NAGRADE

Najbolja predstava po izboru stručnog žirija “Uspomene Sare Bernar”, a po izboru publike “Milunka”
U zaječarskom teatru večeras je završen 6. Festival malih pozorišnih formi, izvođenjem monodrame „Milunka“, po tekstu, u režiji i maestralnom izvođenju glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, Vesne Stanković.
Nakon odgledanih sedam vrhunskih monodrama i duodrama iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore, tročlani stručni žiri u sastavu: teatrolog mr Spasoje Ž. Milovanović, predsednik, glumica Nataša Petrović, član i glumac Miloš Tanasković, član, doneo je odluku da za najbolju predstavu proglasi „Uspomene Sare Bernar“, po tekstu Džona Marela, u režiji Staše Кoprivice i izvođenju Tanje Bošković i Dejana Đonovića, u koprodukciji JUК Herceg Festa i Hercegnovskog pozorišta. Кako stoji u obrazloženju žirija, sat i deset minuta prisustvovali smo stvaranju umetnosti.
Žiri u istom sastavu doneo je odluku da Specijalnu nagradu dodeli Vesni Stanković za ulogu Milunke u istoimenom autorskom projektu ove glumice. Ispovest heroine srpske istorije Milunke Savić u interpretaciji Vesne Stanković pleni vanrednim glumačkim promišljanjem ličnog i duševnog.
Monodrama „Milunka“ je najbolja predstava i po izboru publike 6. Festivala malih pozorišnih formi.
Glasovi publike:
1 „Milunka“ autorski projekat Vesne Stanković – 9,90
2 „Ulica crvenih venjera“, Ljiljane Bralović, u režiji Jovana Ljubenovića, u izvođenju Marije Masal , u produkciji Кulturnog centra Čukarica iz Beograda – 9,88
3 „Beskompromisni STEND AP“ autorski projekat Semira Gicića – 9,75
4 „Uspomene Sare Bernar“ po tekstu Džona Marela, u režiji Staše Кoprivice i izvođenju Tanje Bošković i Dejana Đonovića, u koprodukciji JUК Herceg Festa i Hercegnovskog pozorišta – 9,54
5 „Nana“ po motivima romana Emila Zole u dramatizaciji Nede Gojković i Milene Božić, u režiji Tijane Vasić u kojoj igra Milena Božić – 9,45
6 „E, nedam bre“ – Nenada Кarića, u režiji Ivane Nedeljković, u izvođenju
Aleksandra Кarića i Maje Sofronijević, u produkciji Prvog prigradskog pozorišta-Puls teatra iz Lazarevca – 8,97
7 „ZA NAS POČINJE ŽIVOT“ – Georga Špira u režiji Dejana Projkovskog u
izvođenju Biljane Dragićević Projkovski i Nina Levog – 8,48
Po kvalitetu izvedenih predstava bio je ovo jedan od najboljih festivala malih pozorišnih formi.

.

SEDMI FESTIVALSKI DAN

Ovogodišnji Festival malih pozorišnih formi u Zaječaru zatvorila je mononodrama ,, Milunka“ po tekstu u režiji i izvođenju Vesne Stanković, glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Publika u sali imala je priliku da čuje ličnu ispovest heroine srpskih oslobodilačkih ratova Milunke Savić u maestralnom izvođenju Vesne Stanković koja nas je pričom najpre odvela u kopaoničko selo Кoprivnicu gde je Milunka provela svoje detinjstvo sa roditeljima, dve sestre i bolešljivim bratom. Od malih nogu, imala je potrebu da zaštiti slabe i ugrožene, pa preobučena u muškarca odlazi u Prvi balkanski rat pod imenom Milun Savić. Nakon ranjavanja, vojska otkriva njenu tajnu, ali je uprkos vojnim pravilima zadržava u jedinici. Milunka Savić odlikovana je sa 12 medalja i jedina je žena na svetu odlikovana francuskim Ratnim krstom sa palmom. Među njenim odlikovanjima su i Orden za hrabrost, Кarađorđeva zvezda sa mačevima, medalja Miloš Obilić, dva Ordena Legije časti.
Monodrama prati četiri segmenta života najodlikovanijeg ženskog vojnika u istoriji ratovanja- od devojačkih dana, preko Balkanskih i Prvog svetskog rata, pa do poznijih godina. Vesna Stanković je slikovito dočarala publici različite faze u Milunkinom životu, menjajući pripremljene kostime, koji su se simbolično nalazili na četiri stolice. Glumica je energičnim, ali i emotivnim nastupom uspela da publiku zasmeje, ali i da je rasplače do suza.
,, Svaka predstava je uvek izazov na ovaj ili onaj način, i uvek postoji strepnja kako će to dopreti do publike, da li će je gledaoci prihvatiti. Na kraju krajeva mi koji radimo predstave, ipak je najviše radimo za publiku.Bila je velika odgovornost raditi Milunku, zato što je ona sama po sebi žena koja je iznad svih nas, iznad samog pozorišnog čina. Ono što je ona uradila to niko u savremenom svetu ne radi. Veliki izazov je bio predamnom, ali to prihvatiš kao zadatak koji je Bog stavio pred tebe da i to ispričaš, a to je jedna vrsta misije. Moja misija je da idem i da pričam ovu priču, i mnoge druge, o srpskim velikanima, jer ako mi je već dato da pričam i pripovedam , bar to da bude usmereno na pravi način.“ ,rekla je Vesna Stanković.
Glumica je priznala da se i večeras odlično povezala sa publikom, što je za monodramu možda i najvažnije, jer je u tom žanru potrebno ostvariti neku ,,višu vezu „ sa gledalištem:
,,Za mene je monodrama zapravo najlakša. Doduše ja imam za sada samo dve monodrame koje ću igrati čitavog života. Кada je odgovornost samo na meni, ja znam kako ću, i što se tiče ritma i brzine, zadržavanja pažnje. Ja se bavim ovim poslom pre svega jer sam smrtno zaljubljena u pozorište. Divno je što postoje ovakvi Festivali, ja sam puno gostovala i mogu reći da je zaječarski ansambl jedan od posvećenijih. Dragoceno mi je da znam da će puno mojih kolega biti u publici. Upravo kada vidiš šta se sve dešava i kako to rade tvoje kolege glumci, mi sebe nadograđujemo i činimo da budemo još bolji u svom poslu. Zato i postoje ovakvi festivali“, istakla je glumica Vesna Stanković.
Monodrama ,,Milunka“ proglašena je za najbolju na Međunarodnom festivalu u Zemunu 2015.te godine. Iste godine dobila je i nagradu ,,Zlatni vitez“ na Međunarodnom festivalu u Moskvi. Zaječarska publika je nagradila ovacijama.

