Početak je u 20 sati.

.

30.9. Prvi festivalski dan

U zaječarskom pozorištu večeras je počeo takmičarski program sedmog Festivala malih pozorišnih formi, predstavom ,,Balkana novog pokreta” iz Beograda ,,Lina, tvrđa od kamena” u izvanrednom zvođenju Vesne Stanković.

Tekst monodrame nastao je po istinitoj priči babe autora romana Jovana D.Petrovića. Dramaturgiju je uradio Milisav Milenković a režiju potpisuje Ivana Bogićević Leko.

Vesna Stanković je znalački, emotivno i snažno publiku vodila kroz Linin život pun neočekivanih, životom režiranih obrta i događaja koji se neprestano prepliću ali i kroz istorijska zbivanja kroz koja je ova žena tokom svog bogatog životnog puta prolazila: početak 20. veka, Prvi i Drugi svetski rat i poratni period, što je prisutne povremeno dovodilo do smeha ali i do suza.

Lina je kroz monodramu prikazana kao devojka puna radosti i života, zatim kao zrela mlada žena, kao žena skrhana životnim tragedijama i na kraju kao zrela ličnost, snažna i mudra, koju patnje nisu slomile već ojačale.

,, Ova priča je zapravo simbol svih naših pretkinja, naših baka, prabaka, svih žena koje su živele na ovim prostorima u tim teškim vremenima a u Srbiji su uglavnom teška vremena. Ima tu mnogo uspona i padova jer takav je život, tako da je ovo priča o lepoti života uprkos stradanju a poruka predstave je da je od kamena tvrđi samo čovek”, kaže Stanković.

Predstava postoji punih 18 godina i glumica Vesna Stanković je za ovu ulogu nagrađivana na festivalima u Zemunu, Sarajevu i Korči (Albanija).

Кakav će biti sud stručnog žirija a kakav zaječarske publike, znaćemo po završetku Festivala malih pozorišnih formi koji se nastavlja sutra uveče u 20.00h monokomedijom u produkciji ,,FaVi-ja” „Svakodnevna koma“, u izvođenju Ivana Tomića, koji je široj javnosti poznat kao advokat u seriji ,,Tajna vinove loze” i šarmantni direktor policije u seriji ,,Igra sudbine”.

Ljubitelji pozorišne umetnosti do 5. oktobra, kada se završava festival, imaće priliku da pogledaju još 6 vrhunskih monodrama i duodrama.

.

