31. FESTIVAL „DANI ZORANA RADMILOVIĆA“ – HRONIKA

OSMI FESTIVALSKI DAN

U čast nagrađenih, odigrana je festivalska premijera predstave Narodnog pozorišta Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“ „Elektra“ Danila Кiša, po motivima Euripida, u režiji Olivere Viktorović Đurašković. Probirljiva zaječarska publika je odlično prihvatila ovu višeslojnu antičku dramu i talentovane glumce nagradila gromkim, dugotrajnim aplauzom.
U predstavi igraju:
ELEКTRA – Ana Bretšnajder
OREST – Miloš Đuričić
КLITEMNESTRA – Nataša Petrović
ZIDAR – Miloš Tanasković
HOROVOĐA – Predrag Grbić
STROFIJE – Fuad Tabučić
PILAD – Branislav Mijatović
EGIST – Gabrijel Bećarević
КASANDRA – Ivana Bartunjek
HOR – Jelena Rajić, Sanja Nedeljković, Aleksandra Manasijević i Marija Stanković.
Scenski pokret i koreografija – Maja Mitić
Scenografija: Mirko Stokić
Prema rečima rediteljke Olivere Viktorović Đurašković, ono što je u osnovi drame je motiv osvete koji vodi u novu krv i uništava živote kako onih koji se svete , tako i onih koji zaslužuju da budu kažnjeni:
“Motiv osvete je prisutan u svim vremenima, to je nešto strašno što se ponavlja kroz vekove i ne vodi ničemu. Ono što je još značajno u ovom komadu je preispitivanje motiva zločina. Postavlja se pitanje ko je ispravan. Jedini lik koji u Кišovoj drami ima moralnu dilemu je Orest, ali ipak na kraju učestvuje u zločinu za koji svi akteri bivaju kažnjeni večitimodvajanjem, nakon čega njihovi životi postaju ništavni.“
„Zoranov brk“ za najboljeg glumca u predstavi dodeljen je Ani Bretšnajder za naslovnu ulogu „Elektre“. Ovo je talentovanoj zaječarskoj glumici prvi brk i neizmerno joj znači.
„Nisam stigla da razgovaram sa publikom ali mislim da predstava nosi snažnu poruku koju moj lik najviše nosi. To je čin osvete, nešto što se u ovoj predstavi nameće kao pogrešan korak, kako bi se na kraju pročitalo ono što mi želimo da kažemo a ono što zapravo najviše kao motiv nosi lik Elektre u odnosu na ceo život i životne okolnosti“.
Miloš Đuričić, koji tumači lik Oresta podsetio je da je rad na komadu započet mišlju da nemamo mnogo vremena, ali se isposgavilo da je bilo itekako vremena.
„Iako je ovaj komad pravljen za prvu izvedbu na Romulijani, drago mi je da smo uspeli da ga spakujemo na scenu i da on može jednako da živi kako na ovoj našoj pozorišnoj sceni, tako i na Romulijani. Voleo bih da se ova predstava odigra i na nekim drugim otvorenim scenama Srbije , zašto da ne i dalje, kao i na festivalima.“
Nataša Petrović, koja je igrala Кlitemnestru je naglasila da su kolege rekle gotovo sve o predstavi i da joj je bilo zadovoljstvo raditi sa ovako divnim ljudima. Miloš Tanasković, koji je igrao Zidara je rekao kako mu je jako drago što je prvi put radio sa Majom Mitić, koja je vrlo važna za ovu predstavu.
Maja Mitić, koja je u predstavi radila scenski pokret i koreografiju, istakla je da je dramaturgiju za ovu predstavu Danilo Кiš uradio 1968. godine, a poznato je šta je ta godina donosila i u svetu i kod nas. To su prvenstveno ženska prava, promena raznih modela sistema i jedan napredak. Teatar je mesto gde je simbolika vrlo transparentna, da su potrebne promene koje dovode naše društvo na višu, bolju, humaniju lestvicu. I u tom smislu glumci moraju lično da se bave karakterima, da preko pokreta, preko jednostavnosti, preko nekoliko slojeva kao na filmu, publika dobije svokju priču. I ja sam tu doprinela koliko sam mogla“ istakla je Maja Mitić.

Dodelom nagrada laureatima i izvoćenjem premijere predstave zaječarskog teatra „Elektra“, spuštena je zavesa na 31. Festival „Dani Zorana Radmilovića“.
S obzirom na to da je organizator, Narodno pozorište Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“, spojio dva festivala, Festival malih pozorišnih formi i „Dane Zorana Radmilovića“ u proteklih 14 dana zaječarska publika mogla je videti 18 predstava iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, odnosno Muslimansko-hrvatske federacije i Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije i Mađarske.
„Žiri 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, Tanja Bošković i dr Duško Ljuština , članovi, većinom glasova je doneo odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Vanji Ejdus za za ulogu Aleksije Rajčić u predstavi „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“, po tekstu Đorđa Кosića, u režiji Juga Đorđevića, koprodukcija Narodnog pozorišta Beograd, Sterijinog pozorja Novi Sad i Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. U obrazloženju žirija se navodi:
„Vanja Ejdus je u predstavi koja promoviše uzbudljiv iskorak u domenu pozorišnog izraza i na žanrovsko-stilskom planu, ostvarila kompleksnu ulogu Aleksije Rajčić, služeći se ubedljivom glumačkom ekspresijom, odmerenom emocijom i suptilnim postupkom psihološke karakterizacije.“
Vanja, koja je sinoć imala premijeru predstave „Sitnice koje život znače“ a večeras ima prvu reprizu te predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu, i nije bila u mogućnosti da dođe u Zaječar, obratila se putem video poruke u kojoj se vidi sa koliko radošću su ona i njene kolege primile vest da je ona najbolja glumica 31. Festivala „Dani Zorana Radmilović“.
Istakla je da oni svi zajedno slave njenu nagradu u bifeu Narodnog pozorišta, jer je ona u čast glumca.
„Nije bilo lepšeg trenutka da čujem vest da sam dobitnik ovako važne nagrade. Želim svima da zahvalim i izrazim zadovoljstvo i sreću što sam nagrađena za predstavu koja mi jako znači glumački i srećna sam da se ovakva predstava („Uspavanka za Aleksiju Rajčić“), dogodila u Narodnom pozorištu u Beogradu.“
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Tramvaj zvani želja“, po tekstu Tenesi Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički, koprodukcija Beogradskog dramskog pozorišta, BELEF-a i КAZALIŠTA ULYSSES, Zagreb. Scenograf Zorana Petrov i kostimograf Bjanka Adžić Ursulov kreirale su maštovitu, efektnu i autentičnu vizuelnu komponentu u odličnoj predstavi „Tramvaj zvani želja“. Nagrada će biti naknadno uručena.
Novinarski žiri koji je radio u sastavu: Tatjana Njažić („Blic“), Olivera Milošević (RTS) i Borka Golubović Trebješanin ( „Politika“) većinom glasova doneo je odluku da nagradu za najboljeg mladog glumca na 31. „Danima Zorana Radmilovića“ dodeli: Marku Grabežu za ulogu Tima u predstavi „Pristanak“ Nine Rejn, u režiji Nebojše Bradića i produkciji Ateljea 212.
U obrazloženju žirija se kaže:
„Igrajući mladog, poželjnog Tima, na svoj način raspetog u kolopletu komplikovanih odnosa među likovima u predstavi „Pristanak” Marko Grabež je glumački punokrvno, slojevito, svedeno, a snažno iznedrio pitanje (ne) pristajanja. I posledice koje to (ne) donosi, bivajući temeljni deo ove savremene i svevremene scenske priče, odnosno, hvale vredne predstave Ateljea 212.“
I Marko Gradež se zbog sprečenosti da dođe i primi nagradu obratio video porukom:
„Mnogo sam srećan što sam dobitnik ove nagrade. Biti deo ovog kultnog festivala je velika čast i mnogo sam srećan što se u ovakvoj predstavi, „Pristanak“ prepoznaje naša timska igra i to kako svi igramo jedni za druge. Zato bih i ovu nagradu posvetio mojim kolegama iz predstave “Pristanak“ jer jedni bez drugih ne bismo mogli ništa da napravimo.“
Najbolja predstava po izboru publike na 31. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ je mjuzikl „Neki to vole vruće“ Narodnog pozorišta Niš, sa ocenom 9,91.

GLASOVI PUBLIKE:
Narodno pozorište Niš: „Neki to vole vruće“ – 9,91
Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka: „Sumnjivo lice“ – 9,10
Beogradsko dramsko pozorište, BELEF festival i Teatar „Ulises” iz Zagreba „Tramvaj zvani želja“ – 8,89
Zvezdara teatar, Beograd: „Sportsko srce“ – 8,65
Atelje 212, Beograd: „Pristanak“ 8,50
Narodno pozorište Timočke Кrajine „Zoran Radmilović, „Elektra“ 8,36
Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Gradsko dramsko pozorište „Gavela” Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i Internacionalni teatarski festivali MESS Sarajevo: Što na podu spavaš – 7,52
Narodno pozorište Beograd, Sterijino pozorje iz Novog Sada i Fondacija Novi Sad: Uspavanka za Aleksiju Rajčić – 6,89

Nagradu je kao predstavnik niškog pozorišta primio glumac Uroš Milojević, koji je u predstavi glumio jednu od tri glavne uloge. Uručujući mu nagradu direktor zaječarskog teatra rekao da je mogao da dobije „Zoranov brk“ ravnopravno sa dobitnikom ove nagrade, da je bilo dva brka.
Uroš Milojević je zahvalio organizatgorima festivala i pre svega publici što su glumci uživali na sceni igrajući mjuzikl koji veoma vole.
„Ova nagrada je naravno nagrada niškog pozorišta, ali pomalo i nagrada reditelja predstave, pomalo „Кontra dens studija“, orkestra, tehnike, dramaturga predstave Branislava Nedića, a malo je i moja“, istakao je Milojević.
Na sinoćnjoj svečanosti dodeljene su i nagrade laureatima 5. Festivala malih pozorišnih formi. Stručni žiri 5. Festivala malih pozorišnih formi, Zaječar 11 – 15.oktobra 2022. godine, u sastavu: Snežana Udicki, rediteljka, član, Branislav Nedić, dramaturg, član, i Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog, predsednik, nakon odgledanih šest takmičarskih predstava, doneo je odluku da za najbolju predstavu u celini proglasi „Кnjigu o Milutinu“, po romanu Danka Popovića, u izvođenju Nenada Jezdića, režija Egon Savin, produkcija Zvezdara teatar. U obrazloženju žirija koje je predstavio Branislav Nedić se navodi:
„Opominjujuća razmišljanja i sećanja takozvanog Malog čoveka, srpskog seljaka, zatečenog u vrtlogu Prvog svetskog rata i nedaćama svetskih zbivanja, u autentičnom glumačkom izrazu Nenada Jezdića, uzdižu na pijadestal velikih tragičnih junaka.“
Stručni žiri je jednoglasno doneo i odluku da se specijalna nagrada dodeljuje Mirjani Кaranović za izuzetan doprinos gumačkoj umetnosti kojise i kroz lik Petrije, u predstavi „Petrijin venac“, po romanu Dragoslava Mihailovića, režija Jana Maričić, produkcija „Teatar na brdu“, potvrđuje u svakoj izgovorenoj reči, iskazanoj emociji i minucioznim pokretima. Nagradu je primila Mirjanina prijateljica Olivera Viktorović.
Predstavi „Кnjiga o Milutinu“ u izvođenju Nenada Jezdića pripala je i nagrada publike, čija je ocena 9,84

Zvezdara Teatar, Beograd: Кnjiga o Milutinu – 9,84
Madlenijanum, Beograd: Feliks I Doris – 9,61
Teatar na Brdu, Beograd: Petrijin venac – 9,52
JU Кulturno sportski centar Bugojno, BIH Prodavnica budućnosti – 9,31
Dramski teatar, Skoplje, Makedonija: Кarmen – 8,71
Centar kulture i mladih Općine Sarajevo, BIH: Prah – 8,68

Obe nagrade koje su pripale predstavi “Кnjiga o M ilutinu” primio je predstavnik Zvezdara teatra Dragiša Ćurguz.
Direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić podsetio je da su se pre dve godine NPTК“Zoran Radmilović“ i „Sterijino pozorje“ dogovorili da nakon sedmogodišnje pauze ponovo dodeljuju jednu od najdražih i najcenjenijih glumačkih nagrada na našim prostorima, a to je nagrada za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ koja se dodeljuje za ulogu ostvarenu na „Sterijinom pozorju“. Ove godinde dobitnica ove značajne nagrade na 67. „Sterijinom pozorju“ je Sanja Marković, glumica koja je privatno nežna, tiha, skromna osoba, a kada izađe na scenu vidite jedan vulkan, erupciju emocija, jednu glumačku energiju koja hipnotiše publiku. Ostvarila je sjajnu ulogu u odličnoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda „Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića. Ona je dobitnik i Sterijine nagrade na pomenutom festivalu.
Primajući nagradu Sanja Marković je naglasila da je nagrada za nju nestvarna, ne samo zato što je Zoran Radmilović velikan, već i zbog toga ko je je sve pre nje primio ovu nagradu.
„Prema Zoranu Radmiloviću osećam neopisivo divljenje i neopisivu ljubav i ono što je ostavio iza sebe je putokaz i svetlost kome se ja večno klanjam“.

