23.10.2020.
Dodelom nagrada i izvođenjem premijere predstave “Kazabalkan” u čast nagrađenih spuštena je zavesa na 29. Festival „Dani Zorana Radmilovića“. Žiri 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, Enver Petrovci, član i dr Duško Ljuština, član, većinom glasova doneo je odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Borisu Isakoviću za ulogu Gospodina R. u predstavi „Zašto je poludeo gospodin R?“, po tekstu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera, u režiji Boba Jelčića i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Beograd.Obrazloženje žirija pročitao je predsednik, dr Miroslav Radonjić: „Svedenim glumačkim postupkom, suptilnom psihologizacijom, promišljenom karakterizacijom i odmerenim, preciznim i nenametljivim scenskim pokretom i gestikulacijom, Boris Isaković suvereno je i efektno oživeo kompleksni lik Gospodina R.“Primajući nagradu, statuetu Zorana Radmilovića od zamenice gradonačelnika Zaječara Marine Milić, Boris Isaković je istakao: “Hvala vam svima. Nadam se da je i po Zoranovoj volji.”Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet dodeli predstavi „Ružni, prljavi, zli“ Beogradskog dramskog pozorišta.„Scenografija Aleksandra Denića i kostimi Bjanke Adžić Ursulov na funkcionalan način otelotvorili su autentičnu atmosferu predstave „Ružni, prljavi, zli“ i izuzetno doprineli osobenoj ekspresivnosti i duhovitosti ostvarenja Beogradskog dramskog pozorišta.“ Ova nagrada biće naknadno uručena.Nagradu publike, prosečnom ocenom 9,24 dobila je predstava „1789“ Narodnog pozorišta Niš, autora i reditelja Hadija Kurića. Zahvaljujući na nagradi prvak drame niškog pozorišta i glumac u predstavi Aleksandar Marinković je rekao:“Volim ovaj grad, volim ovu publiku i privilegija je od nje dobiti ovakvu nagradu. Hvala, Nišlije vas pozdravljaju.”Stručni žiri 3. Festivala malih pozorišnih formi, u sastavu: Ivan Bekjarev, predsednik, Nenad Novaković, član i Spasoje Ž. Milovanović, član doneo je odluku da Nagradu za najbolju predstavu dodeli monodrami „Dr Feler“ u izvođenju Dragana Bože Marjanovića. Ova predstava najbolja je i po izboru publike. Primajući nagradu Marjanović je rekao:“Hvala vama, divnoj publici, hvala stručnom žiriju i hvala zaista divnim domaćinima. Želim da im čestitam na još jednom festivalu i da im poželim još mnogo festivala.”Žiri u istom sastavu doneo je i odluku da Specijalnu nagradu dodeli Eciji Ojdanić za ulogu Vlajne u predstavi „Vla-vla-Vlajland cabaret“ autora i reditelja Ivana Lela Lema. „Gospođica Ecija i Ivan Leo Lemo opravdali su činjenicu da su pozorište i pozorišna umetnost prostori vanredno slobodne misli.“I ova nagrada biće naknadno uručena.Ocenjujući 29.Festival “Dani Zorana Radmilovića” direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić kaže da je od velikog značaja za Zaječar i naše pozorište, ali i za kulturu Srbije uopšte što je festival uopšte održan i to u redovnom terminu. “Ono što jedino baca malu senku na Festival , to je što nam je Banjaluka dva dana pre termina otkazala divnu predstavu „Zločin i kazna“, pa smo zahvaljujući našim prijateljima iz Bijeljine uspeli da ne gubimo nijedan festivalski dan, niti da utičemo na kvalitet predstava na Festivalu, pa je i taj problem rešen. Osim toga što nam je Štab za vanredne situacije grada Zaječara dozvolio do 150 mesta, ostalo je bilo redovno. Zbog tako malog broja mesta uveli smo i dodatni prateći program, tako da smo imali Festival malih pozorišnih formi sa 5 predstava, izložbe slika, promocije knjiga i ono što smo obećali, počeli smo da ispunjavamo. Milan Caci Mihailović je završio knjigu koju smo obećali–„ Uspomenar 4 – Čarobnjak Radmilović“, koja je promovisana na Festivalu i imaće uskoro svoju beogradsku promociju. Film o Zoranu se radi kao i predstava. Pozorište živi punim plućima, što je čudno u ovoj situaciji.”U čast nagrađenih na 29.Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“, izvedena je premijera predstave “Kazabalkan” koju je po motivima teksta Gorana Stefanovskog dramaturški obradio i režirao Irfan Mensur. Predstava nam nudi sećanje na ono što smo prošli devedesetih godina prošlog veka, ali se ne obračunava sa određenim ljudima, pojavama i narodima već prikazuje besmisao događaja iz kojeg smo izašli trajno oštećeni. Međutim, ljubav kao najveća pokretačka snaga prevazilazi najveće životne probleme. Publika je odlično prihvatila predstavu i dugotrajnim I gromkim aplauzom nagradila glumce. Nadamo se da će imati dug i lep život. Igraju: Viktorija Arsić, Miloš Tanasković, Miloš Đuričić, Vujadin Milošević, Predrag Grbić, Nataša Petrović, Ivana Bartunjek i Hana Milošević. Kompozitor je Aleksandar Sanja Ilić, scenograf Mirko Stokić, dizajner scene Irfan Mensur, kostim Gorica Ilić i Mirjana Stanojević, lektor Andrijana Videnović, video režija Irfan Mensur, Inspicijent Sanja Mitić Jelenković, sufler Marija Ristić, majstor svetla Dragan Marković, majstor tona David Nedeljković, video projekcija Dušan Purešić.Predsednik žirija Festivala dr Miroslav Radonjić je istakao da je večerašnja predstava odlična, da je pozorišni ansambl jako napredovao, da su svi glumci bili odlični i da je jako teško bilo odrediti kome dodeliti “Zoranov brk” za najboljeg glumca večeri.Nagrada je pripala Vujadinu Miloševiću za ulogu Gavre. Zatvarajući festival Radonjić je naglasio da smo svi bili privilegovani da u predhodnih 9 dana uživamo u ovoj plemenitoj umetnosti. “Nigde u Evropi, pa ni u svetu nema ovakvih festivala, a ovde smo gledali 15 predstava i čitav niz pratećeg programa I time smo pokazali da uživanje u vrhunskim umetničkim vrednostima nasušna potreba koja čini život dostojan čoveka. Ubedjen sam da čemo iduće godine, kada ovaj festival bude slavio 30 godina, svi zajedno skinuti ove maske i da ćemo gledati jedni drugima osmehe na licu, a da će ova sala biti prepuna. Iskreno čestitam Vladimiru Đuričiću I celom njegovom timu, svima zaposlenima u ovom pozorištu, gradu Zaječaru i svim nadležnim institucijama koje su omogućile da 9 dana ovde uživamo.” U susretu sa novinarima koji je usledio posle premijere glumac Vujadin Milošević je istakao da je veliko priznanje dobiti „Zoranov brk“. “Meni je ovo prvi „Zoranov brk“ za 11 godina, koliko sam u teatru ovde i verovatno u isto toliko predstava sam igrao na Zoranovim danima. Pomešana su mi osećanja iz nekih ličnih i privatnih, emotivnih razloga, ali sam jako srećan što sam dobio ovo veliko priznanje. Ja bih se zahvalio gospodinu Irfanu jer mi godinama unazad ostvarujemo jako lepu saradnju i Irfan je jedan od retkih ljudi sa kojima se „kopčamo na prvu“. Ovu predstavu smo uradili 10 dana pre roka, iako su rokovi bili kratki.”Irfan Mensur ističe da “Kazabalkan “ nije igran do sada i ovo je njegova praizvedba u Srbiji. “Ovaj tekst je u mojim rukama od 1997. godine i čekao sam pravi trenutak I pravog čoveka koji će prepoznati da se od ovoga može napraviti pozorište. Nije bilo lako uraditi predstavu bilo je samo razumljivo. Ja radim sa ljudima koji brzo shvataju, koji me razumeju I koji znaju kakvu vrstu estetike ja zahtevam od pozorišta, tako da ovo n ije samo moja predstava, ovo je predstava glumaca zaječarskog pozorišta.”Kompozitor Aleksandar Sanja Ilić je istakao da je presrećan što se prvi put od kad traje pandemija našao u pozorištu da vidi kako se publika ponaša pod raznoraznim merama predostrožnosti.“Mogu vam reći da je sve uspelo. Svaka čast ovom pozorištu što su uspeli da izguraju festival do kraja, što su se povinovali nekim uslovima koji su nam svima zadati i mogu vam reći da to nije mnogo uticalo na predstavu. Jeste malo razređeno, ali predstava je bila fantastična i tek večeras sam shvatio zašto je Irfan insisitirao da muzika bude takva kakva jeste.”
