Mačak u čizmama

Tekst i režija: Spasoje Ž. Milovanović

Kostim: Snežana Kovačević

Scenografija: Mirko Stokić i Spasoje Ž. Milovanović

Muzika: Bata Zdravković

Video radovi: Slobodan Ilić

Scenski pokret i koreografija: Danica Ničić

Uloge tumače:

Irena Stanković,

Branislav Mijatović

Predrag Grbić,

Vujadin Milošević,

Sanja Nedeljković,

Gabrijel Bećarević,

Miloš Tanasković

Viktorija Arsić

Sufler/inspicijent: Sanja Mitić Jelenković

Svetlo: Dragan Marković

Ton/Video: David Nedeljković I Zoran Hatičić

Izrada kostima: Gorica Ilić I Mirjana Stanojević

Šef tehnike: Boban Simonović

Rekviziter: Željko Šoršokanović

Tehnika: Milan Petković, Nikola Ranđelović,

Organizator: Miroslav Kamenković

mr Spasoje Ž. Milovanović
ŠARL PERO I MAČAK U ČIZMAMA
(Iz dramatizatorske zabeleške)

Majstor mačka, ili, Mačka za pokretanje(fr. Le maître shat ou l chat botte), poznatiji kao Mačak u čizmama je francuska književna bajka o mačku koji koristi prevare da preuzme vlast, bogatstvo i ruku princeze za svog siromašnog majstora iz nižeg društvenog staleža. Bajku je napisao na kraju 17. veka Šarl Pero (fr. Charles Perrault; 12. januar 1628 – 16. maj 1703), pravnik, pisac, folklorist i član Francuske akademije nauka.

Iako je napisao mnogo knjiga, rasprava, traktata, u kojima se suprotstavljao idejama francuskog klasicizma, ističući da literatura treba da traži svoje korene u folkloru i savremenom trenutku, i na taj način ubrzao stvaranje misli prosvetiteljstva, Šarl Pero je zauvek ostao upamćen po jednoj: Priče i priče o prošlosti morala, ili, Priče moje Majke Guske (1697). Knjiga sadrži samo osam bajki: „Uspavana lepotica“, „Crvenkapa“, „Plavobradi“, „Mačak u čizmama“, „Vile“, „Pepeljuga“, „Rike s čuperkom“ i „Mali prst“, i objavljena je pod imenom njegovog najmlađeg sina Pjera Damankura (fr. Pierre (Perrault) Darmancourt; 1678 – ?). U raspravi oko pravog autora Peroovih bajki, jedni su govorili da je otac sinu napisao knjigu, drugi su mislili da je sin pisao za oca itd. Ipak, sve do danas te priče i bajke uvek se štampaju zajedno kao delo Šarla Peroa. Razlog za takvu odluku nalazi se pre svega u činjenici da se Šarl Pero i pre objavljivanja zbirke predstavljao publici kao pisac bajki: 1691. svoju basnu u stihu „Grizeldu“ čita francuskoj akademiji, 1693. štampa stihovanu verziju bajke „Tri želje“, naredne godine „Magareću kožu“, a 1695. „Lepoticu i zver“.

Većina ovih bajki je bila poznata Peroovim savremenicima. „Doba kada Pero piše i objavljuje bajke jeste epoha u kojoj bajka iz više razloga važi za najpopularniji književni žanr: bajke se čitaju i pripovedaju u intelektualnim i dvorskim krugovima, pišu, prerađuju i objavljuju kao simboličke priče pogodne za filozofske i etičke diskusije među obrazovanim ljudima, ali i priče u koje se umeću dvorske intrige, tračevi i ljubavne poruke u uvijenoj formi. Bajke su smatrane za štivo pogodno za vaspitanje plemića te su im često dodavane pouke u stihu. Gospođa de Olnoa (Mme d`Aulnoy) smatra se prvom autorkom bajke u francuskoj književnosti (1690. objavila je bajku dužine romana), a njene bajke često služe kao predlošci za druge autore; treba pomenuti i gospođicu Eritje (Mlle l`Heritier) Peroovu nećaku, koja izdaje zbirku bajki 1695; gospođicu Bernar (Mlle Bernard) koja 1696. izdaje roman koji sadrži dve interpolirane bajke, od kojih je jedna „Rike s čuperkom“ (poznata iz Peroove zbirke).“ U njihovim pričama se prepoznaju prerade i tragovi sižea iz antičkih, srednjovekovnih, orijentalnih izvora.

I sam Pero se služio postojećim sižeima. U dokaz svojoj teoriji o neophodnosti i korisnosti folklora kao izvora originalne savremene književnosti, Pero ih prikuplja i prerađuje vanrednim stilom živog i izražajnog žargona, istančanim smislom za humor i bogatim ideološkim sadržajem. Odlike njegovih bajki jesu priča o ljudima iz naroda koji uspevaju da se uzdignu do višeg društvenog staleža, optimizam, srećan rasplet i poučna pesma na njenom samom kraju.

Uspeh koji Peroove bajke postižu u evropskoj javnosti podstiče njihovu dalju preradu u svim narednim periodima i u svim medijima umetničkog izražavanja: književnosti, operi, pozorištu, filmu, televiziji …

(…)

Najkraće rečeno, Mačak u čizmama pruža veru da čovek, i pored svih svojih slabosti i u kolikogod se bezizlaznoj situaciji zatekao, može uspeti i podstiče nas da krenemo uduhovno hrabre poduhvate u našim sopstvenim životima.