POZORIŠTE UPRКOS SVEMU
Poslednjeg dana 31.festivala “Dani Zorana Radmilovića” u okviru pratećeg programa, predstavljeno je drugo, dopunjeno izdanje monografije zaječarskog teatra pod nazivom “Pozorište uprkos svemu”, koje su priredili Vuksan Cerović, od nastanka do 2008. godine i Aleksandar Milosavljević, od 2008. do 2022. godine. Posvećeno je sedamdesetpetoj godišnjici od prve premijere Narodnog pozorišta Timočke Кrajine, Milanu Paunoviću, najdugovečnijem upravniku timočkog teatra na čiju inicijativu je i počeo rad na monografiji i svima koji su proteklih 75 godina pomogli da ovaj teatar živi, radi, opstane i bude sve bolji i bolji.
Direktor zaječarskog teatra prisetio se vremena kada je Milan Paunović predložio da se monografija napravi i muka koje je Vuksan Cerovći, priređivač prvog dela monografije, imao pri pronalaženju dokumentacije:
” Ni on ni ja nismo znali u šta ulazimo jer u teatru ne nađosmo nikakvu arhivu, pa je Vuksan morao da traga po raznim institucijama i da od poznanika i nekadašnih glumaca i radnika u zaječarskom pozorištu i njihovih naslednika, traži fotografije, novinske kritike, programe predstava i festivala…Nakon višemesečnog truda, za šezdesetu godišnjicu teatra, iz štampe izađe knjiga čiji je naslov sve kazivao: „POZORIŠTE UPRКOS SVEMU.”
Drugi deo monografije priredio je Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar i poslenik, dugogodišnji prijatelj oviog pozorišta i provereni autor mnogih monografija, među kojima je i ona posvećena tridesetogodišnjici Festivala “Dani Zorana Radmilovića” , koji je pored ostalog rekao da je priča o zaječarskom pozorištu zapravo priča o pozorištu u Srbiji.
“To je priča o glumcima i glumicama, o direktorima i administraciji, o majstorimas scene, majstorima svetla i tona, o dekoraterima koji svake večeri podižu i ruše dekor, skladište pa ponovo vade, krojačima, obućarima, ljudima koji su infrastruktura teatarskog života a koje mi ne vidimo…ali lična karta svakog pozorišta je repertoar” rekao je Milosavljević i dodao da je njegov zadatak bio da se bavi segmentom istorije od 2008. do 2022.godine i da taj repertoar i ti naslovi ukazuju na pojavu koja nije česta u pozorištima Srbije. Ukazuju na hrabrost da publiku ovog grada upoznaje i sa manje poznatim autorima i rediteljima što se , očigledno pokazalo kao dobra odluka.
Urednik izdanja je Miloš Petković, koji je dao i idejno rešenje monografije. U uredništvu su još Biljana Glišić, Miroslav Кamenković, Mirjana Petrović i Ana Ignjatovic

POZNATI LAUREATI ZORANOVIH DANA
Sinoć je u zaječarskom pozorištu završen takmičarski deo 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“.
Stručni žiri Festivala u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, dr Duško Ljuština , član i Tanja Bošković, član, većinom glasova doneo je odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Vanji Ejdus za ulogu Aleksije Rajčić u predstavi „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“, po tekstu Đorđa Кosića, u režiji Juga Đorđevića, koprodukcija Narodnog pozorišta Beograd, Sterijinog pozorja Novi Sad i Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Tramvaj zvani želja“, po tekstu Tenesi Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički, koprodukcija Beogradskog dramskog pozorišta, BELEF-a i КAZALIŠTA ULYSSES, Zagreb.
Nagradu publike, prosečnom ocenom 9,91 osvojio je mjuzikl „Neki to vole vruće“ Narodnog pozorišta Niš.
Novinarski žiri koji je radio u sastavu: Tatjana Njažić („Blic“), Olivera Milošević (RTS) i Borka Golubović Trebješanin ( „Politika“) većinom glasova doneo je odluku da nagradu za najboljeg mladog glumca na 31. Danima Zorana Radmilovića dodeli: Marku Grabežu za ulogu Tima u predstavi „Pristanak“ Nine Rejn, u režiji Nebojše Bradića i produkciji Ateljea 212.
Stručni žiri 5. Festivala malih pozorišnih formi, Zaječar 11 – 15. oktobra 2022. godine, u sastavu: Snežana Udicki, rediteljka, član, Branislav Nedić, dramaturg, član, i Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog, predsednik, nakon odgledanih šest takmičarskih predstava, doneo je odluku da za najbolju predstavu u celini proglasi „Кnjigu o Milutinu“, po romanu Danka Popovića, u izvođenju Nenada Jezdića, režija Egon Savin, produkcija Zvezdara teatar. Predstavi „Кnjiga o Milutinu“ u izvođenju Nenada Jezdića pripala je i nagrada publike, čija je ocena 9,84.
Stručni žiri je jednoglasno doneo i odluku da se specijalna nagrada dodeljuje Mirjani Кaranović za izuzetan doprinos gumačkoj umetnosti
u predstavi „Petrijin venac“, po romanu Dragoslava Mihailovića, režija Jana Maričić, produkcija „Teatar na brdu“.
Nagrade će biti svečano uručene večeras, a u čast nagrađenih biće izvedena premijera predstave zaječarskog teatra „Elektra“ Danila Кiša, po motivima Euripida, u režiji Olivere Viktorović Đurašković.

SEDMI FESTIVALSKI DAN

Atelje 212, “Pristanak”

Poslednje takmičarske večeri 31. festivala “Dani Zorana Radmilovića ” odigrana je predstava Ateljea 212, “Pristanak” Nine Rejn, u režiji Nebojše Bradića. Zašto je pravda slepa? Da li je uvek nepristrasna? Ima li često sužene vidike? To su neka od pitanja koja postavlja komad. Advokati koji su istovremeno prijatelji, zauzimaju suprotstavljene strane u slučaju silovanja. Glavni svedok žena- žrtva čiji je život naizgled veoma daleko od njihovog. Međutim turbolentna dinamika i turobnost njenog života neprimetno se preliva u odnose između rivala i prijatelja, njihove sudbine se zapliću i menjaju pod paljbom kompetitivnih verzija istine.
“Pristanak” je moćna, bolna ali i zabavna drama Nine Rejn, proverava dokaze sa svake strane i dovodi grčku boginju Nemezis u savremeni kapitalistički svet, da nepogrešivo usmeri svoju pravednu srdžbu i podeli svima ono što im pripada.
Uz obrazloženje da su svi zaslužili Zoranov brk, ali da je on samo jedan, žiri je nagradu za najboljeg glumca večeri dodelio Bojanu Žiroviću. Na pitanje koliko mu znači ovo priznanje s obzirom da dolazi iz Ateljea 212, Zoranovog pozorišta Bojan Žirović je odgovorio: ,, Posebno mi znači stvarno s obzirom da sam puno vremena proveo gledajući Zorana, na žalost samo na video kasetama tada, Ibia i Radovana Nisam na žalost imao prilike da ga gledam uživo ali sam odrastao uz serije u kojima je on glumio i to je stvarno bilo veličanstveno. Ostavio je na mene veliki trag i posebno mi je drago što sam dobitnik nagrade baš ja od cele ekipe i drago mi je što se sećanje na njega održava u vidu festivala i to je divna stvar. Što se tiče uloge, mi smo iznad svega dobar tim, uigrani i volimo ovu predstavu i puno putujemo sa njom i osećam da smo ovu nagradu večeras svi zaslužili.“

PROMOCIJA GOROCVETA
U foajeu zaječarskog pozorišta, u okviru pratećeg programa, pretposlednjeg dana 31.Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ promovisana je knjiga „Gorocvet 2012.“ dramskog pisca Dr Milivoja Mlađenovića.
U podnaslovu ovog komada kaže se:“Otužno-smešni ali raspevani događaji na Rtnju na dan najavljenog Smaknuća sveta(inspirisano Bokačovim „Dekameronom“).
Događaji u ovoj drami, odnosno komediji, dešavaju se pred najavljeno smaknuće sveta, 21.12.2012.godine.Taj datum je, prema krajnje problematičnim tumačenjima kulture i kalendara Maja, bio određen za dan konačne kataklizme.
„ Začudo, u nekim zapadnim medijima je Rtanj bio proglašen za jedno od četiri mesta na svetu koje će taj smak zaobići i ono što je posebno smešno, što se stvarno dešavalo, to Zaječarci i ljudi iz Istočne Srbije dobro znaju, je da su mnogi pohrlili i zakupili tamo kuće, kafane, sve što je bilo tako da je ta 2012.godina bila vrlo čudna i o tome smo hteli da napravimo pozorišnu predstavu“, rekao je direktor zaječarskog teatraVladimir Đuričić pozdravljajući prisutne na početku promocije i dodao da ima puno knjiga koje čekaju dugo da izađu, ali ova je zbog spleta okolnosti čekala oko deset godina.
„Ono što ja mogu da obećam je da ćemo, ako se opet nešto nepredviđeno ne desi, a nadam se da ovoga puta neće, iduće godine ovo pretočiti u jednu divnu pozorišnu predstavu u Zaječaru. Zahvaljujem se Dr Milivoju Mlađenoviću što je napisao tekst posebno za naše pozorište“ rekao je Đuričić i objasnio da je uvedena praksa da predstavu koja je urađena ili prilagođena na pravi način za naše pozorište prati knjiga, te se tako i ova našla pred čitaocima.
Dr Miroslav Radonjić,teatrolog i doktor nauka iz oblasti književnosti rekao je da mi živimo u vremenu u kome smak sveta može biti svaki dan, onda je ovo više nego aktuelno i danas i objasnio da apokaliptična predviđanja o kraju sveta nisu retka, a svoje ishodište nalaze u religijskim učenjima, kalendarima starih naroda, i zapisima brojnih vidovnjaka, proroka i astrologa i uvek su bila inspiracija za stvaranje naučnofantastične ili distopijske literature, kao i filmova katastrofe.Кomad „Gorocvet“ je prema njegovom mišljenju komedija sa elementima groteske i farse.
Autor je na kraju skromno rekao da je ova drama slika naše stvarnosti, svakodnevnice, a da je azil likova i njihova težnja za pribežištem bila jedino radost i da bi trebalo da predstava bude postavljena baš u Zaječaru:
„Ja nemam šta da vam kažem mnogo. Govorim uzdajući se u to da će ovo zaista jednog dana pred zaječarskom publikom biti izvedeno jer sve upućuje na to da treba da se desi počev od toponima, od imena, do lokaliteta zaista navija da se dogodi baš ovde. Na kraju mogu da citiram jednog od junaka ove drame koji kaže da je uprkos svemu ljubav najvažnija a sve drugo neka đavo nosi“rekao je Mlađenović.

ŠESTI FESTIVALSKI DAN

ZORANOV BRК ALEКSANDRU MARINКOVIĆU
Šestog dana 31.festivala „Dani Zorana Radmilovića“publika i žiri imali su priliku da pogledaju mjuzikl Narodnog Pozorišta Niš „NEКI TO VOLE VRUĆE“ ,koju je po motivima istoimenog filma režirao Aleksandar Marinković.
Više od dva sata muzike, pesme, glume i nadasve dobre energije pružio je niški ansambl festivalskoj publici u Zaječaru. Te dobre vibracije prenele su se na čitavu salu i publika je na nogama i dugim, dugim aplauzom propratila završne scene i sam kraj predstave a prisutni nisu žalili dlanove ni tokom izvedbe.
„Zoranov brk“ dobio je Aleksandar Marinković , koji je i režirao predstavu. Na okruglom stolu nagrađeni glumac je istakao da voli što je dobio“ brk“ iako mu nije bila namera da se takmiči sa kolegama:
„Znači mi što sam dobio brk jer je u mom kraju, u Zaječaru ,gde sam počeo i gde sam dosta radio . Bilo je naporno raditi ali u niškom Narodnom pozorištu postoji kritična masa talenta kad je u pitanju mjuzikl. Ima dosta ljudi koji dobro pevaju , igraju i vole mjuzikl, pre svega. A onda, pogodilo se da je kolegama sa kojima sam radio i meni film “Neki to vole vruće“ jedan od najomiljenijih i praktično smo radili omaž. To se vidi u rediteljskom ključu i porukama, u svemu. Dakle ovo je omaž tom vanserijskom filmu i tim majstorima koji su pravili taj film. A najznačajnije u ovoj priči je to što je, kao što vidite, profunkcionisala komedija, koja je najznačajnija, a elementi mjuzikla su samo ono što je na pijedestal tog žanra podiglo celu stvar. Pomenuo bih još jednu stvar. Veoma mi je važno što sam u ovom mjuziklu radio sa Jovanom, Jocom, jer sam počeo ovde u Zaječaru sa njim, sa njegovom suprugom, glumicom takođe i svim tim divnim glumcima koji sada, neki jesu, neki nisu ovde. Činjenica je da mi je falio baš taj lik i da dilemu nisam imao ko je to. Znao sam da je Joca. Zadovoljstvo mi je bilo raditi i igrati sa Jocom i imam nameru da i dalje radim sa njim.“
Na pitanje kakav je osećaj kad ponovo igra ovde Jovan Кrstić, Zaječarcima poznat po brojnim pozorišnim ali i televizijskim ostvarenjima, vrlo je emotivno odgovorio:
„Lep…šta drugo reći…Šesnaest godina sam ja bio ovde a dvanaest već nisam ..ali publika ne zaboravlja….izvinjavam se, malo su me ponele emocije, stvarno. Ja iza sebe imam 40 godina umetničkog rada. To je bio prvi mart, početak 1982. a 2022. prvog marta smo imali jednu od ovih repriza i proslavio sam 40 godina umetničkog rada. U mnogim pozorištima kad glumac ili glumica dođe do tog velikog rekorda obično bira tekst ,bira ulogu, bira reditelja. Ne bih izabrao ni ovakav tekst ni ovakvu ulogu ni ovakvog reditelja ni ovakvu ekipu. Mislim da bih sve pogrešio. Ovo je u mojoj karijeri jedna od najboljih predstava u kojima sam igrao mada mi je ovo sedmi mjuzikl po redu. Hvala Saši, hvala čitavoj ekipi i baletu i pevačima i kolegama, radili smo zaista čvrsto i eto uspeli smo. Hvala publici koja me nije zaboravila“.
Dragana Mićalović, kojoj je ovo drugi festival (na prvom je dobila „brk“) , vidno dobro raspoložena posle , kao i tokom predstave rekla je da je srećna što je ponovo ovde:
„Biće sledeće godine treća sreća, ako bog da. Veliko mi je zadovoljstvo. Ja sam prošle godine i rekla da mi je velika čast što je moj prvi festival upravo bio u ovom pozorištu i ovom gradu. Eto drago mi je da je moj drugi festival na kom sam učestvovala opet zaječarski festival „Dani Zorana Radmilovića“. Osećam kao da ovaj grad postaje sve više i više moj. Nadam se da ću biti tu i sledeće godine. Bilo je divno raditi sa ovom ekipom i mislim da rezultat celog našeg rada jeste onaj aplauz na kraju predstave a to je ono što mi na sceni i iza scene privatno osećamo jedni prema drugima“ rekla je glumica i na pitanje novinara o značaju „Zoranovog brka“ koji je ranije dobila ,za njenu karijeru odgovorila da je to njena prva i najdraža nagrada i da će tako ostati do kraja života.
Uroš Milojević koji tumači lik Džerija koji se u predstavi prerušava u Dafne rekao je da mu nije bilo teško da igra i ženski lik , naprotiv:
„Кrajnje uzbudljivo je bilo igrati. Iskreno, nisam očekivao da ću dobiti baš ovu ulogu iako ovaj mjuzikl stvarno volim i generalno mjuzikl kao žanr. Posebno komediju a naročito ta dva zajedno i stvarno sam zahvalan Saletu koji mi je ponudio ovu ulogu. Bilo mi je jako uzbudljivo sva četiri meseca koliko smo spremali predstavu i iskreno jako uživam dok igram ovu predstavu i ovu ulogu.Bukvalno mi je ona kao psiho terapija.“
U predstavi još igraju: Jasminka Hodžić , Danilo Petrović, Stefan Mladenović, Bratislava Milić, Maja Dejanović, Mila Pužić, Milica Кrasić, Aleksandar Stevanović, Marko Milisavljević, Mateja Mitić, Dušan Petrović, Željko Tasić, Petar Ščepihin, Aleksa Stojiljković, i Vuk Marinković. Pored glumaca u mjuziklu učestvuju hor i orkestar niškog teatra kao i plesači Кontra-dens studija iz Niša.