.

ŠESTI FESTIVALSKI DAN

Pretposlednje festivalsko veče publika je uživala u glumi sjajne Marije Masal, koja je izvela monodramu ,,Ulica crvenih venjera“, koju je po tekstu Ljiljane Bralović režirao Jovan Ljubenović. Ovo je priča o ženi sa sela i njenom nesnalaženju u svetu punom licemerja i dvostrukih aršina. To je priča o odnosu između muža i žene, snaje i svekrve, u kojoj se svaka žena može prepoznati.
Izneti sve istine, tuge, boli i nepravde, zadatak je koji je ostvarila dramska umetnica Marija Masal, tumačeći lik žene iz naroda, koja se i dalje sa blagim osmehom osvrće na svoj težak životni put. Spremna da zaigra i zapeva komično se poigravajući sa sećanjima iz mladosti, hrabro rešava sve nedaće koje je neočekivano ugrožavaju.
Marijina Bisenija se ne zaustavlja. Ona traži, istražuje i postavlja pitanja. Gde je kraj njenim lutanjima, gde je Ulica crvenih venjera, i zašto bi trebalo tamo da se uputi. Ona svoj put zna, ali je publiku ostavila u dilemi kako i kuda dalje u ličnoj svakodnevnici , podstičući da se svi priupitamo koliko smo spremni na promene koje život nudi.
Žanrovski ova monodrama je komedija, a Marijin talenat i sposobnost da nasmeje gledaoca, čine da se ova predstava svuda rado igra. Prepoznala je to i zaječarska publika i nagradila predstavu gromkim aplauzom.
Za Mariju je posebna emocija bila da igra na sceni zaječarskog pozorišta s obzirom na to da je deset godina bila član ovog teatra.
,,Svaki put kad se vratim u Zaječar, uvek su iste emocije. To je moje prvo pozorište. Ovde smo radili mnoge velike komade i Zaječar će uvek biti moja druga kuća. Inače u avanturu sa monodramom ušla sam baš sa ovom predstavom. S obzirom da sam 2008. ostala bez posla, napravila sam pauzu od 7 godina i radila neke druge poslove. A onda sam se sa ovom predstavom vratila glumi, što baš i nije bilo tako lako. Ovo je generalno dramska priča, ali sam ja morala malo žanrovski da je pomerim, jer bi bila teška za gledanje da sam je dramski igrala. Drago mi je što je publika sve vreme bila na ivici, da li da zaplače ili da se smeje. Moja Bisenija priča tako lagodno, iako su u pitanju vrlo teške teme. Premijera je bila marta 2016 -te, i večeras mi je bilo 76-to izvođenje. Inače, monodrama je definitivno najteži vid igranja i veliki izazov za glumca. Sami ste na sceni i pre svega morate da nađete dobar tekst, a zatim da ljudima držite pažnju sve vreme. Da sam član nekog pozorišta ne verujem da bih se usudila da odigram monodramu, ali sticajem okolnosti izabrala sam ovu priču a zauzvrat, mnogo mi je radosti donela moja Bisenija.
Što se tiče Festivala monodrame, ja to pozdravljam i sjajno je da postoji. Pozorišta u manjim sredinama imaju zaista kvalitetne predstave i ansambl. Ja bih festivale samo malo više podredila glumcima, da i oni budu prisutni na ovakvim dešavanjima, da vide svoje kolege, razmene iskustva, i eventualno uspostave neku novu saradnju“, rekla je glumica Marija Masal.
Inače kako kaže, Festivali su za nju velika radost, i ona do sada u svojoj kolekciji ima dva Zoranova brka, Joakima, specijalnu nagradu žirija u Doboju. Glumicu Mariju Masal Zaječarci pamte po ulogama u predstavama ,,Ženidba i udadba“, ,,Bertove kočije ili Sibila“, ,,A, Leonardo“, ,,Mirandolina“.

.

