Tekst: Olgica Nestorović

Režija: Mihajlo Nestorović

Dizajn scene: Mihajlo Nestorović

Kostim: Petra Fotez

Kompozitori : Igor Stupin i Filip Nestorović

Izrada scenografije: Mirko Stokić

Igraju:

Devojčica: Marija Nikitović

Baka: Jelena Rajić

Rastko Nemanjić/Sveti Sava: Filip Paprić

Stefan Nemanja/Sveti Simeon: Mihajlo Nestorović

Ana Nemanjić/Seljanka: Viktorija Arsić

Vukan/Kaluđer/Seljak: Branislav Mijatović

Stefan Nemanjić/Vojnik/Seljak: Gabrijel Bećarević

Dizajn tona/Projekcije: Dušan Purešić

Dizajn svetla: Dragan Marković

Inspicijent/Sufler: Danica Ilić

Izrada kostima: Gorica Ilić i Biljana Randjelović

Rekvizita: Biljana Randjelović

Šef tehnike: Željko Šoršokanović

Tehnika: Boban Simonović, Zlatko Golubović, Stevan Đorđević, Ivica Marković, David Nedeljković

Dizajn plakata i programa: Mirko Stokić

reč pisca
Olgica Nestorović

„Tekst PUTOVANJE SA SVETIM SAVOM nastao je 1999. godine u Užicu, kada je moj stariji sin bio predškolac. Smišljajući kako da njemu i deci nižeg školskog uzrasta približim tematiku, palo mi je na pamet da napravim bajkoviti prelaz iz jednog veka u drugi. Kako je to njemu i njegovim drugarima bilo zanimljivo u mojoj interpretaciji, napisala sam dramski tekst.“

Ovaj tekst je prvi put odigran na sceni Užičkog pozorišta 2000, a zatim i na sceni Somborskog pozorišta 2002. godine. Postavljen je i u Budimpešti i u Torontu.

U Zaječaru je prvi put postavljen 2003. godine.

Sa svakom novom postavkom tekst je bio dorađivan, prilagođavan vremenu i ansamblu, tako je i sa tekstom predstave koja je sada pred vama.

reč reditelja
Pre dvadesetak godina, u istom ovom pozorištu, režiraao sam ovaj komad . Kakvo zadovoljstvo i ponos!
Otuda i ideja da u nekom novom vremenu, nekoj novoj publici , sa nekim novim, mladim glumcima,dočarmo vreme u kome je Sveti Sava živeo, putovao po svetu, otvarao bolnice i škole, „ma, čuda činio“. Komad, Putovanje sa Svetim Savom, je potpuno drugačiji od svih ostalih pozorišnih upriličenja, o gore pomenutoj temi, koje sam odgledao u nekoliko, ali ne i previše pozorišta, tokom svog profesionalnog rada. Elem, ovo nije ispričana, visokoparna, patetična priča o svecu koga slavimo, niti religiozni, suvoparni panagirik posvećen Svetom Savi. Ovo je savremena priča, u kojoj, kroz prizmu devojčice kojoj ”teško pada bubanje o dinastiji Nemanjić”, kroz snove i slike koje joj baka dočarava, pratimo životni put princa Rastka, od svetovnog do duhovnog.
Nadam se da će ovaj komad podjednako biti uzbudljiv ne samo najmlađoj publici već i onoj odrasloj, koja već hodi putevima Svetog Save.

Premijera 457