Danilo Kiš (po Euripidu)

Režija: Olivera Viktorović Đurašković

Scenski pokret i koreografija: Maja Mitić

Igraju:
Elektra: Ana Bretšnajder
Orest: Miloš Đuričić
Klitemnestra: Nataša Petrović
Zidar: Miloš Tanasković
Strofije: Fuad Tabučić
Pilad: Branislav Mijatović
Egist: Gabrijel Bećarević
Kasandra: Ivana Bartunjek
Hor: Jelena Rajić, Viktorija Arsić , Aleksandra Manasijević, Marija Stanković

Svetlo: Dragan Marković
Ton: Dušan Purešić i Stevan Đorđević
Kostim: Gorica Ilić i Mirjana Stanojević
Inspicijent/Sufler: Danica Ilić
Scenografija: Mirko Stokić
Šminka: Aleksandra Marković
Rekvizita: Željko Šoršokanović
Tehnika: Boban Simonović, Miodrag Marković, Zlatko Golubović
Organizator: Miroslav Kamenković

Reč reditelja „Elektra” je višeslojna, zanimljiva antička drama. Ono što je osnovno je motiv osvete koji vodi u novu krv i uništava živote kako onih koji se svete , tako i onih koji zaslužuju da budu kažnjeni. Motiv osvete je prisutan u svim vremenima, to je nešto strašno što se ponavlja kroz vekove i ne vodi ničemu. Ono što je još značajno u ovom komadu je preispitivanje motiva zločina. Postavlja se pitanje ko je ispravan. Jedini lik koji u Kišovoj drami ima moralnu dilemu je Orest, ali ipak na kraju učestvuje u zločinu za koji svi akteri bivaju kažnjeni večitim odvajanjem, nakon čega njihovi životi postaju ništavni. “Elektra” ima i političku konotaciju jer se odnosi na ubistvo vladara ili vladarke. Nažalost, i mi smo svedoci političkih ubistava i kod nas i u okruženju. Od Grka do danas toga ima, samo su druga vremena i drugačiji načini na koji se to radi. U ovoj drami je bitno i prisustvo žene kroz Kasandrino proročanstvo. Ona je videla šta će se desiti, ali joj niko ne veruje i u tome je njeno prokletstvo. Mislim da je ovo važan komad o kome će konačnu reč dati publika. Olivera Viktorović Đurašković

Premijera: 442