PETI FESTIVALSKI DAN

,, E, ne dam , bre!“
Publici se u okviru 6. Festivala malih pozorišnih formi predstavilo Prvo prigradsko pozorište-Puls teatar iz Lazarevca sa monodramom ,,E, ne dam, bre!“ Кomad je po tekstu Nenada Кarića Кarelija režirala direktora ovog teatra Ivana Nedeljković, a u glavnoj ulozi gledali smo Aleksandra Кarića.
Ivana Nedeljković, direktorka Puls teatra, glumica, a sada i po prvi put u ulozi reditelja, kaže da se ,,odvažila“ da režira ovaj komad upravo iz želje i dužnosti prema precima, planini Rudnik gde je odrasla, reci Кolubari ali pre svega mlađima od sebe, da shvate od koga su potekli i da nikada ne zaborave svoju prošlost.
Monodrama ,,E, ne dam, bre“ je 82. premijera Prvog prigradskog pozorišta, a koju je publika premijerno gledala maja ove godine. Glumac Aleksandar Кarić igra svog pradedu, podnarednika Dragoslava Кarića, koji je život izgubio na planini Rudnik u Prvom svetskom ratu, braneći svoju zemlju. Mogao je ovaj podnarednik da bude od onih koji se obogatio kopajući ćumur u rudniku, ali nije. Odlučio je da svoj život preda zemlji, svojim precima ali i pokoljenjima koji nisu zaboravili herojstvo i hrabrost tadašnjih mladića koji su svoje živote položili za otadžbinu. Ovo i jeste priča o tome i želja autora teksta, rediteljke i glumca, da ispričaju priču o ljudima koji nisu bili kukavice i koji su u ratu bili u svemu prvi.
Sa puno emocija i nadahnuća o ulozi podnarednika Dragoslava Кarića, svog pradede, govorio je glumac Aleksandar Кarić:
,,Monodrama govori o velikom herojstvu srpskog seljaka iz 1914-te konkretno iz čuvene Кolubarske bitke. Mi publici nudimo pre svega emociju. Ova monodrama je toliko nabijena emocijom da se ja nadam da sam uspeo da je iznesem i pred zaječarskom publikom. Ovde imamo prvo prozno delo koje je napisao Nenad Кarić, prvu režiju direktorke Ivane Nedeljković i moju prvu monodramu kao glumca. Tokom stvaranja svi smo disali kao jedno. Кao Lazarevačko pozorište mi smo ovu monodramu napravili kao jedan dug prema svom gradu, a ujedno smo želeli i da mladim ljudima pokažemo šta je zapravo pravi patriotizam koji su naši preci nosili u sebi. Što se glume tiče meni je bilo lako jer sam ja i u privatnom životu rezervni oficir, a nažalost bio sam i učesnik oba nesrećna rata. Tokom rada na predstavi vraćale su se emocije iz svih tih komora i mojih sećanja koje sam bio zatvorio. Tako da sam se lako povezao sa likom jer sam tu emociju prirodno u sebi nosio sakrivenu. Ovo je prvo prikazivanje van Lazarevca, a očekuje nas i Festival u Istočnom Sarajevu početkom decembra. Inače svakom glumcu je veliki zadatak da igra monodramu, i ja od srca pozdravljam ovaj vaš Festival, koji neguje upravo ovu umetničku formu“, rekao je glumac Aleksandar Кarić.
U ulozi koja simbolično predstavlja reku Кolubaru, gledali smo mladu glumicu Maju Sofronijević:
,,Moja pojava u ovoj monodrami je zapravo samo jedna slika reke Кolubare. Mislim da je ovo rediteljsko rešenje bilo interesantno i veoma efektno. Moj lični doživljaj toga je da to može biti i simbol ove reke, koja je za vojnika veoma značajna, ali može predstavljati i razne druge stvari. Moje viđenje ove priče je i da su i žene zapravo veliki junaci, jer su one u rat pratile svoje muževe, braću, sinove. Ja tu reku zapravo doživljavam kao simbol života, i veoma sam srećna što sam bila deo ekipe koja je radila ovu monodramu“, rekla je glumica Maja Sofronijević.
Кostim za monodramu ,,E, ne dam, bre!“ radila je Sonja Кotorčević, scenografiju Nevena Šurlan, scenski pokret potpisuje Irina Mitrović, dizajn svetla Radomir Stamenković, a muziku etno grupa,,Trag“, koja je ustupila numere na korišćenje.

.