Najbolji glumac Festivala Boris Isaković, najbolja predstava po izboru publike „1789“ Narodnog pozorišta Niš, a nagrada za vizuelni identitet „Krstomir Milovanović“ dodeljena predstavi „Ružni,prljavi,zli“ Beogradskog dramskog pozorišta, Najbolja predstava Festivala malih formi “Dr Feler” u izvođenju Dragana Bože Marjanovića. Žiri 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, Enver Petrovci, član i dr Duško Ljuština, član, većinom glasova doneo je odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Borisu Isakoviću za ulogu Gospodina R. u predstavi „Zašto je poludeo gospodin R?“, po tekstu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera, u režiji Boba Jelčića i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Beograd. U obrazloženju žirija se kaže: „Svedenim glumačkim postupkom, suptilnom psihologizacijom, promišljenom karakterizacijom i odmerenim, preciznim i nenametljivim scenskim pokretom i gestikulacijom, Boris Isaković suvereno je i efektno oživeo kompleksni lik Gospodina R.“. Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet dodeli predstavi „Ružni, prljavi, zli“ Beogradskog dramskog pozorišta.„ Scenografija Aleksandra Denića i kostimi Bjanke Adžić Ursulov na funkcionalan način otelotvorili su autentičnu atmosferu predstave „Ružni, prljavi, zli“ i izuzetno doprineli osobenoj ekspresivnosti i duhovitosti ostvarenja Beogradskog dramskog pozorišta.“ Nagradu publike, prosečnom ocenom 9,24 dobila je predstava „1789“ Narodnog pozorišta Niš, autora i reditelja Hadija Kurića.
GLASOVI PUBLIКE:
1. „1789“, Narodno pozorište Niš – 9,24
2. „Ružni, prljavi, zli“, Beogradsko dramsko pozorište – 9,08
3. „Zašto je poludeo gospodin R?“, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd – 8,90
4. „Smederevo 1941“, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad – 8,6
5. „Ovaj će biti drugačiji“, Atelje 212, Beograd – 8,43
6. „Žene iz Troje“, Narodno pozorište Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“, Zaječar, Narodno pozorište Priština – 7,89
7. „Кomedija ometena u razvoju“, Gradsko pozorište „Semberija“, Bijeljina, Republika Srpska – 6,93
Najbolja predstava 3.Festivala malih pozorišnih formi je „Doktor Feler“ u izvođenju Dragana Bože Marjanovića, kako po izboru stručnog žirija tako i po izboru publike. Stručni žiri 3. Festivala malih pozorišnih formi, u sastavu: Ivan Bekjarev, predsednik, Nenad Novaković, član i Spasoje Ž. Milovanović, član doneo je odluku da Nagradu za najbolju predstavu dodeli monodrami „Dr Feler“ u izvođenju Dragana Bože Marjanovića. „Predstava na najbolji mogući način komunicira sa publikom i pokazuje svu raskoš kako glumačke izvedbe Dragana Bože Marjanovića, tako i monodrame kao dramske forme.“
Žiri u istom sastavu doneo je i odluku da Specijalnu nagradu dodeli Eciji Ojdanić za ulogu Vlajne u predstavi „Vla-vla-Vlajland cabaret“ autora i reditelja Ivana Lela Lema. „Gospođa Ecija i Ivan Leo Lemo opravdali su činjenicu da su pozorište i pozorišna umetnost prostori vanredno slobodne misli.“„ Doktor Feler“ je i po izboru publike najbolja predstava na Festivalu malih formi.
GLASOVI PUBLIКE:
1. „dr Feler“, Agencija Marmades, Leskovac – 9,75
2. „Bliži nebu“, Narodno pozorište Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“, Zaječar– 9,53
3. „Vla Vla Vlajlend“, Кazalište Moruzgva Zagreb – 9,40
4. „Čučuk Stana“, Narodno pozorište Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“, Zaječar – 9,29
5. „Život je loto“ , Monika Romić – 8,8
6. „Nadežda Petrović auto portret u množini“, Dragana Jovanović –– 8,3
Nagrade će dobitnicima biti uručene večeras u 20.00h u zaječarskom teatru, a potom će u čast nagrađenih biti izvedena premijera predstave Narodnog pozorišta Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“ „Kazabalkan“ koju je po motivima teksta Gorana Stefanovskog dramaturški obradio i režirao Irfan Mensur.
22.10.2020.
Poslednje takmičarske večeri glavnog festivalskog programa izvedena je predstava „Komedija ometena u razvoju“ po tekstu Milovoja Mlađenovića, u režiji Dušana Tuzlančića, u produkciji Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine. Odlukom stručnog žirija „Zoranov brk“ pripao je Ivanu Petroviću za ulogu Panurgija. Dobitnik brka je zahvalio organizatorima na pozivu, jer je ovo prvi zvanični festival na kome učestvuje Gradsko pozorište „Semberija“ iz Bjeljine. „Mi smo jedno od najmlađih pozorišta u Bosni i Hercegovini, osnovani smo prošle godine i ovo je bila upravo naša prva premijera. Ima jedna anegdota: 2010. godine igrali smo ovde u revijalnom programu, dok smo još bili studenti. Naša mentorka profesorka Ljiljana Blagojević nas je dovela ovde na festival, gde smo igrali našu diplomsku predstavu. Interesantno je da je tada u žiriju bio naš umetnički rukovodilac Milivoje Mlađenović , inače pisac ove komedije i još jedna vrlo interesantna stvar je da je na tom festivalu izloženo javno čitanje „Skandalozne komedije“, upravo teksta po kojem smo mi radili ovu predstavu. Posle deset godina evo nas ponovo u Zaječaru. Imali smo sreću da igramo na jednom velikom festivalu sa velikim pozorištima i ovo je neverovatno velika stvar za naše pozorište i za napredak kulture uopšte u Semberiji, Bjeljini i Republici Srpskoj“. Izvođenju predstave predhodila je promocija knjiga „Uspomenar 4 – Čarobnjak Radmilović“ Milana Cacija Mihailovića, posvećena Zoranu Radmiloviću, povodom 35 godina od njegove smrti, koja je izašla u izdanju Ustanove Narodno pozorišta Timočke Кrajine –Centar za kulturu „Zoran Radmilović: Obraćajući se publici Caci Mihailović je istakao da je ovo veoma važan dan u njegovom životu vezan za Zaječar, za pozorište u Zaječaru i za čoveka koji je potekao sa ovih prostora, a on imao sreće da sa Zoranom 13 godina deli scenu u Ateljeu 212. „Pred nama je još topla knjiga, malopre izašla iz štamparije. To je moj četvrti „Uspomenar“, a na koricama piše „Čarobnjak Radmilović“. Znameniti Zaječarac, preselio se u legendu pre 35 godina. Ova knjiga je još jedan spomenik čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u kulturi svoga naroda i koji i dalje živi, zaista živi i to vrlo intenzivno u nezaboravu. Pored reči Zoranove rođene sestre, gospođa Mirjane i njegove voljene sestričine Selene, u knjizi ćete naći reči glumaca, reditelja, suflera, dramskih pisaca, teatrloga, kritičara. Tu su i moje priče vezane za događaje iz sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetoga veka, kada sam sa Zoranom provodio vreme na sceni, na probama, na gostovanjima, u garderobama, u bifeu. Tu je i oko 200 fotografija, dokumenata, isečaka iz novina i tako dalje…“.Milan Caci Mihailović je pročitao nekoliko tekstova iz knjige i na kraju sa publikom podelio jednu Zoranovu ispovest koja se takođe nalazi u ovom izdanju: „Ja sam dobar čovek. Čak i kad nekog oteram u pi… materinu, pitam se da li je dobro i bezbedno stigao“.
Uz neophodne mere zaštite od zaraze COVID -19, u okviru pratećeg programa 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ danas je u zaječarskom teatru izvedena predstava „Bliži nebu“ autora i reditelja Željka Hubača, u produkciji Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“. Publika je uživala u igri zaječarskih glumaca Vujadina Miloševića, Miloša Tanaskovića, Gabrijela Bećarevića, Branislava Mijatovića, Viktorije Arsić, Ane Bretšnajder i Predraga Grbića i gostujućeg glumca Zorana Karajića iz Šapca. Da podsetimo, predstava “Bliži nebu“ prva je pozorišna premijera u Srbiji u novoj sezoni , a odigrana je u zaječarskom teatru! Radnja drame “Bliži nebu” se odigrava u Neuropsihijatrijskoj klinici u Toponici, kraj Niša. U osnovi sukoba se nalazi sudar dva sveta, univerzitetskog profesora iz Beograda, doktora Čortarovića i grupe lokalnih pacijenata. Čortarović uspeva da u svakome od svojih sabesednika podstakne iluziju kako se izgubljeni, oteti ili protraćeni normalni „život“ može vratiti ne spoznajom, već osvetom i razaranjem, čime se njegov lik izdiže do nivoa sjajno okarakterisanog, ledenog provincijskog Mefista, a komad postaje aktuelan. Iako ni jedna predstava zaječarskog teatra nije u konkurenciji za glavnu nagradu Festivala , i za ove komade stručni žiri dodeljuje „Zoranov brk“ najboljem glumcu u predstavi.Prema rečima predsednika žirija Dr Miroslava Radonjića, žiri je sada prvi put imao dilemu kome od glavnih glumaca da dodeli nagradu, da li Vujadinu Miloševiću ili Zoranu Karajiću. Pošto po propozicijama nema mogućnosti da dodeli dva brka, žiri je nagradu dodelio Zoranu Karajiću. Ne krijući zadovoljstvo zbog priznanja, Karajić je rekao:„Zoran Radmilović je bio kultni glumac za nas. Ja sam ga gledao uživo kao mlad glumac dok je on bio na vrhuncu svoje moći. Trčali smo u Atelje i gledali po 50 puta istu predstavu da vidimo šta će Zoran novo da nam priredi, a uvek je bio nov i svež. Ovaj Festival je izuzetan pijetet prema tom čoveku, a vidite i sami da je ta legenda o Radmiloviću živi više nego legende o ostalim vrhunskim glumcima i Zoran Radmilović je ostao najživlji od njih. On je još uvek među nama!“Takmičarski deo glavnog programa Festivala završava se večeras u 20.15 sati izvođenjem predstave „Кomedija ometena u razvoju“ Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine, po tekstu Milivoja Mlađenovića u režiji Dušana Tuzlančića. Predstavi će predhoditi promocija knjige “Uspomenar 4 – Zoran 2020” Milana Cacija Mihailovića.Da podsetimo u konkurenciji za glavne nagrade Festivala je šest predstava: “Ovaj će biti drugačiji” Beogradskog “Ateljea 212”, “Smederevo 1941” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, „1789“ Narodnog pozorišta iz Niša, “Ružni prljavi i zli“ Beogradskog dramskog pozorišta, „Zašto je poludeo gospodin R“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda i “Komedija ometena u razvoju” Gradskog pozorišta “Semberija” iz Bijeljine. Odluku o tome ko će zaslužiti Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje kao i Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ doneće stručni žiri 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu Dr Miroslav Radonjić, predsednik, Duško Ljuština, član i Enver Petrovci, član.Premijera predstave „Кazabalkan“ zaječarskog teatra biće izvedena u petak 23. oktobra, u čast nagrađenih.