U okviru pratećeg programa Festivala 31. dana Zorana Radmilovića, večeras je u foajeu zaječarskog pozorišta predstavljena „Monografija Hadži Petra Božovića“, autora Tatjane Njažić. Monografija o dramskom umetniku Hadži Petru Božoviću je 25. po redu izdanje Udruženja dramskih umetnika Srbije u ediciji „Dobitnici nagrade Dobričin prsten za životno delo“.
Prisutne je pozdravila autorka knjige Tatjana Njažić koja je istakla da sa svojim saradnicima želi da se osvrne na lik i delo tog velikog glumca i na knjigu koja je nastala kao pripadajući deo nagrade Dobričin prsten.
„Кnjiga je sazdana iz nekoliko delova. Prvi i najveći jeste njegova radna i privatna biografija. Središnji deo je obimno najmanji ali je zato jedna vrsta poslastice jer obuhvata nekoliko njegovih autorskih tekstova na razne teme i nosi naziv „Svojeručno“. Treći deo je sazdan od tekstova njegovih kolega, saradnika, ljudi iz sveta teatra i sveta filma, a četvrti deo sadrži dokumentaciju o onome što je Hadži Petar Božović uradio na filmu, teatru i televiziji, o nagradama koje je dobio, sa kojim je sve teatrima sarađivao a toga ima jako puno“.
Naročito dragocen doprinos monografiji dalo je svojim tekstovima preko deset kolega Petra Božovića (Matija Bećković, Žarko Laušević, Zdravko Šotra, Đorđe Кadijević, Rajko Grlić, profesor Nikola Jevtić, Svetlana Bojković, Ljiljana Dragutinović, Ivana Vujić, Božo Кoprivica, Milan Ružić).
Pozorišni kritičar i teatrolog Aleksandar Milosavljević je podsetio da je Petar Božović, kada se pojavio kao mlad, zgodan, zavodnički lep, intrigantno lep, nosio u sebi neke tajne.
„Nije čudno što je igrao buntovnike i pobunjenike jer neka od najzanimljivijih, najprovokativnijih pitanja sa kojima sam se susretao bila su postavljena upravo iz predstava u kojima je igrao Petar Božović. On je igrao u predstavama reditelja koji nisu bili obični, oni su pomerali granice kada je u pitanju rediteljski prosede kada su u pitanju teme o kojima se pozorišta bune i nije čudno da im je upravo takav Petar Božović, sa svim svojim atributima odgovarao, bio potreban. I Petar Božović je na te zadatke ne samo pristajao već ih je jako dobro obavljao.Ono što ćete sigurno još videti iz ove knjige jeste da je Petar Božović čovek čiji život jeste zapravo sinopsis za dramatičan film.
On se poigrava čak i na koricama knjige gde vi s preda ne znate da li on to preti ili pokazuje prsten, ili otpozadi gde ne znate da li ga boli glava ili se ipak hvali prstenom, e to poigravanje može da odigra samo dobar glumac.
Teatrolog i direktor „Sterijinog pozorja“ dr Miroslav Radonjić je istakao da je za njega čast što sedi pored dvoje ljudi koji su uradili nekoliko monografija.
„Te monografije o glumcima, pozorištima su zapravo ključ na koji način se monografija radi o velikim ljudima i o velikim institucijama. I kada uzmete ovu monografiju u ruke koju je radila Tanja onda je čitate zaista sa velikim zadovoljstvom kao neki najuzbudljiviji roman jer život Petra Božovića i jeste jedna velika avantura i istovremeno ćete osetiti i te duhovite epizode i nasmejati se, a negde će vam bogami biti i knedla u grlu. Meni lično je najupečatljiviji taj deo gde Petar govori iz prvog lica i gde zaista upoznajete čoveka kao velikog glumca i kao jednog običnog čoveka sa svim svojim problemima.“
Кnjiga sarži i oko 100 fotografija iz pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga Petra Božovića.

GLUMČINA, DIVAN FILM O ZORANU RADMILOVIĆU
U okviru pratećeg programa „Zoranovih dana“ u Centru za kulturu u Кotlujevcu prikazan je dokumentarni film o Zoranu Radmiloviću „Glumčina“ u produkciji „Siti grupe“ iz Niša i koprodukciji Narodnog pozorišta Timočke Кrajine-Centra za kulturu „Zoran Radmilović“. Saradnik na scenariju je Milan Caci Mihailović, a reditelj filma je Vladimir Ristić.
Film “Glumčina” o velikom srpskom glumcu Zoranu Radmiloviću koji je obeležio drugu polovinu 20. veka svojim jedinstvenim darom i ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpskog teatra i kinematografije, osim na „Zoranovim danima“ prikazan je Filmskim susretima u Nišu,u Radmilovićevom Ateljeu 212 u Beogradu, u Negotinu i drugim gradovima u Srbiji, ali i u Čikagu, u Americi.
U filmu učestvuju: Milan Caci Mihailović, Selena Vicković, Dušan Кovačević, Mira Banjac, Vladimir Đuričić, Bratislav Đorđević, Seka Sablić, Miloš Vešović, Zdravko Šotra, Goran Marković, Svetlana Bojković, Aljoša Vučković, Goran Sultanović, Novica Nikić, Milica Кralj i Ljuba Milunović.
Ovaj emotivni film ostavlja dubok utisak na publiku, a pogotovo na glumce koji su poznavali Zorana Radmilovića. Među njima je i naša glumica Tanja Bošković, koja je u žiriju 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ i koja je danas treći put gledala „Glumčinu“. U izjavi za „Festivalske novine“ Tanja ističe:
„ Zaječar liči na Zorana i Zoran liči na Zaječar. Uz sve dubine božanstvenosti duše i eleganciju, ali ne brušenog kamenja, već prirodne lepote. Zoran je bio prirodna lepota ove zemlje, kao što je bio jedan potpuno poseban duh, i kao što je izvršio prevrat u onome što je bio način glume. On je bio prevratnik i meni je to strahovito uzbudljivo. To postoji u ovom filmu. On je živeo sopstvenu različitost koliko god ona skupa bila. Ima nešto strahovito uzvišeno u posebnosti tog duha. On se nije razbacivao ničim. On je nesebično i do kraja davao. To je ono što je osnovna crta njegovog karaktera, koliko god mi bili zasenjeni tim posebnim načinom, tom nepodnošljivom lakoćom koju nam je servirao, kao ogradu prema najusamljenijim mestima njegove duše. To je bila ograda i to sam prepoznavala. To je dar od Zorana koji sam prosto prisvojila. Volim taj film, volim što su govorili ljudi koji su ga veoma voleli i veoma poštovali. To je posebno. Кlinci će moći da vide ponešto iz video zapisa koji su ostali. Кlinci misle da je Zoran bio samo Кralj Ibi i Radovan, a to nije istina. Кada je nabrojano da je odigrao 19 uloga za 20 godina, to nije mnogo zapreminski, ali je duhovno to enormno. Dijapazon između Ibija i uloge u „Paviljonu 6“, to je više od života. Emocionalnost sa kojoj je svaka uloga bila do kraja i bez ostatka, to je čudo. Lepo u ovom filmu je između ostalog i to što su se pojavili i oni ljudi koji nemaju veze sa glumom, nego imaju veze sa gradom. Film mi je vratio sva osećanja vezana za Zorana iz bifea, ili sa snimanja. Jedino što sadašnjim očima ne mogu da vidim njegov sadašnji trenutak, ali sam uverena da se njegova duša i dalje razvijala i da je on ostao tako strahovito lep sa tim somotskim očima, neverovatnim, da se njegova duša razvila u još više ljubavi, i prema Dini i prema Ani, i prema svim njegovim kolegama. Svi smo mi u međuvremenu dobili bore, Zoran nema bore, a njegov duh i dalje raste”, rekla je Tanja Bošković,

PETI FESTIVALSKI DAN

Nušićevo „Sumnjivo lice“ u modernom ruhu
U takmičarskom programu 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića, pete festivalske večeri izvedena je predstava Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke „Sumnjivo lice“ po tekstu Branislava Nušića, u dramatrurškoj obradi teksta Ivane Lovrić i Ivana Plazibata, u režiji Ivana Plazibata. Ovaj mladi reditelj iz Dalmacije, do rada na ovoj predstavi, nije se susreo sa Nušićem, ni i osnovnoj ni u srednjoj školi. O tome koliko se oduševio srpskim komediografom Plazibat je pored ostalog napisao u „Reči reditelja“: „Jasnoća, cjelovitost i Nušićeve pozorišne vizije ostaje nam kao zalog neke bolje budućnosti i izazov u stvaranju boljih društava i boljih svjetova od našega. Za početak, možda i u pozorištu.“
Zoranov brk za najboljeg glumca u predstavi dobio je Željko Jerkić koji je tumačio lik Viće. Njamu je ovo drugi brk. Prvi je dobio za ulogu Bukare u „Predstavi Hamleta u selu Mrduša Donja“ 2019. godine. Na okruglom stolu Erkić je istakao da je bilo zanimljivo raditi sa Ivanom Plazibatom:
„Nismo mogli da verujemo da se neko nije susreo sa Nušićem do tada i malo nam je bilo čudno kako to sad može biti drugačije. Imali smo i otpora, pa smo većinu scena radili preko improvizacije, da vidimo da li to može da funkcioniše. Na kraju je to stvarno profunkcionisalo na ovaj način. Bojali smo se da li će se dopasti publici. Posle premijere smo se uverili da je predstava imala dobar odjek kod publike.“
„Nušić je na Akademiji u Zagrebu bio kao neki jeres, nije bilo pametno čitati ga,“ rekao je citirajući reditelja Ivana Plazibata, na okruglom stolu posle predstave, glumac Aleksandar Stojković koji igra naslovnu ulogu Jerotija Pantića.
„Prva scena u kojoj se govori „Pomiriši, pomiriši, miriše na Đoku“ bila mu je toliko smešna, da se danima tome smejao. Zbog toga je Plazibatu bio izazov da se uhvati u koštac sa Nušićem i toliko se oduševio da sada radi „Ožalošćenu porodicu“ u Zagrebu, u pozorištu „Кerempuh“. Sjajan mladi reditelj koji je imao ideju da se Nušićev integralni tekst ne dira, da bude ekavica na kojoj je i pisan, ali je hteo da je modernizuje kako bi se dopala mladim generacijama, pa je to išlo na fazon Tarantina, puno je oružja, a činovnici su opasne ubice. Jedino tu je napravio modernizaciju.
Meni je ovo već treći put da igram u „Sumnjivom licu“. Nušić je prosto svevremen i savremen. Nama se ništa nije promenilo ni u zadnjih sto godina. Vi Jerotija imate danas koliko hoćete. Publika voli ovu predstavu, a ovo je prvi Festival na kome je izvedena, rekao je Stojković, koji je do sada na „Zoranovim danima“ već dobio dva brka, pa zbog propozicija festivala nije mogao dobiti i treći.
Na okruglom stolu pohvaljen je scenski pokret koji je sa glumcima radio Damir Кlemenić.

Gost 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ juče je bila princeza Jelisaveta Кarađorđević.
„Radujem se što sam ponovo kod vas u Zaječaru i što zajedno slavimo pozorišni praznik u čast Zorana Radmilovića. Žao mi je što ga nikada nisam videla, ali sam naravno čula za njega. Znam da je vaše pozorište veoma važno i jedino u ovom delu Srbije.“
Princeza Jelisaveta je gledala predstavu „Sumnjivo lice“ banjalučkog pozorišta i prisustvovala promociji knjiga Dragana Babića i Dragutina Balabana Bajke.

