OSMI FESTIVALSKI DAN

Dodelom nagrada laureatima i izvoćenjem predstave banjalučkog pozorišta „Švabica“ u čast nagrađenih sinoć je spuštena zavesa na 33. Festival „Dani Zorana Radmilovića“.
Ove godine „Zoranovi dani“ podignuti su na još viši nivo od dosadašnjih, Bila je ovo jedna od najboljih selekcija predstava na „Zoranovim danima“ i najbolji i najobimniji prateći program, koji je svojim značajem podigao nivo festivala.
U proteklih 8 dana odigrano je 11 predstava iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske i Crne Gore, od kojih 6 u takmičarskom programu.
U pratećem festivalskom programu u Pozorišnom muzeju u Zaječaru priređeni su ciklusi: „Velikani srpske kulture“ i „Čuvari srpske tradicije i kulture“ u kojima je predstavljen Radoslav Rale Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, veliki glumci: Tanja Bošković, Milan Caci Mihailović i Radoša Bajića, kao i čuvari kulture i tradicije: Željko Popović sa Krfa i Nenad Novaković iz Banja Luke.
U istom prostoru mogli ste videti i izložbu slika Vesne Čipčić, a u Radul─ begovom konaku izložbu slika Dane Karić.
Pred spomenikom Zorana Radmilovića pesnici Milan Orlić i Uroš Marković pročitali su pesme koje su posvetili velikom Radmiloviću.
U Foajeu pozorišta promovisana su izdanja Sterijinog pozorja, časopise Agon i Razvitak iz Banja Luke, i knjigu koja prati predstavu našeg pozorišta „Neki važan čovek“ kojom smo otvorili ovogodišnje Zoranove dane. Za jedan pozorišni festival, više nego dovoljno.
Priznanje organizatorima Festivala odao je i direktor „Sterijinog pozorja“ i predsednik stručnog žirija na „Zoranovim danima“ dr Miroslav Radonjić.
„Ovaj festival je jedan od najznačajnijih i najplemenitijih na prostorima bivše Jugoslavije a vi ste jedna od najboljih publika na ovim prostorima. Ja vama čestitam. Zahvaljujući Vladi Đuričiću i njegovom malom ali odabranom timu ovaj festival je iz godine u godinu sve veći i mislim da će tako bivati i dalje i svo zajedno treba da budemo presrećni što smo u mogućnosti da budemo u Zaječaru ovih sedam – osam dana i gledamo jedan vrhunski pozorišni i umetnički sadržaj“.
Stručni žiri Festivala u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, dr Duško Ljuština, član i prof. dr Nenad Novaković, član, doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Miodragu Mikiju Krstoviću za ulogu Vojina – Voje u predstavi „Udovica živog čoveka“, tekst i režija Dušan Kovačević, u produkciji Zvezdara teatra iz Beograda.
U obrazloženju žirija se kaže: „Miodrag Miki Krstović ostvario je upečatljivu, efektnu, duhovitu i nadasve uverljivu ulugu Vojislava u predstavi Zvezdara teatra, koja je u pravom smislu odigrana u duhu velikog Zorana Radmilovića. Prefinjen, inteligentan i žovijalan glumački izraz, obogaćen diskretnim improvizacijama otelotvorio je scenski šarmantan lik predodređenog gubitnika“.
Nagradu i statuetu Zorana Radmilovića laureatu 33. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ uručili su predsednik žirija i direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić
Laureat Miki Krstović nije krio ushićenje zbog nagrade.
„Sinoć sam na ovoj sceni bio sa štakama i nogom u gipsu a večeras, na moju radost sa Zoranom, bez štake ili gipsa. Ne mogu da vam opišem moju radost što dobijam nagradu sa njegovim imenom . O Zoranu nema potrebe da pričam jer svi znamo koliko smo ga voleli, poštovali, obožavali. Žao mi je što nikada nisam imao priliku sa njim da igram na sceni ali sam imao radost da snimam jednu seriju. Ovo namerno pominjem jer, pored toga što smo bili zajedno u kadru, bili smo zajedno i posle snimanja i družili se. To druženje je bilo toliko divno da ga doživljavam kao svoj glumački master. I danas sam mu zahvalan i još srećniji što ga imam u rukama“, rekao je Krstović.
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Krstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Ćelava pjevačica“ Ežena Joneska, u nadahnutom i izvanrednom prevodu, ili preciznije rečeno prepevu na bokeški Nevena Staničića, briljantnoj, inventivnoj i maštovitoj režiji neponovljivog Jagoša Markovića, izvođenju sjajnog glumačkog ansambla i produkciji Centra za kulturu Tivat. Kostimi Marije Marković Milojev i scenografija Tare Lazarević Kisić, perfektno su vizuelno oplemenili, u svakom segmentu odličnu predstavu.
Novinarsko─kritičarski žiri u sastavu: Tatjana Nježić „NIN“, Borka Trebješanin Golubović „Politika“ i Olivera Milošević RTS, Redakcija za kulturu i umetnost, doneo je odluku da Nagradu za najbolju mladu glumicu na 33. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ dodeli Josipi Anković za ulogu Smrti u predstavi „Smrt na dopustu“ zagrebačkog kazališta Kerempuh, koju je po delu Žozea Saramaga režirao Kokan Mladenović.
U obrazloženju koje je saopštila Borka Trebješanin Golubović se kaže:
„Na poseban način ubedljivo, s merom, glumački očaravajuće, filigranski donoseći slojeve i valere otelotvorila je naslovnu rolu ostvarajući zanosnu autentičnu kreaciju a istovremeno bivajući gradivni element ove značenjski potentne, pozorišno uzbudljive teatarske priče koja vivisekcira lice i naličje posrnuća današnjice“.
Novinarsko─kritičarski žiri u istom sastavu doneo je odluku da novoustanovljenu Nagradu za najbolju predstavu 33. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ dodeli predstavi „Ćelava pjevačica“ Ežena Joneska u režiji Jagoša Markovića i produkciji Centra za kulturu Tivat.
„Rediteljski bravurozno preplićući i transponujući –i jezički i mentalitetski – Joneskov apsurd i bokešku ’fjaku’ Jagoš Marković je iznedrio katarzično scensko ostvarenje koje je, između ostalog, punokrvna, umetnički snažna teatarska vivisekcija naših života, odnosa, vremena koje zapravo sami činimo takvim kakvo jeste. Kroz izvanrednu glumačku igru sjajan ansambl daruje publici nezaboravan pozorišni doživljaj tvoreći predstavu koja će, sva je prilika, poneti epitet – antologijska“.
Nagrade će biti naknadno uručene.
Nagradu publike, prosečnom ocenom 9,73 osvojila je predstava „Udovica živog čoveka“, tekst i režija: Dušan Kovačević, produkcija: Zvezdara teatar, Beograd
GLASOVI PUBLIKE
9,73 „Udovica živog čoveka“, tekst i režija: Dušan Kovačević, produkcija: Zvezdara teatar, Beograd
9,42 „Smrt na dopustu“, tekst: Žoze Saramago, režija: Kokan Mladenović
Produkcija: Satiričko kazalište “Kerempuh”, Zagreb, Hrvatska
9,37 „Obraćanje naciji“, tekst: Askanio Čelestini, režija: Bojan Đorđev
Produkcija: Atelje 212, Beograd
8,86 „Ćelava pjevačica“ , tekst: Ežen Jonesko, režija i adaptacija: Jagoš Marković, produkcija: Centar za kulturu Tivat, Crna Gora
8,82 „Švabica“, tekst: Laza Lazarević, režija: Dušan Petrović, produkcija: Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka
8,50 „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“ , tekst: Biljana Srbljanović, režija: Andrej Nosov, produkcija:Narodno pozorište, Beograd
8,25 „Neki važan čovek“ tekst i režija: Željko Hubač, produkcija: Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“, Zaječar
7,58 „Šarlota Kasteli“ tekst: Miroslav Krleža, režija: Branislav Mićunović, produkcija: Beogradsko dramsko pozorište.
Nagradu za najbolju predstavu po izboru publike Dragiši Ćurguzu, producentu „Zvezdara teatra“ iz Beograda uručio je Branislav Nedić, predsednik žirija Festivala malih pozorišnih formi i direktor Kruševačkog pozorišta.
Na sinoćnjoj svečanosti direktor zaječarskog teatra i Festivala Vladimir Đuričić odao je priznanje novinarkama Borki Trebješanin Golubović, (Politika), Oliveri Milošević (RTS), Vanji Čolić (RTS) i Tanji Nježić (NIN) koje su svojim izveštavanjem doprinele da zbivanja o ovom festivalu stignu do svakog gledaoca, slušaoca i čitaoca u Srbiji.
„Uz ostale novinare koji prate festival i sjajno rade svoj posao nije ni čudo što su Zoranovi dani pozorišni praznik za koji znaju svi koji bar malo prate kulturu u Srbiji i okolnim zemljama. Zbog toga smo odlučili da njihovim redakcijama, kao mali znak zahvalnosti, uručimo plakete a novinarima ostalih medija odužićemo se narednih godina “, istakao je Đuričić.
Svake večeri stručni žiri Festivala birao je najboljeg glumca u predstavi, tako da su „Zoranov brk“ ove godine dobili: Miloš Tanasković za ulogu Nikole Pašića u predstavi „Neki važan čovek“, Gordan Kičić, za ulogu Uznemirenog u predstavi „Obraćanje naciji“, Olga Odanović za ulogu Gospođe Borio u predstavi „Ćelava pjevačica“, Branko Vidaković za ulogu Tate u predstavi „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu“, Hrvoje Kečkeš za ulogu Prestolonaslednika u predstavi „Smrt na dopustu“, Isidora Simijonović za ulogu Šarlote Kasteli u istoimenoj predstavi, Miodrag Miki Krstović za ulogu Vojina, Voje u predstavi „Udovica živog čoveka“ i Branislav Aleksić za ulogu Miše Maričića u predstavi „Švabica“.
U čast nagrađenih odigrana je predstava Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke ,,Švabica“ po motivima pripovetke Laze Lazarevića, u režiji i adaptaciji Dušana Petrovića. Petrović je imao jako težak posao prilikom adaptacije Lazarevićevog teksta, ali ga je uspešno obavio u delu koji se tiče duha epohe. Likove je više zainteresovao za politiku, naglasio je važna nacionalna pitanja iz vremena kneza i kralja Milana Obrenovića, istakao bitnost Berlinskog kongresa održanog u vreme radnje pripovetke i samog komada.
Cilj ove predstave bio je da se pruži mladima prilika da pokažu svoj potencijal i umeće, tako da pored par starijig glumaca, u ovoj predstavi učestvuju studenti glume treće i četvrte godine fakulteta. Glavni i najteži zadatak u predstavi svakako je imao Branislav Aleksić, student četvrte godine glume na Akademiji umetnosti u Banjaluci, koji je za ulogu Miše Maričića, dobio nagradu ,,Zoranov brk“.
,,Ovo je moja prva uloga i prva premijera koja se desila pre nekoliko dana. I da nakon toga usledi jedna ovakva nagrada kao što je brk velikog Zorana Radmilovića, malo je reći da sam presrećan i uzbuđen. Nagrada je sama po sebi teret mladom čoveku, a ja je uzimam kao podsticaj i motiv da nastavim da radim i da budem vredan. Zahvaljujem se reditelju Dušanu Petroviću koji mi je poverio ovaj zadatak. Ja nemam iskustva igranja na velikoj sceni, ali je uz ovakvog reditelja i uz ovakve moje kolege, sve bilo mnogo lakše i inspirativnije. Igrati glavnu ulogu ne znači ništa ako ne igrate kao tim, tako da ova nagrada pripada pomalo svima nama. Premijeru smo imali tek pre nekoliko dana, još je nismo igrali dovoljno i u našem pozorištu a već smo išli na gostujući teren. Ali važno je da tačno znamo šta radimo, sve je lepo izrežirano tačno u sekundu. Zaječarska publika je divna i mi smo večeras uživali u vašem gradu u vašem pozorištu, koje je koliko smo videli, bilo ispunjeno do poslednje mesta“, rekao je mladi glumac Branislav Aleksić.
Utiske o predstavi ,,Švabica“, koja će zasigurno imati dug pozorišni život, na okruglom stolu kritike izneli su i ostali članovi glumačkog ansambla: Dana Poletan, Miljka Brđanin, Belinda Stijak, Bojan Kolopić, Anđela Rakočević, Senad Milanović, Anando Čenić i Boris Šavija.
Na sceni je uživo svirala klavir Snježana Popović Vuleta, pijanistkinja i profesorka na Katedri za klavir banjalučke Akademije umetnosti. Scenografiju za predstavu uradila je Sofija Lučić, kostime Jelena Vidović dok muziku potpisuje Petar Bilbija.