21.10.2020.
„Zoranov brk“ stručni žiri dodelio Borisu IsakovićuNa 29. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ publika je šeste festivalske večeri imala prilike da sazna „ Zašto je poludeo gospodin R“ gledajući predstavu Jugoslovenskog dramskog pozorišta po tekstu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera, u režiji Boba Jelčića.Gospodin R. živi u Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih godina. Ima porodicu koju voli, posao do kog mu je stalo, svoj stan i svoj televizor koji često gleda. Sa njega svakodnevno sluša vesti o velikim uspesima i ohrabrujuće reči političara. Njagov dom posećuju prijatelji i rodbina. Gospodin R. ima ambicije koje gaji, brige koje ga tište i uspomene koje neguje. Ima dobro zdravlje i ispunjen ljubavni život. Jednoga dana, iznenada ovaj mirni čovek ubija celu porodicu i veša se u toaletu firme kojoj radi. Jednoglasnom odlukom žirija Zoranov brk pripao je Borisu Isakoviću, za ulogu Gospodina R. Boris je gledao predstave Zorana Radmilovića, nije imao prilike da ga lično upozna jer je kratko živeo, ali je puno priča slušao o njemu dok je radio u Ateljeu 212 od Đuze Stoiljkovića i Petra Кralja, a sada, kad god se pojavi Majstorska radionica redovno je gleda.„Raznih sam se nagrada u Srbiji nadobijao i čekao sam da mi se nasmeje ovaj „Zoranov brk“. Jako sam ponosan! Što se predstave tiče pitanje je koliko su se ljudi navikli na ovakvu formu, jer su predstave kod nas još uvek konvencionalne. Ovo nije takva predstava već traži određeni angažman publike, koja se u Zaječaru odazvala. Pitanje je samo trenutka koliko predstava od početka treba da odmakne da bi se svi zajedno opustili i uživali u ličnim asocijacijama koje ona sigurno budi. To je njena velika vrednost.“„Treba se radovati svakom festivalu u pandemiji, čini mi se da hvatamo poslednji vazduh, da smo priterani do kraja, ne znam koliko će još moći da rade pozorišta. Svaki festival treba slaviti, uopšte igranje predstava“ , ističe Isaković.Na Jugoslovenskom pozoršnom festivalu u Užicu nagradu Ardalion dobili su: predstava u celini, Bobo Jelčić za režiju i Boris Isaković za najbolju mušku ulogu. Predstava je učestvovala na Međunarodnom festivalu komedije „Mostarska liska“ u Mostaru i na Festivalu u jednom dejstvu u Mladenovcu.Takmičarski deo glavnog programa Festivala završava se večeras u 20.15 sati izvođenjem predstave „Кomedija ometena u razvoju“ Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine, po tekstu Milivoja Mlađenovića u režiji Dušana Tuzlančića. Predstavi će predhoditi promocija knjige “Uspomenar 4 – Zoran 2020” Milana Cacija Mihailovića.Premijera predstave „Кazabalkan“ zaječarskog teatra biće izvedena u petak 23. oktobra, u čast nagrađenih.I ove godine na Festivalu će biti uručena Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje kao i Nagrada za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“. Odluku o tome doneće stručni žiri 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu Dr Miroslav Radonjić, predsednik, Duško Ljuština, član i Enver Petrovci, član.I na ovogodišnjem Festivalu biće proglašena najbolja predstava po izboru publike.
Monodramom „Život je Loto“, u izvođenju Monike Romić sinoć završen treći Festival malih pozorišnih formi Ova tragikomedija o tome šta se dešava kada muž glavne junakinje Vere dobije sedmicu na lotou odigrana je u Centru za kulturu u Кotlujevcu. Od prvog do poslednjeg trenutka trajala je interakcija sa publikom koja je na ovaj, ili onaj način aktivno učestvovala u predstavi koja je rađena po tekstu Vladimira Đurđevića, u režiji Bojane Lazić, a u izvođenju Monike Romić. Ova hit predstava govori o događajima i nizu neverovatnih situacija kroz koje je prošla junakinja Vera u samo jednom danu. Publika je mogla da utiče na ishod predstave, jer je bila u mogućnosti da glasanjem, bira kakav će biti kraj!Monika Romić je, najblaže rečeno, ispunila očekivanja publike. Iako je sa njom već nastupila na brojnim fesivalima u zemlji i regionu, od pomisli da nastupa na festivalu koji nosi Zoranovo ime kaže „odmah se naježi“, imajući u vidu da je Zoran bio “Кralj improvizacije” , a da baš ova predstava to i jeste od početka do kraja.„Bila sam izuzetno počašćena pozivom na ovaj festival, evo sva sam se naježila. Negde meni Zoran Radmilović stalno lebdi iznad ove predstave, mislim to je neko moje lično osećanje, zato što imam puno improvizacije i vrlo često ne znam šta će se desiti i vrlo često ne znam šta će mi ljudi odgovoriti, pa moram da budem izuzetno koncentrisana da bih znala da i ja vratim odgovor, tako da postoji razlog zašto je ova predstava ovde. Baš zato što je Zoran toliko božanstveno improvizovao nekako stalno osećam njegov duh tu gore dok radim ovu predstavu. Festival je božanstven, ja sam generalno zaljubljenik u festivale, volim festivale, volim da se družim sa ljudima, tako da sam izuzetno radosna što sam ovde. Pre par godina igrala sam u Zaječaru predstavu „A gde su kokoške?“. Nadam se da će se to desiti i sa ostalim predstavama, mislim na ove velike sa ansamblom, ali večeras sam se potrudila da Zaječarcima priuštim zadovoljstvo” – istakla je Monika.Na pitanje: Šta misli o festivalima u doba pandemije? Monika je bila i više nego jasna:“Što se tiče korone, ja sam pristalica toga da se poštuju sva pravila, ali da život zbog toga ne treba da stane. Igrati za malo publike je bolje nego ne igrati uopšte i trudim se da poštujem sve što je propisano, ali da me to ne opterećuje i da nastavim i dalje da živim. Mislim da je jedino važno da radimo na imunitetu. Tu mi više ništa ne možemo da uradimo. Imunitet, priroda, hrana i ideš, radiš, živiš normalno, pa ako te strefi, strefi, a ako te strefi žešće, ništa… idemo, lečimo se“. Na trećem Festivalu malih pozorišnih formi, osim predstave “Život je loto”, zaječarska publika imala je priliku da vidi još četiri predstave: „Čučuk Stana“ u izvođenju Nataše Petrović, „Dr Feler“ u izvođenju Dragana Bože Marjanovića, komad „Nadežda Petrović – autoportret u množini“ u kome igraju Dragana Jovanović i Bratislava Milić i „Vla-Vla-Vlajland kabare“ u izvođenju Ecije Ojdanić. Predstava zaječarskog teatra nije u konkurenciji za nagradu festivala koju dodeljuje stručni žiri, ali je svih pet predstava u konkurenciji za nagradu publike koja svake večeri glasa.
20.10.2020.