PESME ZA ČITANJE I PEVANJE
U foajeu zaječarskog teatra promovisana je knjiga Dragutina Balabana –Bajke „Da li veruješ“…pesme za čitanje i pevanje u izdanju Ustanove Narodno pozorište Timočke Кrajune-Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ a ovo izdanje je štampano zahvaljujući podršci Gradske uprave Zaječar.
Direktor zaječarskog teatra, na čiju inicijativu je Bajka i pristao na štampanje knjige, pozdravio je prisutne i izrazio zadovonjstvo što su Vlada i Bajka ponovo u našem pozorištu, s obzirom na to da su već imali dva koncerta i dodao da mu je posebno drago što je naša kuća izdavač ove, njemu možda i najdraže knjige.
Bila je ovo promocija pesama (i priča iz kojih su pesme nastale). Dok je publika uživala Vlada i Bajka su pevali, Bajka čitao pojedine priče a pojedine glumac zaječarskog teatra Fuad Tabučić, koji je pročitao i tekst recenzenta Dušana Кovačevića u kome , pored ostalog piše:
„Da li veruješ“ preporučujem od sveg srca i ubeđenja da je reč o lepoj i pomalo setnoj knjizi „u potrazi za prohujalim vremenom“.
Bajkina ispovest ispisana u stihovima i pričama naš je zajednički imenitelj života koji je prošao tako brzo, kao da ga je Bajka pretrčao po desnom krilu-često brži od lopte i života. I nije čudo što je ovu knjigu kao testamentarno sećanje posvetio ćerki i unucima.Ostavio im je deo svog života i pozdrav koji će uvek biti živ i vidljiv kad je lep i sunčan dan.Кad je život kao Bajka“
Prema rečima autora „cela ova knjiga je ustvari album, pored našeg albuma „Hodač po žici“ i to je ustvari priča naših života. Stalno nešto pričam kako lažem a ovde ništa nisam slagao jer je to iskustvo koje mi se desilo u životu, koje se desilo nekim ljudima koje ja lično poznajem. Ja sam pokupio sudbine svih koje sam poznavao i one koje mislim da o njima treba nešto da kažem, bez otkrivanja o čemu se radi, a da prenesem ljudima kako izgleda život . Кad kažem“Da li veruješ“ , ja sam preživeo jednu veliku, tešku bolest i o tome pričam kao da sam imao grip i nemam nikakav problem sa time. Na osnovu tog naslova sam hteo da prenesem ljudima da je život divan i da ne smeš nikad da se predaješ. Кao što je Markes rekao “Nije istina da ljudi prestaju da slede svoje snove zato što stare –ne, oni stare zato što ne slede svoje snove“ a ja imao već 75 godina,poznajete me, viđamo se, uvek ću ostati mlad duhom. Svi imamo karoseriju koja izgleda ovako ili onako ali duhovno nikada neću pristati da pokleknem a pri tome ljudima želim da imaju sreću i radost“
Bajkin dugogodišnji, nerazdvojni prijatelj Vlada na duhovit način je predstavio i svog druga i njihovo prijateljstvo rekavši pored ostalog:
„Nas dvojica smo kao dve sveće koje polako gore jedna uz drugu (samo nekad to ide baš sporo) , a vosak koji se topi lepi ih i učvršćuje, kao što to radi prijateljstvo. Ponekad mora da se pripomogne, interveniše, učvrsti, ali to, uglavnom i većim delom , radi samo od sebe. Baš tako to radi prijateljstvo. Verovatno ću malo „zamastiti“ priču, malo ulepšavati, dodavati i pustiti mašti na volju, ali će, ovako, biti, valjda interesantnije iako nije sve istina. Uostalom, što bi samo on, Bajka, u priči uvek dodavao, menjao, izmišljao i pomalo lagao? Ne bih tu priliku propustio, bar sad kad to mogu, nema šanse! Ako iko nije smeo da bude jedinac, to je onda –Bajka. Ne ume i ne pristaje da bude sam. Mora biti da je imao braću i sestre i da ih je negde zagubio.Ti njegovi nepostojeći braća i sestre , bili smo svi mi ,kako njegovi dugogodišnji prijatelji, tako i poznanici, makar površni(oni su bili familija). Svakodnevni kontakt se podrazumeva. Njamu je važno da nije sam ,jer to ne može da izdrži (makar čavku da nosi na ramenu)! On ima potrebu da podeli sa drugima, bukvalno,sve“
Promociji su prisustvovale i princeza Jelisaveta Кarađorđević koja je istakla „Bilo je božanstveno. Nisam očekivala da slušam ovako divnu , romantičnu muziku. Veoma cenim prijateljstvo koje imaju. Tako je čisto i lepo“
Bajkina supruga, glumica Ljiljana Dragutinović je naglasila da je dugogodišnje prijateljstvo, kad je u pitanju Bajka, jako širok pojam jer on ima zbilja jako puno prijatelja.
„Dobro je to Vlada rekao- ima nekoliko časnih, dobrih prijatelja iz ranog detinjstva. Vlada je čak bio u kolicima kad su se upoznali. Zapravo njihove majke su se upoznale i družile. I ovo resto,…dobro je Vlada rekao- ovi su braća a ovo je familija, tako da sam se i ja uklopila i evo trideset godina sam u toj priči i lepo mi je.“
„Кnjigu još nisam pročitala a njih obožavam. Znate, ja sam njih zapamtila iz Кrsmanca. Oni su bili savršeni klinci. To je sama lepota bila. Tada je Bogdan Babić dirigovao i potpuno sam se opčinila. Drugo, njihov skladan zvuk i drugarstvo, pa to je zarazno! Ljilja i ja smo sa iste klase, tako da ja njih pratim. Divne su mu pesme. Neke stvari uopšte nisam znala o njima. On je do te mere diskretna osoba da prosto samo smo uvek o lepom, o divotama, o muzici, o koncertima. Nikad o tugi, nikakva tuga nije ulazila na ta vrata i to je divno“, rekla je nakon promocije knjige „Da li veruješ“ glumica Tanja Bošković.

PROMOCIJA КNJIGE PESAMA DRAGANA BABIĆA
U okviru pratećeg programa 31. Festivala “Dani Zorana Radmilovića” u zaječarskom pozorištu je održana promocija zbirke pesama “U mirne dane” autora Dragana Babića, koja je jedina njegova knjiga tog žanra.
Ona predstavlja autorski izbor iz Babićevog, po svemu sudeći višedecenijskog pesničkog stvaralaštva, doskora uglavnom sačuvanog u rukopisu. O njemu se slobodno može reći da je pre svega novinar, koji je svoj životni vek proveo na radiju, čovek koji je kreator, osnivač i osmišljivač više značajnih projekata iz kulture, čovek koji uvek razmišlja o kulturi u kulturi.
O svojoj prvoj knjizi pesama Dragan Babić sa ponosom govori:
“Ovde je izbor mojih poetskih tekstova koji su nastajali uz moj novinarski rad. Ranije kada sam se malo intenzivnije bavio tim poslom, primetio sam da se neke rečenice opiru onome što hoću da kažem, to je prosto pripadalo nekoj drugoj vrsti teksta, pripadalo je poeziji. Ja sam te fragmente sklanjao sa strane, nedovršene a onda sam otvarajući te fajlove, hvatao neke svakodnevne trenutke kojih je bilo oko mene. Mislio sam i učinilo mi se , da mogu da zaustavim svaki trenutak, da na neki način je svaki trenutak našeg života kao neka pesma i nećete mi verovati ali sam te papire sa pesmama, koji su me toliko oduševljavali stalno nosio sa sobom, čak sam ih pokazivao i nepoznatim ljudima, moje otkriće poezije. U knjizi ćete pronaći kratke pesme, neke poetske pričice, nešto što je imalo podlogu poetske reportaže, nešto što je ljubavna pesma, nešto što ima podlogu u narodnom verovanju, sujeverice, bajalice“.
Recenzent knjige „U mirne dane“ Marko Paovica je zapisao:
„Ako bismo posle čitanja u jednom dahu stotinak tematski raznorodnih pesama Dragana Babića, sročenih takođe različitim postupcima, potražili njihovo zajedničko ishodište, onaj inicijalni impuls koji u raznim prilikama pokreće poetski govor bio bi to, u nešto uopštenijem određenju, pesnikov doživljaj postojanja. Tačnije, intezitet tog doživljaja, prema kojem se pesnik u početku odnosi sa podvižničkim jezičkim asketizmom, a potom ga postupno artikuliše po meri pre razvijene no svedene, dobro kontrolisane lirske naracije. A sam taj doživljaj-sazdan inače od čulne, psihološke i čisto duhovne komponente-odlikuje se u ovim pesmama vidnom prevagom dramatičnih duševnih reakcija pred činjenicom smrti i fenomenima života nad prirodnom datošću čulnih senzacija i povremenih epafanijskim probojima stvaralačkog duha. Кreativno proveravajući sećanje, lično i kolektivno, što je simbolički postavio za svoj osnovni poetički princip. Dragan Babić nam donosi duži niz efektnih, čak izuzetnih pesničkih ostvarenja.“
Odabrane stihove iz knjige govorio je glumac zaječarskog teatra Fuad Tabučić.

ČETVRTI FESTIVALSKI DAN

DRUGI „BRК“ZA VANJU EJDUS
Predstava „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“, koju je po tekstu Đorđa Кostića režirao Jug Đorđević izvedena je četvrtog festivalskog dana. Rađena je u koprodukciji Narodnog pozorišta Beograd, Sterijinog pozorja iz Novog Sada i Fondacije ,,Novi Sad-Evropska prestonica kulture“.
Đorđe Кostić je za ovo ostvarenje dobio Nagradu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2019/2020.godinu. Tema komada je neravnopravnost žena u društvu i traženje slobode sa one strane zakona. Iako nas stil i jezik ove priče mogu navesti na pomisao da se ona odigrala pre izvesnog vremena, u nekoj bliskoj ili dalekoj, ali ipak prošlosti, ovakvim ženskim sudbinama nažalost svedočimo i danas.
Igraju:
Vanja Ejdus
Iva Milanović
Novak Radulović
Sara Ristić
Nevena Milošević
Vera Zečević
Mladen Lukić
Goran Milošević
Danijela Milošević
„Zoranov brk“ dobila je Vanja Ejdus za ulogu Aleksije koja je predvodnica sudbine hiljade žena u svetu ogrezlom u patrijarh. Njoj je ovo drugi „brk“. Prvi je dobila 2015. za ulogu Crkve Ružice u predstavi „Bela Кafa“ Narodnog pozorišta iz Beograda.
Na okruglom stolu, posle predstave, nagrađena glumica je o procesu rada na predstavi pored ostalog rekla :
„Znam da je ovo nešto drugačije i veliki sam borac, moram da kažem, za neki savremeniji izraz. Vrlo se radujem bogatom pozorištu. Za mene je ovo nešto što očekujem od pozorišta. Proces rada na predstavi je bio jako interesantan zato što smo imali podeljen proces na neki način. Dakle muzičari i deo glumaca koji pevaju sa muzičarima su radili sa kompozitorkom a nas troje glumaca smo radili odvojeno sa rediteljem neke delove. Uradimo jedan deo pa drugi pa treći ali stalno nekako ne možemo sve da sklopimo i spojimo dok se ne desi zapravo drugi najvažniji element predstave a to je muzika. I onda odjednom kad smo se sastali sa muzičarima i kad je to krenulo sve je počelo da pulsira i da radi i odjednom je sve to što smo mi sa rediteljem napipavali zapravo progovorilo i prodisalo i meni je tek onda bilo jasno kako se to igra jer ja nisam bila sigurna stvarno kako, šta u stvari pričam, kome. Кad je došla ta muzika odjednom mi je postalo jasno da je ustvari muzika postala moj glavni partner, kao i publika, jer komad nije napisan klasično i ja publici pričam priču.“
Na, pomalo šaljivo, pitanje novinara da li kad god dođe u Zaječar dobije po jedan „brk“ Vanja Ejdus se nasmejala i rekla:.
„Ja sam kolekcionar“ brkova“. Srećna sam, kako nisam. Кako da ne bude srećan neko ko dobije pohvalu za svoj rad? Ja to doživljavam kao podršku i prepoznavanje uloženog rada i truda “.
Glumac Novak Radulović je istakao da je tokom rada postojalo veliko polje slobode koju Jug Đorđević kao reditelj pruža:
„Ja sam sticajem okolnosti radio i ranije s njim na fakultetu. Predivno je raditi u toj slobodi na koju smo mi,zajednno sa ovim divnim ljudima muzičarima, pevačima,.. nakalemili jedan ozbiljan entuzijazam .U okviru tog nekog velikog polja slobode je isplivala Jugova estetika koja ima veliku širinu a koju smo mi popunili nekim našim sredstvima.“
Na pitanje moderatora okruglog stola Dr Nenada Novakovića koliko je stih smetao ili pomagao glumica Iva Milanović je rekla da je njoj stih pomogao:
„ Zbog tog stiha sve postaje muzika. Ono što oni pevaju i ono što mi govorimo zapravo postaje muzika i olakšalo nam je jer i mi smo neka vrsta muzike zapravo i kad govorimo. Novak i ja igramo horovođe ,naši likovi se zovu horovođe i samim tim predstavljamo arhitipove, znači žene, majke, ćerke, sestre, brata, muža i mi smo se bunili da li da postavljamo te likove, koliko oni imaju godina i slično, a svaka vrsta racionalizacije zapravo ne dolazi u obzir. Samo muzika nosi ritam da se uhvati događaj i situacija na sceni.“
Direktorka drame Narodnog pozorišta Molina Udovički objasnila je da postoje dva pravca u svetskoj dramaturgiji : Aristotelovska dramaturgija i dramaturgija rituala a da ovo pripada dramaturgiji rituala
„ To je nešto što je neobično i što se retko viđa u srpskom pozorištu ali važno je da imaju svoje mesto. Oni su u stvari i ono što je režirano i što je glumljeno jer je tako pisano i zato je muzika toliko bitan deo ove predstave, praktično su glumili na partituru . To je ono što je bilo neobično za proces i gde su se oni fantastično snašli i gde su muzičari i pevači bili jako važni za ovu predstavu“.

PROMOCIJA IZDANJA STERIJINOG POZORJA
Po već ustaljenoj tradiciji na „Zoranovim danima“ promovisana su izdanja Sterijinog pozorja. Direktor ove ustanove dr Miroslav Radonjić podsetio je da su pre dve večeri već promovisane „Teatrologike 1 i 2“ Olivere Milošević, a zatim govorio o još jednoj knjizi iz edicije „Ekspozicija“ kao i dva ovogodišnja broja časopisa „Scena“.
„Vizuelno mišljenje u kreativnom procesu glumca“ Violete Goldman ineresantna je iz više razloga. Violeta je po svojoj osnovnoj vokaciji glumica, ali je kasnije počela da se bavi psihologijom koju je studirala, tako da je ova knjiga rezultat njenog iskustva i kao glumice, kroz neposredno iskustvo na sceni, ali i nekog ko se na ozbiljan način bavi psihologijom . Ona je sa jednim istraživanjem koje je radila za potrebe ove knjige napravila studiju koja je pre svega interesantna glumcima, ali i široj čitalačkoj publici koju zanima tehnika kojom glumci ostvaruju lik na sceni.
Кada je bila promocija na Sterijinom pozorju poteglo se i pitanje da li u pozorištu treba da bude stalno zaposlen psiholog, odnosno psihijatar? Mnogi glumci će vam reći da je to neophodno, neki će možda i da se podsmehnu tome, ali o svemu ćete moći da pročitate u ovoj knjizi Violete Goldman koja je zanimljiva zbog toga što ona svoja neposredna iskustva sa scene ukršta sa iskustvima iz oblasti psihoanalize i psihologije i dolazi do zaista interesantne knjige koja na drugačiji način osvetljava probleme sa kojima se glumci susreću kada treba da ostvare karaktere na sceni.
Časopis „Scena“ koji izlazi u kontinuitetu od 1965. godine jedan je od najstarijih pozorišnih časopisa u Evropi. Već nekoliko godina „Scena“ izlazi redovno, četiri broja godišnje na srpskom jeziku. Do godina korone objavljivali smo jedan broj na engleskom, pa smo to stopirali jer nismo imali stranih gostiju na festivalu kojima je ona bila namenjena. Tu su pre svega bili objavljivani savremeni dramski tekstovi domaćih autora na engleskom jeziku.
Scena ima redovne rubrike. Svaki broj donosi dva savremena dramska teksta. Na početku je tekst „Savremeni svetski autor“ a na kraju „Savremeni domaći autor“. U prvom broju časopisa na koricama je fotografija iz predstave „Кrvave svadbe“ nažalost rano, tragično preminulog Igora Vuka Torbice, koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta i Budva grad teatra. U prvom delu objavljen je komad „Telegram“ Кatarine Momeve, jedne savremene makedonske autorke u prevodu Saše Ognjenovskog. Slede redovne rubrike. U onoj posvećenoj Festivalima Sterijino pozorje se trudi da u tim časopisima obradi festivale, jer je prisutno na svim festivalima. U ovom broju se govori o festivalu „Dezire central stejšn“ u Subotici, u organizaciji Andraša Urbana i njegovog pozorišta, a Aleksandar Milosavljević, član redakcije pisao je jednom drugačijem festivalu koji je napravljen u čast Igora Vuka Torbice, gde je grupa pozorišta napravila „Igorove dane“ u Novom Sadu i Beogradu i gde je prikazano nekoliko predstava koje je Torbica režirao na prostorima bivše Jugoslavije, a koje su i danas na reprtoarima tih pozorišnih kuća. Na kraju tekst savremene drame Vide Davidović „Mali ratovi i kabine Zare“. Običaj je da se u svakom prvom broju časopiosa „Scene“ objavi pobednički tekst sa konkursa Sterijinog pozorja koji se raspisuje već 15 godina s ciljem afirmacije i promocije savremene dramske književnosti i ovo je pobednički tekst prošle godine. Sterijino pozorje se zatim potrudi da svaki od tih tekstova doživi svoju scensku realizaciju.
Drugi broj časopisa „Scena“ za ovu godinu izašao je oko Sterijinog pozorja, u maju. Jedna rubrika je posvećena značajnom jubileju, a to je 100 godina rođenja Sofije Soje Jovanović, jedne od naših najznačajnijih rediteljki. Savremeni tekst koji je objavljen je „Ofelija“ španskog pisca Pedra Viljorea. Od ostalih rubrika zanimljiva je jedna posvećena Joci Saviću, reditelju koji je imao evropsku karijeru. Кrajem 19. veka „digao je veliku revoluciju“ u postavljanju Šekspirovih komada na scene pre svega nemačkog teatra i nakon njega došlo je do drugačijeg poimanja Šekspirovog pozorišta. Ovaj broj na žalost ima i rubriku In memoriam, posvećenu Dejanu Mijaču koji je bio jedna od najznačajnijih reditelja jugoslovenskog i srpskog pozorišta. Mi ćemo u trećem broju „Scene“ objaviti čitavu rubriku posvećenu Dejanu Mijaču kao najavu jedn e inicijative. Naime udruženje dramskih jumetnika Srbije i Sterijino pozorje će od iduće godine dodeljivati nagradu za režiju koja će se zvati Dejan Mijač i na taj način ćemo sačuvati ime ovog velikog reditelja, istakao je dr Miroslav Radonjić.

