DRUGI FESTIVALSKI DAN

Na Festivalu ,,Dani Zorana Radmilovića“ sinoć je gostovao „Atelje 212“ iz Beograda, matično
pozorište velikog glumca u čiju čast se održava ovaj prestižni pozorišni festival. Glumački
ansambl „Ateljea 212“ izveo je komad ,,Obraćanje naciji“ po tekstu italijanskog pisca Askanija
Čelestinija, u režiji Bojana Đorđeva. Komad je mozaik odabranih monologa iz istoimene
drame i zbirke ,,Hodam u koloni“ italijanskog reditelja i dramskog pisca Askanija Čelestinija.
Te pričice iz svakodnevice basnolikim alegorijama slikaju kompleksnu mapu neoliberalne
sadašnjosti ⎼ netrpeljive, korumpirane, paralisane, depresivne i bezidejne. Svi klasni, rasni i
politički problemi sasvim politički nekorektno objašnjavaju se jednostavnim ,,prirodnim
zakonima“ ili primerima iz istorije čovečanstva uz citate sv. Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija
ili Svifta. Radnja se odvija u malom gradu punom izobličenja, simbolu zla i deformacija sveta, u
kojoj reč imaju gradonačelnici, pekari, grobari,trgovci i glasačko telo. U toj zemlji korumpirani
izmišljaju demokratiju smenjujući vlast sa mafijom, učiteljice postrojavaju decu u školi po
etničkoj i nacionalnoj pripadnosti i fizičkom izgledu, a na izborima se pobeđuje sa 110 posto.
Monolozi su kratki, eksplozivni i na liniji između ,,rentovanja“ na Tviteru i stend-ap
komedije.
Nagrada „Zoranov brk“ pripala je glumcu Gordanu Kičiću za ulogu Uznemirenog. On je na okruglom
stolu kritike istakao da je najveći kvalitet komada ,,Obraćanje naciji“ zapravo njegova su-
štinska duhovitost. ,,Ta duhovitost se vidi po svakom šavu, u svim rečenicama koje govorimo , koje na prvi utisak
podsećaju na budlaštine, a zapravo su jako važna životna pitanja kojima se ova predstava bavi. Ovo
jeste monološka forma od koje je pisac napravio knjigu, a koju je rediteljski potisao Bojan Đorđev,
ali ona u sebi zapravo ima i elemente stendapa. Mi smo od tih sto i nešto monologa napravili ovu
predstavu, a ideja je bila da ih govorimo vama. To je taj neposredni kontakt sa publikom koji je u poslednje vreme dosta popularan na pozorišnoj sceni. Ali sve je nekako imalo smisla jer je ovostendap komad koji smo mi zapravo dramatizovali.
Dosta smo toga rekli sa scene a zaječarska publika je bila divna i od samog početka reagovala,
postigavši sjajnu interakciju sa nama glumcima. To i jeste cilj ove predstave, jer se mi ,,obraćamo
naciji“. Veoma sam srećan što sam večeras ovde, u Zoranovom gradu, i što sam dobio nagradu „Zoranov
brk“. Ovo je drugi „Brk“ koji sam osvojio i sada imam i levi i desni, što moju kolekciju čini potpunom“,
rekao je glumac Gordan Kičić.
Glumica Jovana Gavrilović rekla je da vole da igraju ovu predstavu jer oslikava neki savremeni
trenutak kako kod nas tako i u svetu, sa svim ano malijama u društvu koje nas okružuje.
Svoje oduševljenje što je deo ove glumačke postavke nije krio ni glumac Ivan Jevtović. ,,Publika ovde u Zaječaru je odmah ’skapirala’ šta im mi sa scene poručujemo.To je bio divan osećaj što smo se od početka razumeli. Pre nego što smo krenuli da igramo, imali smo čast da čujemo veličanstvenog glumca Zorana Radmilovića iz
predstave „Kralj Ibi“. To je bila velika čast i sjajan šlagvort našoj igri, tako da smo zapravo imali
osećaj kao i da je on deo tog našeg obraćanja. Stekao sam utisak kao da je Zoran večeras igrao sa nama.
Dramatizaciju predstave ,,Obraćanje naciji“ potpisuje Mina Milošević. Scenograf je Siniša Ilić, kostimografkinja Maja Mirković, kompozitorka Marija Balubdžić, a za scenski pokret bio je zadužen Čarni Đerić.
Glumački ansambl, pored dobitnika „Zoranovog brka“ Gordana Kičića, čine: Jovana Gavrilović,
Gorica Popović, Katarina Žutić, Dejan Dedić, Ivan Mihailović, Ivan Jevtović, Branislav Zeremski, Aleksandar Srećković i Miona Marković.