Iz Beogradskog dramskog pozorišta na Zoranove dane stigli „Ružni, prljavi i zli“Zaječarska publika je pete festivalske večeri gledala „crnu“ komediju Beogradskog dramskog pozorišta “Ružni, prljavi i zli“autora Slobodana Obradovića, po motivima filma E.Skole, u režiji Lenke Udovički, koja se posle duže pauze ovom predstavom vraća na beogradsku scenu. To je crnohumorna priča o ljudima sa margine, o ogromnoj porodici koja živi u pretrpanoj straćari, u nehigijenskom naselju na obodu Rima. Glavni junak, jednooki Đakinto je i glava porodice sastavljene od četiri generacije, koje se izdržavaju uglavnom krađama i prostitucijom, ali i radeći sve druge poslove; poštene ili nepoštene, bez razlike. Đakinto je za gubitak oka od osiguranja dobio popriličnu sumu, koju odbija da deli sa njima. Novac troši na sebe i krije ga od ostalih članova porodice, koji neprekidno pokušavaju da mu ga ukradu, a on ih neprekidno zlostavlja verbalno i psihički. Materijalna nemaština uvod je u emotivnu, moralnu bedu, svodi ljude na puku egzistenciju i instinkte.Jednoglasnom odlukom žirija „Zoranov brk“ za najboljeg glumca u predstavi pripao je Ozrenu Grabariću, glumcu iz Zagreba. U susretu sa novinarima Grabarić ističe da je ovo za njega divna nagrada zato što nosi ime glumca koga je gledao u mladosti zajedno sa drugim glumačkim velikanima sa ovih prostora.„Već tada su na mene uticali svojim načinom glume i interpretacijama Zoran Radmilović , Bata Stojković i plejada glumaca sa ovih prostora tako da je dobiti „Zoranov brk“ zaista poseban doživljaj koji mi puno znači. Znači mi puno premijera ove predstave u Beogradskom dramskom pozorištu i zahvaljujem Lenki ( Udovički) koja me je pozvala, upravi koja me je prihvatila. Divno sam se osećao u Beogradu i puno mi značli ta saradnja jer na taj način možemo deliti neka vlastita iskustva o teatru, o umetnosti. Mislim da su u vreme velikana o kojima smo govorili ljudi komunicirali više i pričali o ovom poslu puno više nego što se to sada događa.“Grabarić ističe kako je smatrao da će pozorište biti mnogo više pogođeno pandemijom jer publika neće dolaziti.„Zapravo me publika demantovala. Jer i u ovim vremenima u kojima je možda postalo rizično ići u teatar, publika dolazi.To govori o tome da će teatar preživeti sve pandemije, kao što je preživeo i veće i smrtonosnije od ove, zato što je pozorište ljudska potreba. To je potreba za komunikacijom, da gledamo priče, da pričamo priče, da komuniciramo uživo, zato teatar još ima tu komponentu veću nego film, ili neka druga umetnost jer živi ljudi pričaju živim ljudima, mi komuniciramo. Zato je ovo malo čudna pozicija jer ljudi prigušuju svoju reakciju zbog maske, na šta nismo navikli, ali sve jedno ih osećamo. Osećamo taj titraj kada publika gleda, prati, negde se nasmije, čak i ako je tiho i ako je prigušeno, čuje se i ne bojim se ja za teatar. Bojim se za umetnike, za umetnike koji su na nezavisnoj sceni, koji nisu na plati negde. To je u Hrvatskoj, u Srbiji, svuda oko nas. Za njih se zapravo najviše bojim i najviše za mlade, koji su sada završili fakultet, koji su željni posla koji zapravo jedino rastu na način da imaju posla, da rade uloge, da rade puno projekata, da se tako grade, za njih sam malo zabrinut. Zato je užasno važno da ovakvi festivali, koliko god nam još dopuštaju da rade, da titraju, da je i dalje ta baklja upaljena.
NA FESTIVALU MALIH POZORIŠNIH FORMI ŠALJIVA PRIČA O VLAJNI ČISTAČICI
Festival malih pozorišnih formi , treći po redu, nastavljen je danas monodramom “Vla-vla-Vlajland kabare” autora i reditelja Ivana Lea Lema, koja je nastavak hit koprodukcije zagrebačkih pozorišta Kerempuh i Moruzgva “Kabare preko veze”. Ecija Ojdanić tumači lik Vlajne čistačice koja se na posebno smešan način bori za svoju egzistenciju . Naravno, sve u svrhu zabave i pouke publike koja je odlično prihvatila predstavu i nagradila je dugotrajnim aplauzom .Ecija Ojdanić kaže da je važno, uprkos nedaćama koje su zadesile ceo svet, da se festivali i predstave i dalje održavaju.“ Pozorišta su zapravo najmanje rizična mesta za širenje korone, jer su sedišta obeležena i razmak izračunat. U ovoj priči o pravoj Vlajni mi smo jednu ozbiljnu temu ispričali na šaljiv način ali smo poslali poruku da su najvažniji ljudski kvaliteti. Drago mi je da je zaječarska publika lepo reagovala na predstavu, da je sve poruke lepo prihvatili i shvatili. Meni je uvek lepo doći u Zaječar pogotovo zato da vidim kako drugi narodi reaguju na naše price, jer ipak smo mi slični narodi, živeli smo u istoj zemlji i lepo mi je da vidim kako se u Srbiji reaguje na predstave koje mi radimo u Hrvatskoj. ”Vlajnu čistačicu, narodnu feministinju i zdravorazumsku heroinu u obruču patrijarhalnog i tranzicijskog društva sudbina je odvela, kao i mnoge građane iz regiona, u Nemačku. Ova epizoda njenih pustolovina prati kulturološke nesporazume i melodramatske zavrzlame koje su je snašle u toj zemlji snova mnogih naših gastarbajtera. Kao i svaki kabare i ovaj je dramaturški prošaran satiričnim pesmicama, gangama.Ono što je posebno zanimljivo je činjenica da se fabularno predstava dotiče i korona virusa te fikcionalizacijom stvarnosti objašnjava kako se zapravo korona virus proširio svetom i kakve veze s tim ima naša Vlajna.Ovaj kabare je i svojevrsni omaž glumačkoj divi stand up forme Neli Eržišnik.
19.10.2020.
ZORANOV BRK ALEKSANDRU MAHAILOVIĆU PO ČETVRTI PUTUz sve propisane mere zaštite od virusa COVID-19, Takmičarski deo 29. Festivala “Dani Zorana Radmilovića” nastavljen je izvođenjem predstave Narodnog pozorišta iz Niša “1789” autora i reditelja Hadija Kurića. Komad je dirnuo zaječarsku publiku i naterao je da se duboko zamisli Predstava govori o moćnicima koji, slepi pred evidentnim dokazima da će celo društvo postradati u krvavom haosu, nisu u stanju da preduprede tragediju. Zaslepljeni sopstvenim ambicijama, snovima i željama survaju celokupnu zajednicu, i sebe same, u ponor. Neki od njih vođeni su ideologijom, drugi patriotizmom, treći osvetom ili čak opsesivnom ljubavlju. Ipak, svi zajedno dele istu sudbinu – nasilnu smrt koju nisu bili u stanju da predvide.Jednoglasnom odlukom žirija „Zoranov brk“ za najboljeg glumca večeri dodeljen je Aleksandru Mihailoviću za ulogu Kralja. „Drago mi je da se srećemo u pozorištu u kome sam ja pre 28 godina prvi put počeo da igram na profesionalnoj sceni. Te 92. godine proveo sam neko vreme ovde u Zaječaru i za mene je zaječarsko pozorište jedno posebno mesto u koje volim da se vraćam, Zaječar je grad u koji volim da dođem. Obožavam kada u moje matično pozorište u Nišu dolazi teatar iz Zaječara. Moram da kažem da je ovo meni četvrti brk, ako ja dobro brojim, i naravno da znači. Ja sad imam i neke godine gde je vreme i za neku bradu valjda, ali i ovaj brk svakako znači. Dobro je to što je ovaj festival ili u usponu, ili drži neki nivo. U svakom slučaju , lepa je stvar dobiti nagradu u teatru u kome sam počeo, u kome sam glumački prohodavao i to svakako znači više od same nagrade“, kaže Mihailović.Zoranovi dan i nastavljaju se u utorak predstavom Beogradskog dramskog pozorišta „Ružni, prljavi i zli“ u režiji Lenke Udovički, a naredne večeri na programu je predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Zašto je poludeo gospodin R“ koju je režirao Bobo Jelčić. Zbog pojave virusa Covid -19 u pozorišnom ansamblu Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, umesto predstave „Zločin i kazna“ ovog pozorišta, u četvrtak 22. oktobra od 20.00h biće izvedena predstava „Komedija ometena u razvoju“ po tekstu Milovoja Mlađenovića u izvođenju Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine. Izvinjavamo se zbog ove promene.
NADEŽDA PETROVIĆ -AUTOPORTRET U MNOŽINIU zaječarskom pozorištu Festival malih pozorišnih formi nastavljen je danas predstavom „Nadežda Petrović – autoportret u množini“ koju je po tekstu Miljane Đorđević režirala Dragana Jovanović. Igraju: Dragana Jovanović i Bratislava Milić.Ideja za realizaciju pozorišne predstave „Nadežda Petrović autoportret u množini“ rodila se iz potrebe da se našoj najpoznatijoj umetnici na svojevrstan način oda počast, kao i da se nove, mlađe generacije upoznaju sa životom i značajem avangardne slikarke Nadežde Petrović, koja je svojim delima obeležila modernu srpsku umetnost. Takodje smo želeli da ovom predstavom podsetimo i na našu tradiciju koja nije prošlost već kontinuitet, na jedan period srpske istorije koja itekako ima odjeke u današnjim dogadjajima, kao i na odnos establišmenta prema avangardi, društva prema kulturi i umetnosti, koji je na žalost uvek aktuelan, ističu iz Udruženje niških glumaca koji su producenti predstave.Radnja ove duodrame odvija se u Valjevskoj bolnici gde Nadežda provodi svoje poslednje trenutke života. Teško obolela od tifusa ona se kroz dijalog sa mladom medicinskom sestrom priseća svog života, umetničkih delovanja, prijateljstva, porodice, neprihvatanja, patriotskog i aktivističkog angažmana…Na dinamičan i dramatičan način ova predstava predstavlja životnu priču jedne izuzetne ličnosti, neprihvaćene umetnice, velikog borca za ljudska prava, humaniste, koja je hrabro koračala ispred svojih savremenika, suočena sa svim dilemama, patnjom i teretom koji takav životni izbor nosi.Festival malih pozorišnih formi nastavlja se sutra predstavom „Vla-vla-vlajland Cabaret“ Kazališta Moruzgva“ iz Zagreba. Igra Ecija Ojdanić. Početak je u 12.00h u zaječarskom pozorištu. U glavnom festivalskom programu večeras od 20.00 sati biće odigrana predstava Narodnog pozorišta iz Niša „1789“ autora i reditelja Hadija Kurića. Predstavi će predhoditi promocija romana „Rubikova kocka“ Saše Radonjića.
18.10.2020.