.

U okviru ciklusa „Velikani srpke kulture“ danas je u Pozorišnom muzeju predstavljen gospodin Radoš Bajić, srpski glumac, scenarista, reditelj i producent. Tokom gotovo pedeset godina karijere odigrao je preko stotinu uloga na filmu i televiziji, realizovao brojne autorske projekte i dobio najznačajnija profesionalna i društvena priznanja.
Događaje koji su obeležili njegov bogat privatni i profesionalni put sabrao je u monografiji „Moj život – moja priča“.
Publika je imala priliku da čuje odlomke iz monografije, koje je čitao glumac Fuad Tabučić, a o ovoj knjizi danas je posebno govorio književni kritičar Petar Arbutina. Kao urednik monografije, gospodin Arbutina je istakao da je nastojao da ova knjiga ne bude samo prosto popisivanje uloga, filmova i nagrada, već da naglasi neke važne događaje iz života jednog glumca koji je „pošao za svojim srcem“, došao u Beograd a da u njemu nikoga nije poznavao, upisao Akademiju i postigao veliki uspeh.
„Ono što Radoš radi nije dragoceno svedočanstvo samo o njegovom životu, već definiše živote svih nas, od porekla do raznih ideološko-političkih i spoljašnjih okolnosti i svega onogo što je u svetu koji nas okružuje. Radoš čitavim svojim delom, i glumačkim, i rediteljskim, i scenarističkim, pokušava sve vreme da nam kaže da se okrenemo ka likovima koji postoje u našem okruženju, koji su sadržinski i sudbinski vezani za nas mnogo više nego likovi neke holivudske produkcije“.
Jovan Marković, scenarista i filmski producent, istakao je danas da je Radoš Bajić kao mlad glumac „doneo lepotu u srpski film“, i da njegov lik u filmovima nije moga da ne bude primećen, ali i to da je Bajić uspeo da oseti i ovekoveči srpskog domaćina, da zabeleži ljude i karaktere, da verno prikaže svoj narod, neke njegove „gospođe seljanke”, odane, predane poslu, selu, životu i svojim muževima.
Radoš Bajić je, kako je danas rekao, na ideju da izda monografiju došao nakon što je dobio nagradu „Pavle Vuisić“ za životno delo. Potvrdio je da još uvek vredno radi i stvara i da ne planira da se povuče, a da ga trenutno najviše ispunjava posao scenariste. Najavio je i neke važne projekte u narednom periodu, kao i to da će u nekima od njih i Zaječar i njegove institucije kulture imati značajnu ulogu.
Direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić uručio je Radošu Bajiću „Plaketu za izuzetan doprinos srpskoj kulturi“ i statuetu Zorana Radmilovića, uz zahvalnost i reči da je svako gostovanje Radoša Bajića u našem gradu „kulturni događaj sezone“.

.

Danas je u sali Centra za kulturu u Kotlujevcu, u okviru pratećeg programa 33. Festivala ,, Dani Zorana Radmilovića “, odigrana predstava ,,Seks, laži i divlje guske” po tekstu Vudi Alena.
Ovaj vodvilj, komediju, režirala je Nevena Dimitrijević, studentkinja četvrte godine režije u klasi profesora Dušana Petrovića i asistentkinje Ane Tomović.
Vudi Alen kao dramski pisac nosi sa sobom posebnu vrstu cinizma i šarma koje smo elementima teatralizacije pokušali što bolje da oživimo u ovom delu.
Predstava se na zabavan i duhovit način bavi pitanjima braka, ljubavi i naravno neizostavne prevare partnera.
Na početku imamo dva bračna para koja su izrazito različita, vremenom pojavljuje se još jedan par koji unosi jedno osveženje, energiju i otkrića.
Ovu predstavu Nevena je radila na kraju svoje treće godine studija, gde je zadatak bio žanr.
Vodvilj je bio izuzetno izazovan za rad sa mladim glumcima i pronalaženje glumačkih i rediteljskih rešenja koja priliče vodvilju, dok sa druge strane većina glumaca na akademiji se prvi put susrela sa ovim žanrom.
Predstava ,Seks laži i divlje guske ” je ispitna predstava studentkinje Fakulteta dramskih umetnosti Nevene Dimitrijević u kojoj igraju studenti treće i četvrte godine glume sa klase profesora Petra Benčine i Marije Milenković.
U predstavi učestvuju: Petar Petrović, Nađa Dulić, Danilo Milovanović, Nina Nedić, Bratislav Zdravković, Natalija Stepanović i Rista Milutinović

.SEDMI FESTIVALSKI DAN

POZNATI LAUREATI ZORANOVIH DANA

Udovica živog čoveka

Sinoć je u zaječarskom pozorištu završen takmičarski deo 33. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“.
Stručni žiri Festivala u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, dr Duško Ljuština, član i prof. dr Nenad Novaković, član, doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Miodragu Mikiju Krstoviću za ulogu Vojina – Voje u predstavi „Udovica živog čoveka“, tekst i režija Dušan Kovačević, u produkciji Zvezdara teatra iz Beograda.
Miodrag Miki Krstović ostvario je upečatljivu, efektnu, duhovitu i nadasve uverljivu ulogu Vojislava u predstavi Zvezdara teatra, koja je u pravom smislu odigrana u duhu velikog Zorana Radmilovića. Prefinjen, inteligentan i žovijalan glumački izraz, obogaćen diskretnim improvizacijama otelotvorio je scenski šarmantan lik predodređenog gubitnika.
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Krstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Ćelava pjevačica“ Ežena Joneska, u nadahnutom i izvanrednom prevodu, ili preciznije rečeno prepevu na bokeški Nevena Staničića, briljantnoj, inventivnoj i maštovitoj režiji neponovljivog Jagoša Markovića, izvođenju sjajnog glumačkog ansambla i produkciji Centra za kulturu Tivat. Kostimi Marije Marković Milojev i scenografija Tare Lazarević Kisić, perfektno su vizuelno oplemenili, u svakom segmentu odličnu predstavu.
Sve odluke donete su jednoglasno.
Novinarsko─kritičarski žiri u sastavu: Tatjana Nježić „NIN“, Borka Trebješanin „Politika“ i Olivera Milošević RTS, Redakcija za kulturu i umetnost, doneo je odluku da Nagradu za najbolju mladu glumicu na 33. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ dodeli Josipi Anković za ulogu Smrti u predstavi „Smrt na dopustu“ zagrebačkog kazališta Kerempuh, koju je po delu Žozea Saramaga režirao Kokan Mladenović.
U obrazloženju se kaže:
„Na poseban način ubedljivo, s merom, glumački očaravajuće, filigranski donoseći slojeve i valere otelotvorila je naslovnu rolu ostvarajući zanosnu autentičnu kreaciju a istovremeno bivajući gradivni element ove značenjski potentne, pozorišno uzbudljive teatarske priče koja vivisekcira lice i naličje posrnuća današnjice“.
Novinarsko─kritičarski žiri u istom sastavu doneo je odluku da novoustanovljenu Nagradu za najbolju predstavu 33. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ dodeli predstavi „Ćelava pjevačica“ Ežena Joneska u režiji Jagoša Markovića i produkciji Centra za kulturu Tivat.
„Ova predstava putuje i osvaja nagrade i kao da postaje dovoljno samo reći tivatska „Ćelava pjevačica“ Jagoša Markovića.
Rediteljski bravurozno preplićući i transponujući –i jezički i mentalitetski – Joneskov apsurd i bokešku ’fjaku’ Jagoš Marković je iznedrio katarzično scensko ostvarenje koje je, između ostalog, punokrvna, umetnički snažna teatarska vivisekcija naših života, odnosa, vremena koje zapravo sami činimo takvim kakvo jeste. Kroz izvanrednu glumačku igru sjajan ansambl daruje publici nezaboravan pozorišni doživljaj tvoreći predstavu koja će, sva je prilika, poneti epitet – antologijska“.
Nagradu publike, prosečnom ocenom 9,73 osvojila je predstava „Udovica živog čoveka“, tekst i režija: Dušan Kovačević, produkcija: Zvezdara teatar, Beograd

FESTIVAL „DANI ZORANA RADMILOVIĆA“
GLASOVI PUBLIKE
9,73 „Udovica živog čoveka“, tekst i režija: Dušan Kovačević, produkcija: Zvezdara teatar, Beograd
9,42 „Smrt na dopustu“, tekst: Žoze Saramago, režija: Kokan Mladenović
Produkcija: Satiričko kazalište “Kerempuh”, Zagreb, Hrvatska
9,37 „Obraćanje naciji“, tekst: Askanio Čelestini, režija: Bojan Đorđev
Produkcija: Atelje 212, Beograd
8,86 „Ćelava pjevačica“ , tekst: Ežen Jonesko, režija i adaptacija: Jagoš Marković, produkcija: Centar za kulturu Tivat, Crna Gora
8,50 „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“ , tekst: Biljana Srbljanović, režija: Andrej Nosov, produkcija:Narodno pozorište, Beograd
8,25 „Neki važan čovek“ tekst i režija: Željko Hubač, produkcija: Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“, Zaječar
7,58 „Šarlota Kasteli“ tekst: Miroslav Krleža, režija: Branislav Mićunović, produkcija: Beogradsko dramsko pozorište
Nagrade će biti svečano uručene u 20.00č. U čast nagrađenih večeras će pred zaječarskom publikom igrati Narodno pozorište Republike Srpske iz Banjaluke. Oni će izvesti komad ,,Švabica“ po tekstu Laze Lazarevića i u režiji Dušana Petrovića.
Poslednje takmičarske večeri Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića“ zaječarska publika imala je priliku da pogleda predstavu ,,Udovica živog čoveka“ po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića a u izvođenju Zvezdara teatra iz Beograda. Ova predstava prikazana je premijerno 8.oktobra u okviru slavlja povodom Zvezdarinog 40. rođendana kao 94. premijera od osnivanja ovog pozorišta.Kako otkriva akademik i dramski pisac Dušan Kovačević, ,,Udovica živog čoveka“ progovara o nasilju u porodici, temi koja je, nažalost, decenijama aktuelna kod nas. Komad je pisan dugo, i završen je baš u trenutku da najavi vredan jubilej – četiri decenije postojanja Zvezdara teatra. U ovoj ,,crnoj komediji“ prepleteno je nekoliko priča, a centralna je o nasilju nad ženama i slabijima uopšte. Drama ,,Udovica živog čoveka“ kazuje o ženi koja je prošla kroz pakao nasilja u porodici. Dušan Kovačević je tešku temu predstavio na komičan način kako bi lakše mogla da se gleda i sluša. Ono što je zanimljivo i možda retko u njegovom pisanju, a poprilično retko i u dramskoj literaturi uopšte, jeste da je većina uloga namenjena ženama. U ovom komadu nasilje je rešeno nečim jako bitnim, a to je – kada država ne radi svoj posao, onda ljudi preuzimaju ulogu države i vrše egzekuciju. Zapravo, ovaj komad i jeste prepisivanje života i liči na život danas.
Nagradu „Zoranov brk“ za glumačku bravuru večeras je poneo glumac Miodrag Krstović, koji je u predstavi sjajno oživeo ulogu Voje.
,,Zahvaljujem se žiriju na ovoj divnoj nagradi, ali ona definitivno pripada celom glumačkom ansamblu. Gde god da je večeras otišao „Brk“ bilo bi zasluženo. Svaka replika u tekstu je u sebi nosila jednu misao, a to je uz ovakvu glumačku podelu bila dobitna kombinacija. Kada je Duško Kovačević rekao ko igra u komadu, mojoj radosti nije bilo kraja jer ih sve volim i kao osobe i kao glumice. Od prve probe i tog našeg prvog susreta videlo se koliko se volimo i poštujemo. To se videlo i na sceni. Tvrdim da kada bi u našim porodicama bilo tog uzajamnog uvažavanja i ljubavi, mi bi bili jedna srećna zemlja. I mi smo večeras srećni što smo deo ovog velikog Festivala koji se igra u čast neprevaziđenog glumca Zorana Radmilovića. Publika je bila sjajna i hvala joj na tome“, rekao je glumac Miodrag Krstović.
Glumica Jelena Đokić u predstavi igra Martu oko koje se plete priča. Primećuje da je to jedna od najtužnijih sudbina koju je igrala.
,,Onog trenutka kada Marta dozvoli sebi dobrotu bez straha da će biti povređena i dozvoli da primi nežnost bez osećaja da će biti ogrebana, tada počinje njen put izlečenja. Ovo je vapaj da se to desi našem društvu, da se dogode dobrota i nežnost. Rad na predstavi bio je zahtevan ali ne i težak, jer smo se međusobno uvažavali i poštovali. Velika mi je čast da sarađujem sa Kovačevićem i ovim divnim glumačkim ansamblom“, rekla je glumica Jelena Đokić.
Nela Mihailović ogledala se u liku Martine majke Sofije, i ocenjuje da je ovaj komad u slavu žena tj. da muškarci ovog puta nisu dobro prošli kod Kovačevića.
,,Kovačevićev tekst i dobra glumačka podela je recept za dobro pozorište. Glumačko najveće zadovoljstvo je kada dobiješ neki zadatak koji je inspirativan i koji ti otvara neke fioke za koje nisi ni znao da imaš. Srećna sam što sam imala priliku da se upustim u rad na ovoj predstavi jer, bez obzira koliku kilometražu imali, ovakvi zadaci su za glumca uvek velika radost. Inače, puno puta sam bila na ovom Festivalu i uvek mu se rado vraćam. Pre svega jer ima tradiciju i jer se održava u slavu velikog glumca, neprevaziđenog majstora interpretacije Zorana Radmilovića“, istakla je glumica Nela Mihailović.
Pored Nele Mihailović, Jelene Đokić i Miodraga Krstovića, uloge u komadu ,,Udovica živog čoveka“ oživeli su i Sunčica Milanović, Anđelika Simić i Dušan Tomić. Scenografiju je osmislila Vladislava Munić Kanington, kostime Dragica Laušević, a producent je bio Dragiša Ćurguz.