.

Promocija časopisa „Agon“ i „Razvitak“
U okviru pratećeg programa, drugog festivalskog dana zaječarskoj publici je predstavljen časopis za pozorište i audiovizuelne komunikacije „AGON”, čiji su izdavači Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka Koledž i Akademija umjetnosti u Banjoj Luci, kao i časopis „Razvitakˮ, urednika i osnivača Petra Kočića.
Prof. dr Nenad Novaković, glavni i odgovorni urednik časopisa „Agon“ i urednik u izdavačkoj kući „Besjedaˮ, koja je uspela da objavi reprint izdanje svih šest brojeva „Razvitkaˮ, rekao je, pored ostalog, da „Agonˮ nastoji da bude časopis koji zadovoljava naučne kriterijume kada je u pitanju publicistika danas i u budućnosti, a da je „Razvitakˮ podsećanje na Kočića i na jedan period teškog življenja koji traje i posle 114 godina.
„Kada je Agon u pitanju, pokušavamo da budemo regionalno glasilo koje će pratiti događanja iz audiovizuelnih komunikacija. Takođe, vodimo računa da u svakom broju objavljujemo po jedan novi dramski tekst uz kritički osvrt naših profesora i znalaca iz teatrologije, kao i prikaz najznačajnijih izdanja časopisa i knjiga koji se tiču ove oblasti, jer se oseća potreba za teoretskim razmatranjem problematike audiovizuelnih komunikacija ─ pozorišta,televizije, radija… Večeras imam potrebu da naglasim još jednu stvar, a shodno sinoćnjoj predstavi zaječarskog pozorišta Neki važan čovek koja govori o Nikoli Pašiću. Naime, u periodu kad je Pašić vladao, u Sarajevu i u Banjoj Luci Petar Kočić pokreće časopis Razvitak koji je najzapadniji časopis pod tim imenom u odnosu na Razvitak koji postoji i ovde u najistočnijem pozorištu, u najistočnijem gradu srpskih zemalja, tj. u Zaječaru. U to doba s početka dvadesetog veka srpski narod se borio za svoj jezik i za svoju kulturu a protiv okupatora. Danas, posle sto i više godina, ništa se nije promenilo a taj razvitak je aktuelanˮ, rekao je Novaković.
Dr Miroslav Radonjić, teatrolog i direktor Sterijinog pozorja, jedan od osnivača i član redakcije, istakao je večeras da je „Agon” autentičan časopis u celom regionu, pokrenut pre dvanaest godina sa idejom, koja je u dobroj meri sprovedena u delo, da bude časopis koji će na ozbiljan način pokrivati fenomene vezane ne samo za pozorišnu umetnost nego će se baviti i ostalim vidovima vizuelnih umetnosti i da ima i naučne reference.
„Nadam se da će ta kategorizacija biti završena uskoro i da će već iduće godine imati i potrebnu naučnu referencu. Ideja je bila i da se pozovu autori iz celog regiona i mi smo u dobroj meri u tome i uspeliˮ, rekao je Radonjić i dodao da je za ovaj četrnaesti broj karakteristično to što se predstavljaju autori nešto mlađe generacije sa vrlo ozbiljnim tekstovima.