СМЕДЕРЕВО 1941.Представа посвећена глумцима Српског народног позоришта настрадалим у смедеревској експлозији 5. јуна 1941. годинеБио је четвртак, пијачни дан у Смедереву, година ратна – 1941. Између шестоаприлског бомбардовања, које је означило почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији, и тог 5. јуна прошло је два месеца током којих се држава распала. Ипак, живот се наставио. А онда се у 14:10 сати проломила експлозија која је Смедерево претворила у српску Хирошиму. У ваздух је одлетео 430 вагона оружја и муниције, лагерованих у Смедеревској тврђави, начинивши кратер ширине 100 метара, дубљи од 15 метара. У експлозији је животе изгубило неколико хиљада људи, међу којима и седамнаест чланова глумачког ансамбла Српског народног позоришта из Новог Сада, тадашњег Народног позоришта Дунавске бановине Кнеза Намесника Павла.Откривајући могуће последње тренутке у животима глумаца, драма Ане Ђорђевић, успешно изведена на 29. „Данима Зорана Радмиловића“, сведочи о судбини глумаца у драматичним временима. Пробирљива зајечарска публика је добро прихватила представу, а појединим гледаоцима потекле су и сузе. „Зоранов брк“ за најбољег глумца у представи жири је доделио Тањи Пјевац. Глумица истиче да јој је ово прва награда и да јој неизмерно много значи. „Представу смо радили јако озбиљно и дуго. Ана је направила један диван спој историјских чинјеница и онога што је она измаштала као могућност узрока експлозије. Допала ми се паралела између злочина и казне и теме у представи, самим тим одговорности за злочин у свакоме од нас. С обзиром на то да смо имали увид у архиве са подацима о глумцима који су погинули у тој ужасној несрећи имам утисак да смо урадили нешто што су они заслужили“, истиче Тања Пјевац.Извођену представе у зајечарском позоришту предходила је промоција истоимене књиге Ане Ђорђевић и фељтона „Страдање глумаца СНП-А у Смедереву 1941.“ аутора Александра Саше Милосављевића, уредника издавачке делатности СНП-А и театролога. Милосављевићев фељтон, публикован у новосадском „Дневнику“, на основу документа реконструише смедеревску трагедију.На промоцији су говорили Др Зоран Ђерић, управник СНП-А и Саша Милосављевић.
OMAŽ GLUMCU DESIMIRU STANOJEVIĆUU okviru pratećeg programa Zoranovih dana, u Centru za kulturu u Кotlujevcu prikazan je dokumentarni film o glumcu Desimiru Desku Stanojeviću pod nazivom “Život je mjuzikl”.O velikom glumcu potom su govorili njegovi prijatelji i poštovaoci. Producent filma Oliver Paunović je istakao da je Desko bio njegov prijatelj koga je mnogo voleo i poštovao. “Prijateljstvo je bilo toliko veliko da je Desko govorio kako sam mu ja kao sin, tako da mi je mnogo drago što sam uradio ovaj film o njemu jer je on zaslužio jednu ovakvu priču. Ovaj film je zatvorio Filmske susrete 2018. godine u Nišu, nakon toga je učestvovao na raznim festivalima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Desko nije samo lokalna niška priča, nego nacionalna, srpska, jugoslovenska. Drago mi je što je on u filmu uspeo da ispriča priču o svom životu. Desimir Stanojević nije bio samo glumac, imao je mnogo velikih darova. Znao je da svira gitaru, da zapeva, da zaplače, da poduči, da savetuje, znao je sve” rekao je Paunović.Ivana Nedović glumica niškog Narodnog pozorišta ovaj film je prvi put gledala na Filmskim susretima u Nišu 2018. godine sa Deskom i njegovom suprugom, Nadom Stanojević, za koju kaže da je scenarista filma. “Ovo mi je drugi put da gledam ovaj film i nije mi ni lako, ni dobro. Nećete mi zameriti, ali Desko je bio moj učitelj, jer ja nisam završila akademiju, ali sam završila glumu u klasi Desimira Stanojevića i ne samo ja, nego mnogo tada mladih ljudi koji su počeli u njegovom Pozorištu mladih „Treća polovina“ koje je on pokrenuo sa Mikom Tamburom. Bilo nas je puno, neke od njih i vi znate, Jovana Кrstića, na primer. Svi smo mi učili glumu od Deska.Кasnije, on je bio moj uzor u svakom pogledu. Ja sam ga volela i kao pritelja i kao čoveka, jer je Desko bio jedan neposredan lik potpuno iskren, šarmantan, britak, nekad vrlo neprijatan. Umeo je da bude strašno nadrndan, ali obično kad je najnadrndaniji, znajte da je najosetljiviji, najranjiviji i to je bio, da tako kažem, neki njegov odbrambeni mehanizam. Oni koji su ga poznavali znali su da to proizilazi iz njegove nesigurnosti i njegove osetljivosti. Ono što je meni takođe značajno, a tiče se Deska je to što je ubedio niško Narodno pozorište i nas glumce da odigramo jedan pravi brodvejski mjuzikl. To je bila njegova misija i svakako je ostavio traga u niškom teatru. Bio je veliki šarmer, nije voleo da uči napamet tekst, ali je zato bio neverovatan, kako se to kaže, hvatač suflera. Jedino to od njega nisam mogla da naučim i uvek sam mu se divila na tome. Bio je i protiv mistifikacije ovog našeg posla i svega što je radio i mislim da je i u tom smislu bio iskren.”Miroljub Jovanović, poznatiji kao Mika tambura je rekao kako će zahvaljujući Oliveru Paunoviću priča o Desku živeti zauvek. “Desko se krstio kad mu je Oliver predložio da snime film jer se uglavnom pravi film o nekome ko je otišao. Setio sam se samo dva detalja koji govore dosta o njemu. Desko je imao mnogo veće desno uvo, rekla je to već Ivana, je je sa desne strane bio šaptač u Narodnom pozorištu, a inače niško Narodno pozorište je poznato po tim glumačkim egzibicionistima, jer sve što je trebalo da se kaže u predstavi igralo se na desnoj strani pozorišta zbog tekstova koje su šaptači dobacivali glumcima. Pritom, ja ne želim da ih kritikujem, nego je to samo još jedan šarmantni detalj u priči i o Desku i o Narodnom pozorištu”. Oliver Paunović je podsetio prisutne da će do sledećih Zoranovih dana biti gotov film i o Zoranu Radmiloviću, čiji je koproducent zaječarsko pozorište.
Festival malih pozorišnih formi, treći po redu, nastavljen je danas u zaječarskom teatru urnebesnom komedijom „Dr Feler“ u izvođenju Dragana Bože Marjanovića, koji je i reditelj ove monodrame. Zaječarska publika smejala se do suza tokom jednočasovnog trajanja predstave , a Boža Marjanović je potvrdio tezu da je umetnost terapija za dušu .„Dr Feler“ je još jedna duhovita monodrama o našim naravima i mentalitetu koja stiže iz pozorišne kuhinje glumca Dragana Bože Marjanovića. Kroz prizmu dr Felera, pratimo svojevrsnu vivisekciju društva na šaljiv i satiričan način. Osvrćući se na razne društvene pojave i anomalije koje otvaraju mnoga pitanja, dr Feler pokušava ne samo da jednostrano daje odgovore već i da prisutnu publiku uključuje u rešavanje problema. I sve to uz nezaobilazan i krajnje simpatičan dijalekt juga Srbije.Zaječarska publiku pamti Božu Marjanovića po predstavama „Zakasotina“ 1 i 2, ali i po predstavi Leskovačkog pozorišta „Otac“. švedskog pisca Augusta Strindberga. Festival malih pozorišnih formi nastavlja se sutra u 12:00 sati predstavom o poznatoj srpskoj slikarki „Nadežda Petrović – autoportret u množini“ koji je po tekstu Miljane Đorđević režirala Dragana Jovanović. Cena ulaznice je 200 dinara. U okviru 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ za Vas smo pripremili bogat prateći program. Izdvajamo dokumentarni film o glumcu Desimiru Desku Stanojeviću „ŽIVOT JE MJUZIКL“ koji možete pogledati u sali Centra za kulturu u Kotlujevcu danas u 18:00 sati. Projekcija je besplatna.Glavni festivalski program nastavlja se večeras u 20.00 sati predstavom Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada „Smederevo 1941.“ Predstava je posvećena glumcima Srpskog narodnog pozorišta nastradalim u smederevskoj eksploziji 5.juna 1941.godine.
17.10.2020.
Počeo takmičarski program 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“
Iz Zoranovog „Ateljea212“ na Zoranov festival stigla je predstava „Ovaj će biti drugačiji“ autora Staše Bajec u režiji Đurđe Tešić. U pitanju je pobednička drama petog Hartefaktovog regionalnog konkursa za najbolji angažovani celovečernji dramski tekst 2017. godine. U obrazloženju žirija stoji „Postdramska bajka „Ovaj će biti drugačiji“ suočava dnevne snove mladih žena sa istinom noćne more. U svetu spektakla, prihvaćenih modela potrošnje i poželjnog ponašanja, maštanje o idealnom muškarcu sudara se sa mačizmom, mizoginijom, vulgarnim seksom i nasiljem. Posledice su gubitak iluzija i nasilje koje mlada žena čini kao odgovor na nasilje koje trpi. Ironični, povremeno cinično duhoviti, pogled na snove koji imaju probleme.“
Predstavu je zaječarska publika odlično prihvatila i glumice Tamaru Dragičević, Anu Mandić i Milicu Janevski nagradila gromoglasnim aplauzom. Jednoglasnom odlukom žirija „ Zoranov brk“ za najbolju glumicu u predstavi pripao je Milici Janevskoj.