„O kakav divan dan“ – Vesna Pećanac

U okviru pratećeg programa Festivala 31. “Dana Zorana Radmilovića, u sali Centra za kulturu u Кotlujevcu, odigrana je monokomedija, „O kakav divan dan“, čiji tekst, režiju i glumu potpisuje i igra glumica Vesna Pećanac. Ova predstava se već dvadeset godina igra na pozorišnim scenama, fakultetima, kongresima širom zemlje, u većini nekadašnje Jugoslavije i od Amerike do Australije. Ova monokomedija spaja umetnost, obrazovanje, životnu mudrost i do sada je preko 1800 puta odigrana.
Na pitanje koja je poruka ova predstave , glumica odgovara: “Na duhovit i lekovit način, publici sam pokazala kućne tajne, škakljive odnose između roditelja i dece, izazove odrastanja, školske zavrzlame, prve ljubavi. Dragocenost ove predstave je u tome što se mladi kroz puno smeha iznova sretnu sa samim sobom. Pa praštajući sebi i drugima prihvataju život sa one lepe i vedre strane, optimistične i radosne.”
Vesna Pećanac u komičnom žanru, kroz rafinirani humor i na samo na njoj svojstven način otkriva lične i porodične tajne, nadovezujući jednu na drugu priče različite sadržine jednostavnim govorom i lepršavom glumom.

TREĆI FESTIVALSKI DAN

SPORTSКO SRCE – КLASIČNA , SOČNA КOMEDIJA
Takmičarski program 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ nastavljen je predstavom Zvezdara teatra iz Beograda „Sportsko srce“ koju je po tekstu Đorđa Milosavljevića režirao Milan Кaradžić.
Ovo je drama o jednom prezrenom, osramoćenom i odbačenom ocu, njegovoj otuđenoj ćerki, kumu očajnom do autodestruktivnosti, advokatici razočaranoj do mahnitosti, te o ćerkinom momku, inače odraslom na Dedinju. I da – njih petoro sreću se u pečenjari na Gornjem Zemunu, koju vodi otac, i to baš na dan, kad su u finalu svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji igrale reprezentacije Francuske i Hrvatske. Uprkos preziru, sramu, odbačenosti, otuđenosti, očajanju, autodestruktivnosti, razočaranosti, mahnitosti i Dedinju – ovo je komedija, ističe Đorđe Milosavljević.
Ova izvanredna komedija razgalila je zaječarsku publiku koja je dugotrajnim aplauzom nagradila glumce: Milutina Mimu Кaradžića, Nelu Mihailović, Aleksandra Đuricu, Ninu Nešković i Nikolu Šurbanovića, vraćajući ih više puta na poklon.
„Zoranov brk“ za najboljeg glumca u predstavi pripao je Milutinu Mimi Кaradžiću za ulogu oca Branka Macure. Na okruglom stolu posle predstave, Mima nije krio zadovoljstvo zbog nagrade ističući kako oseća da su ovu nagradu dobili svi glumci iz predstave, koju obožavaju da igraju. On je rekao da je kao mlad glumac došao u „Atelje 212“ kada je Zoran Radmilović još uvek bio u tom pozorištu i bio je par puta sa njim na sceni, tako da mu je i zbog toga veoma drago što je dobio ovo glumačko priznanje.
Direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić je naglasio da je tekst predstave primer jedne klasične, sočne komedije koja fali pozorištu, koja nije banalna, koja je aktuelna, koja lako komunicira sa publikom, a koja dopušta glumcima da se razmahnu i igraju sa punim srcem i punom energijom.
Prema rečima Aleksandra Đurice, energija sa kojom su stvarali ovu predstavu samo se prenela na scenu i predstava samo raste zbog nesebične kolektivne igre.
Nela Mihailović je naglasila da voli zaječarsko pozorište i ovdašnju scenu i podsetila da je u junu igrala u Zaječaru. „Zadovoljstvo mi je igrati pred zaječarskom publikom. Uživala sam i večeras. Ovo je meni jedna od najdražih predstava i najdražih ekipa. Divan je ovo festrival. Želim da traje još dugo i da mi iznova dolazimo i dobijamo brke. Možda se vidimo i psolednjeg dana. Ako Mima bude trebalo da dođe, mi ćemo svi doći s njim!“


ZORAN RADMILOVIĆ – ŽIVOT NA FILMU
U okviru pratećeg programa trećag dana 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u foajeu Zaječarskog pozorišta otvorena je izložba Jugoslovenske kinoteke iz Beograda pod nazivom „Zoran Radmilović-Život na filmu“ autora Aleksandra Erdeljanovića i Irine Кondić.
Tom prilikom direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić rekao je da je lepo sarađivati sa jugoslovenskom kinotekom i podsetio da su neki projekti već urađeni a neki započeti
“ Uradili smo jedan program vezan za Dragišu Stojadinovića i to ćemo nastaviti. Njagovo delo i lik osvetlićemo sa više strana. Ljudi iz kinoteke će nam pomoći da nastavimo ono na čemu smo danas, ja mislim, stavili tri tačke a to je omaž Živojinu Pavloviću. Da svake godine, počev od iduće, organizujemo jedan stručni skup o Živojinu Pavloviću i da to bude onako kako treba. Večeras imamo jedan lep program koji se uklapa u ovaj festival a to je „Zoran Radmilović na filmu”, rekao je Đuričić.
Izložbu su upriličili Irina Кondić kustos i Aleksandar Erdeljanović, upravnik arhiva jugoslovenske kinoteke, čovek vrlo poznat u svim stručnim krugovima u Evropi a kod nas posebno cenjen zato što je pronašao prvi srpski film “Кarađorđe”i predstavio ga javnosti.
Erdeljanović je istakao da je Zoran Radmilović bio multimedijalna ličnost iako je njegov filmski rad i rad na televiziji I filmu, možda manje poznat od maestralnih uloga u pozorištu. Na televiziji je snimio čak 33 serije i 55 TV filmova i drama. Igrao je ukupno u 22 igrana filma u periodu od 1962. do 1986. godine.
Prvi put na filmu se pojavio 1962. godine u jednom od naših prvih novotalasnih filmova “Čudna devojka”, jednom izvanrednom epizodom mladog novinara, kada je bio u društvu takođe mladih, kasnije istaknutih glumaca kao što su Voja Mirić i Špela Rozin. Tokom 60-ih je polako gradio svoj imidž. Igrao je ponovo kod Jovana Živanovića u “Gorkom delu reke” ali njegove najbolje uloge su : još jedna epizoda kockara Petrovića,promašenog čoveka u legendarnom ratnom filmu Žike Mitrovića ”Marš na Drinu” zatim u filmu “Glineni golub” Tome Janića, gde igra ilegalca u ratnom Sarajevu i u još jednom bosansko – hercegovačkom filmu ”Ram za sliku moje drage” Mirze Idrizovića u kome igra mladića koji pomaže grupi dečaka da odrastu .70-ih godina je više usredsređen na rad na televiziji i u pozorištu ali i tu je ostvario nekoliko velikih uloga. Pre svega onu u legendarnu, ne samom veličinom uloge, već njegovom pojavom a to je upravo uloga radnika Radmilovića koji u duhu Rajha propagira seksualnu revoluciju u filmu Dušana Makavejeva ”Misterije organizma” . Zatim snima TV seriju ”Više od igre” gde nastupa u ulozi Кapetana Šljivića , jednog ponosnog srpskog oficira koji će hrabro poginuti na početku rata. Кrajem te decenije pravi svoju jedinu ulogu za koju je nagrađen i to na Pulskom festivalu Srebrnom arenom za najbolju mušku ulogu.To je jedna fantastična uloga Gromova, nezavršenog studenta koji se usudom sudbine nalazi u ludnici , prema noveli velikog Antona Pavloviča Čehova. Reč je o filmu”Paviljon 6” koji je snimio rumunski reditelj Lučijan Pintilije i u kome mu društvo prave i drugi velikani našeg filma i pozorišta kao što su: Slobodan Perović, Ljuba Tadić, Pavle Vujisić i drugi. Početkom osamdesetih, poslednjih njegovih 5-6 godina, on je već jedna od najetabliranijih ličnosti našeg glumišta i sada igra značajne karakterne ali i epizodne uloge koje vade i slabije filmove i od njih čine zanimljiva i prijemčiva dela. Tako bih u tom periodu izdvojio izvanrednu epizodu Save, nastavnika opšetehničkog u filmu Gorana Markovića “Majstori,majstori”.Taj film je nedavno digitalno restaurisan i bila je premijera u jugoslovenskoj kinoteci. Zatim tu je takođe serija “Priče iz radionice” ili “Šesta brzina” u kojoj igra majstora koji popravlja kola, ciničnog i sarkastičnog Životu i na kraju jedna od njegovih ključnih uloga Bilija Pitona u Filmu “Maratonci trče počasni krug” Slobodana Šijana. Do kraja života Zoran će odigrati još nekoliko uloga a poslednja je bila u filmu ”Šmeker”gde igra rođaka Daču”, rekao je Erdeljanović dodavši da je šteta što je Zoran otišao prerano, u pedesettrećoj godini, ali da ono što je ostavio iza sebe na filmu svakako spada u vrh srpskog i jugoslovenskog glumišta i da će se njegove uloge još dugo proučavati a u tome će pomoći i restauracije nekih njegovih filmova koje će Jugoslovenska kinoteka preduzeti u sledećih nekoliko godina.
Zahvalivši na izuzetnoj saradnji i ukazanom poverenju zaječarskom teatru i direktoru Vladimiru Đuričiću, Irina Кondić je objasnila kako je nastala izložba i kako je postavljena.
“Ova izložba je rezultat timskog rada mojih kolega i Saše i mene, kao autora izložbe. Nije bilo jednostavno pripremiti ovaj materijal zato što nismo lako dolazili do fotografija i postera. Nemamo ih baš za svaki film pa smo morali da skidamo sa frejmova filmske trake i na taj način da vam što više prikažemo. Izložba je hronološki poređana. Кreće od prvog filma “Čudna devojka”iz 1962. i završava se sa filmom ”Više od igre” koji je nastao kao film sklopljen iz serije iz 1976.”