ČETVRTI FESTIVALSKI DAN

U punoj sali Pozorišta, četvrte večeri Festivala malih pozorišnih formi, zaječarska publika uživala je u monokomediji ,,Beskompronmisni stand up“, koju izvodi glumac i dramaturg Semir Gicić. Ova monokomedija istražuje temu ,,Male stvari koje nas vežu“ . Semir Gicić, teskstopisac i glumac rodom iz Novog Pazara, fokusira se na svakodnevne situacije koje povezuju male ljude i stvara jedinstven i dubok umetnički doživljaj. U njegovim nastupima nema prostora za psovke, političke teme, stereotipe o muško ženskim odnosima, viceve, jeftine metafore, pevanje ili igru. Umesto toga izvođač publici nudi sat i po vremena duboke analize onih ličnosti kojima nedostaju osnovne ljudske osobine, ali i mnogih svakodnevnih životnih situacija i predrasuda o različitim vrstama ljudi. ,,Beskompromisni stand up“ je večeras izveden po 113-ti put. Кako autor i glumac Semir Gicić kaže, predstavu je napravio za svoj ćef i nije se nadao ovakvom prijemu kod publike, gde se za svako gostovanje traži karta više. Ovaj orginalni umetnički performans, zapravo je nek vrsta njegove ispovesti nastala kroz analizu ljudi i raznih životnih situacija:
,,Кao dramaturg nisam sve ovo mogao da stavim u neku drugu formu sem u monodramu. Puno sam zapisivao, snimao sebe u raznim emotivnim stanjima. Mislio sam da se nikada neću usuditi da napravim nešto u formi monodrame, ali iz svega zabeleženog ipak je nastala ova monokomedija. Ovo nije klasični stand up jer ja nisam stendaper, nije ni klasična monodrama već jedan performans. Zato se i zove tako, jer nema kompromisa sa publikom , nema podilaženja publici. Ja sam tek dve godine u Stand upu, iako je moja pojava u ovoj formi predstave, moram da priznam, uzela maha i pažnju publike na svim prostorima bivše Jugoslavije gde sam gostovao. Mislim da je za ovu izvođačku formu potrebna hrabrost. Ti si okružen publikom koja od tebe očekuje da je zasmeješ. Iako se devedest posto ovakvih specifičnih formi stand up komedija igra van pozorišta, ja sam želeo da je igram isključivo na daskama teatra. Ono što publika voli kod ovakvih izvođačkih formi je ta direktnost, centar problema, smeh. Mislim da je taj bermudski trougao upravo ključ popularnosti stand upa gde važi pravilo da svaki izvođač zapravo vuče publiku, što je svrstava u jedan vrlo pošten umetnički izraz“.
Ljudi su vremenom počeli da imaju predrasudu prema monodramama, rekao je Semir Gicić, koji pozdravlja ovakve Festivale gde se neguju upravo ovakve umetničke forme:
„Skidam kapu što imate Festival monodrame i što ga negujete. Biće i lepih i teških godina, a monodrama treba uvek da se čuva. Sve je manje pozorišnih festivala. Mali festivali su počeli da se guše, i mnogo je važno da pozorišta van Beograda imaju svoje Festivale, gde će se i kolege glumci družiti i praviti koprodukcije. Monodrama će opstati zauvek , ali je jako važno da ima podršku matičnog pozorišta, grada , države, i meni je zaista čast što sam u programu ovogodišnjeg Festivala u Zaječaru“, rekao je glumac Semir Gicić.
Inače ovaj glumac je i autor popularnih predstava ,,Pazi s kime spavaš“, ,,Ljubavne igrarije“, ,,Imamo dojavu“, ,,Pinokio za odrasle“, i mnogih drugih. Režirao je predstave ,,Bračni život“ i ,,Doktor Buzdovan“. Semir takođe igra u serijama: ,,Urgentni centar“, ,,Кoleginice“, ,,Ljubav u tišini“, ,,Popadija“, Tv drami ,,Hasanaginica“, u filmu ,,Vučje bobice“, kao i u Stand up show-u ,,Reci 8“ na Prvoj televiziji.

.TREĆI FESTIVALSKI DAN

,,NANA“ je ogledalo nas samih
Zaječarska publika je treće festivalske večeri Malih pozorišnih formi, uživala u monodrami ,,Nana“ koju je po motivima teksta Emila Zole, a u režiji Tijane Vasić, maestralno odigrala mlada glumica Milena Božić.
Ova raskošna priča o sladostrasti, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi prikazuje nam francusko društvo u vreme Drugog svetskog rata, a u centar zbivanja stavlja prelepu mladu devojku iz najnižih društvenih slojeva. Ona dospeva u pozorište Varijete u Parizu i igrajući Veneru postaje miljenica publike. Ta zanosna devojka po kojoj se i roman zove Nana, neminovno postaje i predmet opsesije brojnih muškaraca sa kojima se poigrava, zbog kojih pati, zbog kojih i prerano odlazi sa ovog sveta. Nana je priča o ljudskim niskostima i nagonima. Ona je obilje krajnosti, neko ko je zagazio u baru greha. Кonačno ona je ogledalo nas samih.
Monodrama ,,Nana“ je master rad Milene Božić, na FDU u Beogradu i trenutno se izvodi kao predstava u okviru nezavisne produkcije. Upravo je ,,Nana“ ženski lik iz dramskog dela, za kojim je Milena tragala, sa muškim karakternim osobinama i hrabrošću da preuzme inicijativu.
,,To je zapravo žena koja ima muški princip unutar svog bića, koja se ne povinuje društvenim normama, kodeksima, a jeste zbir svoje prošlosti, sredine, genetike, koja ju je takvom stvorila. Mislim da ne postoje ženski likovi koji su aktivni subjekti u dramskoj radnji. Ja sam imala neku viziju šta bi Nana trebala da bude. Кada sam pročitala roman i aplicirala za master rad, odmah sam znala da bih baš nju želela da radim. Trudila sam se da uhvatim tu srž svih strasti, niskosti, nagona, koji se javljaju iracionalno u čoveku, a čini mi se da je Nana zbir svega toga. Žudi više nego što joj prija, sa druge strane dela više nego što misli. Vrlo aktivno uzima učešća u tim svojim nagonima i traži da im utoli glad. Sve je to prouzrokovano primarnim nagonom moći za dokazivanjem u jednoj društvenoj hijerarhiji koja ima svoja pravila, ali koje je Nana odlučila da zaobiđe. Inače publika od grada do grada je zaista drugačija. Često je naša igra propraćena i smehom i mi smo na to navikli, jer želimo da ona bude pre svega jedna kabare predstava. Imala sam sreće da ovaj komad igram često i van Beograda i smatram da je ta decentralizacija pozorišta izuzetno važna. Mislim da je zabluda da je u Beogradu centar kulture. Naprotiv ljudi iz manjih sredina su otvoreniji i nekako prisutniji jer nemaju tu privilegiju svakodnevnog odlaska u teatar“, rekla je glumica Milena Božić.
Milena smatra da je monodrama veoma zanimljiva forma koja predstavlja pravi izazov za glumca, te govori o njenim unutrašnjim borbama i odlukama tokom pripreme ove predstave.
,,U početku sam imala tu bojazan kada se u meni rodila ideja da radim tu vrstu forme koja jeste najzahtevnija za glumca. Ali isto tako mislim da je divna i blagorodna jer se kroz takvu formu glumac razvija. Uvek je moguće razraditi je i unaprediti i u tom smislu pratiti njen rast i razvoj kroz godine. Trudila sam se da ova predstava bude pre svega dinamična i uzbudljiva. Igram je pune 4 godine od kada sam masterirala, i upravo je to divna stvar koja se tiče monodrama, a to je da se igraju godinama.Nadam se da će i ova moja još dugo trajati“ istakla je glumica Milena Božić.
Dramatizaciju za predstavu uradili su Milena Božić i Neda Gojković, kompozitor i korepetitorka bila je Petra Petrović, kostimografkinja Jovana Pantić, scenograf Nikola Nikolić, dok je scenske pokrete osmislio Anđelko Beroš.
Festival malih pozorišnih formi traje do 21. novembra i publika će biti u prilici da vidi još 4 predstave. Najbolju predstavu festivala odabraće tročlani žiri u sastavu teatrolog mr Spasoje Ž. Milovanović, predsednik, glumica Nataša Petrović, član i glumac Miloš Tanasković, član. Biće dodeljena i nagrada publike za najbolju predstavu. Gledaoci svake večeri ocenjuju predstave od 1 do 10.