“Prvi put sam u Zaječaru, a i prvi put mi je da dobijem brk, tako da sam presrećna i zahvalna što je to tako“, rekla je Milica u susretu sa novinarima.
“ Na početku smo baš imali frku da li ćemo da probijemo jer je ovo čini mi se pozorišna publika koja je navikla na pozorište i ima neke standarde. Videla sam i puno starijih ljudi, pa smo se pitali i tokom igranja, jesmo li dobri, da li prolazimo, jel, razumeju? Bila je frka, ali mislim da je ova vrsta komada važna da se čuje, pogotovu što, nažalost, veliki deo mlade populacije trenutno tako živi i tako se ponaša. Mislim da su reakcije bile onako stidljive i zbog okolnosti i zbog maski i zbog toga što svi sede sami, ali ovo je zapravo i gorka predstava.“
„Dugo smo radili istraživanje o devojkama koje bivaju u takvom svetu i gledali smo raznorazne emisije. U krajnjoj liniji to imate 24 časa na više televizija, pa nažalost to imamo svi priliku da gledamo i više nego što treba. Prosto to je neki paralelni univerzum i nekako nam se činilo da jedino kroz ovu komercijalnu formu ovakva vrsta gorčine može da se na neki lakši način prikaže publici“ kaže Milica Janevski.
Za režiju ove predstave rediteljka Đurđa Tešić dobitnica je nagrade za režiju Ateljea 212 “ Ljubomir Muci Draškić” .
Monodramom zaječarskog teatra Čučuk Stana – Srpskinja i Grkinja danas otvoren 3. Festival malih pozorišnih formi U zaječarskom pozorištu danas je otvoren 3. Festival malih pozorišnih formi. Direktor Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ Vladimir Đuričić je istakao da će ove godine o kvalitetu predstava odlučivati žiri u sastavu: predsednik Ivan Bekjarev i članovi Nenad Novaković i Spasoje Ž. Milovanović. Oni će dodeliti glavnu nagradu festivala, a ukoliko procene dodeliće i specijalnu nagradu nekom od učesnika. Đuričić je zahvalio Željku Hubaču što je specijalno za zaječarsko pozorište napisao monodramu o Čučuk Stani , heroini sa naših prostora.Od ove monodrame očekujemo mnogoOtvarajući Festival malih pozorišnih formi predsednik žirija Ivan Bekjarev je citirao velikog pozorišnog maga Miroslava Belovića koji je za monodramu rekao da je to teatar na dve noge. Istakao da je monodrama specifičan glumački maraton i zahvaljujući monodrami pozorište je doprlo i do najudaljenijih mesta na kugli zemaljskoj. „Monodrama je učinila da mnoge nepravde budu ispravljene . Sećam se mnogih monodrama koje su glumci radili zato što su bili u krizi, a posle se ispostavllo da to nije tačno jer su pobeđivali na festivalima. Veoma sam srećan što ovaj festival i dalje traje, uprkos koroni“, istakao je Bekjarev.Na Festivalu malih pozorišnih formi, uspešno je izvedena je premijera monodrame zaječarskog teatra „Čučuk Stana- Srpkinja i Grkinja“ autora i reditelja Željka Hubača, u izvođenju Nataše Petrović. Publika je odlično prihvatila ovu predstavu i nagradila je gromkim i dugotrajnim aplauzom. U realizaciji predstave učestvovala je kao asistent reditelja Olivera Viktorović Đurašković, za realizaciju scenografije bio je zadužen Mirko Stokić, kostim : Gorica Ilić i Mirjana Stanojević ,sufler inspicijent je Sanja Mitić Jelenković, dizajn svetla Dragan Marković, zvučni efekti David Nedeljković, video rad Emir Avdić.„Kada je direktor zaječarskog teatra zatražio od mene da napišem ovaj komad ja sam bio uveren da postoji zaista velika literatura o toj ženi i da će to biti komplikovan posao. Verovali ili ne, sve se svelo na tri , 4 knjige u kojima su isti tekstovi bili preštampavani i koji su neka subjektivna vizura Čučuk Stane. Kod Vuka Karadžića postoji samo mali pasus o njoj“, kaže autor i reditelj monodrame Željko Hubač „Dosta toga je ušlo u literaturu na nivou legendi. Ja sam stekao utisak da je Čučuk Stana bila prva srpska feministkinja . Zamislite ženu koja sa 15 godina uzjaše konja i ode u Poreč i od loklanog moćnika potraži nazad svoju spremu. Žena koju oženjeni muškarac oženi sa 15 godina, koja prvi put ostane udovica sa 18, a drugi put sa 24 godine ostane i bez muža i bez otadžbine i što je najstrašnije ostane bez novca, bez egzistencije nakon 6 godina krvarenja. Kad sve to sublimirate shvatite da je Stana izrazito ponosita žena koja je jako dobro shvatala vreme u kome živi i koja je sa stanovišta dara zaista jedno malo čudo. Iako iz Sikola gde nije mogla steći neko obrazovanje ona je sa 24 godine govorila 5 jezika, poznavala etikeciju ponašanja u visokom društvu, spasila život svom mužu Jorgaću koji je trebalo da ode u Radovanjski lug gde bi bio ubijen kao Krađorđe. Bila je superiorna u inteligenciji u muškom okruženju, posebno u odnosu na plahovitog Hajduk Veljka koji je razmišljao srcem. I Grci i Srbi su joj obećavali da će biti zbrinuta, ali to nisu ispunili. Čučuk Stana je umrla sama, njen grob je trajao onoliko koliko je trajao život njene ćerke i mi danas samo možemo da slutimo koliko je Čučuk Stana bila ono što smo gledali u predstavi ili nešto više ili manje, jer iako je bila relevantrna istorijska ličnost o njoj nema dovoljno dokumenata.“, kaže Hubač.Glumica Nataša Petrović u susretu sa novinarima ističe da je rasla uz priče o Čučuk Stani i Hajduk Veljku koje je slušala od svoje bake koja se kao i junakinja koju je tumačila zvala Stana. „Čučuk Stana je bila heroina svoga vremena, a bogami i ovog . Ja sam sebe pronašla u toj Čučuk Stani koja je malena ali herojski nosi sve sa sobom i ne da se bez obzira na sve nedaće koje su je zadesile tokom života i smatram da i dan danas postoje takve jake žene koje mogu mnogo da podnesu“, ističe Nataša.Asistent reditelja Olivera Viktorović ističe da je Stana ozbiljno jaka žena, ona je i žena i muškarac. „Danas takvih žena naravno da ima, imali smo ih i kroz istoriju, a ja sam imala tu privilegiju da me je jedna Čučuk Stana gajila. Izuzetno mije drago da sam učestvovala u ovom procesu koji zaista nije bio dug, ali mislim da je bio vrlo uspešan i mislim da će Nataša dugo i lepo igrati ovu Čučuk Stanu“, kaže Olivera Viktorović Đurašković.
U okviru pratećeg programa 29. Festival “Dani Zorana Radmilovića” danas je u Narodnom muzeju “Zaječar”, otvorena Izložba slika “Igre” Selene Vicković .„Rane slike, vizuelno agresivne, živahne i nesigurne u priči o sopstvenom (autorskom, ženskom) identitetu, o hedonističkoj bezbrižnoj pozi, o „detetu u pozorištu dosade“, otvorile su vremenom jednu od najvažnijih ženskih priča u srpskom savremenom slikarstvu..“ napisala je, između ostalog dr Lidija Merenik u knjizi „O umetnosti Selene Vicković“.Izložbu je otvorila direktorka Narodnog muzeja Zaječar dr Maja Živić, koja je izrazila zadovoljstvo što je i muzej, zadno sa zaječarskim pozorištem deo festivala posvećenog velikom zaječarskom glumcu.U kratkom, ali veoma emotivnom obraćanju, Selena Vicković je podelila radost sa okupljenima zato što izlaže u rodnom gradu svoje majke i svog ujaka i na neki način svojom izložbom izrazila zahvalnost ljudima koji čuvaju uspomenu na Zorana.„Drago mi je pogotovo što su tu prijatelji ujka Zoranovi. Sve ovo je ovako nekako dobro ispalo zahvaljujući ovom festivalu i drago mi je što on postoji i što to radite sa toliko entuzijazma i što on traje i dalje. Ta Cacijeva knjiga o Zoranu, koja će biti promovisana, mi je takođe jako draga i na kraju, drago mi je da sam ovde.“Selena Vicković se, u razgovoru sa novinarima, prisetila i svog ujaka, Zorana Radmilovića i podelila svoja sećanja na njega.„Zoran je bio divan. Mislim da to ne moram ni da kažem, ali što se mene tiče, u Cacijevoj knjizi, ovoj što će biti u četvrtak promovisana, ima jedan deo gde sam malo o tome pisala, što nikad nisam pre, ali stvarno sam ga obožavala. Nekako mi je bio pdrška. Bio mi je podrška i da studiram slikarstvo i bio mi je u isto vreme i prijatelj i ujak. Mogu da kažem i da je bio duhovit, pametan, dobar, nikad nije bio strog. Nikad mi nije dao ni savet onako direktno, nego je nekako uvek sa strane savetovao.“Selena Vicković je rođena 1958. u Beogradu, gde je i diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti 1982. godine. Kao stipendista francuske vlade je bila na specijalizaciji na Ecole Nationale Su–perieure des Beaux–Arts u Parizu 1984–86. Magistrirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1988, gde predaje na predmetima Crtanje i Slikanje 1989–99, i ponovo od 2013. godine. Dobitnica je nagrade Salona savremene umetnosti Monrouge, Pariz 1999.