.

17.10.2024.

U okviru ciklusa „Velikani srpske kultureˮ, koji predstavlja deo pratećeg programa 33. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u Pozorišnom muzeju je danas predstavljen portret Radoslava Raleta Zelenovića – dugogodišnjeg urednika Filmske redakcije RTS-a, direktora Jugoslovenske kinoteke, osnivača i rukovodioca prestižnih filmskih festivala, univerzitetskog profesora…
Na RTS-u je radio od 1979. do 1992. godine i prvi je uveo tematske cikluse filmova na televiziji. Filmofili ga pamte po maratonu koji je trajao 36 sati neprekidno, i to u vreme kada su postojala samo dva programa, na kojima se posle 23.00č ništa nije emitovalo. Život gospodina Zelenovića obeležila je Jugoslovenska kinoteka. Ona spada među deset najvećih na svetu po broju kopija, a zbog širine filmskog nasleđa koje pokriva, procenjena je na jednu od pet najvažnijih.
Iako je tokom svog rada morao da se nosi sa brojnim preprekama i doživi mnoge nevolje, bio je uporan i istrajan. ,,Zarad velikih projekata koji će te nadživeti ne treba odustati, i pored svih neprijatnosti koje doživiš u životu “, jedna je od današnjih poruka Raleta Zelenovića.
O Radoslavu Raletu Zelenoviću, kao o svom bliskom i dragom prijatelju, danas je govorila i diva našeg glumišta Tatjana Tanja Bošković.
,,Idite na put sa Raletom. I najdosadniji put na svetu će postati izuzetno zabavan. Od najdosadnijeg puta on će napraviti biografsku jedinicu. Zapamtićete sve što vam je ispričao, i ako ne zapamtite, budite sigurni da u Raletu imate čoveka koji će zapamtiti i što je trebalo i što nije trebalo… Privilegija je biti prijatelj Raletu“.
Tanja Bošković je ovom prilikom istakla da je Rale neko ko bolje poznaje glumce, reditelje, scenografe, kostimografe i sve one koji se bave filmom, nego što oni poznaju sami sebe, ali i da ne postoji mnogo ljudi koji mogu da se podiče dostignućima kao što su njegova. Zasluge Raleta Zelenovića u našoj kulturi i umetnosti velike su i dovoljne da se proglasi nacionalnim herojem, istakla je danas glumica.
„Za svoja dostignuća mnogo više je bio poznat i priznat i nagrađivan u svetu nego kod nas, i probaćemo da bar malo tu nepravdu ispravimoˮ, rekao je direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić i potom dodelio Radoslavu Raletu Zelenoviću nagradu za izuzetan doprinos u kulturi Srbije i statuetu Zorana Radmilovića.
Za Pozorišni muzej današnji događaj je bio od neprocenjivog značaja, kako zbog gostovanja jedinstvenog Raleta Zelenovića, tako i zbog poklona koji je, u ime porodice glumice Milene Dravić, g. Zelenović uručio Pozorišnom muzeju. Jedan par cipela naše glumačke dive od danas će stajati u izložbenom prostoru Pozorišnog muzeja u Zaječaru.
Ciklus „Velikani srpske kultureˮ biće nastavljen sutra u 12.00 sati predstavljanjem glumice Tanje Bošković.

.

PRVI FESTIVALSKI DAN

16.10.2024.