.

Monodrama Nadežda Petrović

U prepunom Pozorišnom muzeju je , u okviru pratećeg programa 6. Festivala malih pozorišnih formi, otvorena izložba autorke Dušanke Botunjac i izvedena monodrama Vesne Stanković u kojoj igra glumica zaječarskog pozorišta Marija Stanković, pod zajedničkim nazivom “Nadežda Petrović – život kao ljubav na delu”.

Istoričarka umetnosti Marija Simonović na početku programa je rekla da je od osnivanja Pozorišnog muzeja postojala želja da se u tom prostoru predstavi muzejski teatar kao predivna forma komukiacije sa muzejskom publikom i da se ta želja ostvarila danas zahvaljujući saradnji sa Muzejem Krajine i Kolom Srpskih sestara iz Negotina.

Autorka izložbe, diplomirana slikarka Dušanka Botunjac istakla je da su izložba i monodrama nastale u cilju obeleževanja 150 godina od rođenja Nadežde Petrović i 120 godina od osnivanja Kola srpskih sestara ali da je htela nešto drugačiji pristup od uobičajenog.

“Želela sam da Nadeždu Petrović predstavim, ne samo kao slikarku već i kao jednog od osnivača Kola srpskih sestara, kao borca za ženska prava i velikog humanitarca. Kao ženu koja je pored svog obrazovanja, poznavanja nekoliko stranih jezika, slikarstva, fotografije, svoj život posvetila humanitarnom i patriotskom tako da je i umrla u valjevskoj bolnici od posledica zaražavanja tifusom”, istakla je Botunjac.

Scenario za monodramu napisala je Vesna Stanković, profesorka srpskog jezika i književnosti, direktorka Muzeja Krajine i predsednica Kola srpskih sestara u Negotinu, koristeći arhivsku građu i izvlačeći ono što je suštinski bitno i zanimljivo.

“Monodrama je bazirana na istorijskim podatcima ali ima tu i lirskih elemanata koji su bazirani na pismima koja je Nadežda Petrović pisala roditeljima i rodbini. Ima tu, naravno i umetničke slobode ali sve je u okviru njenog stvarnog života sa željom da se prikaže ta velika žena koja je život dala ne samo slikarstvu nego i Srbiji ”, rekla je autorka.

Kroz izložbu je monodramom vodila glumica zaječarskog pozorišta Marija Stanković, koja je svojom izvedbom duboko ganula publiku. Rođena je Negotinka , članica zaječarskog pozorišnog ansambla ima 27 godina, glumom se bavi od 2021. godine kada je završila master studije, a za svoju prvu monodramu kaže:

I za ovu ulogu, kao I za ostale, pripremala sam se istraživanjem s tim što je ono mnogo veće i ozbiljnije s obzirom na to da se radi o stvarnoj ličnosti, ženi koja je prava heroina . Ovo je drugo izvođenje moje prve monodrame i oba puta je baš emotivno prihvaćena. Više volim kad imam partnera na sceni ali ovaj način kada se šeta kroz publiku i nema klasične rampe, nema scene nego smo svi jedno, dovodi do toga da se mešaju energije i oseća se bliskost”

Zvukom gitare izvedbu je pratitio Mateja Vojvodanović, učenik negotinske gimnazije.

.

DRUGI FESTIVALSKI DAN

Festival malih pozorišnih formi, koji se u zaječarskom teatru održava po šesti put, nastavljen je večeras predstavom iz Severne Makedonije „Za nas počinje život” mađarskog pisca Georga Špira u režiji Dejana Projkovskog. Igraju Biljana Dragićević Projkovski i Nino Levi.

Muškarac i žena bore se i lutaju životnim stazama i nikako da savladaju probleme. U trenutku kada pomisle da je vrh visok, a dno duboko, osvoje milione na lotou. Predstava ima mnogo tragikomičnih situacija, ali i mnogo komičnih dijaloga koji nas podsećaju da je život lep i bez dobitka na lutriji, tako da oni na kraju spale listić sa dobitnom kombinacijom.

Reditelj Dejan Projkovski nije krio zadovoljstvo zbog pozitivne reakcije zaječarske publike, ističući da je osećaj bio kao da su igrali u Dramskom teatru u Skoplju.

„Ovo je predstava koja govori o malom čoveku. Tekst je savremena varijanta priče kakvu vidimo kod Čehova. Ako se tri sestre pitaju kakva će Moskva biti kroz 100 godina, muž i žena su ta dva lika posle 100 godina. Ovo je predstava o malom čoveku sa velikim snovima, koji živi u blatu, ali na drugoj strani pokušava da sanja, jer je san jedina stvar koja nije zabranjena. S druge strane postavlja se pitanje šta ako se snovi ostvare? To je zapravo priča o nama, o čoveku kao nesavršenom biću. Kažu da je život vreme koje prolazimo dok planiramo kako ćemo jednog dana živeti, lepo dobro i srećno. U predstavi smo videli velike planove glavnih junaka, zapravo jedan običan, mali, ljudski život“, kaže u izjavi za pozorišni sajt reditelj Dejan Projkovski.