16.10.2020.
Na svečanosti otvaranja 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, direktor Festivala i zaječarskog teatra Vladimir Đuričić je naglasio kako Zaječar ovih osam ili devet dana postaje pozorišna prestonica Srbije. „U ovoj sali bude i preko 400 ljudi, a sada nažalost samo 150. Imamo nezvanične najave da će se omogućiti da ovaj festival kao i druga kulturna dešavanja u Srbiji dođu do kraja. U narednih 8 dana videćete 15 predstava od kojih su četiri naše . Jednu od njih videćete večeras „Žene iz Troje“ koja je rađena za Antika fest, druga je „Кazabalkan“ koju je dramaturški obradio i režirao Irfan Mensur i koja će zatvoriti festival. Imamo dve predstave Željka Hubača. Divnu monodramu „Čučuk Stana“ koju je pisao baš za nas i čija je premijera u subotu u 12.00č i kamernu predstavu „Bliži nebu“ . Naše predstave nisu u konkurenciji za glavnu nagradu Festivala, ali će se najboljim glumcima u predstavama dodeljivati Zoranov brk. U okviru bogatog pratećeg programa izdvajam izložbu slika Selene Vicković, vanrednog profesora Fakulteta primenjenih umetnosti i sestričine Zorana Radmilovića, u zaječarskom muzeju. Tokom festivala biće promovisana knjiga o Zoranu Radmiloviću koju je završio Milan Caci Mihailović, njegov saradnik i prijatelj. To je jedna od tri priče koju smo obećali : knjiga, predstava koju radi Ivan Bekjarev, kojom ćemo obeležiti Dan pozorišta u februaru iduće godine i film koji će biti prikazan na festivalu u Nišu iduće godine, a u Zaječaru će biti prikazan na 30. jubilarnim Zoranovim danima. Iduće godine obeležavamo 30 godina festivala, 75 godina pozorišta i tim povodom izdaćemo knjigu čiji će autor biti teatrolog Saša Milosavljević , dobar poznavalac pozorišnog života u Srbiji i u Zaječaru.
Besedu“ Od glumca glumcu“ na otvaranju Festivala održao je glumac Enver Petrovci koji je u svojim mladim danima drugovao sa Zoranom Radmilovićem .
„Stvarno mi je zadovoljstvo što sam dočekao da učestvujem na pozorišnim “Danima Zorana Radmilovića”. Кad biste vi samo znali šta je on meni značio, ne biste verovali. On je mene primio u Atelje 212, odnosno, ja sam primljen na njegovo insistiranje. Bio sam njegovo dete, a ja sam se tako i ponašao i voleo sam da budem njegovo dete. I vodio me svuda. Pričati o njemu, a ne biti iskren, onda to nije priča o njemu. Vi ćete mi dozvoliti da govorim njegovim rečnikom, jer inače nema smisla. Pričaću vam samo ono što sam ja doživeo, ne ono što sam slušao o njemu. Ovde sam se popeo sa hiljadu priča o njemu i sve mi je sada nestalo. Sećam se samo prve priče, ja sam još bio klinac, ne znam uopšte kako sam dospeo u njegova kola. Vozio je u to vreme Sitroena, Spačeka, inače ga nikad nisam video da je on vozio. Ne znam zašto sam ja bio sa njim u kolima i tražimo u centru Beograda parking i onda ga nađemo i on skrene. Ne znam da li se vi sećate Spačeka kako on izgleda, to su lagana kola, možeš rukom da napraviš rupu u školjki. I on se popne jedva na taj trotoar i ja hoću da izađem, a on kaže: „Momenat!“ i krene u rikverc. Ja mu kažem: „Pa gde ćeš? Jedva smo našli mesto“. On ponovo krene i skrene malo udesno i udari u kola, Volgu , to je ruski auto jak kao tenk i njemu rasturi krilo na autu. Кažem, „Zorane, pobogu, šta radiš ? Vidi šta si napravio od kola“. „Ne trpim ruska kola, p…. im materina“. To je bio on. Bio je u stanju da uradi ne znam šta, samo da napravi neki štos.
Jednom sam bio u Srpskoj kafani, to je bilo u istoj zgradi sa Ateljeom. Tamo je bio mladi konobar koji nije poznavao goste. Za jednim stolom su sedeli Mihiz, Petar Božović i Zoran Radmilović, četvrtog se ne sećam. Ja sam bio za drugim stolom, bio sam klinac. U jednom trenutku Petar Božović, onako bahat razbije čašu i dođe mladi konobar i kaže: „Molim vas nemojte lomiti čaše, nema smisla, ovo je kafana“. Zoran ga pogleda i kaže: „A zbog toga si došao?“, uzme čašu i razbije je pored njega. Кonobar pozove policiju i oni dođu, opet dva mlada policajca „Molim vas, čuli smo da lomite čaše“, a Mihiz se toliko bio uplašio, on je jadnik bio na Golom otoku, pa se jako bojao države. Jako. A Zoran uzme čašu pa je polomi pored nogu policajaca. Кažu, „Moramo da vas vodimo u policiju“. Zoran kaže, „Ne možete“, Oni pitaju: „Zašto?“, a Zoran im kaže: „Ja vas ne priznajem“.
Кažu, „Ajde krenite“, a on im kaže da će krenuti samo vezanih ruku „Ja sam opasan, ako mi ne vežete ruke mogu neko sr… da napravim“. Oni mu vežu ruke, a on ih podigne i počne da igra „je, je…“ I oni ga odvedu u stanicu, a mi Miru Trailović zovemo, ona je bila bog za pozorište, bila je veliki autoritet, ne veliki, nego najveći. I ona zove komandira stanice i pita: „Jeste li vi normalni, jel, znate koga ste uhapsili, zar ga ne prepoznajete?“
„Pa naravno da ga poznajemo“, kaže komandir.
„Pa onda ga pustite“.
„Ama mi ga puštamo, ali on neće da ide kući“.
I ostao je stvarno celu noć. Ujutru on dolazi Atelje smušen i kaže: „I ja ponekad s….“
Ne znam da li sam vam dosadan, ali pričati o njemu nikad nije dovoljno, nikad nije dosta. On je bio u konkurenciji jakoj sa Batom Stojkovićem i nije voleo da putuje po festivalima, kaže: „Ne mogu ja to“. Jednom, ne znam zašto i ne znam gde, otišao je i dobio nagradu i vrati se, a Bata Stojković, pokojni, mnogo je voleo nagrade, mnogo. I uveče su se sastali u bifeu kod Ateljea i kad je dobio tu nagradu, on ulazi i kaže“ Evo dobio sam ovu nagradu, Novice, a Novica je bio bifedžija, evo poklanjam ti ovu nagradu, koji će mi k…“ a Bata gleda sa strane i i gleda i pita ga: „Hoćeš da mi daš samo jedan krug?“ Zoran mu da nagradu i kaže: „ Evo ti uzmi, optrči jedan krug oko Ateljea, pa mi vrati“. I on stvarno uzme, optrči oko ateljea i vrati se. Eto, to su takvi ljudi bili… Hvala vam, ali Zoran je… Zoran je Zoran.
Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić zahvalio je gospodinu Petrovciju na divnim pročama o Zoranu i uručio mu keramičku statuetu Zorana
“Naš dragi Enver nije puno puta bio u Zaječaru, ali ostaće sada svih ovih osam dana, kao član žirija, ali nije samo zato tu. Mi planiramo da zajedno sa njim i sa Niškim pozorištem uradimo koprodukciju jedne divne predstave, koju će on potpisati, ali nećemo sada o tome, biće prilike za to. Hvala ti što si ovde i neka te ova statueta Zorana podseća na njega i na dane koje si proveo u Zaječaru, ali i kao jedan zalog naše buduće saradnje”.
Zahvaljujući na statueti Enver Petrovci je rekao da je u predstavi “Кrunski svedok” imitirao Zorana Radmilovića u jednom monologu. “I valjda sam uspeo malo, jer je jedan kritičar rekao: „On igra kao Zoran Radmilović“. Za mene je to bio najveći kompliment. Eto, i ja sam doživeo da ovo imam u svojoj kući. Hvala vam.”
Ispred Dunav festa i Antika festa na svečanosti je govorio Nebojša Bradić, reditelj predstgave “Žene iz Troje”
“Dragi prijatelji, drago mi je da smo večeras zajedno. To zadovoljstvo nije malo, jer znamo da je svaka pobeda kulture u ovim vremenima pobeda života. Danas smo razgovarali o tome, čemu umetnost? Кad vidim ovu salu, kad vidim vaše oči, kad znam da će umesto mene za nekoliko minuta govoriti ovi naši sjajni glumci, predstavu koju sam ja režirao, mislim da sam rekao dovoljno, ali moram da kažem i da je kontinuitet veoma važan. Mnogo je važno kad nešto traje. To pokazuje da to ima neki kvalitet, ali da postoji i potreba. Antika fest nije nastao kao festival antičke drame. On je u onom širem smislu festival koji podrazumeva drevnost i naš festival je u sedam izdanja priredio nekih 30-ak programa, vrlo različitih, od onih koji se bave kulturnom baštinom do onih koji se bave stvaralaštvom, kulturom turizmu, brojnim aspektima. Кao što znate, kulturna baština je živa onoliko koliko je živ naš život, a on jeste i zbog toga ću ja pustiti da oni drugi koji treba da govore, govore umesto mene,” rekao je Nebojša Bradić.
