Antika fest na antičkom lokalitetu Feliks Romulijana kod Zaječara, obnovljen posle dve godine pauze, ponudiće publici od 28. do 30. avgusta tri pozorišne i scensko-muzičke predstave, objedinjene sloganom “Umetnost sećanja”, uz promocije knjiga i debatu o tome kako danas izvoditi klasične tekstove.

Organizatori šestog Antika festa – Pozorište “Zoran Radmilović” u Zaječaru i Udruženje “Dunavfest Srbija”, u saradnji s Narodnim muzejem Zaječar, najavili su 31. jula u Beogradu da se novo izdanje tog festivala bavi posledicama ratova, sudbinom pobeđenih, bolom koji ne pripada samo poraženima nego i pobednicima, osudom destruktivnih nagona čije su žrtve humanost i čovekov razum.

Na programu su predstave “Žene iz Troje” prema tekstu Euripida, u režiji Nebojše Bradića i produkciji Narodnog pozorišta Priština, Pozorišta “Zoran Radmilović” Zaječar i Dunavfesta, zatim “Opsada i pad Konstantinopolja”, prema tekstu Mihajla Kritovula u adaptaciji Gorana Markovića i izvođenju Tihomira Stanića i Hora Centra za kulturu “Zoran Radmilović”, kao i Homerova “Odiseja”, u dramatizaciji Damira Mahmutovića i režiji Vlade Keroševića, u izvođenju Akademije umetnosti iz Tuzle.

Reditelj Nebojša Bradić ističe značaj obnavljanja te manifestacije koja je pokrenuta 2012. godine sa misijom da jača reputaciju kulturnog nasleđa Srbije kao mogućeg prostora stvaralaštva i podsticaja kulturnog turizma.

“Posle dvogodišnje pauze evo nas na novom početku, ali na starom tragu onoga što smo radili. Ideja Antika festa je da poveže bogato kulturno nasleđe istočne Srbije, odnosno arheološkog nalazišta Feliks Romulijana, koje je upisano u svetsku listu kulturne baštine, i savremenu produkciju. Ovaj festival vrlo specifičnog profila bavi se sadržajima koji imaju veze sa antičkim nasleđem, a koje revitalizujemo kroz savremenu produkciju”, izjavio je Bradić na konferenciji za novinare 31. jula u prostorijama izdavačke kuće “Klio”.

Proteklih pet godina su na Antika festu izvođeni tekstovi Vergilja, Euripida, Homera, a nit koja povezuje program šestog izdanja je priča o dva grada.

“To su Troja, kao mesto gde se dešava jedan od najstrašnijih ratova, i Konstantinopolj, koji je osnovan u 4. veku, kada je i podignuta Feliks Romulijana, a pao je pod Otomansku imperiju u 15. veku. Programi se prepliću, govoreći o tome koliko je važna kultura, koliko je važno da ona opstane uprkos nasilju koje se stalno događa”, rekao je Bradić.

Program Antika festa obuhvata i debatu na temu “Nove pozorišne prakse i antički tekst”, a učestvovaće teatrolog Aleksandar Milosavljević, kritičarka Ana Tasić, glumac i reditelj Vlado Kerošević i reditelj Nebojša Bradić.

Prvo srpsko izdanje drame “Car i Galilejac” Henrika Ibzena, koje priprema Akademska knjiga iz Novog Sada, predstaviće Nebojša Bradić, dramaturg Spasoje Ž. Milovanović, urednik Akademske knjige Bora Babić i glumci Ivan Zarić, Vlado Kerošević i Tihomir Stanić.

Glavna ličnost drame je car Julijan Apostata, koji je došao posle Konstantina, a pre Galerija. “Bio je jedan od onih vladara koji je hteo da vrati stare bogove, jer je u grčkoj civilizaciji video veće vrednosti nego u hrišćanstvu. To je drama o jednoj amblematičnoj sudbini. Ibzen ju je pisao kao svoju najvažniju dramu, ali je u našoj sredini do sada bila potpuno nepoznata”, rekao je Bradić.

Najavljena je i promocija knjige u rukopisu “Metaarheologija” prof. dr Staše Babić, koju će uskoro objaviti Clio, a govoriće autorka, arheolog Bora Dimitrijević i glavni i odgovorni urednik Izdavačke kuće Clio Zoran Hamović.

Direktor Pozorišta “Zoran Radmilović “ Vlada Đuričić podsetio je da je ideja o festivalu antičke drame u Carskoj palati stara više od 20 godina.

“Međutim, trebalo je da dođe gospodin Nebojša Bradić sa svojim znanjem i energijom u Zaječar, da to mesto prepozna i da onda uključi sve one koje treba da taj festival pokrene”, rekao je Đuričić, napominjući da su pauzu izazvale “razne pretumbacije koje se kod nas stalno dešavaju”.

Kako je dodao, prošle godine su Bradić i on, u razgovoru s gradonačelnikom Boškom Ničićem, zajedno zaključili da je Zaječaru i srpskoj kulturi potrebno održavanje ovakvog festivala, a da je najbolje mesto za to upravo Carska palata Feliks Romulijana.

“Za nas u Zaječaru je značajno održavanje ovog festivala kao i saradnja s Bradićem. Sada smo sa ‘Ženama iz Troje’ bili za kratko vreme na mnogo festivala. Idemo i na Nišvil, a posebno nas raduje što ćemo tom predstavom otvoriti šesti Antika fest. Ovaj festival će nam biti motiv da svake godine stavimo jednu antičku dramu na naš repertoar”, rekao je direktor zaječarskog teatra.

U programima će učestvovati više od 60 umetnika i stručnjaka iz oblasti pozorišta i arheologije.

Reditelj i pisac Goran Marković učestvuje adaptacijom teksta za predstavu “Opsada i pad Konstantinopolja”, čija je premijera bila 2013. godine na Dunav festu, u Nebojšinoj kuli u Beogradu.

Marković je izjavio da je “u tretiranju antike glavno pitanje veza sa sadašnjim trenutkom”.

“Antička remek dela su savremeni tekstovi. Prosto je neverovatno koliko su stvari koje su zabeležene pre nekoliko hiljada godina i dan-danas u žiži, dešavaju nam se, naročito kada je u pitanju nasilje, ratovi, stvari koje ljudi trpe. Antika obnavlja sećanje na ono protiv čega se borimo, ukazuje nam na imperativ da moramo stalno da se borimo. Da ne postoji pobeda, da postoji samo borba protiv zla ili mračne sile”, rekao je Marković.

Marković se prisetio i kako je jednom prilikom u Epidaurusu gledao Sofoklovog “Kralja Edipa” u režiji Boba Vilsona.

“Imao sam tako snažno osećanje sadašnjosti da sam bio uzbuđen nekoliko dana nakon predstave”, rekao je on.

(SEEcult.org)