Nikola Pašić između jave i sna
Premijerom predstave ,,Neki važan čovek“ pisca Željka Hubača, u izvođenju Narodnog pozorišta Timočke Krajine ,,Zoran Radmilović“, u Zaječaru je svečano otvoren 33. Festival ,,Dani Zorana Radmilovića“. Predstavu su režirali Željko Hubač i Aleksandar Saša Milosavljević uz nesebičnu pomoć profesora Dejana Cicmilovića, koji je i gostujući glumac u predstavi.
Ovo je drama koja govori o Nikoli Pašiću, jednoj od najmarkantnijih ličnosti u političkoj i društvenoj istoriji Srbije i Jugoslavije, čoveku koji je bio dugogodišnji predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kojeg je politici privukla potreba da se bori za pravdu. Kako se čulo na okruglom stolu kritike, spoj Hubača i Milosavljevića daje jedan multirezultat, a to su predstava, knjiga koja je promovisana ovom prilikom, kao i aktuelna tema koja jeste istorijska ali nas podseća i na vreme u kome danas živimo.
Autor Željko Hubač istakao je da je rad na predstavi bio pun kontradiktornih tumačenja Pašićevog lika i dela, kroz bezbroj konkretnih situacija u kojima je on pokazivao svoje lice i naličje.
,,U pozorištu susret istorije i drame ne sme biti zasnovan samo na dokumentarističkom pristupu građi. Taj susret treba iskoristiti kao priliku da se istorija što kompleksnije protumači, objektivizuje i postavi u kontekst današnjice, kako bi publika svoj osećaj usmerila na objektivno tumačenje prošlosti, ali i aktuelnog trenutka. Za mene je problem bilo još uvek živo sećanje na postavku drame Dobrivoja Ilića koja je devedesetih godina prošlog veka rađena kao veliki spektakl sa mnogo poznatih glumačkih imena. Posebno mi se dopala autorova ideja da komad počinje i završava se tokom poslednje noći Pašićevog života, između njegovog prvog i trećeg moždanog udara. Shvatio sam da takva, u istoriji dramaturgije već viđena polazna tačka, pruža velike mogućosti za dramsku igru. Pašić je bio levičar u mladosti i konzervativac u zrelom političkom dobu. Kažu da je bio izuzetno politički mudar, što se iz građe o njemu jasno vidi. Ali moj utisak, zasnovan na proučavanju te epohe, jeste da bi danas njegova mudrost bila dočekana sa podsmehom. Pašić je u politiku ušao bez ideala, što ga razlikuje od današnjih političara. Ono što je ovde posebno bitno reći je da je ova predstava ovakva zahvaljujući jednoj divnoj interakciji glumaca i mene i Saše. Dugo smo radili na predstavi, ali smo uz dobre tehničke uslove, kao što je svetslosni park koji je jako značajan u ovom izrazu, i izuzetnoj saradnji sa glumcima, uspeli da napravimo jedno ovakvo pozorišno delo na koje smo svi veoma ponosni. Imali smo poverenje jedni u druge. Pre svega, nije bilo lako naterati glumce da sve vreme predstave sede na sceni. Kada su shvatili da je to bitno za ovu predstavu, počeli smo da gradimo tu pozorišnu atmosferu koju ste večeras videli. Zato veliko hvala svima na strpljivosti i poverenju“, istakao je pisac i reditelj predstave ,,Neki važan čovek“, Željko Hubač.
Dramaturg, asistent reditelja i saradnik na adaptaciji ovog komada bio je Aleksandar Milosavljević, koji je one koji žele da saznaju više o procesu rada na ovoj predstavi uputio na ,,Dnevnik proba i druge beleške o drami i predstavi ,,Neki važan čovek“, deo knjige koja je promovisana večeras, nakon odigrane premijere.
,,Pogrešno bi bilo kada bismo rekli da nas, praveći ovu predstavu, nije zanimala ličnost Nikole Pašića, kao što bi bila laž da je Hubačeva drama istorijski komad, a da je najnovija zaječarska predstava rekonstrukcija Pašićevog života. Istina je negde između: drama je nastajala na osnovu činjenica iz života znamenitog Zaječarca, ali su od ovih podataka nastali i drama i predstava koje taj život sagledavaju iz današnje perspektive, iz senzibiliteta našeg vremena. Pokušali smo da osvetlimo našu epohu i postavimo pitanja vezana za naše vreme, i siguran sam da smo u tome uspeli“, rekao je dramaturg Aleksandar Saša Milosavljević.
Prema odluci žirija u sjajnoj glumačkoj postavci istakao se glumac Miloš Tanasković, koji je za ulogu Nikole Pašića večeras dobio nagradu ,,Zoranov brk“.
,,Bio je ovo jedan divan i značajan proces rada koji nas je sve ispunjavao. Sve smo radili bez ikavih tenzija i moranja. Zajedno smo pravili ovu predstavu, sve je išlo nekako lako, iako sam bio malo zabrinut kada sam prvi put pročitao tekst. Kada smo se malo više udubili u priču, pristali smo na takvu vrstu procesa i dobili smo ovo što ste videli večeras. Osećam da je ova predstava, zbog međusobnog poverenja ansambla i svih koji su bili uključeni u njenoj izradi, jako stabilna, i siguran sam da će imati dug pozorišni život. Na nagradu ,,Zoranov brk“ sam izuzetno ponosan, ali ona pripada celoj glumačkoj ekipi koja je dala sve od sebe da predstava bude ovako dobro odigrana večeras, a siguran sam i ubuduće“, rekao je glumac Miloš Tanasković.
Pored Miloša Tanaskovića glumačku postavku predstave ,,Neki važan čovek“ čine glumci: Marija Stanković, Branislav Mijatović, Jovan Veljković, Ana Bretšnajder, Nataša Petrović, Ivan Ninčić, Dejan Cicmilović i Gabrijel Bećarević.
Druge festivalske večeri gostuje Radmilovićevo matično pozorište ,,Atelje 212“ sa predstavom ,,Obraćanje naciji“, koju je po tekstu Askanija Čelestine režirao Bojan Đorđev.