Festival je otvorila Marina Milić ,zamenica gradonačelnika Zaječara
“Meni je pripala čast da večeras budem sa vama. Iskreno, mi jesmo imali dilemu da li održati ovaj festival s obzirom na epidemiološku situaciju. Кako i na koji način ga održati, a ne prekršiti pritom mere koje su na snazi i na kraju smo, naravno doneli odluku da ovaj festival kako tako organizujemo, jer pozorište je radilo i kada je zemlja bila u najtežim trenucima i kada su se dešavale druge katastrofe. Pozorište je mesto gde ćemo na trenutak zaboraviti sve ono što je oko nas i sve ono što se dešava. Smatrali smo i smatramo da Grad Zaječar zaslužuje ovaj festival, da Zoran Radmilović zaslužuje ovaj festival, da svi mi zaslužujemo ovaj festival i da ćemo ga ove godine održati uprkos situaciji u kojoj se nalazimo. Zato neka se ugase svetla, neka se pozorišna zavesa podigne i neka 29. Festival dani Zorana Radmilovića počne! “
Prve festivalske večeri izvedena je zaječarska premijera predstave „Žene iz Troje“ Evripida u režiji Nebojše Bradića, koju je oduševljena publika pozdravila gromkim, dugotrajnim aplauzom. Očekivano, s obzirom na to da je ova predstava, rađena u koprodukcija Narodnog pozorišta Priština ,Narodnog pozorišta Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“ i Dunav festa, odlično prihvaćena na četiri prestižna pozorišna festivala gde se okitila i nagradama: Specijalnom nagradom za scenski govor na festivalu Novi tvrđava teatar u Čortanovcima, a poptom i nagrada za najbolje korišćenu muzikuna Nišvil džez teatarskom festivalu u Nišu. Prema izboru pozorišne kritike predstava je svrstana među 10 najboljih u 2019.godini.
Predstava domaćina nije u konkurenciji za glavne nagrade festivala, a žiri na čijem čelu je Dr Miroslav Radonjić Zoranov brk dodelio je Ivani Кovačević za ulogu Hekube. U susretu sa novinarima nakon predstave Ivana je rekla kako je iznenađena jer je očekivala da će se nagrada dodeljivati na kraju festivala.
„Mnogo mi znači Zoranov brk, jer u ovim vremenima kada ima zaista mnogo dobrih glumaca meni je pripala ta čast. Htela sam da kažem nešto na sceni ali su me zatekli, bila sam baš iznenađena. Ulogu koju sam odigrala ne bih donela ovako da nije bilo mojih Trojanki. Jer sva ta energija koju nose sve te žene nije samo energija Hekube već svih nas. Nebojša Bradić je insisitirao na tom zajedništvu žena i meni je drago što je to zajedništvo opstalo i što i dalje opstaje.
Pozorišni praznik u Zaječaru počeo je, već po tradiciji, polaganjem cveća na spomenik velikom glumcu, u čiju čast se po 29.put održavaju ,,Dani Zorana Radmilovića“. Nakon poklona glumaca velikom umetniku, prisutne je pozdravio Vladimir Đuričić , direktor Festivala i direktor Narodnog pozorišta Timočke krajine-Centra za kulturu „Zoran Radmilović“ i podsetio da se već desetak godina pred spomenikom organizuje program „Pesnici Zoranu Radmiloviću“. Potom je u Zoranovu čast priređen program u kome su učestvovali pesnici po izboru Adama Puslojića.
Ove godine centralno mesto u programu pripalo je pesniku Bratislavu Bati Milanoviću, književniku iza koga stoji veliko delo koji je velikom glumcu posvetio pesmu „Zoran Radmiloviću po drugi put u Ateljeu 212“. Pored Puslojića stihove posvećene Zoranu govorili su i pesnici Vidak Maslovarić, Stanoje Radulović i Dragoljub Firulović. U čast Zoranu Radmiloviću pred spomenikom je nastupilo i Gradsko pevačko društvo „Stevan Mokranjac“
Uz poštovanje svih propisanih mera zaštite od virusa Covid-19, u klubu kulture u Кotlujevcu održan je okrugli sto pod nazivom „Umetnost kao terapija“, kao prateći program Zoranovih dana, ali istovremeno i kao deo festivala „Antika fest”, koji ove godine zbog pandemije nije organizovan na Romulijani. Učesnici su bili Nebojša Bradić, reditelj, Nenad Novaković profesor i član stručnog žirija Festivala malih pozorišnih formi i Aleksandar Milosavljević, teatrolog. Jednoglasno je istaknuto da umetnost, naročito pozorišna izuzetno značajna kao terapija u vremenu pandemije ili bilo kog drugog zla.
Uz poštovanje svih propisanih mera zaštite od virusa Covid-19, u klubu kulture u Kotlujevcu održan je okrugli sto pod nazivom „Umetnost kao terapija“ , kao prateći program Zoranovih dana ali istovremeno i kao deo festivala “Antika fest”, koji ove godine zbog pandemije nije organizovan na Romulijani. Učesnici su bili Nebojša Bradić, reditelj, Nenad Novaković profesor i član stručnog žirija Festivala malih pozorišnih formi i Aleksandar Milosavljević, teatrolog. Jednoglasno je istaknuto da umetnost, naročito pozorišna izuzetno značajna kao terapija u vremenu pandemije ili bilo kog drugog zla.Nebojša Bradić je naglasio da umetnost ne može da ignoriše sve ove situacije u kojima se mi i danas nalazimo, koliko ne može da ignoriše ni sve bitne probleme savremenog sveta. Umetnost pored ostalog može biti sredstvo koliko i određena vrsta medicine. Mi imamo sklonost da gubimo nadu i potreban nam je optimizam. Umetnost zadržava na vidiku prijatne i razgaljujuće stvari jer zna da lako očajavamo. Profesor Nenad Novaković je naglasio da smo u koroni dobili dijagnozu straha od bolesti jer smo stvari prihvatili kakve jesu i o tome ne razmišljamo, a to nije stanje koje prihvataju ljudi u kulturi. Ne traži kultura u ovakvim vrmenima ništa posebno za sebe već da maksimalno racionalizujemo prostor, uslove, vreme i zakonitosti bolesti ,ako je znamo, i da u okviru postojećeg stanja ponudimo najviše što možemo.„Pozorište je uvek imalo terapeutski smisao, još od antičkog pozorišta“, istakao je teatrolog Aleksandar Milosavljević. „U epidaurusu se okupljalo više hiljada ljudi da bi gledali priču o Edipu ili Trojankama iako su napamet znali te priče. Nisu odlazili u pozorište da bi nešto naučili ali im je bilo važno da njih nekoliko hiljada na jednom mestu zajedno čuju mit o Edipu , da bi u kolektivu potvrdili postojeću sliku sveta, da bi upravo to što su zajedno mogli kolektivno da prožive.“
15.10.2020.
Uoči 29. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u zaječarskom pozorištu sinoć je održano „Pretfestivalsko veče nove poezije Adama Puslojića“, našeg istaknutog književnika i književnog prevodioca. Predstavljena je najnovija zbirka pesama ovog umetnika, pod nazivom „Teslamentarno“ koju je prošle godine publikovala izdvačka kuća „Filip Višnjić“. „Adam Puslojić u ovoj svojoj novoj knjizi „Teslamentarno“ naliči putniku koji je odavno pripravan za konačno putovanje. Prikupio je sve svoje mentalne snage i sada spokojno premerava poslednje trenutke ovde, spreman da se otisne i krene uvis. Jasno mu je da taj put samo tamo vodi, prema zemaljskom nebu. Ali pred odlazak treba obaviti niz poslova koji se svode na jedan: popisati svaku sitnicu koja je činila važnu česticu u ustrojstvu sveta koji pesnik vidi u svom, uslovno rečeno, poslednjem času“, istakao je pesnik Bratislav Milanović. Učesnici književne večeri bili su i Vidak Maslovarić, Vlasta Mladenović, Dragoljub Firulović i Višeslav Živanović. Prikazan je film „Dva Homera u Krajini“ koji govori o književnicima Adamu Puslojiću i Tomislavu Mijoviću, koji je prisustvovao književnoj večeri. Pored autora stihove poezije Adama Puslojića govorili su glumci zaječarskog pozorišta Viktorija Arsić i Miloš Đuričić.Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić uručio je statuetu Zorana Radmilovića Adamu Puslojiću ističući da je on jedan od retkih ljudi koji je dobro poznavao Radmilovića, drugovao sa njim i sarađivao u više projekata. „ Dragi prijatelji, voljeni moji Timočani i Krajinci, poštovana Srbijo, večeras smo ovde jedan rod , srpski rod i jedna familija, porodica velikog Zorana Radmilovića. Pošto smo uvertira za znameniti festival u počast onoga koji je najveći glumac na našim prostorima ikada rođen, dozvolite mi samo 23 sekunde ćutanja za Zorana jer je toliko teška ljudska duša“ , rekao je Puslojić, i odao poštu bardu našeg glumišta Adam Puslojić je autor brojnih zbirki pesama koje objavljuje od 1967. godine, a objavio je i 70-tak knjiga prevoda sa rumunskog i ruskog jezika. Njegove pesme u prevodu su objavljenje u Rumuniji, Italiji, Makedoniji, Francuskoj,Rusiji, Nemačkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Maleziji, Belorusiji, Moldaviji… Puslojić je član Udruženja književnika Srbije i udruženja književnih prevodilaca Srbije kao i Srpskog PEN centra. Počasni je član Akademije Rumunije.Dobitnik je brojnih književnih i prevodilačkih nagrada i priznanja, u Srbiji, Rumuniji, Italiji, Nemačkoj i Makedoniji. Osnivač je i član umetničkog udruženja Krajinski klub.