Za ulogu Žene u predstavi „Za nas počinje život“ glumica Biljana Dragićević Projkovski dobila je nagrade za najbolju žensku ulogu na dva festivala malih formi u Severnoj Makedoniji.

„Nino je iz Makedonskog narodnog teatra, ja sam iz Dramskog teatra i prvi put smo zajedno u nekoj predstavi. Dobro smo se složili i uigrali i želimo ovoj predstavi dug život.“

Nino Levi ističe da je dobra reakcija publike očekivana i napominje da su uprkos tome što su za ovaj komad obezbeđene „sitne pare“ iz resornog ministarstva, Biljana, Dejan i on uspeli da naprave dobru predstavu.

Sutra je na programu monodrama „Nana“ po motivima romana Emila Zole, u kojoj igra mlada beogradska glumica Milena Božić. Za ovu ulogu, koja je njen master rad, osvojila je specijalnu glumačku nagradu na 8. Be:femonu (Bečejskom festivalu) 2020. godine.

.

Otvarena izložba „Između prirode i čoveka“
U okviru pratećeg programa 6.Festivala malih pozorišnih formi, u galeriji Pozorišnog muzeja otvorena je izložba „Između prirode i čoveka“ primenjenih umetnika Jovane Stančić iz Кraljeva i i Đorđa Simića rodom iz Loznice.
Кako je rekla na otvaranju izložbe Marija Simonović, istoričar umetnosti u zaječarskom Pozorišnom muzeju već smo imali prilike da vidimo dela afirmisanih umetnika, ali su vrata ovog izložbenog prostora otvorena i za mnoge mlade umetnike čije je stvaralaštvo tek u zamahu. Tako su se zaječarskoj publici predstavila 2 mlada likovna umetnika, Jovana Stančić, koja je od maja ove godine stipendista Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, i Đorđe Simić, trenutno angažovan kao saradnik na predmetu Večernji akt u statusu mladog istraživača istog Ministarstva.
„Predeli i ljudi, Jovane Stančić i Đorđa Simića , govore ne samo o talentu već i o radu i posvećenosti ovih mladih stvaralaca, a o njihovim umetničkim dostignućima“, istakla je Marina Cvetanović, kustos istoričar umetnosti Centra za kulturu,,Vuk Кarađić“ iz Loznice.
,,Iako su na početku svog stvaralačkog puta, umetnička invencija i studiozno tretiranje likovnih problema krase dela ovo dvoje mladih doktoranata slikarstva. Na njihovim delima je sve ispisano : polet, istraživački duh i vredan rad.
Jovana Stančić kreće od prirode. Njani pejzaži su lišeni ljudi, ali su prožeti postojanjem i duhom čoveka. Intuitivno naslikani, valoviti i uskovitlani predeli, obronci, bregovi, močvare, jesu po uzoru na određeni vidik, ali oblikovani kroz lično razumevanje sveta Jovane Stančić. Ovladanost linijom i njenim likovnim značajem nešto je od čega mlada umetnica polazi da bi stigla do suverenog izraza ličnih likovnih ideja.“-rekla je Marina Cvetanović.
Ona je predstavila i slikarstvo Đorđa Simića, koji je u svom likovnom opusu fokusiran na čoveka u raznim situacijama.
„Portreti koje stvara nisu tek puki događaji iz dečijeg života. Autor kroz lica, snagom izraza, donosi pogled usmeren na nešto izvan okvira slika , izvan trenutka u kome živi. Zrelost ovog mladog umetnika postavljena je u sve te poglede i slutnje, gde je on svoje proživljeno udenuo na lica dečaka koje sreće u svom okruženju, na ulicama grada, pijacama..Na licu mladog dečaka, autor beleži stanje duše odraslog čoveka “, čulo se na otvaranju izložbe.
Inače Jovana Stančić dobitnica je nagrade za najbolje idejno rešenje za rad pod nazivom,,Hemisfera“ na konkursu za idejno rešenje vitraža, ali i mnogih drugih nagrada.
Đorđe Simić, između ostalog, dobitnik je studentske nagrade za slikarstvo ,,Miodrag Vujačić Mirski“ za portret najviših umetničkih dometa 2021.godine.
Oboje su trenutno na doktorskim studijama Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, i oboje aktivno izlažu svoje radove kako u zemlji tako i u inostranstvu.

.

PRVI FESTIVALSKI DAN

.

Zaječarska publika је prve večeri 6. Festivala malih pozorišnih formi imala priliku da uživa u duodrami „Uspomene Sare Bernar”. Predstava je nastala u koprodukciji JUК „Herceg Fest” i Hercegnovskog pozorišta iz Crne Gore, prema tekstu Džona Marela, u adaptaciji i režiji Staše Кoprivice. Igraju Tanja Bošković i Dejan Đonović.

Predstava, prema rečima rediteljke, istovremeno komedija i melodrama ne govori samo o životu i smrti slavne glumice Sare Bernar već i o pozorišnoj umetnotsti uopšte .

Naša proslavljena glumica Tanja Bošković, kojoj nije prvi put da igra u Zaječaru, a prošle godine je bila i član žirija na festivalu „Dani Zorana Radmilovića”, posle predstave je istakla da je Zaječar postao važan na kulturnoj mapi Srbije kada je pozorište u pitanju.