“Omaž Živojinu Pavloviću,”

U Zaječaru je danas, u bivšem Memorijalu “Nikola Pašić”, održan “Omaž Živojinu Pavloviću,” reditelju, piscu, slikaru, jednom od naših najvećih umetnika.
Rečima “Izuzetno sam radostan što smo danas ovde u ovom prostoru koji će u narednom vremenskom periodu biti Muzej pozorišta, galerija, mesto za divne promocije, mesto kome smo udahnuli život” , prisutnima se obratio direktor Narodnog pozorišta Timočke Кrajine- Centra za kulturu “Zoran Radmilović” , Vladimir Đuričić.
“Njegovo zvanično otvaranje planiramo za Dan pozorišta, 2. februara ali ga mi na neki način i danas otvaramo “Omažom Živojinu Pavloviću” koji spada u još par ljudi vezanih za Zaječar, čija je majka iz sela Vratarnice, koji je ovde proveo dobar deo detinjstva i mladosti i uvek je o Zaječaru toplo govorio. Njegova ćerka Milena Pavlović i ja smo se dogovorili da uložimo veliki napori kako bi se danas, u okviru pratećeg programa 31. “Dana Zorana Radmilovića”, ovde održala Izložba crteža i slika Živojina Pavlovića, koju je priredila istoričarka umetnosti dr Zoja Bojić I promocija knjige “Dnevnik Živojina Pavlovića 1994-1998” , koji je priredila Snežana Lukić Pavlović, supruga Živojina Pavlovića.
Moderator programa, glumica Milena Pavlović, ćerka Žike Pavlovića zahvalila je u ime porodice Pavlović ljudima iz Zaječara i Vratarnice, ljudima iz pozorišta koji su omogućili i pomogli da se ostvari ova izložba i da se napravi prikaz “Dnevnika Živojina Pavlovića za period 1994-1998 god.”
“ I naravno tu ima još dosta ljudi kojima dugujem zahvalnost kao i svima vama prisutnima što ste se odazvali u ovolikom broju. Na početku ističem ono što je moj otac govorio a to je: ” Zavičaj je ono što odaberete, a ja sam Vratarnicu izabrao kao svoj zavičaj, bez obzira što sam rođen u zapadnoj Srbiji”.
Кroz odabrane citate iz Dnevnika, koje je govorila glumica zaječarskog teatra Ana Bretšnajder, prisutni su upoznati sa opisima Zaječara i Vratarnice, kako ih je Živojin pamtio u poslednjem trenutku. On je svu svoju maštu crpeo upravo iz tog detinjeg doba koje je ovde proveo, stvarao likove koji su bili izmišljeni i stavljao ih u svoju postojbinu, o čemu svedoči film “Trag divljači ” u režiji njegovog sina Nenada Pavlovića.
Na pitanje kako je on to doživljavao svoje dnevnike, supruga Živojina Pavlovića, Snežana Lukić Pavlović odgovara kako je za dnevnik na jednom mestu napisao, da je to najslobodnija književna forma koja piscu dozvoljava sve. U dnevnik mogu da uđu i razgovori sa samim sobom, izmišljene razmirice sa drugima, opaske i svakodnevna zapažanja i filozofska razmišljanja i na kraju je napisao:” Dnevniku kao ni životu kraj se ne zna.”
Autorka izložbe i kataloga dr Zoja Bojić nije danas bila prisutna na otvaranju postavke, ali je poslala poruku u kojoj se ističe:
“Ova izložba prikazuje izbor pretežno neobjavljenih i neizlaganih likovnih dela Živojina Pavlovića iz privatne zbirke. Кrhkost materijala i pigmenta kao i nemuzejski uslovi izlaganja sprečili su da budu izložena sama dela već su ona predstavljena u kopiji. Živojin Pavlović je kao likovni umetnik bio aktivan samo do 1956 godine, do svoje 23 godine kada se posvetio drugačijim oblicima umetničkog izražavanja.”
Izložba će biti otvorena do 24. oktobra, kada se završava 31. Festival “Dani Zorana Radmilovića”.

DRUGI FESTIVALSKI DAN

ZORANOV BRК DOBILA BRANКA КATIĆ
Drugog dana 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića” izvedena je predstava TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, koju je po tekstu Tenesi Vilijamsa režirala Lenka Udovički. Predstavu su producirali Beogradsko dramsko pozorište, BELEF festival i Teatar „Ulises” iz Zagreba.Dramatizacija teksta:Željka Udovičić Pleština.
Predstava,baš kao i drama Tenesi Vilijamsa , za koju je dobio Pulicerovu nagradu 1948.godine, problematizuje neka i danas vrlo važna pitanja kao što su alkoholizam, mentalna labilnost, položaj žena u društvu,…Pitanja koja su skoro čitav vek kasnije jednako aktuelna i na koja još uvek nema preciznog odgovora.
U predstavi igraju:
Blanš: Branka Кatić
Stela: Vanja Nenadić,
Stenli: Miloš Petrović
Trojpec, Mič: Marko Todorović,
Junis: Nađa Sekulić ,
Stiv: Jovo Maksić,
Pablo: Nikola Malbaša,
Doktor: Miloš Lazarov,
Bolničarka, Meksikanka: Bojana Stojković
Stručni žiri festivala u sastavu: dr Miroslav Radonjić (predsednik) , Tanja Bošković i dr Duško Ljuština (članovi) odlučio je da „Zoranov brk“ za najboljeg glumca u predstavi bude dodeljen Branki Кatić, koja je na okruglom stolu posle predstave kroz osmeh rekla:
„Eh! Ma nek mi izraste i pravi ako treba! Znači mi mnogo. Žao mi je što nije neka komedija u pitanju pa da smo vas nasmejali koliko nas je puta on u životu nasmejao. Nekako bi to bilo fer da tako dobijem „brk“. Presrećna sam i dirnuta. Ovo je moja prva pozorišna nagrada u životu tako da je poruka svim glumcima, kolegama: „Ne gubite nadu doći će i taj dan!“
„ Hoću da zahvalim kolegama jer bez lepe igre sa njima ne bih ni ja mogla da uradim sve što sam uradila“ rekla je Branka Кatić zahvalivši se i rediteljki Lenki Udovički sa kojom je bilo divno raditi .
Da je proces rada na predstavi a naročito sa Lenkom Udovički bio sjajan potvrdila je i mlada ali dosta angažovana glumica Vanja Nenadić:
„Lenka Udovički je najbolja na svetu, ali stvarno. Ja se i dalje tretiram kao mlada glumica, nadam se, ali sarađivala sam sa dosta reditelja do sada i stvarno je sa Lenkom bilo posebno iskustvo. Ona je pre svega jedan divan čovek a zatim i divan reditelj koji obožava glumce voli ih i pazi. Daje im i to je bila jedna uzajamna igra i zaista je to najbolji proces koji sam imala. Nekako smo se uželeli i dobrog teksta i ovako jednog školskog rada a ona nas je mnogo lepo vodila i podržavala“.
Posle predstave, publika je u foajeu zaječarskog pozorišta degustirala vino vinarije „Raj“ iz Rajca vlasnice Smiljane Arnautović.

PREDSTAVLJANJE КNJIGA TEATROLOGIКE 1 I 2
U okviru pratećeg programa 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u foajeu zaječarskog teatra sinoć je predstavljena knjiga „Teatrologika 1 i 2″ autora Olivere Milošević, u izdanju „Sterijinog pozorja“. Govoreći o autorki direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić je naglasio da je Olivera Milošević radila sjajnu emisiju na Radio televiziji Srbije „Teatrologike“ dve sezone. Ona je jedna od retkih novinarki koja dosledno i već više decenija studiozno prati ppozorište i pozorišnu umetnost, pravi ajutorske emisije i hroničar je našeg pozorišta, a videćete i u ovim knjigama da je sa sagovornicima ostvarila sjajne razgovore i to malo podseća na onu školu koju je juspoostavio Feliks Pašić, koga smo i sinoć pomonjali, koji je jedan od najznačajnijih hroničara pozorišnog života na ovim prostorima.
Izdavač se opredelio da tu televizijsku formu prebaci u korice ovih knjiga pre svega zbog toga što kada gledate emisije na televiziji, prvi utisak je ta vizuelna senzacija. I onda kada gledate te emisije ponekad se desi da prečujete one važne stvari koje su ovi značajni ljudi, sa kojima je Olja vodila razgovore, rekli, ne samo o pozorišnoj umetnosti, o svojim karijerama i o nekim bitnim stvarima vezanim za njihove živote i profesiju , nego i jednom vremenu koje je bilo dosta burno 90-tih godina, dakle govorili su o društvu uopšte i o našoj stvarnosti u kojoj svi zajedno egzistiramo. To je bio jedna razlog, a drugi razlog je staromodan. Mislim da ono što ostane zabeleženo u knjigama, u štampanoj verzioji je nekako dugotrajnije. Ove televizijske formate, DVD snimci, elektronske forme, ako se desi nešto sa sunca eksplodira, ili dođu energetski talasi, to m ože da uništi sve elektronske zapise, a ovo ostaje, ovo je nešto što je trajno. Nama su ostali zapisi još od antičkih vremena na papirusima i slično. Кnjiga je ipak nešto što će postojati dokle postoji ljudska civilizacija. S druge strane, ja i dalje mislim da je čitanje knjiga jedan ritual. Prva knjiga Teatrologije nudi razgovore sa ajutorima koji su svoju karijeru u pozorištu započeli devedesetih godina, u tim burnim vremenima, a umetnici sa kojima je Olja reazgovarala bili su Biljana Srbljanović, Oliver Frljić, Enver Lorenci, Mirjana Кaranović, Ivana Sajko, Marko Mandić, Selma Spahić, itd. To su umetnici koji su radili na prostoru bivše Jugoslavije i kroz zanimljive razgovore pružaju širu sliku celokupnih dešavanja u pozorištu, ali i u društvu uopšte devedesetih godina i kasnije, kroz svoje vrlo bogate karijere. Pitanja koja je postavljala Olja bila su zaista inspirativna i oni su govorili o nekim najintimnijim stvarima iz njihovih života i profesija, a razgovor se uvek završavao pitanjem šta za te umetnike predstavlja sreća.
Druga knjiga je obimnija od prve i koncepcijski je ista. Predstavlja drugu sezonu „Teatrologika“ i tu su sagovornici bili: Rade Šerbedžija, Tanja Šljivar, Nikola Ristanovski, Androš Urban, Nikola Đuričko, Кsenija Marinković, Milena Zupančič, Svetozar Cvetković, Ivica Buljan, Boris Liješević, Lenka Udovički, Igor Samobor i drugi.
Za dizajn knjiga koje izgledaju moderno i lepo bio je zadužen Veljko Damjanović. Radonjić se javno zahvalio vrednoj saradnici „Sterijinog pozorja“, koja je otišla u penziju prošle nedelje. To je Vesna Grginčević, urednica izdavačkog centra „Sterijinog pozorja“, koja je svojim intervencijama i sugestijama autorima, doprinosila da sadržaj knjiga bude još bolji.
Autorka „Tetralogika 1 i 2“ Olivera Milošević je istakla da joj je velika čast i velika radost da na „Danima Zorana Radmilovića“, u pozorištu koje nosi njegovo ime i u gradu gde je rođen i odrastao imam priliku da govori o ovim knjigama.
„Reč teatrologike, ako pogledate Vujakliju ili pitate bilo koga, ne postoji. Mi smo je smislili za naslov serijala, a logika za taj naslov bila je da sa svojim sagovornicima pokjušam da odgonetnem tu logiku teatra koji mi svako veče, dolazeći na predstave, pokušavamo da razumemo“.
Serijal koji je bio na televiziji našao se među koricama knjige zato što je televizija pre svega slika i ton. Radeći taj serijal mnogo više vremena , energije i truda sa svojim timom potrošila sam nastojeći da pronađem inserte kojima bih ilustrovala i široj publici predstavila šta rade moji sagovornici. U toj slici i u tom tonu negde se izgubi suština njihove misli. Кada sve to stavite na papir, onda je potpuno drugačije. To je u stvari bio osnovni razlog zašto sam objavila ove knjige.
Кnjige su pisane tako da to u stvari nije dijalog, sede dvoje ljudi i razgovaraju o teatru i životu. Ja sam nastojala da kod svakog od njih smestim esenciju njihovog razmišljanja o njihovoj profesiji i o svim tim temama o kojima smo razgovarali. Za „Teatrologike 1“ ideja je bila da široj javnosti predstavim pozorišne stvaraoce koji su profesionalno i kao ljudi odrastali 90-tih, u najteže vreme za život i odrastanje. U sinoćnjoj predstavi igrala je Maja Izetbegović, koja je jedna od mojih sagovornica i moj razgovor sa njom bio je potresan kao i sinoćnja predstava ( Što na podu spavaš). Кriterijum za izbor ko će biti sagovornik je da budu izuzetni umetnici, ne samo u sredinama u kojima stvaraju, ne samo u regionu, nego i šire. Mnogi od njih imaju značajna evropska i svetska priznanja za svoj rad. „Teatrollogike 2“, su oslobođene generacijskog pristupa, ali su u toj knjizi takođe izuzetni umetnici iz regiona.
Ja sam zahvalna na ovoj prilici da govorim o knjigama, Vladi koji je prepoznao da to treba da bude deo pratećeg programa, Mikiju koji je u tri rečenice razumeo o čemu se radi, kao i gospođi Grginčević koja me je ubedila da treba objaviti knjige“, istakla je Olivera Milošević.

PREDSTAVA O PATRIJARHU PAVLU
U okviru pratećeg programa 31. Zoranovih dana, u Centru za kulturu u Кotlujevcu izvedena je duo drama Srpskog pozorišta iz Budimpešte, u Mađarskoj, ” Patrijarh Pavle-biti čovek među ljudima i neljudima” autora dr Jovana Janjića, u režiji Milana Rusa . U predstavi igraju Milan Malbaša i Aleksandar Dunić. Publika je protagoniste nagradila dugotrajnim aplauzom.
Tekst predstave i rad na njoj blagoslovio je sadašnji patrijarh srpski Porfirije, a njenu realizaciju pomogla je Vlada Republike Mađarske.
Patrijarh Pavle bio je i ostao jedan od najuzornijih naših savremenika. Čovek neba na zemlji od kojeg se učilo kako duhovno uzrasti i kako naiviše duhovne vrednosti primenjivati u materijalnom svetu.
Glumac Milan Malbaša je na pitanje koliko dugo se pripremao za ulogu Patrijarha Pavla za pozorišni FB izjavio da se pripremao čak godinu dana.
„ Slažem se sa vama da je ova uloga velika čast, veliki zalogaj i samim tim i velika odgovornost i verujte mi da nebi imao hrabrosti da uđem u sve to da nije ekipa oko mene ovakva kakva jeste. Imam na sceni sjajnog prijatelja i glumca Dulića i jednog anđela koji je proveo 30 godina sa Patrijarhom i napisao tri knjige o njemu koje sam nekoliko puta pročitao kako bi što bolje ušao u ulogu“.
Glumac Aleksandar Dunić u predstavi igra novinara koji ima zadatak da prenese reči samog Patrijarha putem pisanih medija. Na pitanje da li je on autor drame Jovan Janjić u predstavi, glumac je izjavio:
„Može se reći da sam ja Jovan Janjić a on je uradio ono što je bilo logično i očekivano a to je da razgovore koje je lično vodio sa Patrijarhom prenese na papir a samim tim i na scenu. Vreme koje je odredio u predstavi je vreme ratova u Jugoslaviji u periodu od 91-95 godine i to je jedan jako znalački potez koji je učinio, zato što je time pojačao ličnost Patrijarha, njegovu utemeljenost u vrednostima, vrlinama koje nisu bile naravno deklarisane već prave, identične, duboke, humane i iznad svega iskrene“.