.Radmiloviću u čast!

,,Dane Zorana Radmilovića” svečano je otvorio ministar kulture Nikola Selaković.
,,Veliko mi je zadovoljstvo što mi je pripala čast da večeras otvorim ovaj festival koji je na pozorišnom nebu Srbije pronašao svoje mesto i učinio Zaječar i čitavu Timočku Krajinu naročito značajnom u ovo doba godine, kada je reč o srpskoj pozorišnoj sceni. Iako je ove godine prestonica kulture moj rodni grad Užice, moram da konstatujem da smo divne događaje juče imali ovde u Zaječaru, otvorivši završene radove na jednom divnom, uveren sam najlepšem, vizitorskom centru na Feliks Romulijani, potom smo otvorili izložbu u Narodnom muzeju koja je posvećena evropskim kulturnim rutama, a večeras nas evo u Narodnom pozorištu Timočke Krajine na otvaranju festivala koji nosi ime legendarnog Zorana Radmilovića. Ja pripadam onoj generaciji koja ne može da kaže da se seća Zoranove žive reči. Međutim, savremeni život i tehnički napredak učinili su da, ipak, ta generacija koja ga nije upamtila živog odrasta uz njega, odrasta uz njegove fantastične uloge gde god da su one ekranizovane, da odrasta uz „Priče iz Nepričave“ kojih se i danas sećam, da odrasta uz njegove uloge u „Maratoncima“, u „Maršu na Drinu“, a svakoj je dao jedan pečat kako je samo on to znao i umeo da učini”.
Ministar je podsetio na to da je nedavno obišao zaječarsko pozorište, da se uverio u ono što je do sada rađeno i obećao je značajnija ulaganja u narednom periodu, kako bi zaječarski teatar dobio veću i bolju scenu kakva mu i priliči.
,,Na primeru Zaječara možemo videti da broj stanovnika jednog grada i njegova veličina nije proporcionalna njegovoj kulturnoj vrednosti i sadržajima koje pruža. Mnogo veći gradovi u Srbiji nemaju ni ovakvo pozorište, nemaju ni ovakav festival, a naš zadatak kao Vlade, kao Ministarstva kulture, kao Grada Zaječara, jeste da to negujemo i unapređujemo i činimo sve boljim i sve kvalitetnijim”.
Ministar je na kraju obećao i da će se lično založiti da se Festival ,,Dani Zorana Radmilovića”, koji je već sada na visokom nivou, u vremenu koje je pred nama podigne na još viši nivo.
Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić uručio je ministru Selakoviću bronzanu statuetu Zorana Radmilovića.
Na svečanosti otvaranja direktor Vladimir Đuričić je istakao da odavno ministar kulture nije bio na „Zoranovim danima“ i zahvalio ministru Nikoli Selakoviću i njegovom timu što su došli na festival. Takođe je zahvalio njegovom visokopreosveštenstvu Mitropolitu Timočkom gospodinu Ilarionu i gradonačelniku Zaječara Bošku Ničiću, koji nisu želeli da se obrate zbog dužine trajanja programa, ali su pozdravili publiku. Naglasio je i da mu je drago što vidi salu ispunjenu do poslednjeg mesta, što na ovom Festivalu nije retkost.