.

Danas je u Pozorišnom muzeju, u okviru ciklusa „Čuvari srpske kulture i tradicijeˮ, predstavljen prof. dr Nenad Novaković, dugogodišnji aktivni radnik i kreator kulturnih događaja u Republici Srpskoj, čovek koji ima mnoge talente i koji svojim predanim i neumornim radom daje veliki doprinos očuvanju srpske baštine u Bosni i Hercegovini, a i šire.
Prof. dr Nenad Novaković je univerzitetski profesor na BLC-u (Banja Luka College), uglednoj visokoškolskoj ustanovi, čiji je osnivač i suvlasnik, i dekan Fakulteta za medije i komunikaciju Internacionalnog univerziteta u Travniku. Odlično poznaje medije, kulturu, pozorišnu umetnost, zna mnogo o knjigama. Novinarstvom je počeo da se bavi još u studentskim danima, i od tada je novinar i urednik brojnih književnih, omladinskih i dnevnih listova. Mesto direktora „Glasa srpskogˮ (danas dnevni list „Glas Srpskeˮ), u teškom periodu devedesetih godina (1994–1999), omogućilo mu je da stekne bogato novinarsko, ali i izdavačko, grafičko, sajamsko, pa i trgovačko iskustvo. Pratio je razvoj štamparske grane „od olova do kompjutera“, a od 2000. godine direktor je i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće „Besjedaˮ. Osnivač je i urednik časopisa za pozorište i audiovizuelne komunikacije „Agonˮ (od 2012), piše za medije i vodi autorske emisije. Autor je više naučnih, stručnih i publicističkih tekstova, ali i urednik, autor i priređivač više knjiga, antologija, izbora, sabranih i izabranih dela. Gospodin Novaković je i veliki humanitarac i dobrotvor. Učestvovao je u obnovi mnogih hramova, pamagao opremanje brojnih biblioteka, i to je samo jedan deo njegovih dobročinstava. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.
Dr Nenad Novaković bio je direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke (2011–2020). O njegovim zaslugama za razvoj ovog pozorišta govorio je danas dr Miroslav Radonjić, direktor „Sterijinog pozorjaˮ, dugogodišnji prijatelj i saradnik gospodina Novakovića.
„Mnogo je uradio kao direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske. Njegovim dolaskom pozorište je pre svega infrastrukturno dobilo mnogo. Podmlađen je i ansambl, doveo je u pozorište mlade glumce sa Akademije. Postali su otvorena kuća, počeli su da rade značajne komade sa značajnim rediteljima, počeli da učestvuju na ozbiljnim festivalima“.
Gospodin Radonjić prisetio se danas i kako je Nenad Novaković davne 1997, tek pošto je rat završen, sa puno entuzijazma organizovao prvi sajam knjiga u Banjaluci.
„Banjaluka je specifična sredina i uvek je insistirala na duhovnosti i i kulturi, pa je tako Nenad imao plodno tlo da sprovede sve svoje zamisli. Te 1997. održan je i filmski festival, kao i niz sajmova koji su povratili kulturni život koji je od 1991. do 1995. bio potpuno ugašen“.
O gospodinu Novakoviću govorio je danas i dr Duško Ljuština, dugogodišnji direktor Satiričkog kazališta „Kerempuhˮ iz Zagreba. On je istakao da je g. Nenad Novaković napravio „vanvremenske stvariˮ, a da je pozorište samo jedna epizoda njegovog bogatog života.
„Kad sedim za stolom sa Mikijem Radonjićem, Vladom Đuričićem, Nenadom Novakovićem – ja mislim da oni ne spadaju u ljudski rod! A naročito u taj ljudski rod ne spada Nenad Novaković! Jednakom energijom, žarom i znanjem pisati knjige, izdavati knjige, voditi kazalište, putovati po svetu, voziti traktor, voziti helikopter, popravljati taj isti helikopter, uzgajati pčele, kopati krompir, proizvoditi rakiju, vino, organizovati sajam knjiga… Sve može, za sve ima vremena i uvek je dobre volje“, naglasio je danas g. Ljuština.
,,Ako svakog dana radite po petnaest sati, vi morate nešto i napraviti“, jednostavno je objasnio gospodin Novaković kako uspeva sve da postigne. ,,I imajte što više različitih zanimanja, jer to ispunjava čoveka“, dodao je on.
Direktor Vladimir Đuričić dodelio je danas prof. dr Nenadu Novakoviću „Plaketu za izuzetan doprinos u kulturi i tradiciji srpskog narodaˮ i statuetu Zorana Radmilovića, istakavši njegovu svestranost i neumornost.
,,Svi se njime ponosimo, ponosimo se što je naš prijatelj… Nezamenljiv je u Republici Srpskoj, nezamenljiv u svim sredinama u kojima radi, nezamenljiv je nama u Zaječaru ali i u mnogim drugim mestima… Hvala ti što si naš prijatelj“, rekao je Đuričić na kraju.

.

ŠESTI FESTIVALSKI DAN

Prvo gostovanje „Šarlote Kasteli“ posle Beograda
Zaječarskoj publici se sinoć, na 33. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“, predstavilo Beogradsko dramsko pozorište. Glumački ansambl ovog teatra izveo je predstavu ,,Šarlota Kasteli“ reditelja Branislava Mićunovića, koja je inspirisana dramom Miroslava Krleže ,,Gospoda Glembajevi“. Publika je u prepunoj sali imala priliku da pogleda komad o Šarloti Kasteli, čiji je lik obeležen problematičnim moralom, ali i izraženom empatijom.
Čuveno Krležino delo iz 1929. godine, po mnogim kritičarima najslavnije na ovdašnjim scenama, posle dugo godina pauze je i prva režija u Beogradu jednog od najpoznatijih crnogorskih i regionalnih reditelja Branislava Mićunovića. Podsećanja radi, ova psihološko-socijalna drama podeljena u tri čina, bavi se izmišljenom zagrebačkom porodicom, njihovom istorijom i skandalima u koje su bili umešani njeni članovi. Radnja se događa 1913. godine, tokom samo jedne letnje večeri. U vili starog Ignjata Glembaja, glave porodice i bankara, njegov sin iz prvog braka, Leon, raskrinkaće malograđanštinu, nemoral i licemerje sopstvene porodice, razvrat svoje maćehe, baronice Kasteli. Svi će ostati ogoljeni kao opasni egoisti kojima upravljaju životinjski nagoni i apetiti. Leon živi u lažnom uverenju da u njemu nema beskrupulozne glembajevštine, i da je mnogo bolji čovek od svih njih…
Prema rečima reditelja Branislava Mićunovića, ,,Šarlota Kasteli“ koju smo videli večeras je priča o lažnom moralu, o surovosti, empatiji, malograđanštini, o zločinu i cinizmu, i svemu što nas i danas okružuje.
,,Do sada je bilo puno uspešnih adaptacija ,,Glembajevih“, ali se niko nije bavio baronicom Kasteli, koja je jedna od najvažnijih dramskih persona, što mnogi pozorišni analitičari dokazuju. U toj razmeri ja ništa nisam dodavao tome što joj već Krleža nije dao. Meni je samo bilo žao da se ta tema o Šarloti Kasteli ne otvori. U predstavi se bavimo paradoksom njenog lika, žene obeležene problematičnim moralom, koja je u suštini mnogo moralnija od svog okruženja. Možemo jako dugo govoriti o Krleži i o temama kojima se bavio u odnosu na današnjicu. Čovek se nije mnogo promenio, iste su teme i danas aktuelne, kao i u Krležinim dramama, esejima, romanima. Te teme su i danas savremene, uzbudljive i provokativne. Ovo je inače prilika da kažem da se mnogo radujem što sam u Zaječaru u čijem sam pozorištu radio nekad kao mladi reditelj. Čast mi je što sam na ovom festivalu koji ovoliko traje, evo već 32 godine, a posebno sam fasciniran zaječarskom publikom koja iz večeri u veče puni pozorišnu salu.
Nagrada ,,Zoranov brk“ za glumačku bravuru pripala je sjajnoj Isidori Simijonović za ulogu Šarlote Kasteli. O svojoj junakinji koja je ,,smotala među svoje noge“ ne samo starog Glembaja, pastorka Leona, sveštenika Silberbranta i mnoge druge, sledeći svoju ,,erotičnu inteligenciju“ u borbi da od siromašne devojke sa ulice stigne do statusa baronice, Isidora Simijonović je istakla da ovaj komad otkriva zrno sveta iz koga ona dolazi. Tu pre svega misli na društvene, socijalne i političke prilike tog vremena koje se na mnogo načina preklapaju sa današnjim, što je za nju i najuzbudljivije.
,,Prvo želim da se zahvalim na ovoj nagradi, ona mi puno znači, dirnulo me je i doživljavam sve ovo večeras u Zaječaru kao jedan poseban trenutak. Proces stvaranja ove predstave jeste bio težak i izazovan, ali bez svih koji su na njoj radili, ona ne bi izgledala ovako kako ste je večeras videli. Predstavu smo radili kao nešto što je omaž Krleži, njegovom jeziku, svakoj njegovoj reči koju smo sačuvali, a da pritom i mi budemo prisutni u njoj, kroz naše vreme i današnjicu koju živimo. Adaptacija Krležinog dela koju je Mićunović napravio u ,,Šarloti Kasteli“ je vrlo hrabra, a lik baronice je možda prvi put fokusiran na način da je razumemo i da možda osetimo empatiju prema njoj“, rekla je glumica Isidora Simijonović.
Lik mladog Leona igra Andrija Kuzmanović, kome je, kako je rekao na Okruglom stolu kritike, ovo prva prilika u karijeri da igra ,,neke premise i partiture velikog Krleže“.
,,Nije mi na početku bilo baš lako, ali nisam hteo da propustim priliku da budem deo jednog takvog dela kao što su ,,Glembajevi“, a isto tako plašio sam se da ne propustim priliku da radim sa Mićunovićem, zato sam ušao u ovu avanturu. Zaista sam uživao u procesu rada od prvog trenutka, iako nije uvek bilo lako. Adaptacija komada bila je kompleksan zadatak, ali smo bili vođeni preciznom rukom reditelja, koji je imao istančan ukus i potrebu za velikim poštovanjem pisca i svakog saradnika u projektu“, rekao je glumac Andrija Kuzmanović.
Prema rečima Marka Gvera, on na svom liku Ignjatu Glembaju još uvek radi, i to mu je jako uzbudljivo.
,,Reditelj Mićunović i dramaturg Dragana Tripković poveli su nas na jedan put koji je drugačiji, dali su nam slobodu u stvaranju likova, ali tako vešto da smo na kraju dobili ono što je reditelj želeo u ovoj predstavi, a to je prokletstvo Glembajevih. Privilegija je i čast raditi ovakav tekst sa ovakvim rediteljem i ovom glumačkom ekipom, i ući u tako neverovatan, hrabar i ozbiljan proces kao što je bio rad na ,,Šarloti Kasteli”, izjavio je glumac Marko Gvero.
Inače, premijera predstave ,,Šarlota Kasteli“ bila je u septembru, a ovo je treće izvođenje ovog komada Beogradskog dramskog pozorišta i prvo gostovanje van Beograda.
Na sceni su likove oživeli glumci: Marko Gvero, Andrija Kuzmanović, Staša Nikolić, Pavle Pekić, Amar Ćorović, Danijel Sič i Milan Zarić. Karaktere likova dramski je oživela Dragana Tripković. Scenografija Aleksandra Denića doprinela je atmosferi, dok su kostimi Tatjane Radišić ilustrovali vreme zbivanja radnje predstave. Na sceni za klavirom bio je kompozitor Stefan Ćirić, dok su za scenski govor i scenski pokret bili zaduženi Radovan Knežević i Marija Milenković.