29.9. – Pretfestivalsko veče

,,Bračna igra“ ili sukob dvoje ljudi u braku
Sinoć je u Zaječarskom pozorištu premijerno izvedena kamerna predstava Narodnog pozorišta Timočke Krajine ,,Zoran Radmilović“ ,,Bračna igra“. Komad je po tekstu Edvarda Olbija režirala Jasmina Večanski Kujundžić,a u glavnim ulogama pojavljuju se glumci Ana Bretšnajder i Miloš Tanasković. Ovo je ujedno bilo pretfestivalsko veče Festivala malih pozorišnih formi, koji se od danas do 5.oktobra po sedmi put održava u Zaječaru.
Iako pisana kao drama apsurda predstava,, Bračna igra“ postavljena je kao realističan odnos dvoje ljudi koji su preko trideset godina u braku. Komad je po tekstu Edvarda Olbija režirala glumica i reditelj Jasmina Večanski, koja je rekla da je izuzetno zadovoljna večerašnjom premijerom .
,, Jako smo lepo sarađivali. Ja se sa akterima predstave dugo znam i rado sam prihvatila njihov poziv da režiram ovaj komad. Proces rada bio je plodonosan i nisam iznenađena kako je publika reagovala. Sam naslov ,,Bračna igra“ dotiče se suštine predstave, a to je potreba dvoje supružnika koji su dugo u braku, da i dalje budu jedno drugom poželjni, prihvaćeni i voljeni. Sada, trideset godina kasnije, kada su deca otišla, ovo dvoje ljudi suočava se sa pitanjem ko su i i šta je sada zapravo njihov odnos. Nada koja daje smisao svakom besmislu je nešto što je mene odredilo prema ovom komadu. Govoreći o besmislu života junaci komada sve vreme traže tračak nade da smisao ipak postoji. Jedno drugom govore besmislice provociraju i vređaju ne bi li izazavali saosećanje i ljubav. Boreći se sami sa sobom oni u igri prelaze iz žanra romantične komedije do trilera i horora, kao u svakom odnosu dvoje ljudi koji žive pod istim krovom. Ova predstava govori upravo o o veri u život koju ponekad dokazujemo i kroz brak ali i kroz pozorište“, rekla je rediteljka Jasmina Večanski Kujundžić.
U predstavi igraju dvoje supružnika Miloš Tanasković i Ana Bretšnajder koja je rekla da joj je bilo posebno uzbudljivo da radi sa nekim koga jako dobro poznaje, a to je upravo njen suprug.
,,Ovo je bio jedan uzbudljiv projekat u kome smo se nadam se dobro snašli zahvaljujući izuzetnoj rediteljskoj palici Jasmine Večanski. Što se tiče publike imam utisak da su reagovali baš živo čak i na nekim mestima na kojima nismo očekivali. Mislim da smo uspeli da postavimo tu interakciju sa publikom samim tim što je reč o kamernoj predstavi i mnogo nam je drago zbog toga. Brak se sastoji iz svih mogućih žanrova, i ova predstava je baš kao brak, životna, istinita uzbudljiva i sigurna sam da da će imati dug pozorišni život“ . rekla je glumica Ana Bretšnajder.
I glumac Miloš Tanasković zadovoljan je obavljenim poslom.
,,Moram da kažem da nije bilo nimalo lako. Ova predstava ima puno nekih zamki i trikova, ali imali smo sreću da je rediteljka došla potpuno spremna. Jako sam joj zahvalan na tome jer je meni kao glumcu to jako važan deo pripreme jedne predstave. Rediteljka Jasmina Večanski pomogla nam je da neke stvari popravimo i mislim da smo uradili jedan pošten posao. Ovo je predstava u kojoj se mogu svi pronaći, i oni koji su u braku ali i oni koji još uvek nisu, i siguran sam da će publika voleti ovaj pozorišni komad „ rekao je glumac Miloš Tanasković”.
Scenografiju potpisuju Jasmina Večanski Kujundžić i Mirko Stokić, izbog muzike Jasmina Večanski Kujundžić, sufler -inspicijent Danica Ilić, kostim Gorica Ilić, garderoba Mirjana Stanojević i Biljana Ranđelović, ton Stevan Đorđević, svetlo Dragan Marković i David Nedeljković, šef scene Boban Simonović, šef tehnike Željko Šoršokanović, šminka Aleksandra Marković, tehnika Zlatko Golubović, Ivica Marković, organizator Jelena Ciganović.
Direktor Festivala i pozorišta Zoran Radmilović, Vladimir Đuričić rekao je da je sve spremno za svečano otvaranje sedmog Festivala malih pozorišnih formi u Zaječaru.
,, Naš grad je pre sedam godina dobio još jedan pozorišni festival, a prepuna sala pozorišta iz godine u godinu pokazao nam je da smo na pravom putu. Ove godine će praznik pozorišta u gradu na Timoku početi pre ,,Zoranovih dana“ i trajaće sedam dana. U okviru Festivala malih pozorišnih formi u ovoj godini videćete nagrađivane predstave iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje će se boriti za naklonost žirija i publike. Siguran sam da će i ove godine Festival opravdati svoje postojanje i da će pozorišna publika uživati“ naglasio je direktor Zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić.
Festival će otvoriti predstava ,, Lina, tvrđa od kamena“ u izvođenju Balkan Novog pokreta. Tekst je po romanu Jovana D.Petrovića režirala Ivana Bogićević Leko, au naslovnoj ulozi pojavljuje se glumica Vesna Stanković. Početak predtstave je u 20 sati.