Brojnu publiku u prepunoj sali zaječarskog teatra pozdravila je direktorka Ateljea 212 Gordana Goncić.
,,Ja sam ovde u ime njegovog pozorišta koje je on na neki način oblikovao u potpunosti i nekako učinio da ono i dan danas bude najvoljenije pozorište. I evo skoro 40 godina od kako je otišao, on je i dalje tu i nekako mu se svi obraćamo sa TI čak i mi koji smo ga poznavali manje i oni koji su ga poznavali više, ali čak i one generacije koje ga uopšte nisu poznavale govore mu Zorane. Kao da sa tim TI hoćemo da mu se još više približimo, da se približimo tom stavu i odnosu prema umetnosti i pozorištu pre svega, ali evo ovde smo već 33 godine upravo zbog lepote i radosti glumačke igre koju je on na najveličanstveniji način utemeljio.
Na ovom festivalu svake večeri se dodeljuje nagrda Zoranov brk najboljem glumcu večeri ali moram da vam kažem da Zoran nije uvek imao brkove. Nije ih imao u „Čudnoj devojci“ Jovana Joce Živanovića, u svom prvom filmu, ni kao Hamlet kod Predraga Vajčetića u „Sedam Hamlet“a ni kada se na kamionu početkom sedamdesetih sa svojim kolegama umetnicima istomišljenicima vozio selu u pohode da u maloj Sugubini igraju Baš Čelika. Brkove nije imao ni kao Trigorin kada je po svom dolasku u Atelje 212 krajem šezdesetih briljantno igrao u „Galebu“ Ljubomira Draškića.
Brkove je Zoran Radmilović počeo da nosi nešto kasnije ali je brk imao oduvek: brk podsmeha, brk prkosa, brk opomene. Brk kojim je kao prstom upirao u ljudske slabosti i zlo na svetu, kojim se podsmevao moćnima, nedostojnima ali podjednako često i sebi samome, kojim je opominjao ali je kao niko znao i da uteši da zaleči i razgali. Danas mi i dalje nedostaje baš takav brk. Da bude nauk ali i melem. I zato ja kažem da je ovaj festival jedinstven ali i dragocen i zato njegov značaj višestruko prevazilazi uske pozorišne okvire. Zato je Zoranov brk istovremeno nagrada za velike umetničke domete, velika počast umetnicima ali i putokaz za sve nas.
U ime Ateljea212, Zoranovog pozorišta, još jednom želim da se zahvalim Gradu Zaječaru i svim građanima Zaječara. Hvala Narodnom pozorištu Timočke Krajine što nosi njegovo ime, hvala što organizujete ovako značajan festival Zoranu u čast. Hvala što čuvate uspomenu na velikog glumca, na velikog umetnika, na legendu koja stoji zauvek kao stub i uporište naše pozorištne istorije i savremenosti i svetli kao nedostižni pozorišni uzor i za nas koji smo imali sreću da ga upoznamo ali i za sve nove generacije”, rekla je Gordana Goncić.
Direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić je direktorki Ateljea 212 uručio statuetu Zorana Radmilovića.
Pesnici Milan Orlić i Uroš Marković, koji su tokom dana svoje stihove posvećene Radmiloviću govorili ispred njegovog spomenika, pročitali su svoje pesme i u sali zaječarskog teatra.