.

Željko Popović ─ čuvar srpske tradicije i kulture na Krfu
U okviru pratećeg programa 33. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u Pozorišnom muzeju je započet ciklus „Čuvari srpske kulture i tradicije“. Zaječarci su imali priliku da se upoznaju sa misijom gospodina Željka Popovića, predsednika Društva grčko-srpskog prijateljstva na Krfu.
Ovo Društvo se zalaže za očuvanje veza i prijateljstva između dva naroda nastalih tokom Prvog svetskog rata ali nastoji i da to prijateljstvo prenese na buduća pokolenja. Takođe, svojom svetom dužnošću smatra očuvanje starih i podizanje novih memorijalnih obeležja na Krfu kao i čuvanje sećanja na boravak naše vojske i izbeglog naroda na ovom ostrvu.
O gospodinu Popoviću, istoriji i važnosti očuvanja srpsko-grčkih veza i prijateljstva, govorio je istaknuti srpski istoričar prof. dr Miloš Ković.
„Često mi se čini da ovaj svet počiva na ljudima koji prosto rade svoj posao najbolje što umeju, bez obzira na platu, kao što je Željko Popović. On i drugi ljudi iz Društva grčko-srpskog prijateljstva brinu o ostrvu Vido, ne samo da bude čisto nego i da ga sačuvaju od izgradnje hotela i poplave turista koje istorija ne zanima, ni spomen na stradale Srbe. Pošto smo prijatelji, trudim se da ga ne hvalim previše ali moram da kažem, u najkraćem, da sve što oni rade zapravo rade za spasenje naših duša, odnosno naših predaka“, rekao je pored ostalog Ković.
Gospodin Željko Popović objasnio je da se Društvo grčko-srpskog prijteljstva na Krfu, između ostalog, bavi i projektima. Organizuje književne večeri i tribine na temu Prvog svetskog rata, koncerte, sportske aktivnosti, a u saradnji sa Udruženjem „Sveti Srb i ja“ realizuje projekat obrazovnog kampa gde se deca iz Srbije i Grčke upoznaju sa zajedničkom istorijom.
U sklopu Društva postoji „Srpska radnja Krf“, u kojoj se mogi naći relevantne knjige vezane za ostrvo, Prvi svetski rat i boravak Srpske vojske na Krfu.
Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić je, uručujući Popoviću „Plaketu za izuzetan doprinos kulturi i tradiciji srpskog naroda“ pored ostalog rekao:
„Mi gospodinu Željku Popoviću, u ime slavnih predaka, zahvaljujemo na svemu što radi. Hvala mu što ja sa gradonačelnikom Krfa sprečio da se na ostrvu Vido izgrade hoteli, postave ležaljke i slično. Da je samo to uradio, a uradio je mnogo više, zaslužio bi večnu zahvalnost svih nas.“
Na ove reči gospodin Željko Popović skromno je odgovorio: „Mi samo radimo ono što nam je dužnost i što treba svako od nas da radi – čuvamo svoje svetinje“.
Ovom prilikom promovisana je i knjiga Željka Popovića „Krf ostrvo vaskrsenja“ za koju prof. dr Miloš Ković kaže da je, za sada, najpotpuniji prikaz boravka Srba na Krfu u Prvom svetskom ratu. Predstavljen je i roman višestruko nagrađivanog i prevođenog dramskog i proznog grčkog pisca Kostosa Asimakopulosa pod nazivom „Oni koji nisu otišli“.

.

U okviru pratećeg programa 33. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića “, danas je u sali Centra za kulturu u Kotlujevcu održana promocija Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini.
Fakultet umetnosti u Prištini, sa privremenim sedištem u Zvečanu, akreditovana je visokoškolska umetničko- istraživačka obrazovna ustanova sa misijom realizacije visoko kvalitetnog obrazovnog procesa u polju umetnosti. Osnovan je 1973. godine kao Akademija likovnih umetnosti, a 1975/76. godine dobija muzički odsek i menja naziv u Akademiju umetnosti. Od 1989/90. osniva se i odsek za dramsku umetnost.
Ono što je posebno važno naglasiti jeste da se na ovom Fakultetu uspešno organizuju akademske i master akademske studije u skladu sa akreditovanim studijskim programima.
O Fakultetu su govorili: profesor i glumac Dejan Cicmilović, profesorka Andrijana Videnović i mlada glumica i rediteljka Jovana Krstić.
Nakon promocije, odigrana je ,,Smrtonosna motoristika”, predstava studenata treće godine Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini.
,,Velika je čast i zadovoljstvo da učestvujemo na vašem Festivalu sa ovom predstavom”, rekao je profesor Dejan Cicmilović.
,,Studenti, koje ste imali priliku videti danas, koji učestvuju na promociji Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini, u ovom komadu prikazuju kako glume, odnosno koliko su savladali glumačku veštinu. Oni su ovu predstavu pripremili kao studenti treće godine, gde je zadatak pedagoški i programski po svim labusima takozvani žanr. Zato smo se odlučili da to bude Aca Popović jer je to jedan od naših najizvođenijih pisaca koji je obeležio srpsku dramsku književnost, a možda i evropsku, sa jednim od kapitalnih dela kao što je ‘Smrtonosna motoristika’.
Ovo delo ne samo što se žanrovski pomera u jednu vrstu satire, čak i groteske, jako je kompleksno što se tiče i samih likova. U tom smislu smo dali kao zadatak studentima da te likove na neki način ožive i da naprave od njih to što su uradili.
Sam komad nije baš po originalnom tekstu kako ga je Aca Popović napisao već su ubačeni još neki delovi drugih njegovih komada kao što su: ,,Razvojni put Bore Šnajdera”, ,,Kus petlić”, ,, Mrešćenje šarana”.
Sa ovom predstavom studenti su već nastupali na Sterijinom pozorju, i na još nekoliko festivala”, rekao je profesor Cicmilović.
U predstavi učestvuju: Natalija Knežević, Anastasija Rančić, Stefani Krunić, Teodora Stojanović, Miloš Mitrović, Slaviša Ćuković i Filip Paprić.

.

PETI FESTIVALSKI DAN

,,Smrt na dopustu“
Pozorišna festivalska scena u Zaječaru ugostila je sinoć glumački ansambl Satiričkog kazališta ,,Kerempuh“ iz Zagreba. Oni su izveli satiričnu komediju ,,Smrt na dopustu“, koju je po romanu portugalskog nobelovca Žozea Saramaga režirao Kokan Mladenović koji se prvi put u Hrvatskoj postavlja na pozorišne daske.
Roman je izgrađen na jednom uzbudljivom pitanju – kako bi izgledao naš život kada bi smrt prestala postojati? Kako bi funkcionisala država kada bi u njoj ljudi jednostavno živeli večno? Autorska predstava ,,Smrt na dopustu“ nije izravna adaptacija Saramagova romana, već je kroz rad reditelja Kokana Mladenovića sa slumačkim ansamblom, poprimila kontekst regionalnih prilika i tema kojima smo svakodnevno izloženi. Dok se u romanu pripoveda brižljivo odabranim motivima oko kojih se plete mreža situacija, u predstavi se isti utisak ostvaruje drugim sredstvima. Neka od njih su brehtovska gluma, pesme i humor, koji osim iz komičnih situacija, proizilazi iz britkih i savremenih dijaloga po ugledu na velikane komedije Gruča Marksa i Vudija Alena.
U početku svi slave večni život i veruju da su podsvesno odabrani narod, ali nakon nekog vremena shvataju kako besmrtnost nije baš ekonomski isplativa. U očaj tad padaju političari, doktori, sveštenici, mediji i predstavnici pogrebnih društava, pa traže hitno rešenje ove neviđene finansijske i moralne katastrofe. U vrtlogu duhovitih, britkih, ironičnih i mudrih prizora, koji se u neodoljivom apsurdu pojavljuju i zadivljuju nas, shvatamo da ne postoji tako dobra vest koju mi ljudi ne bismo mogli upropastiti. Ovaj Saramagov roman poseduje sve elemente koje bi jedan predložak za buduću predstavu trebalo imati – sjajnu priču, uzbudljive obrte, snažne likove i pre svega brilijantan humor. On kroz ironično ismejavanje govori o jednoj državi, njenom religijskom i ekonomskom mehanizmu i opštem rasulu kada se iz svakodnevnog života izuzme nešto što se podrazumeva – svakodnevna smrt.
Prema rečima reditelja Kokana Mladenovića, Festival u Zaječaru mu je jedan od omiljenih, dopada mu se i način na koji Zaječarci gledaju ovaj festival, to što je sala uvek prepuna, što publika uživa u magiji koja se zove teatar.
,,Ta ljubav koju nam publika ovde pruža daje nam volju i snagu da pređemo toliki put od Zagreba do Zaječara jer smatram da publika ovde to zaslužuje. Što se tiče predstave, mi smo uzeli roman i poigrali se sa svim linijama koje u njemu postoje. Ne postoji ni jedna scena u predstavi koja nije inicirana romanom, ma koliko je mi nadmaštavali. Sve smo samo preveli pod današnjim trenutkom, tim našim aktuelnim društvenim i političkim izopačenjima, kao i našim uočavanjem apsurdnog i crnog humora u svakodnevnici u kojoj živimo. Ono što je meni najdragocenije je to da su to bila dva uzbudljiva i divna meseca pozorišnog života sa nekim ljudima koji su se sjajno igrali pozorišta i siguran sam da se to u predstavi vidi“, rekao je na Okruglom stolu kritike reditelj predstave ,,Smrt na dopustu“ Kokan Mladenović.
Nagrada Zoranov brk za glumačku bravuru pripala je Hrvoju Kečkešu za ulogu prestolonaslednika.
,,Velika mi je čast nositi Zoranov brk. Ipak, mislim da ova nagrada pripada svima nama, celom ansamblu, jer su sve uloge savršene i nijedna ne odskače. Timski rad jeste važan u svakoj predstavi, ali u ovoj čini mi se posebno, od fizičkog napora do glumačke igre koja se proteže kroz komad, i mi ovde jednostavno jedni bez drugih ne možemo“, rekao je glumac Hrvoje Kečkeš.
Ulogu glavne urednice u večerašnjoj predstavi bravurozno je odigrala Mia Begović.
,,Uloga koju igram je toliko morbidna, egoistična, konačno, to je nažalost i produkt današnjeg vremena i mislim da je to globalni problem. Jako mi je drago kada čujem smeh u publici na rečenice koje su izašle iz našeg ansambla, kada čujem da prepoznaju situacije. To prepoznavanje nas čini jačima.Prepoznavanje pravog puta ali i devijacija koje se događaju čak i kada ne želiš“, rekla je glumica Mia Begović.
,,Zaječarska publika je večeras bila nepojmivo inspirativna”, rekao je glumac Vilim Matula.
,,U Saramagovom tekstu je bilo puno materjala za satiru. Iz satirske igre proizišla je tragedija još u staroj Grčkoj. Tada su ljudi voleli da gledaju komedije. A evo u današnje vreme Gradsko satiričko kazalište proizvelo je jednu satiru u kome se možemo svi prepoznati. Bilo je naporno pevati, igrati na sceni jer je predstava zaista zahtevna, ali u isto vreme i veliko zadovoljstvo raditi sa ovim divnim glumcima i svima onima iza scene koji su se potrudili da predstava izgleda ovako“ rekao je Vilim Matula.
U radu na komadu ,,Smrt na dopustu“ uživala je i Ines Bojanić tumačeći ulogu dirigentkinje.
,,Zahvalila bih se reditelju Kokanu Mladenoviću zato što je dozvolio da svi podjednako stvaramo ovu predstavu. Svako je nešto svoje doneo i ugradio u igru. Zapravo, Kokan nas je povezao jer smo imali razne priče – o smrti, životu, sreći. Ta kohezija se dogodila između svih nas i dovela do toga da predstava procveta. Ovaj komad rado igramo i uvek puni pozorišne sale, što nas izuzetno raduje“, kaže Ines Bojanić.
U predstavi još igraju: Josipa Anković, Borko Perić,Tarik Filipović, Ana Maras Harmander, Karlo Mlinar, Mirela Videk Hranjec i Filip Detelić. Muzičku pratnju uživo izvode Franka Margeta (violončelo) i Viktor Čizić (klavir). Prevod romana potpisuje Dean Trdak, a dramaturgiju Dora Delbianco. Scenografkinja je Irena Kraljić, kostimografkinja Marita Ćopoa, autor muzike Irena Popović Dragović.
Na večerašnjem programu Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića“ je predstava ,,Šarlota Kasteli“ koju po tekstu Miroslava Krleže i u režiji Branislava Mićunovića, izvodi Beogradsko dramsko pozorište.

