Premijera 446

Čehovljeva soba, sezona prva (devet malih priča)

prema pričama Antona Pavloviča Čehova

Koncept / dramatizacija / režija /
dizajn svetla / scenski prostor / ideja kostima:
Nikola Zavišić

Koncept / dramatizacija / ideja kostima / scenski pokret / telesno vođenje:
Una Đelošević

Saradnik na kostimu / konsultant za kostim:
Petra Fotez

Kostim:
Mirjana Stanojević i Gorica Ilić

Muzika / aranžmani / bend predstave:
Vujadin Milošević (gitara)
Milan Mitić (gitara)
Miloš Tanasković (gitara, udaraljke)
Ana Bretšnajder (električni klavir)
Jelena Rajić (električni klavir)
Marija Stanković (električni klavir)
Teodora Stojković (ukulele)
zahvaljujemo se na pomoći oko aranžmana Nikoli Miloševiću

Dizajn i produkcija zvučne slike:
Dušan Purešić

Inspicijent / šaptač – vikač / vođa hora / nadzor predstave:
Danica Ilić

Igraju (podeljeno po pričama):

ŠALA
Marija Stanković kao Nadežda Petrovna i Gabrijel Bećarević kao On

OTIŠLA JE
Teodora Stojković kao Žena i Branislav Mijatović kao Muž

POSLEDNJA MOHIKANKA
Miloš Tanasković kao Dobar Prijatelj i Vujadin Milošević kao spahija Dokukin
Viktorija Arsić kao Olimpijada Jegorovna Hlikina i Gabrijel Bećarević kao Dositej Andrejič Hlikin
Marija Stanković kao Timoška, neobični posilni

MEKUŠAC
Teodora Stojković kao Julija Vasiljevna i Vujadin Milošević kao Pripovedač

U HOTELU
Nataša Petrović kao pukovnikovica Nišatirina
Marija Stanković kao Ljelja i Teodora Stojković kao Mila
Branislav Mijatović kao Hotelijer i Gabrijel Bećarević kao kapetan druge klase Kikin, plemić

ŽENSKA OSVETA
Ana Bretšnajder kao Nadežda Petrovna Čelobitjeva i Vujadin Milošević kao Lekar
Marija Stanković kao Timoška, neobični posilni

ČINOVNIKOVA SMRT
Miloš Tansković kao Ivan Dimitrič Červjakov, činovnik
Vujadin Milošević kao visoki činovnik, general Brižalov
Teodora Stojković kao Žena Červjakova
Ana Bretšnajder i Jelena Rajić kao Pripovedači

NEOPREZNOST
Branislav Mijatović kao Petar Petrolejevič Strižin, sestrić pukovnikovice Nišatirine
Jelena Rajić kao Dašenjka, stara devojka
Gabrijel Bećarević kao Apotekar

KAMELEON
Vujadin Milošević kao policijski nadzornik Očumjelov i Miloš Tanasković kao Jeldirin, pomoćnik
Gabrijel Bećarević kao juvelir Hrjukin i Marija Stanković kao Hrt, pas generalova brata
Nataša Petrović kao Pelagija, generalova kuvarica
Teodora Stojković, Ana Bretšnajder i Viktorija Arsić kao Pripovedači

Realizacija scenografije: Mirko Stokić

Majstor svetla: Dragan Marković

Šminka: Aleksandra Marković

Tonski tehničar: Stevan Đorđević

Rekvizita: Željko Šoršokanović

Tehnika: Miodrag Marković, Boban Simonović, Zlatko Golubović, Ivica Marković

Organizator. Miroslav Kamenković

Reč reditelja

O Čehovu je sve već odavno napisano. Ne postoji dramski pisac, osim možda Šekspira i Molijera, koji je izazvao toliku pažnju teoretičara drame, pozorišnih kritičara, teatrologa. Nebrojene knjige napisane su o njemu i njegovom književnom i dramskom opusu, njegovom poimanju pozorišnog prostora i vremena, njegovim filigranski spretno prepletenim dramskim situacijama, sudbinama njegovih fascinantnih likova.

Šta novo može da se kaže?

Kao prvo– usudili smo se ekipno da se upustimo u interpretaciju njegovih kratkih (malih) priča. Za mene lično ne postoji uzbudljivije štivo od njih.
Još od osnovne škole (pohađao sam je osamdesetih godina XX veka), kada smo u čitankama imali pripovetke „Vanjka“ i „Tuga“, njegove zaista surove priče o neutešnoj, dubokoj čamotinji ljudske sudbine, bilo da je u pitanju mali dečak-šegrt (Vanjka Žukov u „Vanjki“) ili stari kočijaš (Jona Potapov u „Tugi“), osećao sam neku empatičnu, moćnu povezanost sa ovim naizgled surovim piscem.

Drugo – kasnije, kako mi se život okretao ka pozorištu i radu sa glumcima, bavio sam se Čehovom više puta, uvek potpuno različito, jer svežina njegovog pisanja omogućava uvek novi početak i uvek novopolazište. Njegov je osećaj čoveka i života zauvek savremen, uvek nepogrešivo tačan, što se u pozorišnom susretu sa drugim piscima prosto ne dešava na tako ličnom nivou kao sa Antonom Pavlovičem.
Čehova sam radio i na Akademiji u Pragu („O velkomyslnosti Ruskeho lidu“, neprevedena na srpski kratka igra), i u Sloveniji (SLG Celje „Jaz vas ljubim“) i u Hrvatskoj (HNK Osijek „Tri sestre“), a evo sada po prvi put i u Srbiji, možda ne i poslednji. I uvek sasvim različito, jer je Čehov to omogućio svojim genijem. Hvala mu.

Odabir za pozorište „Zoran Radmilović“ u Zaječaru pao je na devet malih priča. Prva ideja mi je bila da napravim manju, kamernu predstavu za manji broj glumaca.Međutim, kako sam upoznao skoro ceo ansambl i video obostrano interesovanje za rad na ovom materijalu, odlučio sam da u predstavi učestvuju svi oni glumci koji to žele. Takoreći – iskrojili smo novog Čehova, tako da možemo grupno, timski, ekipno da sa scene prosledimo do publike što je više moguće njegove nežnosti, grubosti, šale, apsurda, satire, farse, duboke emocije, svega onoga što se u izabranim pričama krije. I možda još nešto, što se pojavilo usput, tokom druženja i rada.

Nadam se da će zaječarska publika pristati na ovo ponuđeno putovanje kroz devet sasvim različitih krugova života Antona Pavloviča. Od sasvim intimnih, malih događaja (priče „Ženska osveta“, „Otišla je“ i „Mekušac“), do velikih, glasnih, bučnih razmirica („Neopreznost“, „Kameleon“, „Činovnikova smrt“), pa preko nežne ali i surove zimske intime („Šala“) i, kako smo ih nazvali „ženskih priča“ („U hotelu“, „Poslednja Mohikanka“), ovo je jedno zajedničko, scensko-muzičko putovanje u Čehovljevu dimenziju na način kako je mi sada vidimo.