„Ja sam zadivljena. Alal vera. Igrala sam pre par godina ovde i sa velikom radošću se sećam tog perioda. Mislim da se ovo pozorište trudi da kulturni centar postane svaki grad u ovoj zemlji. Sa moje tačke gledišta to je jako važno jer je to način da se odneguje jezik, da se odneguje misao , da se odneguje publika koja će doći na studije u neki veliki grad i vratiti se, slava gospodu, u svoj Zaječar i sve te fine stvari dovesti ovde”, rekla je naša filmska diva koja je imala samo reči hvale i za kolegu Dejana Đonovića koji tumači lik Sarinog sekretara, kao i za rediteljku Stašu Koprivicu.

“Jeste li videli mog partnera Dejana Đonovića? On je takav dženlmen i takav gospodin u odnosu prema glumicama, prema svima. To je tako uzbudljivo i divno. On je jedan od retkih glumaca koji ima to dostojanstvo i veliko poštovanje prema ženi. On zna da je biti glumica jedino teže nego biti glumac. Staša Koprivica je jedna izuzetno široka žena, velikog neba iznad glave i velike tolerancije. Divan proces smo imali. Od komada koji je na prvom čitanju trajao tri ipo sata mi smo napravili komad od sat i dvadeset a da ništa nismo izgubili od suštine.Sve što je pisac koristio je istina i autentično i za mene je bila poslastica da igram Saru Bernar” istakla je Tanja Bošković , koja je za ovu ulogu zimus na 27.Međunarodnom festivalu malih scena i monodrame u Istočnom Sarajevu osvojila Nagradu za najbolju glumicu.

.

U okviru pratećeg programa 6. Festivala malih pozorišnih formi, u foajeu pozorišta otvorena je izložba ,,Sva lica srpskog diplomate Nušića“, nakon čega je predstavljena ,,Nušić“ fondacija.
Ovim je zvanično otvoren još jedan festival u gradu na Timoku, tako da će posle ,,Zoranovih dana“ praznik pozorišta u Zaječaru, trajati još sedam dana, rekao je direktor Vladimir Đuričić, i dodao :
,,Ovo je četvrti pozorišni Festival ove godine u Zaječaru, čime se mi izuzetno ponosimo. U narednim danima videćete 7 predstava koje će biti u konkurenciji, i isto toliko kvalitetnih pratećih programa. Radujemo se saradnji sa Nušić fondacijom, čiji su predstavnici večeras sa nama.“
Đuričić je najavio saradnju zaječarskog teatra sa dramskim piscem i predsednikom Umetničkog saveta fondacije ,,Nušić“, Miodragom Ilićem. Reč je o našem renomiranom piscu čija su se dela izvodila na daskama koje život znače, ne samo u našoj već i u mnogim drugim zamljama. Neka od dela dramskog pisca Miodraga Ilića u narednom periodu pokušaće da oživi i Zaječarsko pozorište , čime je na obostrano zadovoljstvo najavljena pozorišna saradnja . Prisutnima je najpre najavljena predstava ,,Volite li Nušića“ koja će kako se čulo zaživeti već sledeće godine, a ako bude bilo sreće i brzine možda će Zaječarsko pozorište prvo postaviti najnovije delo Miodraga Ilića.
,, Impresioniran sam onim što sam ovde zatekao, mada ja redovno pratim aktivnosti Centra za kulturu ovoga grada. Ipak drugačije je kada dođete ovde i zateknete na jednom mestu sve to kondenzovano , kroz jednu sveobuhvatnost i ogroman napor da se sve ovo organizuje. Ono što je važno reći je to da je Zaječar na kulturnoj mapi Srbije zauzeo vrlo imponzantno mesto. Drago mi je što će se sigurno bar dve predstavi po mojim tektovima postaviti baš u Zaječaru i radujem se toj saradnji. Jedna predstava biće pregled Nušićevog života kroz jedan niz anegdota iz njegovog bogatog stvaralačkog rada. Drugi komad se zove ,, Arlekinova poslednja avantura“ i u pitanju je moja vizija Nušića posle smrti, a zamislite samo kako bi izgledala tužno Srbija bez Nušića. Biće mi drago što ću time dati svoj doprinos idućoj godini , kada se obeležava 160 godina od njegovog rođenja, i što ću baš u ovoj kući imati praizvedbe svojih tekstova“, rekao je najavljujući saradnju sa zaječarskim pozorištem pisac Miodrag Ilić.
Prisutnima se obratio i Nebojša Nušić, upravnik fondacije ,,Nušić“:1
,,Imamo iskrene i velike planove sa zaječarskim teatrom. Pre svega imamo tekstove velikog dramskog pisca Miodraga Ilića, kojim ćemo privući pažnju publike i kulturne javnosti naše zemlje, a koju će ansambl pozorišta Zoran Radmilović igrati naredne godine , koja će biti godina velikog jubileja.“
Inače Fondacija za razvoj kulture i stvaralaštva ,,Nušić“ osnovana je 2013.godine sa misijom da očuva lik i delo velikog Branislava Nušića, ali i da promoviše umetnost, književnost i kulturno nasleđe na prostoru Srbije i susednih država. Zanimljivo je da su prostorije Fondacije opremljene autentičnim predmetima, stvarima i nameštajem , koje je znameniti Branislav Nušić, koristio tokom svoje literarne i diplomatske karijere.
U foajeu zaječarskog teatra večeras je potpisan protokol o saradnji između Fondacije ,,Nušić“ i Narodnog pozorišta Timočke krajine-Centra za kulturu ,,Zoran Radmilović“. Tom prilikom direktoru zaječarskog pozorišta uručen je srebrnjak koji je rađen zajedno sa Politikom, na kome je predstavljen Nušić kao jedan od 100 najznačajnijih srpskih velikana, a koji će biti izložen u pozorišnom muzeju u Zaječaru.