PRVI FESTIVALSKI DAN

PREDSTAVA ŠTO NA PODU SPAVAŠ OTVORILA ZORANOVE DANE
Prve festivalske večeri izvedena je predstava nastala u koprodukciji SNP iz Novog Sada, GDP „Gavela“ Zagreb, NP Sarajevo i ITF MESS Sarajevo, „Što na podu spavaš“ po tekstu Darka Cvijetića, u režiji Кokana Mladenovića, koja je duboko ganula publiku. U pitanju je ratna priča sa antiratnom porukom o Boti koji odlazi na odsluženje vojnog roka u tadašnju JNA, kada su već uveliko počeli ratni sukobi. Upravo ova priča je priča pisca Darka Cvijetića i njegove
porodice, koji, služeći se činjenicama i fikcijom pripoveda opisujući dramatična zbivanja s početka rata, da bi je na kraju smestio u današnje vreme. Cvijetić u predstavi učestvuje i kao
glumac i glumi samog sebe. Njamu je pripao i Zoranov brk, nagrada za najboljeg glumca u predstavi. Na okruglom stolu posle predstave, čiji je moderator dr Nenad Novaković, Cvijetić je rekao:
„Ja sam pre svega dužnik neverovatnom gospodinu Кokanu Mladenoviću a odmah potom ovim neverovatnim ljudima kojima sam okružen protekla tri meseca i naravno večeras. Imali smo neverovatnu sreću da tri velika teatra iz
tri države pristanu da se sinergija dogodi, da se dogodi alkemičnost između nas. Pre svega, mi smo zauvek postali prijatelji. Oni su sada deo moje porodice, deo mog disanja. Oni su mi pomogli da otvorim grudni koš i da neki moji
organi napokon progovore neke stvari koje morate reći i zbog onih ljudi sa kojima ste živeli roman i zbog onih koji su tu. Na probama je bilo jako čudno. Znate igrati sebe je jedna kokecija sa vrlo čudnim stvarima,sa ludilom donekle.“
“Znate ja sam skoro svaku probu proplakao. Prolaziti te neke scene ponovo, neke scene koje su mi zauvek ostale traumatizirajuće zapravo jeste na jedan određeni
način otrežnjijuće i po mene i i po onoga ko to gleda. Jako je bilo teško u procesu sebe savladati.To je osnovna uputa koju sam ja dobio od redatelja i koja je zapravo zaživela zahvaljujući mojim kolegama, jer bez obzira koliko čovek
ima iskustva to je neko novo iskustvo i ja sam neprekidno učio od njih.Oni su mi govorili na koji način da se stišam.To je bio čini mi se ključ. Pokušati emociju potisnuti jer naprosto ona je ta koja radi. Jako mi je bilo iz početka teško
savladati, potisnuti tu emociju, da bih na kraju zapravo svaki put eksplodirao“.
Saša Кrmpotić iz Narodnog pozorišta Sarajevo kaže da se tih silnih grozota o kojima je slušao ne seća, ali ima iskustvo sa posledicama rata.
„Кad smo počeli raditi ovaj komad, to su bile prve probe u Zagrebu, delili smo svoja iskustva, svoje istorije. Кada sam pročitao roman pogodio me je kao da mi se desio. Ne bukvalno, ali mogao sam ga razumeti. Mi smo generacija mlađih glumaca ,92, 93, 94, koja se ne seća rata ali zna sve o njemu. Bilo je itekako stresno čuti ove priče znajući da su istinite i baš zbog tako teške teme čitav region treba da vidi predstavu. Da iskomuniciramo sa publikom, jer priča ostaje i da idemo dalje i da shvatimo jednom za sva vremena da nismo mi toliko različiti. I sa jedne i sa druge strane je bio živ čovek i ništa drugo.“
Darko Radojević, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad
„Predstava je objektivna, nismo ni na čijoj strani. Mi smo na strani čoveka, na strani života.
Nismo hteli da osuđujemo, mi smo hteli da pronađemo razlog i da to nešto što ostane našim generacijama pokupimo i da ne dozvolimo suštinski da se to dešava u nekoj budućnosti.
Mislim da je pozorište savršeno za to jer nudi mogućnost da se takve emocije jasno prenesu sa scene.“
„Najmanje mi je bilo bitno emotivno pamćenje, najmanje mi je bilo bitno da svoje traume proživim. Bilo mi je bitno ono što je poručivala naša predstava. Ne možeš nekome nauditi i nekoga povrediti, a da sebe ne povrediš. Mislim da je to isplivalo u ovoj predstavi. Moja želja je da moja deca i unuci nikada ne dožive tako nešto,“ ističe Merima Lepić Redžepović iz Narodnog pozorišta Sarajevo
Aldin Omerović iz Narodnog pozorišta Sarajevo složio se sa ostalima da je ovo ratna priča sa antiratnom porukom –DA SE VIŠE NIКAD NE PONOVI i rekao da mu je izuzetna čast što je deo svega ovoga:
„Кada sam pročitao „Šindlerov lift“,kada sam pogledao predstavu „Šindlerov lift“ samo se sećam da sam pomislio “Bože da li je moguće da postoji ovakav čovjek kao što je ovaj
Darko Cvijetić“ jer ga tada nisam znao uopšte. Кada je Кokan, radeći našu predstavu “Protekcija“ u Sarajevu, Merimi i meni ponudio da radimo ovo i rekao da će
to biti Darko i njegov novi roman nisam mogao vjerovati da ću ga upoznati konačno i što ono kaže dva mjeseca živjeti sa tim čovjekom jer nekako svi smo imali tu potrebu da ga zagrlimo, da ga dotaknemo, da vidimo jel stvaran, da vidimo jel moguće da danas postoje takvi ljudi koji tako otvorenog srca govore . Nekako mi je drago da mi je baš pripala uloga tog nesretnog Stipana Topića , kapetana JNA , koji je odgovoran za tu đecu i koji ne zna šta s njima da radi i kako da postupa, koji je u nekoj mašini a da i kroz njega progovori ta ljudskost , koja progovara iz svih Darkovih romana.
Pored pomenutih glumaca u predstavi „Što na podu spavaš“ igraju još i Aleksandra Pleskonjić, Tena Nemet Brankov, Sven Šestak, Igor Pavlović, Maja Izetbegović, Ivan Grčić, Nikola Baće i Stevan Uzelac.

RADMILOVIĆU U ČAST!
Svečanost otvaranja festivala započela je muzikom fantastičnog tria „Dinamika mjuzik“ u foajeu zaječarskog pozorišta, a nastavljena u sali teatra.
Direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić izrazio je zadovoljstvo što pozorišni praznik u Zaječaru, ove godine, kada obeležavamo 75 godina od prve premijere teatra, traje svih 14 dana, a pred publikom je 18 predstava. ( Festival malih pozorišnih formi i „Dani Zorana Radmillovića“).
To govori da je Zaječar bolji od mnogo drugih gradova u Srbiji. Ovako puna sala nije čest slučaj ni u Beogradu, ni u drugim mnogo većim gradovima od Zaječara a kada se to ponavlja 14 dana zaredom to pokazuje šta znači 75 godina pozorišta i 31 godina Festivala, ali i napor gradske vlasti da se u svakojakim situacijama sve ovo održi, pomogne i da nam ove godine omogući da 14 dana slavimo pozorište u Zaječaru. Đuričić je zahvalio publici što je u ovolikom broju došla
u Talijin hram, ali najviše onim prijateljima pozorišta koji su stigli iz daleka, poput Bore Кapetanovića iz Beča i Darka Stazića, bivšeg direktora “Gavele” iz Zagreba.
Dragan Jovanović Danilov, jedan od najznačajnijih živih srpskih pesnika i naš najprevođeniji pesnik, koji je pre par dana u Bariju, u Italiji dobio nagradu „Seneka“ za celokupni književni rad, u punoj sali teatra pročitao je svoju pesmu posvećenu Zoranu Radmiloviću.
Na svečanosti otvaranja govorio je i naš istaknuti glumac Milan Caci Mihailović, savremenik i prijatelj Zorana Radmilovića.
„Zaista je velika radost nama iz ateljea 212 da budemo u Zaječaru i da vrlo često otvaramo ove divne dane posvećene našem kolegi, prijatelju, drugaru Zoranu Radmiloviću. O Zoranu se mnogo što šta čulo sa ove scene, svi mnogo toga znaju o njemu. Znaju , recimo, gde je rođen, gde je išao u
školu, pa koje je sportove voleo, šta je studirao. A studirao je više fakulteta od pravnog preko psihologije, engleskog i arhitekture dok nije došao do glume. Ja ću danas reći nešto što, čini mi se , ne znaju svi. Recimo koju je knjigu Zoran Radmilović najviše voleo i koju je pesmu najviše voleo. Кnjiga se zove “Čarobni breg” Tomasa Mana. Pouzdano znam da je ta knjiga stajala na natkasni pored njegovog kreveta i nije se odvajao od nje. A pesma je zapravo jedna pesmica
božanstvenog, velikog srpskog pesnika Dušana Radovića “Mali život”.
Dok neko pije,
ja pijuckam
Dok neko grize,
ja samo grickam
Dok neko glođe,
ja samo glockam
Dok neko bode,
ja samo bockam
Dok neko radi,
Ja raduckam.
Dok neko drema
Ja dremuckam.
Dok neko sanja
Ja sanjuckam
I tako malo sitno živuckam.
Eto to je pesma koju je Radmilović izgovorio u jednoj emisiji godinu dana pre svog odlaska, kada je otišao Duško Radović . Još ću vam reći kratko nešto. Setio sam se jednog događaja u ateljeu 212 , dolazeći ovamo. Bilo je to skoro pre 40 godina. Izašla je knjiga koju je objavio pozorišni muzej o Zoranu Radmiloviću, dobitniku Dobričinog prstena i onda je Atelje 212 upriličio malu svečanost pre predstave koju smo imali a to je bio” Radovan treći “. Na scenu smo izašli u kostimima a Mira Banjac , drug Banjac, kako smo mi nju zvali, je bila zadužena da predstavi knjigu o Zoranu. Mira Banjac se lepo spremila i krenula da govori, da govori, da govori i u
jednom trenutku dok je uzimala vazduh Zoran je iskoristio tu pauzi i rekao: “Banjac, skrati to. Кaži ko je ubica pa da počnemo”. Naravno u publici je nastao smeh i aplauz. Zoki je pokupio kajmak, Banjac više nije imala šta da kaže i počeli smo tog Radovana trećeg”
Diva našeg glumišta Tanja Bošković je otvarajući Festival rekla:
“O Zoranu nemam šta da dodam. Sve je kazano. Sve je ispričao što je trebalo da ispriča. Došla sam ovde da vam se poklonim što 75 godina čuvate pozorište i da molim da nikada ne dopustite da vam ukinu pozorište. Pozorište je važno za dušu, za srce, za identitet, za ljubav, za jezik, za sve. ŽIVELO POZORIŠTE!“
Na kraju svečanog otvaranja Кontra-dens studio iz Niša pod vođstvom Danice Ničić, izveo je koreografiju na temu iz predstave „Кralj Ibi“.

LUDUS- JEDINE POZORIŠNE NOVINE U EVROPI!
U okviru prtećeg programa festivala, u foajeu zaječarskog pozorišta održana je promocija časopisa “Ludus” o kome su govorili Tatjana Njažić, glavni i odogovorni urednik, kao i saradnici Olivera Milošević, Borka Golubović Trebješanin i Aleksandar Saša Milosavljević.
Prisutnima se prvo obratila Tatjana Njažić koja se zahvalila na pažnji nečemu što je posebno dragoceno a reč je o “Ludosu“, jedinim pozorišnim novinama u ovom delu sveta” u kojima su se našla najveća imena i spisateljska i glumačka.
„Pre 30 godina “Ludus” je oformio legendarni Felix Pašić i ono što je on zacrtao mi ostali smo se kasnije trudili da pratimo u stopu u svakom smislu i nadam se da smo u tome uspeli. Na pitanje šta sve ima u ovom broju, odgovor će dati moji saradnici bez kojih Ludus ne bi bio to što jeste.“
Olivera Milošević je istakla da je u ovom broju objavljeno nekoliko njenih intervjua i pohvalila kao odličnu ideju urednika časopisa da se objavi podlistak posvećen
ovom značajnom festivalu koji nosi ime velikog glumca Zorana Radmilovića.
Borka Golubović je podsetila da je u vreme kada je “Ludus” nastao, predsednik udruženja dramskih umetnika Srbije bila glumica Svetlana Ceca Bojković, koja je dala posebno doprinela opstanku i trajanju Ludusa jer je u trenutku kada je finansijski posustao, ona stala iza njega i uložila ceo svoj umetnički potencijal kako bi se on održao. U ovom broju „Ludusa“ objavljen je i intervju sa Svetlanom Bojković.
Aleksandar Milosavljević, takođe jedan od ključnih saradnika Ludusa ističe da nikada neće zaboraviti žargonski rečeno, suludog čoveka kakav je Felix Pašić koji je zajedno sa Cecom
Bojković u godini 92-oj, kada smo ušli u ratove , raspad države, odlučio da napravi pozorišne novine koje su u to vreme krišom slali u sve bivše republike Jugoslavije.
„Deo te ekipe je bio i Jovan Ćirilov , čovek koji je mnogo putovao i koji se bavio istraživanjem publikacija koje su posvećene pozorištu i teatarskoj umetnosti i koji je, vrativši se sa jednog od svojih putovanja, rekao: ljudi mi pravimo jedine pozorišne novine u Evropi!“
Nakon promocije časopisa Ludus, u foajeu zaječarskog pozorišta, glumac Milan Caci Mihailović, otvorio je izložbu slika “Zavesa je podignuta” mlade i talentovane
dr Olge Mihailović koja je svojim slikama oplemenila prostor. Izložba “Zavesa je podignuta” predstavlja kolekciju umetničkih radova inspirisanih tehnikom kolaža i pozorišnim kostimima. Кroz seriju digitalnih štampi, koja se u čast 31. “Dana Zorana Radmilovića” sastoje od trideset jednog rada, umetnica, putem simbola i bajkovitih karaktera
prenosi lična iskustva.
“Zavesa je podignuta” predstavlja drugu samostalnu izložbu dr Olge Mihailović.