.

U okviru pratećeg programa 33. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića”, večeras je u Pozorišnom muzeju otvorena izložba crteža ,,Moji veseli drugari”, autorke Vesne Čipčić naše poznate pozorišne i filmske glumice.
Izložbu je otvorio njen sin Ivan Vanja Alač a pesmu o klovnovima govorila je njena ćerka Aleksandra Anja Josifovski, glumica.
Nije slučajno što je izložba došla u Zaječar, rekla je Vesna Čipčić, jer Zoran Radmilović je svoj grad učinio gradom radosti i veselja.
Njen prvi susret sa pozorištem, kako kaže, bio je na vašarištu u Kikindi gde je upoznala cirkus koji kao i pozorište ima scenu, artiste, svetla, kostime ali i klovnove.
Na duhovit način obratio se i glumac Milan Caci Mihailović i pokazao sačuvani crtež klovna koji mu je Vesna poklonila pre trideset pet godina.
Izložbu je do sada videla publika u Holandiji, Mađarskoj, Beogradu, Novom Sadu i Kikindi, a Zaječarci će moći da je razgledaju do kraja ovog meseca.

.

Gospodin glumac – Milan Caci Mihailović
U ciklusu „Velikani srpske kulture”, u okviru pratećeg programa 33. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića”, danas je predstavljen portret glumca Milana Cacija Mihailovića.
Tom prilikom predstavljena je i monografija o njegovom životu i radu pod nazivom „Milan Caci Mihailović: Maraton” u izdanju Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilović“. Kako ističu priređivači knjige Ivan Mišić i Predrag M. Popović, ovo je knjiga o glumcu.
„Više od pola veka trči svoj maraton po scenama, pred kamerama i reflektorima, pred mikrofonima. Ovo je knjiga o glumcu s više od hiljadu uloga. Ovo je knjiga o književniku koji je stvorio Uspomenare…“
„Ovo je knjiga o ‘dobrom duhu pozorišta’, ‘izuzetnom partneru’, ‘sakupljaču snova i uspomena’, ‘zaljubljeniku glumačke alhemije’, ‘ponosu svoje lepe i teške profesije’, o ‘velikom i retkom dragom kamenu u svetu glume i umetnosti’ o ‘Gospodinu glumcu’- Milanu Caciju Mihailoviću“.
Pozorišni kritičar Aleksandar Saša Milosavljević istakao je da je Caci najpre u „Uspomenarima“, a zatim u „Maratonu“ sačuvao duh Ateljea 212 i jednog vremena koga više nema, sakupljajući priče iz bifea Ateljea koje svedoče o veličanstvenom univerzumu teatra.
U ovoj knjizi se mogu pročitati Cacijeve pesme, objavljeni su i tekstovi ljudi koji su njemu bliski. Među njima je i pismo glumice Vesne Čipčić koje je danas podelila sa publikom u Pozorišnom muzeju. Kako je naglasila, pismo je uputila svom divnom kolegi, najvećem gospodinu među glumcima, sa željom da još dugo igraju zajedno predstavu „Ženski razgovori“ koju izvode duže od 40 godina.
Glumice Vesna Čipčić i Aleksandra Anja Josifovski čitale su stihove iz odabranih Cacijevih pesama objavljenih u knjizi.
Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić rekao je kako je Milan Caci Mihailović u Zaječaru spona sa Radmilovićem i nekadašnjim vremenom.
Istakao je da se ponosi time što je Ustanova na čijem je čelu izdala nekoliko Cacijevih knjiga. Da nije Cacija ne bi bilo knjige „Čarobnjak Radmilović“ , ne bi bilo filma „Glumčina“o Zoranu Radmiloviću. Vladimir Đuričić je uručio Milanu Caciju Mihailoviću „Plaketu za izuzetan doprinos kulturi Srbije“ i statuetu Zorana Radmilovića.
Milan Caci Mihailović, veliki prijatelj Zaječara i zaječarskog pozorišta, podsetio je na to kako je prvi put u Zaječar došao sa Radmilovićem, a kasnije zbog Radmilovića, ali ne samo zbog njega već i zbog mnogo divnih prijatelja, među kojima je istakao Vladimira Đuričića, koji je od Zaječara stvorio epicentar kulturnih dešavanja.
Milan Caci Mihailović je bezmalo 55 godina u pozorištu, na sceni, pod reflektorima, u raznim kostimima, pred mikrofonom, pred kamerama. Trenutno igra u 5 pozorišta 7 naslova. Od toga u Narodnom pozorištu preko 200 puta u drami „Suze su OK“ Mirjane Bobić Mojsilović“, a u Akademiji 28 u pomenutim „Ženskim razgovorima“ Dušana Radovića duže od 40 godina.
„Svakoga dana se bavim svojim poslom. Ili predstava ili neko snimanje. Kultnu emisiju Prvog programa Radio Beograda „Kod dva bela goluba“ vodim 40-ak godina. Tu su i promocije knjiga, otvaranja izložbi, česti humanitarni nastupi. Davno nam je naš divni Muci Draškić govorio kako je u našem poslu važan kontinuitet. Za čas zasijaš, uzletiš, a onda te odjednom nema. Zato treba trčati svoj MARATON“, kaže Milan Caci Mihalović, velikan srpske kulture.

.

ČETVRTI FESTIVALSKI DAN

,,Zoranov brk” za najboljeg glumca u predstavi dodeljen Branku Vidakoviću, a Vanji Ejdus uručena Nagrada za glumačku bravuru ,,Zoran Radmilović”, koja se dodeljuje na Sterijinom pozorju!
U okviru Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića” sinoć se zaječarskoj publici predstavilo Narodno pozorište iz Beograda sa predstavom ,,Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)”. Komad je po tekstu Biljane Srbljanović režirao Andrej Nosov.
Publika je imala priliku da se na pozornici sretne sa izopačenom i presitom decom, nedoraslim sredovečnim slabićima, samozaljubljenim političarima, kao i majkama i očevima spremnim da i u svojoj kući hodaju po leševima. Sudbine ovih ljudi i mali porodični paklovi u koje su sebe zarobili, samo naizgled nepovezani i odvojeni jedni
od drugih, ukrštaju se i prepliću u toku radnje, stvarajući jednu ciničnu i uznemiravajuće istinitu sliku društva u kome živimo. Tekst Biljane Srbljanović je duboko ličan, a ova dramska autorka napisala ga je pre više od deset godina kada joj je umirao otac. Komad je imao svoju praizvedbu 2011. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu a potom i u nemčkom pozorištu Šaušpilhaus Bohum.
Žiri je za dobitnika nagrade za glumačku bravuru ,,Zoranov brk” u večerašnjoj predstavi proglasio Branka Vidakovića za ulogu Tate. Prema njegovim rečima, predstava „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)” budi empatiju, podseća nas na naše ranjivosti, na nedostatak nežnosti, na nepotrebne grubosti.
,,Biljana Srbljanović je pisac koji uglavnom piše o sebi. Naše su porodice uglavnom disfunkcionalne. O tome se malo piše, a Biljana je napravila celu dramu da bi raspravila sa svojim ocem svoje unutrašnje emotivne trenutke. Na generalnoj probi se zaplakala, što znači da smo uspeli da
priču iznesemo onako kako je zamislila. Ono što je ključno za ovu predstavu je da svaki čovek može da se prepozna u ovom komadu, u svakoj sceni u svakom liku. Ja sam vrlo ponosan na ovu nagradu koju sam dobio večeras i eto konačno da i ja u svojoj kolekciji nagrada dobijem jedan ‘Brk’ i to ne bilo koji već Zoranov brk”, rekao je glumac Branko Vidaković.
U svojoj glumačkoj kreaciji dominirala je i Vanja Ejdus igrajući ulogu ćerke Nadežde.
,,Reditelj nam je tražio da igramo intimno, filmski, i nama je bilo lepo da budemo blizu jedni drugima. Sigurna sam i da večeras nismo izašli iz tog ključa, da smo se dobro čuli, i da je publika prepoznala šta smo hteli da im poručimo. Predstava je začinjena muzikom koju je voleo otac Biljane Srbljanović. Ovaj komad i jeste bio inspirisan njenim ličnim odnosom sa svojim ocem, i ja mislim da smo uspeli da odgovorimo na zadatak . Predstava i jeste tu da nas podseti na te neke stvari, na ljubav, na
ono što nam nedostaje možda najviše u ovom trenutku”, rekla je glumica Vanja Ejdus.
O radu sa rediteljem Andrejem Nosovim govorila je umetnički direktor Narodnog pozorišta Molina Udovički Fotez.
,,Nosov je divan reditelj i mislim da je pre svega napravio izvanrednu podelu u odnosu na ansambl našeg pozorišta koji je zaista veliki. Ono što je ovde bilo suštinski bitno za predstavu je da se dobro urede odnosi između likova. Predstava ima poseban pečat jer je sve pisano kao alegorija, ali tu ima mnogo prostora da se čovek glumački, uopšte pozorišno razmašta“, rekla je umetnički direktor Molina Udovički.
U predstavi ,,Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)” pored Branka Vidakovića i Vanje Ejdus igraju: Nenad Stojmenović, Nina Nešković, Miloš Đorđević, Suzana Lukić, Dragana Varagić i Petar Strugar. Dramaturg predstave je Đorđe Kosić, scenograf Zorana Petrov, kostimografi Marija Marković Milojev i Petra Fotez, kompozitor Draško Adžić, a Marija Milenković bila je zadužena za scenski pokret.
Žiri u sastavu Vladimir Đuričić, direktor Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“, Aleksandar Gajin, dramski umetnik i Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar, odlučio je da Nagradu za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ na ovogodišnjem 69. Sterijinom pozorju, dodeli Vanji Ejdus za ulogu Elizabete Medaković u predstavi Narodnog pozorišta iz Beograda „Očevi i oci“ prema istoimenom romanu Slobodana Selenića. Vanji Ejdus je nagrada uručena sinoć, nakon predstave „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)”. Predsednik žirija Vladimir Đuričić uručio je Vanji umetničku sliku, portret sa njenim likom, autora Miroljuba Sretenovića, koji je jedan od naših najboljih portretista. Član žirija Aleksandar Milosavljević uručio je nagrađenoj glumici keramičku statuetu Zorana Radmilovića.

.