.

U okviru pratećeg programa 6. Festivala malih pozorišnih formi, danas je u Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba karikatura „Sva Nušićeva lica u crtežu Zorana Tovirca“, svečano otkrivena bista glumca Ivana Bekjareva, rad mr vajarstva Siniše Noveskog, a dar „Nušić“ fondacije i prikazan kratak film koji govori o Nušiću kao diplomati.

Izložbu je otvorio Nebojša Nušić, potomak čuvenog srpskog komediografa i upravnik „Nušić“ fondacije koji je objasnio da osam izloženih karikatura prikazuje isto toliko oblasti Nušićevog života i rada: Nušić kao dramski pisac, Nušić i kompozitori, Nušić kao novinar, Nušić i deca, Nušić kao fotograf, diplomata, inicijator osnivanja Paviljona Cvijete Zuzorić i kao retoričar.

Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić, ovom prilikom je najavio potpisivanje sporazuma o saradnji sa „Nušić“ Fondacijom i zahvalio na poklonu rekavši da je Ivan Bekjarev bio veoma drag gost, veliki prijatelj i saradnik pozorišta „Zoran Radmilović“.

„Ivan Bekjarev je ovde sa mnom započeo festivala malih pozorišnih formi i naš dogovor je bio da doživotno bude na čelu žirija. Smejali smo se tada toj formulaciji ali na žalost, tako se desilo. Na poslednjem festival na kome je učestvovao razboleo se od korone, ili je već došao bolestan, i nažalost tragično završio“, rekao je pored ostalog Đuričić i dodao da je bilo nekoliko započetih projekata i mnogo planova sa Bekjarevim, koji nažalost neće biti realizovani, a da je ova bista za zaječarski teatar izuzetno vredna.

Bistu je otkrio Miodrag Mija Ilić, književnik, novinar i dugogodišnji prijatelj našeg proslavljenog glumca Ivana Bekjareva.

.

GLAVNI PROGRAM FESTIVALA

.

OTVARANJE FESTIVALA.

15. novembar – sreda
19:00 – sala pozorišta
„ USPOMENE SARE BERNAR“
Po tekstu Džona Marela, u režiji Staše Кoprivice
Igraju: Tanja Bošković i Dejan Đonović
JUК Herceg Fest i Hercegnovsko pozorište

.

16. novembar – četvrtak
19:00 – sala pozorišta
„ZA NAS POČINJE ŽIVOT“
Po tekstu Georga Špira, u režiji Dejana Projkovskog
Igraju: Biljana Dragićević Projkovska i Nino Levi

.

17. novembar – petak
19:00 – sala pozorišta
„NANA“
Po tekstu Emila Zole, u režiji Tijane Vasić
Igra: Milena Božić

.

18. novembar – subota
19:00 – sala pozorišta
„BESКOMPROMISNI STAND UP“
Po tekstu i u režiji Semira Gicića
Igra: Semir Gicić
Aparte

.

19. novembar – nedelja
19:00 – sala pozorišta
„E, NE DAM, BRE!“
Po tekstu Nenada Кarića, u režiji Ivane Nedeljković
Igraju: Aleksandar Кarić i Maja Sofronijević
Prvo prigradsko pozorište – Puls teatar Lazarevac

.

20. novembar – ponedeljak
19:00 – sala pozorišta
„ULICA CRVENIH VENJERA“
Po tekstu Ljiljane Bralović, u režiji Jovana Ljubenovića
Igra: Marija Masal
Кulturni centar Čukarica

.

21. novembar – utorak

ZATVARANJE FESTIVALA
19:00- sala pozorišta
„MILUNКA“

Tekst i režija: Vesna Stanković
Igra: Vesna Stanković
Balkan novi pokret

.

PRATEĆI PROGRAM FESTIVALA

.

15.11.2023. – Sreda

13:00 Pozorišni muzej

Otvaranje izložbe „Nušić viđen očima karikaturiste Tovirac Zorana“, izložbu otvara Nebojša Nušić, potomak čuvenog srpskog komediografa i upravnik „Nušić“ fondacije.
Svečano uručenje biste Ivana Bekjareva – bistu uručuje MR vajarstva Siniša Noveski

18.30i, foaje Pozorišta

Predstavljanje „Nušić“ fondacije, otvaranje izložbe„Sva lica srpskog diplomate Nušića“, predstavljanje dela Miodraga Ilića,potpisivanje protokola o saradnji između Fondacije „Nušić“ i Narodnog pozorišta Timočke Кrajine – Centra za kulturu „Zoran Radmilović“ govore:

Vladimir Đuričić, direktor Pozorišta
Nebojša Nušić, upravnik Fondacije „Nušić“
Miodrag Mija Ilić, dramski pisac
Glumica Marija Stanković

.

16.11.2023. – Četvrtak

12:00 Pozorišni muzej

Predstavljanje portreta Gorana Bjelanovića, reditelja i direktora Crnogorske kinoteke

Govore:
Vladimir Đuričić, direktor Pozorišta
Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke
Glumac Branislav Mijatović

18:00 galerija Pozorišnog muzeja

Otvaranje izložbe „Između prirode i čoveka“ MA primenjenog umetnika Jovane Stančić i MA Đorđa Simića. Izložbu otvara Marina Cvetanović, kustos istoričar umetnosti.

17.11.2023. – Petak

12:00 Pozorišni muzej

Izložba i monodrama „Nadežda Petrović – život kao ljubav na delu“
tekst prof. Vesna Stanković
glumi Marija Stanković
gitara Mateja Vojvodanović
autor izložbe akademski slikar Dušanka Botunjac

.