Tekst: Vaclav Havel

Režija: Božidar Đurović

Muzika: Zoran Hristić

Scenografija: Milica Bajić Đurov

Asistent scenografa: Mirko Stokić

Kostim: Marina Vukasović Medenica

Prevod: Aleksandar Ilić

Dranaturg: Ivana Koljenšić

Koreograf. Marija Marković

Igraju:

Audijencija:

Sladek: Igor Borojević

Vanjek: Miloš Đuričić

Vernisaž:

Vera: Ana Bretšnajder

Mihal: Miloš Tanasković

Vanjek: Miloš Đuričić

Lektor: Nataša Ilić

Sufler/inspicijent: Sanja Mitić Jelenković 

Organizatori: Tijana Petković i Miroslav Kamenković

Reč reditelja

Oveštala je tradicija da reditelj gledaocima „pojašnjava“ predstavu kako bi im pomogao da što lakše pronađu tu usku stazu koja ih vodi ka glumačkoj igri. Poštujući tradiciju, ali umesto reči reditelja, smatrao sam da je korisniji odlomak iz eseja „Kriza identiteta“, koji najbolje objašnjava poetiku celokupnog dramskog dela Vaclava Havela, a o istinitosti eseja, upečatljivo svedoči i mesto nastanka – zatvor Bori, marta 1982. godine: 
„Svet koji moderan čovek stvara slika je njegovog stanja, koje retroaktivno produbljuje. To je svet, koji se čoveku `oteo iz ruku`: teran je silama, koje uzvraćaju partikularnim horizontima i partikularnom odgovornošću, ukoliko su jače, jača je i njihova pokretačka snaga i nesputanost, a time i `magnetno polje`, koje vuče čoveka dublje u njegovu nemoć, otuđenost, depersonalizaciju, a napokon – što je najdublje `dno`– u ravnodušno mirenje sa tim stanjem.
Da je sve tako rđavo, nije nikakvo otkriće: time se bave hiljade knjiga, s različitih aspekata; moderan čovek je takođe temeljit, sve ume da proračuna i već je mnogo puta konstatovao svoju nesposobnost da bilo šta uradi sa njim. Zar se stvarno s tim ne može ništa uraditi?
Kao neko, sa kim svet radi šta hoće – i kao šraf gigantske mašinerije lišen ljudskog identiteta – smatram li da zaista ne mogu ništa da uradim: očigledno je da ne mogu da zaustavim uništavanje zemaljske kugle, zaglupljivanje naroda i proizvodnju hiljada novih termonuklearnih bombi. Ali, ako pođem od toga šta je svako od nas prvobitno, da svako od nas ima – bez obzira na stanje sveta – mogućnost da postane punopravno ljudsko biće, sposobno da snosi odgovornost za svet, onda, očigledno, mogu mnogo da uradim. 
Na primer, da se trudim da se ponašam onako kako mislim da treba da se ponašam i kako bi, po mom najdubljem uverenju, trebali da se ponašaju svi – tačnije, odgovorno. Na zamerku da to nema smisla, odgovaram veoma jednostavno: ima!“ 

Božidar Đurović

Biografija pisca:

Češki dramski pisac Vaclav Havel (1936-2011), nesumnjivo je jedan od najznačajnijih evropskih pisaca dvadesetog veka. Fragmente njegove neverovatne biografije iščitavamo iz njegovih pozorišnih komada, kojima zajedničku nit predstavlja odnos pojedinca i političkog sistema. Kafkijanski obrti i kontroverze, koji će ga pratiti celog života, od rođenja u uglednoj i bogatoj porodici do teškog fizičkog radnika, od političkog zatvorenika i disidenta do predsednika države, od zabranjivanog do najpopularnijeg pisca u svetskim razmerama, doprineće uverljivosti njegovog stvaralačkog opusa. Univerzalnost, pa samim tim i aktuelnost njegovih drama proizilazi iz istrajne borbe pojedinca protiv mehanizama nehumanog društva, koje mu oduzima osnovna prava na slobodu i dostojanstvo. 
Havel je prvi autorski uspeh postigao scenskom groteskom Drugarsko veče 1963. godine. Zatim slede: Memorandum, Otežana mogućnost koncentracije, Zaverenici, Prosjačka opera, Hotel ubrdima, Audijencija, Vernisaž, Protest, Greška, Largo desolato, Iskušenje, Asanacija, Odlaženje.
Uz drame napisao je i više knjiga eseja iz oblasi političke publicistike.

Biografija reditelja:

Božidar Đurović rođen je 12. januara 1960. godine u Danilovgradu.
Diplomirao pozorišnu i radio režiju na Pozorišnoj akademiji (DAMU) u Pragu 1988. godine.
Stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu.
Bio je umetnički direktor Scene Zemun , direktor Drame, pomoćnik upravnika i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, umetnički direktor i selektor festivala Dani “Zorana Radmilovića” u Zaječaru i Glumačkih svečanosti Milivoje Živanović u Požarevcu.
Režirao je u pozorištima u Pragu, Beogradu, Podgorici, Novom Sadu, Kragujevcu, Šapcu, Kijevu…
Bavi se operskom i radio režijom.
Za rediteljski rad je nagrađivan.
Prevodi sa češkog i slovačkog jezika.
Objavio knjigu prevoda “Bela bolest”.
Teatrološke eseje objavljivao u časopisima Scena i Teatron kao i u Književnim novinama.
Redovni profesor glume na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.
Gostujući profesor režije na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu.

422.premijera od osnivanja zaječarskog Pozorišta