TREĆI FESTIVALSKI DAN

Drama apsurda na sceni zaječarskog pozorišta
U okviru Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, pred zaječarskom publikom odigrana je predstava ,,Ćelava pjevačica“ u produkciji Centra za kulturu Tivat iz Crne Gore. Predstavu je po tekstu rumunsko-francuskog pisca Ežena Joneska režirao Jagoš Marković, kome je ovo bio nažalost poslednji projekat.
Ežen Jonesko pripada pravcu avangarde i teatru apsurda, i njegovi likovi u najizvođenijem delu ,,Ćelava pjevačica“ nemaju jasan indentitet ni biografiju. Jedan stariji bračni par dočekuje drugi mlađi par, i kroz seriju besmislenih rečenica i razgovora prikazuju otuđenje sveta oko nas uz neverovatnu dozu apsurda i komičnih situacija koje su izazivale smeh u publici. Novu verziju drame kojom je pedesetih godina prošlog veka ustanovljen novi žanr, teatar apsurda, Jagoš Marković režirao je u produkciji Centra za kulturu Tivat, a za ovu predstavu dobio je poslednju nagradu u karijeri Plaketu ,,Ivana Tomičić“ za poseban doprinos teatru i festivalu Purgatorije. On je odlučio da njenu radnju iz Londona preseli u Boku Kotorsku, u stan jedne gospodske kotorske familije, te da britansku uštogljenost originalnih aktera ove drame pretvori u mediteransku lepršavost. Ključnu ulogu u tome imao je prevod Joneskove drame na bokeški dijalekt i njeno prilagođavanje lokalnim prilikama, smeli zahvat koji potpisuje Neven Staničić.
Od prvih scena prepuno gledalište bilo je poneseno izvanrednom glumačkom igrom. Svojom raskošnom glumačkom kreacijom istakla se glumica Olga Odanović, koja je za ulogu gospođe Borio dobila nagradu ,,Zoranov brk“ za najbolju glumicu u predstavi.
,,Volim komediju apsurda. Bliska je mom senzibilitetu. Međutim, to nije nimalo lako napraviti. Moramo naći dobar ključ i slediti ga. Prošli smo intenzivan, divan proces radeći ovu predstavu. Gde god da igramo ,,Ćelavu pjevačicu“ igramo je u čast Jagoša Markovića i u čast Jagoševog pozorišta. Ceo ansambl ovog komada sastavljen je od njegovih prijatelja i od nekog ko Jagoša razume. On je bio pun razumevanja i mislim da nijedan reditelj nije voleo glumce kao Jagoš Marković. Sa njim sam radila puno predstava od treće godine akademije pa do prošlog leta, kada nas je iznenada napustio. Inače, ovaj komad svakim igranjem dobija još po jedan sloj. Nešto se dešava tokom ovih godinu dana igranja ,,Ćelave pjevačice“, da mi odemo ponekad u totalnu metafiziku, zahvaljujući Jagošu koji je to tako postavio. Nikada nećemo dati da se ova predstava raspadne i čuvaćemo je dokle god budemo bili u stanju da je igramo“.
Glumica Olga Odanović ističe da je počastvovana što je u Zoranovom gradu i što je dobila nagradu velikog glumca kao što je bio Zoran.
„Upoznala sam ga davno, dok sam završavala Filozofski fakultet, i on je bio jedan od tih koji mi je dao vetar u leđa da se odlučim za drugo zanimanje, a to je gluma“, rekla je na okruglom stolu kritike glumica Olga Odanović.
Predstavu snažno obeležava izbor muzike, mediteranski premaz vešto rediteljski prepleten sa žanrom apsurda. Branko Vidaković, harizmatični, scenski bravurozan gospodin Borio, govoreći o svojim utiscima, kaže da se bojao da li će publika zbog govora prihvatiti ovu predstavu.
,,Bio sam malo nepoverljiv kako će publika zbog dijalekta razumeti šta govorimo, ali vidim da Zaječar ima divnu školovanu pozorišnu publiku koja je prepoznala sve što smo imali da im kažemo. I nama nije bilo lako da savladamo ovaj kotorski dijalekt, mnogo smo se mučili u početku. Ne samo zbog akcenta nego je trebalo preneti i taj mediteranski mentalitet. Jagoš nas je naravno uverio da mi to možemo i mi smo mu poverovali. Ispalo je na kraju da je bio u pravu“, rekao je glumac Branko Vidaković.
Glumica Dubravka Drakić istakla je da joj je velika radost što je deo ovakvog glumačkog tima.
,,Na početku nisam bila sigurna kako će da profunkcioniše, ali evo reakcija publike je sve rekla. U realnosti mi živimo apsurd u punom kapacitetu. Na sceni doveli smo apsurd do apsurda. I na kraju kroz predstavu pitali smo se, jesmo li ga svesni i jesmo li ga prihvatili kao nešto uobičajeno. Radeći predstavu, krenuli smo iz onoga što mi zapravo jesmo, iz razumevanja svega toga da bismo ga mogli dekonstruisati, i vidim da je publika to potpuno prepoznala“.
U najnovijoj verziji čuvenog Joneskovog dela, pored Olge Odanović, Branka Vidakovića i Dubravke Drakić, igraju i Momčilo Otašević, Sandra Bugarski i Branimir Bane Popović.
Utisak je da je ovo bilo veče posvećeno izvanrednom reditelju Jagošu Markoviću i neprevaziđenom glumcu Zoranu Radmiloviću i da je ova predstava igrana baš u njihovu čast.
Na programu četvrte festivalske večeri biće izveden komad ,,Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu), po tekstu Biljane Srbljanović, u režiji Andreja Nosova, a u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda.

.

Promocija štampanih izdanja „Sterijinog pozorja“
Predstavljen je ,,Godišnjak pozorišta Srbije”, časopis ,,Scena” i tri knjige: ,,Vođstvo alternativnih pozorišnih organizacija u Srbiji” Nade Jeftenić, koja je zapravo njena doktorska disertacija, zatim knjiga koja je otvoreni dijalog drame i teatra sa istorijom – ,,Smeh i suze u raljama istorije” Ljiljane Pešikan Ljuštanović, koja se duži niz godina bavi proučavanjem pozorišta, i ,,Između zmaja i njegovog gneva” Miloša Latinovića, koju dr Miroslav Radonjić, direktor „Sterijinog pozorja“, smatra zanimljivom ne samo za pozorišnu publiku već i za sve ljude koji su zainteresovani za čitanje dobre literature.
„Knjiga Miloša Latinovića sadrži osam eseja i jednu kritiku. Objavljena je u najmlađoj ediciji „Sterijinog pozorja“ – ,,Ekspoziciji”, koja je osmišljena tako da objavljujemo radove onih ljudi koji su u pozorištu prisutni kao teoretičari ali i kao praktičari, dakle, bave se teatrološki i naučno pozorištem, ali su istovremeno i praktičari – dramski pisci, glumci, reditelji… Miloš Latinović je jedan od naših značajnijih savremenih književnika, prefinjenog stila pisanja, tako da se radi o vrhunskoj literaturi“, rekao je Radonjić. On je ovom prilikom objasnio i da je ,,Godišnjak pozorišta Srbije” jedinstvena publikacija, rezultat rada dokumentaciono-istraživačkog centra „Sterijinog pozorja“ gde se slivaju svi podaci o našim pozorištima, o repertoarima, igrajućim predstavama, repriznim predstavama, zatim broju gledalaca koji posećuju te predstave, zaposlenima u pozorištima, pozorišnim festivalima. Sadrži i podatke o pozorišnim školama i studentima koji se školuju na tim školama, njihovim ispitnim predstavama, zatim o diplomiranim studentima visokih pozorišnih škola kao i o dva naša zvanična pozorišna muzeja u Srbiji.
,,Časopis ,,Scena” je nekako fenomen svog vremena jer uspeva svake godine da objavi sve priloge u 4 broja, zahvaljujući redakciji i „Sterijinom pozorju“ koje se trudi da pronađe sredstva da imamo teatrološki niz koji je neophodan za jedan živ pozorišni život kakav želimo svi da imamo, jer ,,Scena” u svojim rubrikama ima različite poglede na pozorište. Nikada se ne skrivamo iza jednog pogleda ili jednog mišljenja. To je časopis koji vrlo jasno prati šta se dešava na pozorišnoj sceni i šta se dešava u pozorišnom životu i zbog toga smo morali neke rubrike da promenimo, neke da oživimo, da vratimo neke ljude koji su nam značajni da se prilagodimo i vremenu u kojem živimo. Od prošle godine ponovo dodeljujemo svoju nagradu. Na kraju godine sledi novi izbor i on će biti publikovan na početku sledeće godine. Ovo je zaista relevantna anketa zato što se radi u saradnji sa Udruženjem pozorišnih kritičara i teatrologa“, rekao je, pored ostalog, glavni i odgovorni urednik časopisa ,,Scena” Miloš Latinović.
Informacije o svim izdanjima mogu se naći na sajtu „Sterijinog pozorja“.

.

Obožavana i božanstvena – Tanja Bošković
Danas je u Pozorišnom muzeju predstavljen portret Tatjane Tanje Bošković, naše pozorišne, televizijske i filmske glumice. O njenoj pozorišnoj karijeri govorio je Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar, a o ulogama na filmu – Radoslav Rale Zelenović, dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke.
Prve asocijacije Aleksandra Milosavljevića na Tanju Bošković kao pozorišnu glumicu vezane su za mjuzikl, za koji nije dovoljna samo dobra gluma, kako ističe Milosavljević, već i da dobro pevate i igrate. Tanja je u ovom žanru bila očaravajuća, ali i ne samo u njemu.
,,Tanja nije blistala samo u muzičkom pozorištu. Ona je igrala i neke od najzahtevnijih dramskih uloga, ozbiljne ženske likove“, rekao je Milosavljević prisećajući se predstave „Očevi i ociˮ u kojoj Tanja tumači lik Elizabete. „Tanja Bošković svojim stavom na sceni ali i van scene kao da nas neprestano podseća na to: Ja sam dama! Dama-glumica. Ona je diva – obožavana i božanstvena!ˮ, dodao je Milosavljević.
Nekih značajnih filmskih uloga Tanje Bošković prisetio se i Rale Zelenović, napomenuvši da je ova godina za Tanju jubilarna – 50 godina na filmu i više od 80 uloga. „Za mene je jedan kriterijum važan kada posmatramo gde je mesto neke glumice u istoriji filma, a to je sa kojim je autorima sarađivala, koji su joj dali svoje poverenje“, rekao je Zelenović, nabrajajući neke od poznatih režisera, poput Gorana Markovića, Lordana Zafranovića, Đorđa Kadijevića, Zdravka Šotre i drugih, u čijim filmovima je Tanja glumila.
Tanja Bošković dobitnica je velikog broja nagrada, a među njima i dva Zoranova brka (2012 i 2019). Za zaječarsko pozorište vežu je lepe uspomene i Zaječar je grad u koji rado dolazi.
,,U jednom gradu koji nije Beograd i gde se nema toliko ni vremena ni prostora da se velike stvari stvaraju, vi ste stvorili Pozorišni muzej, čuvate ime i delo Zorana Radmilovića. Ja sam imala veliku sreću da igram sa njim i da ga gledam. Da ga gledam i kad ćuti, i kad nije raspoložen i kad mu je muka od svega i kad je jako veseo. Pričao je o Zaječaru sa najvećim ushićenjem, najneverovatnije priče koje se zamisliti moguˮ, rekla je na kraju Tanja Bošković.
Direktor Vladimir Đuričić uručio je danas glumici Tanji Bošković plaketu za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i statuetu Zorana Radmilovića, rekavši da Tanjine posete našem gradu i našem pozorištu za nas imaju veliki značaj, i istakavši posebno njene zasluge i pomoć u osnivanju Pozorišnog muzeja.

.

DRUGI FESTIVALSKI DAN

Na Festivalu ,,Dani Zorana Radmilovića“ sinoć je gostovao „Atelje 212“ iz Beograda, matično
pozorište velikog glumca u čiju čast se održava ovaj prestižni pozorišni festival. Glumački
ansambl „Ateljea 212“ izveo je komad ,,Obraćanje naciji“ po tekstu italijanskog pisca Askanija
Čelestinija, u režiji Bojana Đorđeva. Komad je mozaik odabranih monologa iz istoimene
drame i zbirke ,,Hodam u koloni“ italijanskog reditelja i dramskog pisca Askanija Čelestinija.
Te pričice iz svakodnevice basnolikim alegorijama slikaju kompleksnu mapu neoliberalne
sadašnjosti ⎼ netrpeljive, korumpirane, paralisane, depresivne i bezidejne. Svi klasni, rasni i
politički problemi sasvim politički nekorektno objašnjavaju se jednostavnim ,,prirodnim
zakonima“ ili primerima iz istorije čovečanstva uz citate sv. Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija
ili Svifta. Radnja se odvija u malom gradu punom izobličenja, simbolu zla i deformacija sveta, u
kojoj reč imaju gradonačelnici, pekari, grobari,trgovci i glasačko telo. U toj zemlji korumpirani
izmišljaju demokratiju smenjujući vlast sa mafijom, učiteljice postrojavaju decu u školi po
etničkoj i nacionalnoj pripadnosti i fizičkom izgledu, a na izborima se pobeđuje sa 110 posto.
Monolozi su kratki, eksplozivni i na liniji između ,,rentovanja“ na Tviteru i stend-ap
komedije.
Nagrada „Zoranov brk“ pripala je glumcu Gordanu Kičiću za ulogu Uznemirenog. On je na okruglom
stolu kritike istakao da je najveći kvalitet komada ,,Obraćanje naciji“ zapravo njegova su-
štinska duhovitost. ,,Ta duhovitost se vidi po svakom šavu, u svim rečenicama koje govorimo , koje na prvi utisak
podsećaju na budlaštine, a zapravo su jako važna životna pitanja kojima se ova predstava bavi. Ovo
jeste monološka forma od koje je pisac napravio knjigu, a koju je rediteljski potisao Bojan Đorđev,
ali ona u sebi zapravo ima i elemente stendapa. Mi smo od tih sto i nešto monologa napravili ovu
predstavu, a ideja je bila da ih govorimo vama. To je taj neposredni kontakt sa publikom koji je u poslednje vreme dosta popularan na pozorišnoj sceni. Ali sve je nekako imalo smisla jer je ovostendap komad koji smo mi zapravo dramatizovali.
Dosta smo toga rekli sa scene a zaječarska publika je bila divna i od samog početka reagovala,
postigavši sjajnu interakciju sa nama glumcima. To i jeste cilj ove predstave, jer se mi ,,obraćamo
naciji“. Veoma sam srećan što sam večeras ovde, u Zoranovom gradu, i što sam dobio nagradu „Zoranov
brk“. Ovo je drugi „Brk“ koji sam osvojio i sada imam i levi i desni, što moju kolekciju čini potpunom“,
rekao je glumac Gordan Kičić.
Glumica Jovana Gavrilović rekla je da vole da igraju ovu predstavu jer oslikava neki savremeni
trenutak kako kod nas tako i u svetu, sa svim ano malijama u društvu koje nas okružuje.
Svoje oduševljenje što je deo ove glumačke postavke nije krio ni glumac Ivan Jevtović. ,,Publika ovde u Zaječaru je odmah ’skapirala’ šta im mi sa scene poručujemo.To je bio divan osećaj što smo se od početka razumeli. Pre nego što smo krenuli da igramo, imali smo čast da čujemo veličanstvenog glumca Zorana Radmilovića iz
predstave „Kralj Ibi“. To je bila velika čast i sjajan šlagvort našoj igri, tako da smo zapravo imali
osećaj kao i da je on deo tog našeg obraćanja. Stekao sam utisak kao da je Zoran večeras igrao sa nama.
Dramatizaciju predstave ,,Obraćanje naciji“ potpisuje Mina Milošević. Scenograf je Siniša Ilić, kostimografkinja Maja Mirković, kompozitorka Marija Balubdžić, a za scenski pokret bio je zadužen Čarni Đerić.
Glumački ansambl, pored dobitnika „Zoranovog brka“ Gordana Kičića, čine: Jovana Gavrilović,
Gorica Popović, Katarina Žutić, Dejan Dedić, Ivan Mihailović, Ivan Jevtović, Branislav Zeremski, Aleksandar Srećković i Miona Marković.

.

Promocija časopisa „Agon“ i „Razvitak“
U okviru pratećeg programa, drugog festivalskog dana zaječarskoj publici je predstavljen časopis za pozorište i audiovizuelne komunikacije „AGON”, čiji su izdavači Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka Koledž i Akademija umjetnosti u Banjoj Luci, kao i časopis „Razvitakˮ, urednika i osnivača Petra Kočića.
Prof. dr Nenad Novaković, glavni i odgovorni urednik časopisa „Agon“ i urednik u izdavačkoj kući „Besjedaˮ, koja je uspela da objavi reprint izdanje svih šest brojeva „Razvitkaˮ, rekao je, pored ostalog, da „Agonˮ nastoji da bude časopis koji zadovoljava naučne kriterijume kada je u pitanju publicistika danas i u budućnosti, a da je „Razvitakˮ podsećanje na Kočića i na jedan period teškog življenja koji traje i posle 114 godina.
„Kada je Agon u pitanju, pokušavamo da budemo regionalno glasilo koje će pratiti događanja iz audiovizuelnih komunikacija. Takođe, vodimo računa da u svakom broju objavljujemo po jedan novi dramski tekst uz kritički osvrt naših profesora i znalaca iz teatrologije, kao i prikaz najznačajnijih izdanja časopisa i knjiga koji se tiču ove oblasti, jer se oseća potreba za teoretskim razmatranjem problematike audiovizuelnih komunikacija ─ pozorišta,televizije, radija… Večeras imam potrebu da naglasim još jednu stvar, a shodno sinoćnjoj predstavi zaječarskog pozorišta Neki važan čovek koja govori o Nikoli Pašiću. Naime, u periodu kad je Pašić vladao, u Sarajevu i u Banjoj Luci Petar Kočić pokreće časopis Razvitak koji je najzapadniji časopis pod tim imenom u odnosu na Razvitak koji postoji i ovde u najistočnijem pozorištu, u najistočnijem gradu srpskih zemalja, tj. u Zaječaru. U to doba s početka dvadesetog veka srpski narod se borio za svoj jezik i za svoju kulturu a protiv okupatora. Danas, posle sto i više godina, ništa se nije promenilo a taj razvitak je aktuelanˮ, rekao je Novaković.
Dr Miroslav Radonjić, teatrolog i direktor Sterijinog pozorja, jedan od osnivača i član redakcije, istakao je večeras da je „Agon” autentičan časopis u celom regionu, pokrenut pre dvanaest godina sa idejom, koja je u dobroj meri sprovedena u delo, da bude časopis koji će na ozbiljan način pokrivati fenomene vezane ne samo za pozorišnu umetnost nego će se baviti i ostalim vidovima vizuelnih umetnosti i da ima i naučne reference.
„Nadam se da će ta kategorizacija biti završena uskoro i da će već iduće godine imati i potrebnu naučnu referencu. Ideja je bila i da se pozovu autori iz celog regiona i mi smo u dobroj meri u tome i uspeliˮ, rekao je Radonjić i dodao da je za ovaj četrnaesti broj karakteristično to što se predstavljaju autori nešto mlađe generacije sa vrlo ozbiljnim tekstovima.

.

17.10.2024.

U okviru ciklusa „Velikani srpske kultureˮ, koji predstavlja deo pratećeg programa 33. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u Pozorišnom muzeju je danas predstavljen portret Radoslava Raleta Zelenovića – dugogodišnjeg urednika Filmske redakcije RTS-a, direktora Jugoslovenske kinoteke, osnivača i rukovodioca prestižnih filmskih festivala, univerzitetskog profesora…
Na RTS-u je radio od 1979. do 1992. godine i prvi je uveo tematske cikluse filmova na televiziji. Filmofili ga pamte po maratonu koji je trajao 36 sati neprekidno, i to u vreme kada su postojala samo dva programa, na kojima se posle 23.00č ništa nije emitovalo. Život gospodina Zelenovića obeležila je Jugoslovenska kinoteka. Ona spada među deset najvećih na svetu po broju kopija, a zbog širine filmskog nasleđa koje pokriva, procenjena je na jednu od pet najvažnijih.
Iako je tokom svog rada morao da se nosi sa brojnim preprekama i doživi mnoge nevolje, bio je uporan i istrajan. ,,Zarad velikih projekata koji će te nadživeti ne treba odustati, i pored svih neprijatnosti koje doživiš u životu “, jedna je od današnjih poruka Raleta Zelenovića.
O Radoslavu Raletu Zelenoviću, kao o svom bliskom i dragom prijatelju, danas je govorila i diva našeg glumišta Tatjana Tanja Bošković.
,,Idite na put sa Raletom. I najdosadniji put na svetu će postati izuzetno zabavan. Od najdosadnijeg puta on će napraviti biografsku jedinicu. Zapamtićete sve što vam je ispričao, i ako ne zapamtite, budite sigurni da u Raletu imate čoveka koji će zapamtiti i što je trebalo i što nije trebalo… Privilegija je biti prijatelj Raletu“.
Tanja Bošković je ovom prilikom istakla da je Rale neko ko bolje poznaje glumce, reditelje, scenografe, kostimografe i sve one koji se bave filmom, nego što oni poznaju sami sebe, ali i da ne postoji mnogo ljudi koji mogu da se podiče dostignućima kao što su njegova. Zasluge Raleta Zelenovića u našoj kulturi i umetnosti velike su i dovoljne da se proglasi nacionalnim herojem, istakla je danas glumica.
„Za svoja dostignuća mnogo više je bio poznat i priznat i nagrađivan u svetu nego kod nas, i probaćemo da bar malo tu nepravdu ispravimoˮ, rekao je direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić i potom dodelio Radoslavu Raletu Zelenoviću nagradu za izuzetan doprinos u kulturi Srbije i statuetu Zorana Radmilovića.
Za Pozorišni muzej današnji događaj je bio od neprocenjivog značaja, kako zbog gostovanja jedinstvenog Raleta Zelenovića, tako i zbog poklona koji je, u ime porodice glumice Milene Dravić, g. Zelenović uručio Pozorišnom muzeju. Jedan par cipela naše glumačke dive od danas će stajati u izložbenom prostoru Pozorišnog muzeja u Zaječaru.
Ciklus „Velikani srpske kultureˮ biće nastavljen sutra u 12.00 sati predstavljanjem glumice Tanje Bošković.

.

PRVI FESTIVALSKI DAN

16.10.2024.

Nikola Pašić između jave i sna
Premijerom predstave ,,Neki važan čovek“ pisca Željka Hubača, u izvođenju Narodnog pozorišta Timočke Krajine ,,Zoran Radmilović“, u Zaječaru je svečano otvoren 33. Festival ,,Dani Zorana Radmilovića“. Predstavu su režirali Željko Hubač i Aleksandar Saša Milosavljević uz nesebičnu pomoć profesora Dejana Cicmilovića, koji je i gostujući glumac u predstavi.
Ovo je drama koja govori o Nikoli Pašiću, jednoj od najmarkantnijih ličnosti u političkoj i društvenoj istoriji Srbije i Jugoslavije, čoveku koji je bio dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kojeg je politici privukla potreba da se bori za pravdu. Kako se čulo na okruglom stolu kritike, spoj Hubača i Milosavljevića daje jedan multirezultat, a to su predstava, knjiga koja je promovisana ovom prilikom, kao i aktuelna tema koja jeste istorijska ali nas podseća i na vreme u kome danas živimo.
Autor Željko Hubač istakao je da je rad na predstavi bio pun kontradiktornih tumačenja Pašićevog lika i dela, kroz bezbroj konkretnih situacija u kojima je on pokazivao svoje lice i naličje.
,,U pozorištu susret istorije i drame ne sme biti zasnovan samo na dokumentarističkom pristupu građi. Taj susret treba iskoristiti kao priliku da se istorija što kompleksnije protumači, objektivizuje i postavi u kontekst današnjice, kako bi publika svoj osećaj usmerila na objektivno tumačenje prošlosti, ali i aktuelnog trenutka. Za mene je problem bilo još uvek živo sećanje na postavku drame Dobrivoja Ilića koja je devedesetih godina prošlog veka rađena kao veliki spektakl sa mnogo poznatih glumačkih imena. Posebno mi se dopala autorova ideja da komad počinje i završava se tokom poslednje noći Pašićevog života, između njegovog prvog i trećeg moždanog udara. Shvatio sam da takva, u istoriji dramaturgije već viđena polazna tačka, pruža velike mogućosti za dramsku igru. Pašić je bio levičar u mladosti i konzervativac u zrelom političkom dobu. Kažu da je bio izuzetno politički mudar, što se iz građe o njemu jasno vidi. Ali moj utisak, zasnovan na proučavanju te epohe, jeste da bi danas njegova mudrost bila dočekana sa podsmehom. Pašić je u politiku ušao bez ideala, što ga razlikuje od današnjih političara. Ono što je ovde posebno bitno reći je da je ova predstava ovakva zahvaljujući jednoj divnoj interakciji glumaca i mene i Saše. Dugo smo radili na predstavi, ali smo uz dobre tehničke uslove, kao što je svetslosni park koji je jako značajan u ovom izrazu, i izuzetnoj saradnji sa glumcima, uspeli da napravimo jedno ovakvo pozorišno delo na koje smo svi veoma ponosni. Imali smo poverenje jedni u druge. Pre svega, nije bilo lako naterati glumce da sve vreme predstave sede na sceni. Kada su shvatili da je to bitno za ovu predstavu, počeli smo da gradimo tu pozorišnu atmosferu koju ste večeras videli. Zato veliko hvala svima na strpljivosti i poverenju“, istakao je pisac i reditelj predstave ,,Neki važan čovek“, Željko Hubač.
Dramaturg, asistent reditelja i saradnik na adaptaciji ovog komada bio je Aleksandar Milosavljević, koji je one koji žele da saznaju više o procesu rada na ovoj predstavi uputio na ,,Dnevnik proba i druge beleške o drami i predstavi ,,Neki važan čovek“, deo knjige koja je promovisana večeras, nakon odigrane premijere.
,,Pogrešno bi bilo kada bismo rekli da nas, praveći ovu predstavu, nije zanimala ličnost Nikole Pašića, kao što bi bila laž da je Hubačeva drama istorijski komad, a da je najnovija zaječarska predstava rekonstrukcija Pašićevog života. Istina je negde između: drama je nastajala na osnovu činjenica iz života znamenitog Zaječarca, ali su od ovih podataka nastali i drama i predstava koje taj život sagledavaju iz današnje perspektive, iz senzibiliteta našeg vremena. Pokušali smo da osvetlimo našu epohu i postavimo pitanja vezana za naše vreme, i siguran sam da smo u tome uspeli“, rekao je dramaturg Aleksandar Saša Milosavljević.
Prema odluci žirija u sjajnoj glumačkoj postavci istakao se glumac Miloš Tanasković, koji je za ulogu Nikole Pašića večeras dobio nagradu ,,Zoranov brk“.
,,Bio je ovo jedan divan i značajan proces rada koji nas je sve ispunjavao. Sve smo radili bez ikavih tenzija i moranja. Zajedno smo pravili ovu predstavu, sve je išlo nekako lako, iako sam bio malo zabrinut kada sam prvi put pročitao tekst. Kada smo se malo više udubili u priču, pristali smo na takvu vrstu procesa i dobili smo ovo što ste videli večeras. Osećam da je ova predstava, zbog međusobnog poverenja ansambla i svih koji su bili uključeni u njenoj izradi, jako stabilna, i siguran sam da će imati dug pozorišni život. Na nagradu ,,Zoranov brk“ sam izuzetno ponosan, ali ona pripada celoj glumačkoj ekipi koja je dala sve od sebe da predstava bude ovako dobro odigrana večeras, a siguran sam i ubuduće“, rekao je glumac Miloš Tanasković.
Pored Miloša Tanaskovića glumačku postavku predstave ,,Neki važan čovek“ čine glumci: Marija Stanković, Branislav Mijatović, Jovan Veljković, Ana Bretšnajder, Nataša Petrović, Ivan Ninčić, Dejan Cicmilović i Gabrijel Bećarević.
Druge festivalske večeri gostuje Radmilovićevo matično pozorište ,,Atelje 212“ sa predstavom ,,Obraćanje naciji“, koju je po tekstu Askanija Čelestine režirao Bojan Đorđev.

.Radmiloviću u čast!

,,Dane Zorana Radmilovića” svečano je otvorio ministar kulture Nikola Selaković.
,,Veliko mi je zadovoljstvo što mi je pripala čast da večeras otvorim ovaj festival koji je na pozorišnom nebu Srbije pronašao svoje mesto i učinio Zaječar i čitavu Timočku Krajinu naročito značajnom u ovo doba godine, kada je reč o srpskoj pozorišnoj sceni. Iako je ove godine prestonica kulture moj rodni grad Užice, moram da konstatujem da smo divne događaje juče imali ovde u Zaječaru, otvorivši završene radove na jednom divnom, uveren sam najlepšem, vizitorskom centru na Feliks Romulijani, potom smo otvorili izložbu u Narodnom muzeju koja je posvećena evropskim kulturnim rutama, a večeras nas evo u Narodnom pozorištu Timočke Krajine na otvaranju festivala koji nosi ime legendarnog Zorana Radmilovića. Ja pripadam onoj generaciji koja ne može da kaže da se seća Zoranove žive reči. Međutim, savremeni život i tehnički napredak učinili su da, ipak, ta generacija koja ga nije upamtila živog odrasta uz njega, odrasta uz njegove fantastične uloge gde god da su one ekranizovane, da odrasta uz „Priče iz Nepričave“ kojih se i danas sećam, da odrasta uz njegove uloge u „Maratoncima“, u „Maršu na Drinu“, a svakoj je dao jedan pečat kako je samo on to znao i umeo da učini”.
Ministar je podsetio na to da je nedavno obišao zaječarsko pozorište, da se uverio u ono što je do sada rađeno i obećao je značajnija ulaganja u narednom periodu, kako bi zaječarski teatar dobio veću i bolju scenu kakva mu i priliči.
,,Na primeru Zaječara možemo videti da broj stanovnika jednog grada i njegova veličina nije proporcionalna njegovoj kulturnoj vrednosti i sadržajima koje pruža. Mnogo veći gradovi u Srbiji nemaju ni ovakvo pozorište, nemaju ni ovakav festival, a naš zadatak kao Vlade, kao Ministarstva kulture, kao Grada Zaječara, jeste da to negujemo i unapređujemo i činimo sve boljim i sve kvalitetnijim”.
Ministar je na kraju obećao i da će se lično založiti da se Festival ,,Dani Zorana Radmilovića”, koji je već sada na visokom nivou, u vremenu koje je pred nama podigne na još viši nivo.
Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić uručio je ministru Selakoviću bronzanu statuetu Zorana Radmilovića.
Na svečanosti otvaranja direktor Vladimir Đuričić je istakao da odavno ministar kulture nije bio na „Zoranovim danima“ i zahvalio ministru Nikoli Selakoviću i njegovom timu što su došli na festival. Takođe je zahvalio njegovom visokopreosveštenstvu Mitropolitu Timočkom gospodinu Ilarionu i gradonačelniku Zaječara Bošku Ničiću, koji nisu želeli da se obrate zbog dužine trajanja programa, ali su pozdravili publiku. Naglasio je i da mu je drago što vidi salu ispunjenu do poslednjeg mesta, što na ovom Festivalu nije retkost.
Brojnu publiku u prepunoj sali zaječarskog teatra pozdravila je direktorka Ateljea 212 Gordana Goncić.
,,Ja sam ovde u ime njegovog pozorišta koje je on na neki način oblikovao u potpunosti i nekako učinio da ono i dan danas bude najvoljenije pozorište. I evo skoro 40 godina od kako je otišao, on je i dalje tu i nekako mu se svi obraćamo sa TI čak i mi koji smo ga poznavali manje i oni koji su ga poznavali više, ali čak i one generacije koje ga uopšte nisu poznavale govore mu Zorane. Kao da sa tim TI hoćemo da mu se još više približimo, da se približimo tom stavu i odnosu prema umetnosti i pozorištu pre svega, ali evo ovde smo već 33 godine upravo zbog lepote i radosti glumačke igre koju je on na najveličanstveniji način utemeljio.
Na ovom festivalu svake večeri se dodeljuje nagrda Zoranov brk najboljem glumcu večeri ali moram da vam kažem da Zoran nije uvek imao brkove. Nije ih imao u „Čudnoj devojci“ Jovana Joce Živanovića, u svom prvom filmu, ni kao Hamlet kod Predraga Vajčetića u „Sedam Hamlet“a ni kada se na kamionu početkom sedamdesetih sa svojim kolegama umetnicima istomišljenicima vozio selu u pohode da u maloj Sugubini igraju Baš Čelika. Brkove nije imao ni kao Trigorin kada je po svom dolasku u Atelje 212 krajem šezdesetih briljantno igrao u „Galebu“ Ljubomira Draškića.
Brkove je Zoran Radmilović počeo da nosi nešto kasnije ali je brk imao oduvek: brk podsmeha, brk prkosa, brk opomene. Brk kojim je kao prstom upirao u ljudske slabosti i zlo na svetu, kojim se podsmevao moćnima, nedostojnima ali podjednako često i sebi samome, kojim je opominjao ali je kao niko znao i da uteši da zaleči i razgali. Danas mi i dalje nedostaje baš takav brk. Da bude nauk ali i melem. I zato ja kažem da je ovaj festival jedinstven ali i dragocen i zato njegov značaj višestruko prevazilazi uske pozorišne okvire. Zato je Zoranov brk istovremeno nagrada za velike umetničke domete, velika počast umetnicima ali i putokaz za sve nas.
U ime Ateljea212, Zoranovog pozorišta, još jednom želim da se zahvalim Gradu Zaječaru i svim građanima Zaječara. Hvala Narodnom pozorištu Timočke Krajine što nosi njegovo ime, hvala što organizujete ovako značajan festival Zoranu u čast. Hvala što čuvate uspomenu na velikog glumca, na velikog umetnika, na legendu koja stoji zauvek kao stub i uporište naše pozorištne istorije i savremenosti i svetli kao nedostižni pozorišni uzor i za nas koji smo imali sreću da ga upoznamo ali i za sve nove generacije”, rekla je Gordana Goncić.
Direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić je direktorki Ateljea 212 uručio statuetu Zorana Radmilovića.
Pesnici Milan Orlić i Uroš Marković, koji su tokom dana svoje stihove posvećene Radmiloviću govorili ispred njegovog spomenika, pročitali su svoje pesme i u sali zaječarskog teatra.

.

Program pod nazivom „Pesnički pozdrav Zoranu Radmiloviću“ i ove godine je održan kod spomenika Zaječarcu, velikanu srpskog i jugoslovenskog glumišta, uoči svečanog otvaranja Festivala koji nosi njegovo ime.
„Zadovoljstvo mi je što prvog festivalskog dana plato kod spomenika velikom Radmiloviću pripada domaćim i stranim renomiranim pesnicima koji pišu o Zoranu i što će rukopisi biti uramljeni i izloženi u našem Pozorišnom muzeju ˮ, rekao je, pored ostalog, direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić pozdravljajući prisutne.
Ove godine pesnički pozdrav Zoranu Radmiloviću uputili su: Milan Orlić – književnik, filozof i naučni istraživač, čije su pesme zastupljene u više od 20 najvažnijih domaćih i stranih izbora, antologija i leksikona, a poezija i eseji prevedeni na dvadesetak jezika, i Uroš Marković, pesnik i humanitarac, rođen u Beogradu 1987. godine, gde i danas živi i radi, poreklom iz Istočne Hercegovine i Bosanske Krajine, čija se pesma BROD MAŠTE nalazi u čitankama za deveti razred osnovnih škola u Republici Srpskoj već više od 20 godina.

.

Otvorena izložba Dane Karić i uručeno odlikovanje porodice Karić Vladimiru Đuričiću
U okviru prvog pratećeg programa 33. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru, multimedijalna umetnica Dana Karić priredila je danas u Radul-begovom konaku izložbu slika pod nazivom ,,Mi”.
,,Ove slike sam stvarala dok sam se molila za ljubav, za porodicu, za pronalazak ,,nas” koje će mi Bog blagosloviti. Zamišljala sam muškarca, decu, dom, osećaj ljubavi i pripadanja, porodicu, i to u trenutku kada sam bila sama. To je bila inspiracija. I onda sam zaista dobila sve to. Pronašla sam muškarca, došla je trudnoća, bebe i – ,,MI” smo postali stvarnost”, izjavila je autorka izložbe.
Izložba Dane Karić predstavlja likovnu igru koju stvaralac prelazi na putu od želje do njene manifestacije. Formalni nosioci sadržaja svedeni su na topli kolorit i oble linije. Na slikama tela su isprepletana tako da se ne može razlučiti kraj jednog i početak drugog. Ona su jedno. Prevazilaze pojednostavljenu vezu ,,ti i ja” želeći više, te postaju ,,Mi”. Ovaj likovni gest prenosi ne samo umetničku već i duhovnu poruku: ljudsko biće ne sme biti svedeno na sopstvo, već je stvoreno sa misijom da se dalje povezuje sve dok ne oseti mir približavajući se celini kojoj oseća da pripada, ističe u katalogu izložbe istoričarka umetnosti Marija Simonović.
Autorka izložbe Dana Karić je Vladimiru Đuričiću, direktoru Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu ,,Zoran Radmilović “, uručila grb i odlikovanje porodice Karić, za izvanredan doprinos u kulturi i umetnosti u srpskom pozorišnom, filmskom i televizijskom stvaralaštvu.
Izložbu možete pogledati do 25. oktobra u Radul-begovom konaku.

.