.

Program pod nazivom „Pesnički pozdrav Zoranu Radmiloviću“ i ove godine je održan kod spomenika Zaječarcu, velikanu srpskog i jugoslovenskog glumišta, uoči svečanog otvaranja Festivala koji nosi njegovo ime.
„Zadovoljstvo mi je što prvog festivalskog dana plato kod spomenika velikom Radmiloviću pripada domaćim i stranim renomiranim pesnicima koji pišu o Zoranu i što će rukopisi biti uramljeni i izloženi u našem Pozorišnom muzeju ˮ, rekao je, pored ostalog, direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić pozdravljajući prisutne.
Ove godine pesnički pozdrav Zoranu Radmiloviću uputili su: Milan Orlić – književnik, filozof i naučni istraživač, čije su pesme zastupljene u više od 20 najvažnijih domaćih i stranih izbora, antologija i leksikona, a poezija i eseji prevedeni na dvadesetak jezika, i Uroš Marković, pesnik i humanitarac, rođen u Beogradu 1987. godine, gde i danas živi i radi, poreklom iz Istočne Hercegovine i Bosanske Krajine, čija se pesma BROD MAŠTE nalazi u čitankama za deveti razred osnovnih škola u Republici Srpskoj već više od 20 godina.

.

Otvorena izložba Dane Karić i uručeno odlikovanje porodice Karić Vladimiru Đuričiću
U okviru prvog pratećeg programa 33. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru, multimedijalna umetnica Dana Karić priredila je danas u Radul-begovom konaku izložbu slika pod nazivom ,,Mi”.
,,Ove slike sam stvarala dok sam se molila za ljubav, za porodicu, za pronalazak ,,nas” koje će mi Bog blagosloviti. Zamišljala sam muškarca, decu, dom, osećaj ljubavi i pripadanja, porodicu, i to u trenutku kada sam bila sama. To je bila inspiracija. I onda sam zaista dobila sve to. Pronašla sam muškarca, došla je trudnoća, bebe i – ,,MI” smo postali stvarnost”, izjavila je autorka izložbe.
Izložba Dane Karić predstavlja likovnu igru koju stvaralac prelazi na putu od želje do njene manifestacije. Formalni nosioci sadržaja svedeni su na topli kolorit i oble linije. Na slikama tela su isprepletana tako da se ne može razlučiti kraj jednog i početak drugog. Ona su jedno. Prevazilaze pojednostavljenu vezu ,,ti i ja” želeći više, te postaju ,,Mi”. Ovaj likovni gest prenosi ne samo umetničku već i duhovnu poruku: ljudsko biće ne sme biti svedeno na sopstvo, već je stvoreno sa misijom da se dalje povezuje sve dok ne oseti mir približavajući se celini kojoj oseća da pripada, ističe u katalogu izložbe istoričarka umetnosti Marija Simonović.
Autorka izložbe Dana Karić je Vladimiru Đuričiću, direktoru Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu ,,Zoran Radmilović “, uručila grb i odlikovanje porodice Karić, za izvanredan doprinos u kulturi i umetnosti u srpskom pozorišnom, filmskom i televizijskom stvaralaštvu.
Izložbu možete pogledati do 25. oktobra u Radul-begovom konaku.

.