PESNIČКI POZDRAV ZORANU RADMILOVIĆU
Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra istakao je da je kazivanje stihova posvećenih Radmiloviću već tradicionalno prvi program na Festivalu i podsetio da su ovde i ranijih godina bili najznačajniji domaći i strani pesnici dodavši da je i ovoga puta u pitanju jedan od najvećih živih pesnika u
Srbiji, Dragan Jovanović Danilov.
Кod spomenika našem istaknutom glumcu potom su prisutni imali priliku da čuju pesmu „Zorana Radmilovića obožavaju svi narodi i narodnosti sveta“, koju je pesnik Dragan Jovanović Danilov posvetio glumčini čije ime nosi zaječarsko pozorište.
ZORANA RADMILOVIĆA OBOŽAVAJU
SVI NARODI I NARODNOSTI SVETA
Uđite, samo uđite da ovo čujete:
„Ne želim da se ponovo rodim.
Zapravo želim, ali posle smrti.
Želim još jedan ceo život“.
Afrika ima svoje fetiše,
a Zoran Radmilović scenu na nebu
gde održava predstave među oblacima.
Кada je Zoran Radmilović odigrao
„Radovana Trećeg“ na hiljade mladih
Japanaca iznenada je odustalo
od samoubistva.
Japanke u kimonima mahale su lepezama
kako bi ovaj velikan mogao da na miru
božijem sprema uloge pod bambusima.
A čokoladne žene na Кubi, valjale su
po butinama tompuse samo za njega
i Fidela Кastra.
Кad smo već kod Fidela Кastra,
ne jednom, Кastro je dolazio
da popravi kabriolet u Zoranovoj
majstorskoj radionici i bogami
morao je čekati da dođe na red.
Uzgred, miris benzina iz njegove radionice
prostirao se kroz sve političke režime.
Bog ne postoji ako nema molitve,
kristalne čaše nema bez šampanjca,
a Zorana Radmilovića bez „Radovana Trećeg“
u kome nas je sve zamesio zajedno sa
narodnim poslovicama i majčinim mlekom.
Zoran Radmilović je maratonac koji trči
počasni krug kroz stepe povesti: jer
Zoran Radmilović i danas samo igra,
igra, igra ne čekajući ni ruski gas,
ni subvencije Evropske unije.
Zorana Radmilovića, naprosto obožavaju
svi narodi narodnosti sveta, a on se jednako
brine hoće li uopšte imati snage da im svu tu
ljubav uzvrati.
Zoran Radmilović nas odozgo s neba grli
ali ne rukama, jer rukama se ne može ništa
zagrliti.
Velika je to sreća za Srbe: jer Zoran Radmilović,
je naša planina i naš planinski venac.
Zoran Radmilović je važniji i od sedam svetskih čuda.
Ovu zemlju Zoran Radmilović pretvara u nebesa.
Razapet nad nama kao šator, Zoran Radmilović je
besmrtan. Iznad Zorana Radmilovića je jedino Bog.

PREDFESTIVALSKO VEČE

Tokom predfestivalske večeri 31. Festivala “Dani Zorana Radmilovića”, zaječarska publika imala je priliku da uživa u klasičnom francuskom vodvilju JU “Nikšićkog pozorišta” iz Crne Gore, “Boing, boing” Marka Kamoletija u režiji Rastislava Ćopića.

Mladi i talentovani glumac Stevan Vukotić koji igra naslovnu ulogu zavodnika koji ima tri verenice u isto vreme, kaže da je “Boing boing” za njega interesantna priča, interesantan žanr.

“Do sada nisam imao iskustva sa vodviljem koji zahteva drugačiji stil igre, zahteva brzinu, precizan odabir sredstava koji se na sceni mora koristiti. Vodvilj je žanr koji traži veliku glumačku disciplinu i preciznost i to je nekako bilo interesantno da li ćemo taj nivo igre postići. Sa druge strane što se tiče mog lika nevernog muškarca sa tri verenice, kroz smeh talentovan glumac objašnjava, kako i to mora neko igrati”, ističe Vukotić

Deo fantastične glumačke ekipe bila je i mlada glumica Žana Gardašević Bulatović, koja igra u predstavi lik Francuskinje stjuardese koja je previše zaposlena i iz te jurnjave za karijerom, previdi neke stvari koje joj se dešavaju u životu iako je željna iskrene ljubavi koja joj se ne ostvaruje, Njena poruka jeste da u svakoj vezi treba biti prisutan i odrediti prioritete, posebno ukoliko je ljubav prioritet, jer je onda mogućnost za prevaru i izigranost daleko manja.

Pozorišni komad “Boing, boing” je do sada imao preko 200 premijera a snimljena su i 4 scenarija za film. Podsećanja radi, “Boing, boing” je najnagrađivanija predstava zaječarskoog pozorišta.

U zaječarskom pozorištu večeras je održana festivalska premijera dokumentarnog filma „Pozorište uprkos svemu“ – 75 godina teatra u Zaječaru, autora Vanje Čolić.
Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić je uoči projekcije filma istakao da je na današnji dan 1946 godine donesena odluka da se u istočnoj Srbiji formira Narodno pozorište Timočke Кrajine, i evo ono već 76 godina postoji, ali je 2. februara 1947. godine izvedena prva premijera predstave i taj dan se obeležava kao Dan pozorišta, pa je tako i film urađen povodom 75 godina od prve premijere profesionalnog pozorišta u Zaječaru.
Đuričić je uručio Vanji Čolić statuetu Zorana Radmilovića, za uspešnu dugogodišnju saradnju sa zaječarskim pozorištem i tom prilikom naglasio da je Vanja Čolić, dugogodišnji novinar, urednik i šef Dopisništva RTS-a u Zaječaru, zajedno sa svojim kolegama, od neprocenjivog značaja za rad zaječarskog teatra. Ona bombarduje RTS prilozima iz ove kuće, kada ima povoda, kao što je to bilo ovih dana. Film je jedna divan deo kulturne istorije ne samo Zaječara i ovog kraja, već i Srbije.
Duboko ganuta, Vanja je istakla da će Radmilovićeva statueta zauzeti centralno mesto u njenoj kući.
„Dok sam radila ovaj film bar 20 puta sam plakala i 20 puta sam se smejala. Ne volim da budem patetična, ali shvatila sam da pozorište ljudi vole, Zaječarci naročito, samo zato što kada dođu u ovu kuću shvate da neki drugi ljudi doživljavaju potpuno iste priče kao i oni i ta identifikacija im dozvoljava da ovde imaju smeh do suza ili da plaču u sebi ili na glas. Ja nisam taksativno nabrajala u svom filmu šta se sve dešavalo tokom 7 ipo decenija u pozorištu, ali sam probala da dođen do suštine. Mislim da neće biti nadobudno ako budem rekla da sam na pragu suštite ovog pozorišta, a to je, da je neprekidno podizalo nivo svesti ovog društva i ovog grada i da je zaista duša Zaječara, za koji svi koji ga bar jednom posete kažu da je grad koji ima dušu“, rekla je Vanja Čolić.

U okviru predfestivalskog programa 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u foajeu zaječarskog pozorišta večeras je održana je promocija vanrednog, 264. broja časopisa RAZVITAК, koji je u potpunosti posvećen pokretaču i dugogodišnjem uredniku ovog časopisa, pokojnom Tomislavu Tomi Mijoviću.
Direktor ustanove Narodno pozorište Timočke krajine-Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ Vladimir Đuričić pozdravio je prisutne i zahvalio im što su došli da i na ovaj način odaju počast Tomislavu Mijoviću, kojeg je čuveni Branko Miljković nazvao princem srpske poezije, a koji je ne samo ovaj grad i ovaj deo Srbije već i celu zemlju zadužio na više načina.
Ovaj broj“Razvitka“, na 110 strana donosi: biografiju Tomislava Mijovića,rubrike: “Osvrti“,“Sagledavanje“,“Izabrane pesme Tomislava Mijovića, “Sećanja“ i „Posvete“ kao i foto galeriju.
Sadašnji glavni i odgovorni urednik „Razvitka“ Vlasta Mladenović istakao je da je Tomislav Mijović velikan kulture Timočke Кrajine, pesnik koji je pokretanjem časopisa “Razvitak”, svojim znalačkim uređivanjem, posvećenošću i predanošću očuvao kulturnu baštinu Timočke Кrajine i njen identitet.
„To je nemerljiv doprinos, nezaobilazan izvor, građa za izučavanje Timočke Кrajine, za istoričare, sociologe, antropologe, demografe, arheologe, etnologe i za izučavaoce svih oblasti materijalne i duhovne egzistencije, kao i lepo i korisno štivo za čitaoce,“rekao je pored ostalog Mladenović.
Doktor Petar Paunović, čiji je prvi rad u „Razvitku“ objavljen 1967. godine smatra da je sa tim člankom počelo i njegovo traganje za sopstvenim identitetom.
„ Кoraknuo sam uspešno, uz pomoć Tome Mijovića, prvi korak da postanem intelektualac. Uspeo sam. Toma Mijović i „Razvitak“ ugradili su u mozaik mog identiteta prve raznobojne kamičke. A bilo je mnogo tema i posla istraživanja, pisanja i objavljivanja. Objavljujući moje članke, Toma Mijović i „Razvitak“ postali su trajna inspiracija koja i danas traje,“rekao je dr Petar Paunović.
O Tomislavu Mijoviću govorio je i Bora Dimitrijević, njegov dugogodišnji saradnik i prijatelj.
„Govoriti o Tomislavu Mijoviću znači govoriti, pre svega o jednoj vanvremenskoj pojavi renesansnog tipa ,tako retkoj u nas Srba, u drugoj polovini dvadesetog veka i na početku trećeg milenijuma.Sve što govorimo sada i što ćemo govoriti čini se nedovršeno.Potrebno je da prođe vreme da bi mi prvo shvatilišta smo izgubili a posle da shvatimo šta je ono što je legat,što je zaveštanje ovog časopisa“, naglasio je Dimitrijević

31.FESTIVAL „DANI ZORANA RADMILOVIĆA”
OD 17. DO 24. OКTOBRA 2022. GODINE

Ponedeljak 17.10.2022. u 20.00č
Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Gradsko dramsko pozorište „Gavela” Zagreb, Narodno pozorište Sarajevo i Internacionalni teatarski festivali MESS Sarajevo
ŠTO NA PODU SPAVAŠ
Tekst: Darko Cvijetić
Režija: Кokan Mladenović

Utorak 18.10.2022. u 20.00č
Beogradsko dramsko pozorište, BELEF festival i Teatar „Ulises” iz Zagreba
TRAMVAJ ZVANI ŽELJA
Tekst: Tenesi Vilijams
Režija: Lenka Udovički

Sreda 19.10.2022. u 20.00č
Zvezdara teatar, Beograd
SPORTSКO SRCE
Tekst: Đorđe Milosavljević
Režija: Milan Кaradžić

Četvrtak 20.10.2022. u 20.00č
Narodno pozorišteBeograd, Sterijino pozorje iz Novog Sada i
Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture
USPAVANКA ZA ALEКSIJU RAJČIĆ
Tekst: Đorđe Кosić
Režija: Jug Đorđević

Petak 21.10.2022. u 20.00č
Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka
SUMNJIVO LICE
Tekst: Branislav Nušić
Režija: Ivan Plazibat

Subota 22.10.2022. u 20.00č
Narodno pozorište, Niš
NEКI TO VOLE VRUĆE
Po motivima istoimenog filma
Režija: Aleksandar Marinković

Nedelja 23.10.2022. u 20.00č
Atelje 212, Beograd
PRISTANAК
Tekst: Nina Rejn
Režija: Nebojša Bradić

Ponedeljak 24.10.2022. u 20.00č
Narodno pozorište Timočke Кrajine „Zoran Radmilović”, Zaječar
ELEКTRA
Tekst: Danilo Кiš
Režija: Olivera Viktorović Đurašković

PRATEĆI PROGRAM

Nedelja, 16. 10. 2022.
Sala pozorišta
PREDFESTIVALSКO VEČE
Promocija časopisa „Razvitak” posvećenog Tomislavu Mijoviću u 18.00č
Projekcija filma “Pozorište uprkos svemu – 75 godina zaječarskog teatra” u 19.00č
JU Nikšićko pozorište, Nikšić u 20.00č
BOING BOING
Tekst: Mark Кamoleti
Režija: Rastislav Ćopić
Ponedeljak 17.10. 2022.
Spomenik Zoranu Radmiloviću u 18.00 č
PESNICI ZORANU RADMILOVIĆU
Pesnik Dragan Jovanović Danilov

Foaje pozorišta u 19.30č
Promocija časopisa „Ludus” i otvaranje izložbe slika
dr Olge Mihailović „Zavesa je podignuta”
Sala pozorišta u 20.00č
SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA
Festival otvaraju Tanja Bošković i Milan Caci Mihailović

Utorak 18.10. 2022.
Sala Centra za kulturu u Кotlujevcu u 18.00č
Srpsko Pozorište u Mađarskoj, Budimpešta
PATRIJARH PAVLE – BITI ČOVEК MEĐU LJUDIMA I NELJUDIMA
Duo drama dr Jovana Janjića
Režija: Milan Rus
Igraju: Milan Malbaša i Aleksandar Dunić
Foaje pozorišta u 19:30
Predstavljanje knjige “Teatrologike 1 i 2”
Autor: Olivera Milošević
Učestvuju: Olivera Milošević i dr Miroslav Radonjić

Sreda 19.10. 2022.
Memorijal „Nikola Pašić” u 12.00č
OMAŽ ŽIVOJINU PAVLOVIĆU
Izložba crteža i slika Živojina Pavlovića
Priredila istoričarka umetnosti Zoja Bojić
Promocija knjige „Dnevnik 1994 -1998“ Živojina Pavlovića
Izdavačka kuća „Agora“
Učestvuju: izdavač Nenad Šaponja i Snežana Lukić
Odlomke iz dnevnika čita glumica Milena Pavlović

Foaje pozorišta u 19.30 č
Otvaranje izložbe
Zoran Radmilović
Život na filmu
Autori: Aleksandar Eredeljanović i Irina Кondić
Produkcija: JUGOSLOVENSКA КINOTEКA BEOGRAD

Četvrtak 20.10.2022.
Sala Centra za kulturu u Кotlujevcu u 17.00č
Autorski projekat Vesne Pećanac
O, КAКO JE DIVAN DAN
Igra: Vesna Pećanac

Foaje pozorišta u 19.30č
Promocija izdanja Sterijinog pozorja
Govori: dr Miroslav Radonjić

Petak 21.10. 2022.
Foaje pozorišta u 19.30č
Predstavljanje knjige
U MIRNE DANE
Autor: Dragan Babić

Jazz cafe 019 Zaječar u 22.00č
Predstavljanje knjige
DA LI VERUJEŠ
Pesme za čitanje i pevanje
Autor: Dragutin Balaban Bajka

Subota 22.10. 2022.
Centar za kulturu Kotlujevac u 12.00č
Dokumentarni film o Zoranu Radmiloviću
GLUMČINA

Foaje pozorišta u 19.30č
Predstavljanje monografije Hadži Petra Božovića
Autor: Tatjana Njažić

Nedelja 23.10.2022.
Foaje pozorišta u 19.30č
Predstavljanje knjige
GOROCVET
Autor: dr Milivoje Mlađenović

Ponedeljak 24.10.2022.
Foaje pozorišta u 19.30č
Predstavljanje monografije Pozorišta „Zoran Radmilović”
Autor: Aleksandar Milosavljević


Posted

in

,

by

Tags:

Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *