23. 10. Osmi festivalski dan

Premijera predstave ,,Kabare-Sitnice života“
Pozorišni festival u čast velikana jugoslovenskog i srpskog glumišta, Zorana Radmilovića, završen je sinoć dodelom nagrada najuspešnijim glumcima i najboljim pozorišnim ostvarenjima koje je zaječarska publika gledala prethodnih devet dana.
U čast nagrađenih izvedena je premijera predstave zaječarskog teatra ,,Kabare-sitnice života“ po tekstu i u režiji Željka Jovanovića, umetničkog direktora Pozorišta na terazijama.
Na sceni je bilo izgovoreno bezbroj sitnica, velikih i malih stvari koje život znače, a koje su divni mladi glumci uz kvalitetnu muzičku pratnju dočarali publici u prepunoj sali zaječarskog pozorišta.
Reditelj Željko Jovanović nije krio zadovoljstvo nakon sinoćnje premijere:
,,Kabare po definiciji predstavlja vrstu zabavnog pozorišta i sačinjavaju ga vesele priče, dosetke, satira ,kritika. Kabareu je, kao i dvorskoj ludi, dopušteno kazati i ono što nikome nije i zato kabare i danas, kako god da se izvodi i ko god ga igra, treba da ima aktivan odnos prema svom trenutku. Taj ,,aktivan odnos“ nekada znači jedno, drugi put nešto sasvim različito i zbog toga sada i ovde , kabare priča neke vesele priče, komentariše važne stvari, prevodi sitnice u krupne, neke stvari čini lakšim i kada nisu prijatne. Srećan sam što je sala pozorišta bila puna i što je publika aktivno učestvovala u samoj predstavi gde se recitovalo, igralo, pevalo. Bilo je ovo jedno veselo veče, i zaista sam srećan što sam bio deo ovog velikog pozorišnog festivala“, rekao je reditelj Željko Jovanović
U komadu ,,Kabare-sitnice života“ izvođači su bili jedinstveni u igri i veseloj interpretaciji stvarnosti. Izgledali su i disali kao jedan glumci: Marija Nikitović, Branislav Mijatović, Teodora Stojković i Jovan Živković, Milica Dimitrijević, solo pevanje i Milan Mitić, gitara.
„Zoranov brk“ za najboljeg glumca večeri dobio je Branislav Mijatović.
,,Rad na komadu sa Željkom bio je fantastičan, zaista smo uživali u procesu jer smo se bavili nekim životnim, svakodnevnim temama. Tu se postavlja i pitanje da li su sve to samo sitnice ili neke važnije stvari za jednog prosečnog čoveka koji ne živi u nekim iluzijama. Samo to pitanje je bilo zanimljivo i istraživali smo ga kroz proces rada. Siguran sam da je u očima publike nešto što smo mi nazvali sitnicom za njih veća i bitnija stvar i obrnuto. Presrećan sam što sam večeras dobio jednu ovakvu nagradu velikog Zorana Radmilovića, pogotovo što sam i ja iz Zaječara i on je jedan od mojih velikih idola. Ovo je samopriznanje za trenutni rad koje me obavezuje i daje mi vetar u leđa da budem još bolji“, rekao je glumac Branislav Mijatović.
Aranžman za predstavu Kabare-Sitnice života“ uradio je Milan Mitić, muziku Željko Jovanović i Milan Mitić, koreografiju Jelena Arsić, scenografiju potpisuje Mirko Stokić, dok je za kostime bila zadužena Gorica Ilić.
U realizaciji predstave učestvovali su i: sufler/inspicijent: Danica Ilić, svetlo: Dragan Marković,ton: Stevan Đorđević, šminka: Aleksandra Marković, rekvizita: Biljana Ranđelović, šef tehnike: Željko Šoršokanović, tehnika: Boban Simonović, Zlatko Golubović, Ivica Marković, fotografija: Vuk Karabašević.

.

Dodelom nagrada laureatima i izvoćenjem predstave zaječarskog pozorišta „Kabare –sitnice života“ u čast nagrađenih sinoć je spuštena zavesa na 34. Festival „Dani Zorana Radmilovića“.
U proteklih 9 dana odigrano je 12 predstava iz Srbije, Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske i Crne Gore, od kojih 6 u takmičarskom programu.
Ono na šta su u Pozorištu naročito ponosni je što su na Festivalu izvedene premijere dve zaječarske predstave: „Galerije“ koja je otvorila Festival i „Kabare-sitnice života“ koja ga je zatvorila.
U pratećem festivalskom programu u Pozorišnom muzeju u Zaječaru priređeni su ciklusi: Velikani srpske kulture, u kome smo predstavili glumca Miodraga Krstovića i reditelja Nebojšu Bradića, i Balkanski kulturni poslenici u kome smo predstavili Duška Ljuštinu, dugogodišnjeg direktora pozorišta „Kerempuh“ u Zagrebu a sada direktora Šerbedžijinog teatra Ulisis na Brionima.
U istom prostoru mogli ste videti i predstavljanje knjige: „Zoran Radmilović na radiju i televizijiˮ, Marka Misirače u izdanju Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ i RTS-a, kao i predstavljanje knjige Zijaha Sokolovića „Glumac… je glumac… je glumacˮ. Fondacija „Braća Karić“ predstavila je knjigu Maje Milosavljević Marković „Šašavi stihovi i pesme, jer biti dete zaboraviti se ne smeˮ a u Pozorišnom muzeju otvorena je i izložba fotografija „40 godina bez Zorana – Zoran Radmilović u Ateljeu 212ˮ.
Pred spomenikom Zoranu Radmiloviću pesnik Slavomir Gvozdenović iz Temišvara pročitao je pesmu koju je posvetio velikom Radmiloviću.
U Foajeu pozorišta promovisana su izdanja Sterijinog pozorja, izdavačka delatnost Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, dramski tekstovi izdavačke kuće „Besjeda“ iz Banjaluke, kao i knjige koje prate predstavu našeg pozorišta „Galerije“ kojom smo otvorili ovogodišnje Zoranove dane. Otvorena je i izložba „Rodonačelnici srpskog teatra“. U pratećem programu Festivala na maloj sceni u Kotlujevcu odigrane su i dve studentske predstave.
Za jedan pozorišni festival, više nego dovoljno.
Priznanje organizatorima Festivala odao je i direktor „Sterijinog pozorja“ i predsednik stručnog žirija na „Zoranovim danima“ dr Miroslav Radonjić.
„ Festival sa ovakvim predstavama, sa bogatim pratećim programom i tolikim brojem gostiju svakako je vredan hvale i pravi je podvig. Čestitam. Vladi Đuričiću i Narodnom pozorištu Timočke Krajine na izvanrednom festivalu.
Nažalost, oko nas je mnogo ostrašćenosti i mržnje i ovaj Festival je jedno od retkih mesta, a ima ih na sreću još, koji su kao neka vrsta oaze u kojoj vladaju plemenitost, umetnost, razumevanje, dijalog, poštovanje. Jedina strast koju svi zajedno delimo jeste strast prema pozorištu i to je ono što je zalog za našu bolju budućnost“.
Stručni žiri Festivala u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, dr Duško Ljuština, član i Irfan Mensur, član, doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Nikoli Ristanovskom za ulogu Mišela Babića u predstavi „Una“ po motivima romana Mome Kapora, tekst: Stevan Koprivica, reditelj: Dejan Projkovski, u produkciji Zvezdara teatra iz Beograda. U obrazloženju žirija se navodi:
„Nikola Ristanovski je u ubedljivoj glumačkoj interpretaciji pokazao opčinjavajuću ekspresivnost, neodoljiv scenski šarm i izuzetnu kreativnost u emocionalno-karakternom građenju lika. Njegov Mišel Babić, rastrzan između strasnih emocija i akademskih etičkih principa, problematizuje bogati spektar ljudskih nedoumica, zapitanosti i iskonskih strahova u pokušajima da pronađe svoje lično ja.“
Laureat Nikola Ristanovski nije krio uzbuđenje zbog nagrade, iako mu nije prva i zahvalio je publici što je ovde i žiriju na nagradi.
„Pozorište je jedno od poslednjih mesta gde su ljudi zaista zajedno i to je ono što me greje. Kad čujem obrazloženje pitam se u šta se ja to pretvaram. Imam podjednaku tremu i slab sam kao svi vi, bojim se, nadam se.. Imam potrebu da sa vama podelim nešto važno na intimnom, smisaonom, na nivou empatije.
Već imam jednog Zorana ( statuetu za najbolje glumačko ostvarenje) od 18. oktobra 2009. godine, koji daje dušu mojoj dnevnoj sobi i gledam ga svako jutro i sad mi je ovaj drugi Zoran dobro došao, da onaj prvi ne bude sam!“
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Krstomir Milovanović“dodeli predstavi „Kontra mundum“, inspirisanoj autobiografijom „Tajni život Salvadora Dalija“, koncept i režija: Veljko Mićunović, u produkciji Centra za kulturu Tivat.
„Začudna, efektna i dinamična scenografija Svena i Ivane Jonke, u celini, ali i u najsitnijim detaljima, zajedno sa duhovitim, likovno perfektnim kostimima Marije Marković Milojev i upečatljivim dizajnom svetla, u savršenom skladu sa rediteljskom idejom, otelotvorili su gotovo nadrealnu atmosferu predstave.“
Novinarski žiri u sastavu: Tatjana Nježić „NIN“, Borka Trebješanin Golubović „Politika“ i Olivera Milošević RTS, Redakcija za kulturu i umetnost, doneo je odluku da Nagradu za najbolju mladu glumicu na 34. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ dodeli Tamari Šustić za ulogu Vahide u predstavi “Svaka ptica svome jatu” Beogradskog dramskog pozorišta koju je po delu Važdija Muavada režirao Dino Mustafić
„U ovoj potresnoj, pozorišno punokrvnoj scenskoj pripovesti – u kojoj se pretapaju dramski, porodični, društveno-politički, melodramski, trilerski slojevi – Tamara Šustić je, igrajući zaljubljenu, odlučnu, mladu arapkinju Vahidu, iznedrila vrsnu ulogu koja je i zaokruženo glumačko postignuće što osvaja sa scene i dragocen, tačan impuls ukupnog dramskog i svakog drugog koda predstave.
Radnja koja se dešava u Sjedinjenim američkim državama, Nemačkoj i Izraelu, locirana u srž izraelsko-palestinskih konflikata, okvir je za gusto značenjsko tkivo drame prepuno poetskih poniranja. Vahida Tamare Šustić snažno rezonira u svim slojevima i nivoima otelotvorujući spektar (aktuelnih) dilema u čijem središtu je pitanje šta znači, odnosno ne znači identitet kada se sve oko nas, i u nama, ruši.“
Nagrada je uručena laureatu Tamari Šustić koja je tom prilikom istakla
„Osećam da mi je ova nagrada data na čuvanje. Mogu sada da uživam u čarima i slasti ove nagrade večeras i možda sutra, a onda već treba da nastavim da radim dalje, ali znam da imam vetar u leđa od njega ( Zorana Radmilovića) i hvala mu!
Isto tako ova nagrada ne bi bila u mojim rukama da nije bilo mojih predivnih kolega : Vukašina Jovanovića, Svetlane Bojković, Miodraga Krstovića, Svetozara Cvetkovića, Marije Pikić, Ivane Nikolić i divnog Dine Mustafića“.
Novinarski žiri je jednoglasno odlučio da Specijalno priznanje dodeli Ozrenu Grabariću i predstavi “Kontra mundum” Centra za kulturu Tivat za koju koncept i režiju potpisuje Veljko Mićunović.
„Bravurozna, hrabra, maštovita, impresivna predstava koja je zapravo više od predstave, od pozorišnog iskoraka pa na dalje. Inspirativnom režijom i maestralnom izvedbom Ozrena Grabarića kroz uzbudljivo sazdanu scensku pripovest o slikarskom geniju Salvadora Dalija “Kontra mundum” pred publiku donosi, između ostalog, tako pitku a tako duboku, slojevitu vivisekciju odnosa stvaraoca i tzv. realnosti, lice i naličje (ne)mogućeg sudara sa svakovrsnim normama, slutnju same suštine umetnosti kao zapravo najvećeg čovekovog postignuća… A kroz sve to ođekuje i pitanje nismo li se, gledajući je, našli oči u oči sa proročkom, zloslutnom slikom sveta, kome –priznali ili ne – i sami doprinosimo da bude takav kakav je.“
Kritičarski žiri u sastavu prof. dr Nenad Novaković, predsednik, Aleksandar Milosavljević, član i Igor Burić, član većinom glasova doneo je odluku da Nagradu za najbolju predstavu 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ dodeli predstavi „Svaka ptica svome jatu“ Beogradskog dramskog pozorišta koju je po delu Važdija Muavada režirao Dino Mustafić. U obrazloženju koje je saopštio Igor Burić se kaže:
„Svaka ptica svome jatu” Važdija Muavada, u režiji Dina Mustafića, Beogradskog dramskog pozorišta, veoma je aktuelna predstava, s obzirom na to da se radi o potencijalno novom „Romeu i Juliji”. Mladić Itan i devojka Vahida, po nacionalnosti Jevrej i Palestinka, zaljubljuju se u Njujorku, a onda tragaju za porodičnim i kulturnim nasleđem u Izraelu, odnosno Gazi, da bi do kraja potpuno izgubili jedno drugo. Veoma je dirljivo bilo gledati sa koliko pažnje publika posmatra predstavu o (izgubljenoj) ljubavi, razlozima za (još jedan) rat i metafizičku potragu ljudskog bića za odgovorom na večno pitanje ko je i zašto postoji. Ta pažnja je direktno protivrečna napetosti koja nas okružuje i pritiska da odbacimo svaki identitet koji nije ”naš”, ”jedini”, ”ispravan”… Ta pažnja je dokaz da nije sve izgubljeno.“
Igor je nagradu za najbolju predstavu uručio glumici Beogradskog dramskog pozorišta Tamari Šustić.
Prvi put od kad postoji Festival, nagradu publike dele dve predstave: „Una“ Zvezdara teatra i „Kontra mudnum“ Centra za kulturu Tivat, sa prosečnom ocenom 9,47.
Nagrada za najbolju predstavu po izboru publike uručena je Dragiši Ćurguzu, producentu „Zvezdara teatra“ iz Beograda, dok su ova i ostale pomenute nagrade Centra za kulturu Tivat uručene direktoru Goranu Božoviću.
Ćurguz je zahvalio publici i istakao da je predstava „Una“ začeta 21. oktobra 2023. godine u Zaječaru, u poslastičarnici pored hotela gde su se sastali Stevan Koprivica, Dejan Projkovski i njegova malenkost, i evo posle dve godine od tog dogovora, gostovala je u Zaječaru.
Zahvaljujući na nagradama Božović je istakao da nakon uspešnog učešća predstave „Ćelava pjevačica“ prošle godine na zaječarskom festivalu, ove godine Centar za kulturu Tivat učestvuje sa dve predstave, „Ućutkivanje Sokrata“ i „Kontra mundum“, što je posebna čast i privilegija.
„Predstava „Kontra mundum“ je prvi put van granica Crne Gore na regionalnom festivalu u Srbiji i zaista nam je drago što je to baš ovde u Zaječaru, na Festivalu koji nosi ime velikana srpskog glumišta Zorana Radmilovića, ali i zbog izvanrednih domaćina.
Dobiti tri nagrade od tri različita žirija govore da smo uradili nešto kako treba. Naravno najbitnija i nama najdraža je nagrada publike, jer ovo radimo prvenstveno zbog vas.“
Na sinoćnjoj svečanosti direktor zaječarskog teatra i Festivala Vladimir Đuričić odao je priznanje novinarki i urednici Dopisništva RTS-a u Zaječaru , Vanji Čolić i u znak zahvalnosti za doprinos Festivalu i pomoći pozorištu dodelio joj zahvalnicu i plaketu.
Svako veče žiri u sastavu Irfan Mensur, dr Duško Ljuština i dr Miroslav Radonjić, predsednik žirija, birali su najboljeg glumca u predstavi, tako da su Zoranov brk ove godine dobili: Pavle Pekić za ulogu Galerija u istoimenoj predstavi, Nebojša Ilić za ulogu autora u predstavi „Moje pozorište“, Nikola Ristanovski za ulogu profesora Mišela Babića u predstavi „Una“, Tamara Šustić za ulogu Vahide u predstavi „Svaka ptica svome jatu“, Nikolina Friganović za ulogu Kristine u predstavi „Majstori, majstori“, Bojan Dimitrijević za ulogu Sokrata u predstavi „Ućutkivanje Sokrata“, Ozren Grabarić za ulogu Salvadora Dalija u predstavi „Kontra mundum“ i Branislav Mijatović za ulogu u predstavi „Kabare-sitnice života“.
U čast nagrađenih odigrana je predstava Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ Kabare- sitnice života, po tekstu i u režiji Željka Jovanovića.

.

U okviru pratećeg programa 34. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića”, danas je u zaječarskom teatru odigrana predstava ,,Mila, glumica u nemilosti”, prema tekstu i u režiji dr Milivoja Mlađenovića, Gradskog pozorišta Semberija iz Bjeljine.

Kroz lik Mile, predstava istražuje mnoge društvene i umetničke dileme, kao i izazove sa kojima se umetnici susreću.

Osim što se bavi ozbiljnim temama, u predstavi je prisutna i humoristička distorzija, koja prikazuje situacije u kojima se glavna junakinja nalazi a koja dodatno osvetljava paradokse u profesionalnom i ličnom životu umetnika.

Ovaj kamerni komad, naglašava psihološke dubine likova i omogućava blisku interakciju sa publikom, koja se kroz humor i tragediju suočava sa dilemama umetničkog života.

.

Poznati dobitnici nagrada na Zoranovim danima
NIKOLA RISTANOVSKI DOBITNIK NAGRADE ZA NAJBOLJE GLUMAČKO OSTVARENJE NA 34. FESTIVALU „DANI ZORANA RADMILOVIĆA“
Stručni žiri Festivala u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, dr Duško Ljuština, član i Irfan Mensur, član, doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Nikoli Ristanovskom za ulogu Mišela Babića u predstavi „Una“ po motivima romana Mome Kapora, tekst: Stevan Koprivica, reditelj: Dejan Projkovski, u produkciji Zvezdara teatra iz Beograda.
Nikola Ristanovski je u ubedljivoj glumačkoj interpretaciji pokazao opčinjavajuću ekspresivnost, neodoljiv scenski šarm i izuzetnu kreativnost u emocionalno-karakternom građenju lika. Njegov Mišel Babić, rastrzan između strasnih emocija i akademskih etičkih principa, problematizuje bogati spektar ljudskih nedoumica, zapitanosti i iskonskih strahova u pokušajima da pronađe svoje lično ja.
NAGRADA ZA VIZUELNI IDENTITET „KRSTOMIR MILOVANOVIĆ“ DODELJENA PREDSTAVI KONTRA MUNDUM
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Krstomir Milovanović“dodeli predstavi „Kontra mundum“, inspirisanoj autobiografijom „Tajni život Salvadora Dalija“, koncept i režija: Veljko Mićunović, u produkciji Centra za kulturu Tivat. Začudna, efektna i dinamična scenografija Svena i Ivane Jonke, u celini, ali i u najsitnijim detaljima, zajedno sa duhovitim, likovno perfektnim kostimima Marije Marković Milojev i upečatljivim dizajnom svetla, u savršenom skladu sa rediteljskom idejom, otelotvorili su gotovo nadrealnu atmosferu predstave.
SVAKA PTICA SVOME JATU─NAJBOLJA PREDSTAVA FESTIVALA
Kritičarski žiri u sastavu prof. dr Nenad Novaković, predsednik, Aleksandar Milosavljević, član i Igor Burić, član većinom glasova doneo je odluku da Nagradu za najbolju predstavu 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ dodeli predstavi „Svaka ptica svome jatu“ Beogradskog dramskog pozorišta koju je po delu Važdija Muavada režirao Dino Mustafić.
„Svaka ptica svome jatu” Važdija Muavada, u režiji Dina Mustafića, Beogradskog dramskog pozorišta, veoma je aktuelna predstava, s obzirom na to da se radi o potencijalno novom „Romeu i Juliji”. Mladić Itan i devojka Vahida, po nacionalnosti Jevrej i Palestinka, zaljubljuju se u Njujorku, a onda tragaju za porodičnim i kulturnim nasleđem u Izraelu, odnosno Gazi, da bi do kraja potpuno izgubili jedno drugo. Veoma je dirljivo bilo gledati sa koliko pažnje publika posmatra predstavu o (izgubljenoj) ljubavi, razlozima za (još jedan) rat i metafizičku potragu ljudskog bića za odgovorom na večno pitanje ko je i zašto postoji. Ta pažnja je direktno protivrečna napetosti koja nas okružuje i pritiska da odbacimo svaki identitet koji nije ”naš”, ”jedini”, ”ispravan”… Ta pažnja je dokaz da nije sve izgubljeno.
TAMARA ŠUSTIĆ DOBITNICA NAGRADE ZA NAJBOLJEG MLADOG GLUMCA
Novinarski žiri u sastavu: Tatjana Nježić, predsednik, Borka Golubović Trebješanin, član i Olivera Milošević, član, doneo je odluku daNagradu za najboljeg mladog glumca Festivala dodeli Tamari Šustić za ulogu Vahide u predstavi “Svaka ptica svome jatu” Beogradskog dramskog pozorišta koju je po delu Važdija Muavada režirao Dino Mustafić
U ovoj potresnoj, pozorišno punokrvnoj scenskoj pripovesti – u kojoj se pretapaju dramski, porodični, društveno-politički, melodramski, trilerski slojevi – Tamara Šustić je, igrajući zaljubljenu, odlučnu, mladu arapkinju Vahidu, iznedrila vrsnu ulogu koja je i zaokruženo glumačko postignuće što osvaja sa scene i dragocen, tačan impuls ukupnog dramskog i svakog drugog koda predstave.
Radnja koja se dešava u Sjedinjenim američkim državama, Nemačkoj i Izraelu, locirana u srž izraelsko-palestinskih konflikata, okvir je za gusto značenjsko tkivo drame prepuno poetskih poniranja. Vahida Tamare Šustić snažno rezonira u svim slojevima i nivoima otelotvorujući spektar (aktuelnih) dilema u čijem središtu je pitanje šta znači, odnosno ne znači identitet kada se sve oko nas, i u nama, ruši.
Žiri je jednoglasno odlučio da Specijalno priznanje dodeli
Ozrenu Grabariću i predstavi “Kontra mundum” Centra za kulturu Tivat za koju koncept i režiju potpisuje Veljko Mićunović
Bravurozna, hrabra, maštovita, impresivna predstava koja je zapravo više od predstave, od pozorišnog iskoraka pa na dalje. Inspirativnom režijom i maestralnom izvedbom Ozrena Grabarića kroz uzbudljivo sazdanu scensku pripovest o slikarskom geniju Salvadora Dalija “Kontra mundum” pred publiku donosi, između ostalog, tako pitku a tako duboku, slojevitu vivisekciju odnosa stvaraoca i tzv. realnosti, lice i naličje (ne)mogućeg sudara sa svakovrsnim normama, slutnju same suštine umetnosti kao zapravo najvećeg čovekovog postignuća… A kroz sve to ođekuje i pitanje nismo li se, gledajući je, našli oči u oči sa proročkom, zloslutnom slikom sveta, kome –priznali ili ne – i sami doprinosimo da bude takav kakav je.
PRVI PUT NAGRADU PUBLIKE DELE DVE PREDSTAVE: „UNA“ ZVEZDARA TEATRA IZ BEOGRADA I „KONTRA MUNDUM“ CENTRA ZA KULTURU TIVAT
GLASOVI PUBLIKE
9,47 „Una“, tekst Stevan Koprivica, režija Dejan Projkovski,produkcija Zvezdara Teatar, Beograd, i „Kontra mundum“ koncept i režija Veljko Mićunović, produkcija Centar za kulturu Tivat
9,34 „Svaka ptica svome jatu”, tekst Važdi Muavad, režija Dino Mustafić, produkcija Beogradsko dramsko pozorište
9,09 „Moje pozorište“ Atelje 212, Beograd
9,05 „Ućutkivanje Sokrata” tekst Hauard Brenton, režija Nebojša Bradić, koprodukcija Bitef teatar Beograd i Centar za kulturu Tivat
8,96 „Majstori, Majstori”, tekst Goran Marković, režija Marko Misirača, Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka
7,79 „Galerije“ tekst Miloš Latinović, režija Nebojša Bradić, produkcija Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“, Zaječar .
Svečano uručenje nagrada biće večeras, a u čast nagrađenih biće izvedena premijera predstave zaječarskog teatra ,,Kabare-sitnice života” po tekstu i u režiji Željka Jovanovića.

.

22.10. Sedmi festivalski dan

,,Kontra mundum“- ,,Tajni život Salvadora Dalija“
Zaječarskoj publici se poslednje takmičarske večeri ,,Zoranovih dana” predstavio glumački ansambl Centra za kulturu Tivat. Oni su izveli komad ,,Kontra mundum“ inspirisan autobiografijom ,,Tajni život Salvadora Dalija“ , po konceptu i u režiji Veljka Mićunovića.
Ova predstava treća je ovogodišnja premijera Centra za kulturu Tivat i ujedno 42. naslov u bogatom produkcijskom opusu ove ustanove.
Komad ,,Kontra mundum“ na scenu donosi retko viđenu umetničku hrabrost, kreaciju koja ruši granice klasičnog teatra i pretvara ga u prostor imaginacije, snova i metafore. Ovo nije samo pozorišno delo, već snažna umetnička poruka o individualnosti, autentičnosti i borbi protiv konformizma. Kroz virtuoznu glumačku igru, vizuelno raskošne slike, neobičnu muziku i precizno oblikovanu režiju, predstava gradi svet za sebe.
Reditelj Veljko Mićunović stvorio je scensko delo koje prevazilazi okvire klasičnog pozorišta, oblikujući prostor u kojem se snovi pretaču u scensku realnost, a metafora postaje jezik komunikacije sa publikom. Tako se stiče utisak da predstava diše sa publikom.
U izuzetnoj glumačkoj kreaciji slavnog Salvadora Dalija, večeras smo gledali genijalnog glumca Ozrena Grabarića, koju je za ovu ulogu večeras dobio nagradu Zoranov brk.
,,Ja već nekoliko puta dolazim na ovaj festival i uvek sam uzbuđen kada dođem jer za mene ime Zorana Radmilovića puno znači. Smatram da mi, generacije koje dolazimo, stojimo na ramenima tih naših starih glumačkih magova, i upravo zato vidimo dalje. Da nema njih, kao temelja, ne bi bilo ni nas. Nije lako biti u ovom poslu, stalno ste pod udarom kritike.Sve to treba nositi sa sobom i dalje se veseliti pozorištu od koga nikada neću da odustanem.Nije bilo lako doneti na scenu ovako avangardnu ličnost kao što je bio Salvador Dali ,koji je u drugoj polovini dvadesetog veka iskakao iz svakog koloseka i umetničkog i životnog. Meni je njegov lik uvek bio fascinantan. Ja sam ovde pokušao da dočaram ne samo njegov portret, već i njegov nesputani duh, njegovu eksentričnost i neverovatnu maštu. Pokušao sam da glumeći ovaj lik prikažem poetiku, duhovitost i emotivnu ranjenost ovog velikog umetnika. To je na moje zadovoljstvo umela da prepozna zaječarska publika i veoma sam srećan jer smo ispunili zadatak“ rekao je glumac Ozren Grabarić.
Komad ,,Konta mundum“ na sceni su upotpunili i muzičari, koji su predstavi dali posebnu magiju. Jedan od njih je saksofonista Đorđe Kujundžić.
,,Ovaj ansambl je već radio jednu predstavu u Srpskom narodnom pozorištu koja se zove ,,Centrifugalni igrač“ i vrlo brzo stigla je ponuda iz Centra za kulturu Tivat koju smo sa zadovoljstvom prihvatili. Ono što je intersantno je da svi mi sviramo zajedno u nekim drugim ansamblima, konkretno nekolicina nas je radila u Big bendu RTS-a. Na sceni smo slušali Ozrena kao i on nas jer bez slušanja ne postoji muzika. Naravno i vizuelna komunikacija je važna, ali bez slušanja ne bi mogli da napravimo jedan ovakav muzički i scenski spektakl koji ste i vi videli večeras na sceni zaječarskog pozorišta“, rekao je saksofonista i akter predstave Đorđe Kujundžić.
Svoje zadovoljstvo nakon predstave nije krio ni direktor Centra za kulturu Tivat Goran Božović.
,,Cela ekipa koja je radila na ovoj predstavi maksimalno je bila posvećena i disala je kao tim da bi na kraju predstava ispala ovakva. Svima smo dali puno slobode da pruže maksimum svoje kreativnosti i zalaganja. Verovali smo od početka u ovoj projekat koji nije bio nimalo lak zalogaj, i pustili smo umetnike da rade najbolje što umeju. Kao rezultat smo dobili ovaj neverovatan projekat, malo remek delo. Upravo ta otvorenost, komunikativnost i univerzalnog scenskog izraza izdvajaju ,,Kontra mundum“ kao ostvarenje koje nailazi na prelepe reakcije publike ma gde je igrali. Tako je bilo i večeras u Zaječaru i jako smo ponosni i srećni zbog toga“, rekao je Goran Božović, direktor Centra za kulturu Tivat.
Pored Ozrena Grabarića koji glumi velikog Dalija, na sceni su i muzičari: Aljoša Zakić-truba, Đorđe Kujundžić-saksofon, Kosta Vukašinović- trombon, Anja Riđešić-klavir, Marko Ćurčić-kontrabas, Nemanja Tasić- bubanj.
U predstavi ,,Kontra mundum“ dramaturgiju potpisuje Slobodan Obradović, scenografiju Sven i Ivana Jonke, kostimografiju Marija Marković Milojev, a kompozitorka je Nevena Glušica.

.

,,Besjeda”, iz Banjaluke

Večeras je u foajeu zaječarskog pozorišta predstavljena jedna od najznačajnijih izdavačkih kuća u Bosni i Hercegovini i regionu, ,,Besjeda”, iz Banjaluke. Izdavaštvo kuće „Besjeda“ specijalizovovano je za objavljivanje knjiga u različitim oblastima, uključujući književnost, kulturu, filozofiju i edukaciju. Osnovana je sa ciljem da promoviše kvalitetnu i ozbiljnu literaturu, često s naglaskom na dela autora koji se bave temama vezanim za identitet, tradiciju i savremene društvene probleme. „Besjeda“ je postala poznata i po tome što objavljuje dela autora sa Balkana, ali i prevodi radove stranih pisaca na lokalne jezike, čime doprinosi obogaćivanju kulturne ponude u regionu. Pored književnosti i eseja, objavljuje i dramske tekstove domaćih i stranih autora. Za poslednjih dvadesetak godina objavili su stotine naslova među kojima su i dramski tekstovi, od klasičnih do savremenih drama, angažovanih i društveno relevantnih dela. Reprint izdanje ,,Pozorište kod Srba” Svetislava Šumarevića, teatrologa iz 2017. godine predstavlja izvornu literaturu za ljubitelje srpske pozorišne tradicije i istorije u prvoj polovini 20. veka. Ova knjiga obrađuje razvoj i karakteristike srpskog pozorišta, počevši od začetaka pa sve do savremenog teatra. Bavi se osnivačem institucije srpskog pozorišta Joakimom Vujićem, kao i Jovanom Sterijom Popovićem, osnivačem savremene dramaturgije. Dela Petera Handkea, proznog pisca i dramskog autora, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, važna su izdanja ,,Besjede”. Njegovi dramski tekstovi ,,Kuhinja” i ,,Nigde nikog nema”, igrani su u 20. veku, na stotinu različitih scena, pa tako i u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci. Među značajnim izdanjima su i dela britanskog dramaturga i teoretičara pozorišta, Ronalda Harvuda. Njegova komedija/drama, ,,Kvartet”, zapažen je i zastupljen komad u mnogobrojnim pozorištima. Pored književnih klasika ,,Besjeda” objavljuje i dela savremenih dramskih autora, bez kojih nema savremenog pozorišta, rekao je Miodrag Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja. Profesor doktor Nenad Novaković, kulturni poslenik iz Banjaluke, govoreći o izdavaštvu ,,Besjede”, najavio je izdanja koja su u pripremi, među kojima je i dramski tekst ,,Svaka ptica svome jatu”.

.

,,Zoran Radmilović na radiju i televiziji”

U galeriji Pozorišnog muzeja predstavili smo danas knjigu ,,Zoran Radmilović na radiju i televiziji”, zajedničko izdanje RTS Izdavaštva i Narodnog pozorišta Timočke Krajine ,,Zoran Radmilović”.
O knjizi su govorili: Biljana Bošnjak Draganović, urednica izdanja, Marko Misirača, reditelj i priređivač izdanja, Selena Vicković, slikarka i sestričina Zorana Radmilovića i Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra. Promociju je pratila i izložba fotografija izabranih iz arhive RTS-a, na kojima je Radmilović u prepoznatljivim TV ulogama.
,,Na televiziji je debatovao u vreme njenih početaka na ovim prostorima, u vreme dok je još program išao uživo (1959. u TV drami ,,Krizantema”, adaptaciji istoimenog pozorišnog komada Marijana Matkovića) i do preranog odlaska kontinuirano nastupao u svim oblicima kulturno-umetničkog programa. Moglo bi se reći da su mu čak televizija i radio pružili prostor za ambicioznije i izazovnije glumačke kreacije nego njegovi primarni stvaralački prostori, pozorište i film”, ističe u uvodnoj reči Marko Misirača, priređivač knjige.
Zoran Radmilović (1933-1985) ostvario je uloge u više od 200 radio-drama i komedija, učestvovao u više od 1000 dramskih minijatura radio-serije ,,Jovanovići”, dok je na televiziji igrao u 50 TV drama, više od 30 serija i zabeležio još toliko nastupa u brojnim zabavnim, dečjim, muzičkim i poetskim emisijama.

.

21.10. Šesti festivalski dan

,,Ućutkivanje Sokrata“ – „Bitef teatar“ i Centar za kulturu Tivat

Na 34. Festivalu ,,Dani Zorana Radmilovića“ sinoć je izvedena predstava ,,Ućutkivanje Sokrata“ po tekstu Hauarda Brentona u režiji Nebojše Bradića, u koprodukciji „Bitef teatra“ iz Beograda i Centra za kulturu Tivat iz Crne Gore.
Zaječarska publika je odlično prihvatila ovaj dramski komad i nagradila glumce gromoglasnim aplauzom.
Drama Hauarda Brentona , izvrsnog britanskog dramskog pisca, prvi put je izvedena 2022. u Londonu, da bi vrlo brzo bila prevedena kod nas i stavljena na repertoar. Reč je o precizno postavljenom višeznačnom tekstu koji izazovno otvara niz bitnih filozofskih pitanja od slobode, istine, dužnosti i pravde do problema intimnih i bračnih odnosa, seksualnosti vernosti. Brenton dramu smešta u antičku Atinu, u vreme kada je demokratija bila još krhka, a postavljanje pitanja smrtni greh. Nemogućnost da isključi kritički duh, Sokrata je tad odvela na gubilište.
Iako govori o dobu pre nove ere, ,,Ućutkivanje Sokrata“ reflektuje se i na današnje vreme, kada se i dalje ne zna šta je pravda, da li je važnije javno ili privatno, kako se demokratija može sačuvati od populizma. Suptilan humor prati celu radnju, i on je posebno važan jer tačno odražava Sokratovo osećanje sveta koje danas prepoznajemo preko Platonovih dela. Društvo koje je zdrobilo Sokrata u predstavi se ukazuje kao ogledalo našeg vremena. U njemu se na isti način skupljaju krhotine urušenih vrednosti, posledice kriza izazvanih bolestima, ratovima, opštim nezadovoljstvom i političkom podeljenošću.
Predstava ,,Ućutkivanje Sokrata“ je imala premijeru na Festivalu mediteranskog teatra u Tivtu, a kako navodi reditelj Nebojša Bradić, bilo je veliko iznenađenje za glumce što je jedan tekst koji ima filozofski kapacitet, tako dobro primljen:
,,Ispostavlja se da ne znamo dovoljno o Sokratu i zato sam smatrao da ovu staru, za nas poznatu temu osvetlimo iz nekog novog drugačijeg ugla. Taj ugao nam je ponudio Hauard Brenton. Na nama je bilo da pronađemo ključ Sokratovske ironije i ispričamo jednu priču koja ima veze i sa ovim vremenom. Dakle živimo u nekoj post-istini , u nekoj post-istoriji i tu su vrednosti svakako drugačije. Zbog toga je važno da postoje i ovakve predstave, da vraćajući se tim velikim uzorima, tim likovima antike, govorimo o nečemu što je naravno izazov ovog vremena ali i vremena koje dolazi.Ovaj komad najviše govori o demokratiji, o situaciji u kojoj se nalazi čitav svet, kada se suočavamo sa pretećim talasima populizma i svim nevoljama koje ono donosi. U ovoj predstavi ima i jednog finog intelektualnog humora. To nije samo priča o Sokratu već i o dve žene, koje su bile njegove partnerke i koje su na svoj način podjednako bile značajne. Tako da, zaključak je da se istina nikada ne može ućutkati“, rekao je na okruglom stolu nakon predstave reditelj Nebojša Bradić.
U sjajnom glumačkom kvartetu istakao se Bojan Dimitrijević, koji je za ulogu Sokrata dobio „Zoranov brk“, nagradu za najboljeg glumca večeri.
,,Rad na predstavi nije bio nimalo lak, ali smo vrlo brzo došli do zaključka da o Sokratu ne znamo ništa i da nećemo praviti nikakvu transformaciju. Onda smo shvatili da je ono što je najbitnije u svemu ovome ovaj predivni komad , koji govori sam o sebi i koji smo ,,ljuštili“ sloj po sloj, jer je jako slojevit. Na kraju smo uspeli da svu tu filozofsku težinu učinimo što prirodnijom do te mere da može da komunicira sa gledaocem.
Teško je da otkriješ u sebi čoveka čije misli su protkane kroz celu istoriju, a njegovo delo, bez ijedne napisane reči, je vredno i dve hiljade godina kasnije. Ovaj komad govori nažalost i o tome da se mnoge stvari od tada nisu promenile i da su postale još gore.
Inače ovo je moj drugi brk, nagrada na koju sam jako ponosan. Prvi sam dobio 2011. godine, neposredno posle smrti svog oca, pa mu se nisam mnogo radovao, ali zato se i te kako radujem ovom drugom i sada sam kompletiran što se brkova tiče“ rekao je glumac Bojan Dimitrijević.
Pored njega u komadu igraju Jelena Stupljanin, Sanja Ristić Krajnov i Jugoslav Krajnov.
Za kostime u predstavi koji su potpuno bili u duhu komada i vremena pobrinula se Marina Vukasović Medenica. Kvalitetu predstave doprinela je i muzika Aleksandre Vrebalov i video rad koji se emituje u pozadini i čini da ova drama bude komad modernog scenskog rukopisa.
Zaječarskoj publice će se poslednje festivalske večeri predstaviti glumački ansambl Centra za kulturu Tivat. Oni će izvesti komad ,,Kontramundum“ inspirisan autobiografijom ,,Tajni život Salvadora Dalija“ po konceptu i u režiji Veljka Mićunovića.

.

U okviru pratećeg programa 34.Festivala „Dani Zorana radmilovićaˮ u foajeu zaječarskog teatra večeras je predstavljena izdavačka delatnost Sterijinog pozorja.
„ Sterijino pozorje nije samo pozorišni festival. On je, istini za volju, najatraktivniji i medijski najprisutniji ali podjednako važna delatnost, a verovatno i važnija jer je ovo nešto što ostaje za duži niz godina, jeste izdavačka delatnost i mi se trudimo da svake godine objavimo 3-4 naslova iz oblasti istorije i teorije pozorišta, teatrologije, dramaturgije. Najčešće su to naučni radovi ali neretko to budu eseji i neki drugi žanrovi jer na taj način pokušavamo da približimo pozorište i sve fenomene vezane za pozorišnu umetnost najširoj čitalačkoj publiciˮ,objasnio je dr Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja.
Predstavnjen je „Godišnjak pozorišta Srbije 2022/2023.ˮ, zatim četvrti broj časopisa za pozorišnu umetnost „Scena“ iz prošle godine i prvi broj iz 2025.godine kao i posthumno objavljena publikacija „ Smisao drameˮ Zorana Đerića.
U „Godišnjakuˮ su sadržani podaci o svim pozorištima sa prostora Srbije i pozorišta iz regiona koja igraju na srpskom jeziku. Tu su i podaci o svih četrdesetak festivala sa područja Srbije, o Visokim pozorišnim školama, Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu i Pozorišnom muzeju Vojvodine.
Kada je reč o podacima vezanim za pozorišta, pominju se sve predstave, sve premijere i reprizna igranja tokom sezone kao i podaci o svim zaposlenim u tom teatru sa njihovim imenima i radnim mestima.
„Naravno da ova jedinstvena publikacija ne bi bila moguća da ne dobijamo sve te podatke ažurirane od pozorištaˮ, rekao je Radonjić.
U četvrtom broju „Scene“ iz 2024.godine, objavnjeni su tekstovi vezani za Miru Trailović, povodom 100 godina od njenog rođenja, jedan deo je posvećen festivalima u Srbiji i regionu , objavljen je tekst savremene srpske autorke Divne Stojanov „Nevidnjiva brigaˮ…
„ Tekstove savremenih srpskih autora uporno objavljujemo u „Sceniˮ, koju mi, naravno, poklanjamo svim pozorištima a postoji i na sajtu ,uz nadu da će ti tekstovi naći put ka sceni, put do realizacije jer je to i cilj postojanja drama. Ne mogu baš reći da se pozorišta otimaju za te dramske tektove ali to je već pitanje vezano za repertoarsku politiku i neke druge stvari i lakše je postaviti na scenu nekog već afirmisanog pisca nego, recimo, Divnu Stojanov koja spada u mlađu generaciju naših pisaca ali nadam se da će biti više sluha u buduće u našim pozorištima jer bez domaćih autora a pogotovu tih mlađe generacije, nećemo imati ni budućnost pozorišta“, naglasio je Radonjić.
Prvi broj časopisa Scena u 2025. godini pored ostalog objavljuje intervju Željka Jovanovića sa Vidom Ognjenović, profesorkom, rediteljkom i književnicom, tekst Ruže Perunović o čuvenoj srpskoj glumica slovenačkog porekla Veli Nigrinovoj( 1862.-1908.), čiji je portret objavljen u okviru rubrike Žene našeg pozorišta, o teatru za mlade Mišolovka…
Najbolja predstava po izboru „Sceneˮ u 2024. Godini je Povratak ka Janežićevoj 1981.
„Smisao drameˮ Zorana Đerića (1960‒2024) je zbir njegovih tekstova koji su objavljivani u različitim periodima i različitim povodima a koji se na najneposredniji način bave nekim od vrlo bitnih tema za naše pozorište, o dramaturgiji, istoriji pozorišta, nekim stvarima koje su se dešavale na Sterijinom pozorju, odsustvu nekih tekstova ili njihovom češćem prisustvu…
„Godišnjak pozorišta Srbijeˮ i časopis za pozorišnu umetnost „Scenaˮ nalaze se u eklektronskom obliku na sajtu Sterijinog pozorja.

.

U okviru pratećeg programa festivala, u galeriji Pozorišnog muzeja predstavili smo knjigu pesama za decu ,,Šašavi stihovi i pesme, jer biti dete zaboraviti se ne sme”, autorke Maje Milosavljević Marković.
Reč je o duhovitim i kreativnim stihovima za decu koji su protkani šaljivim tonom i prepuni dečjih mudrovanja. Majine pesme deca lako prihvataju i brzo uče, a u to smo mogli da se uverimo i danas. Naši drugari iz OŠ ,,Ljuba Nešić” sa pažnjom su slušali, ali i čitali stihove, rimovali, odgonetali zagonetke.
Knjiga je ilustrovana dečjim crtežima, a nekoliko ilustracija uradila je i Danica B. Karić Stojilković, kreativni direktor i urednik Fondacije ,,Braća Karić”. Izdavaštvo Fondacije objavilo je ovu knjigu u okviru svoje Edicije ,,Srećna planeta”.
Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra, iskoristio je priliku da se zahvali Fondaciji ,,Braća Karić” za učešće na Festivalu. Zahvalnica je uručena Nataši Jakovljević, predstavnici Fondacije.

.

20.10. Peti festivalski dan

,,Majstori, majstori“ – Narodno pozorište Rebublike Srpske, Banja Luka
Na sceni pozorišta Zoran Radmilović u Zaječaru, u okviru festivala koji se igra u čast ovom velikom glumcu, sinoć se predstavilo Narodno pozorište Rebublike Srpske, Banja Luka, sa komadom ,,Majstori, majstori“ čiji je autor Goran Marković, a reditelj Marko Misirača.
Reč je o predstavi koja je nastala kao pozorišna adaptacija scenarija čuvenog Gorana Markovića, prilagođena scenskom izrazu i pozorišnoj poetici, te donosi novo tumačenje ove kultne priče.
Drama prikazuje život unutar jedne ustanove, u ovom slučaju škole, i raskinkava mehanizam birokratije, korupcije, nepotizma, ogovaranja i ucenjivanja. Markovićevi junaci se naslanjaju na bogatu komediografsko-satiričnu tradiciju i baštine karaktere i situacije naših najpopularnijih i najčuvenijih dramatičara. Sam materijal (filmski scenario) izuzetno je pozorišno zahvalan za komediju apsurda , smeštenu u ne tako davni socijalizam, u kome se, ispod pionirskih kapica, lako mogu prepoznati anomalije današnjih sistema. ,,Majstori, mejstori“ je velika ansambl komedija sa finom ironijom i specifičnim smislom za humor. Markovićev scenario, prepun komičnih ali i gorkih slika naše stvarnosti, u novom pozorišnom čitanju reditelja Misirače i dramaturga Aleksandra Vasiljevića dobilo je na aktuelnosti.
Glumačka ekipa ostvarila je izuzetnu ansambl igru, ali se po oceni žirija jedan izdvojio. To je lik Kristine-nastavnice biologije koga tumači sjajna Nikolina Friganović a za kou je dobila nagradu Zoranov brk za glumicu večeri.Ona donosi suptilnost i snagu , uprkos providnoj naivnosti svog lika. Svakom svojom replikom dominira scenom i osvaja simpatije publike:
,Nije jednostavno raditi nešto što je bilo autentično i za to vreme popularno ali koje i dalje korespondira ovom našem vremenu. Očekivanja su ispred vas a vi nosite neku vrstu odgovornosti. Goran Marković je došao na nekoliko naših proba i ono što je nama značilo je da je bio oduševljen. Njemu je to izgledalo potpuno drugačije sa ove vremenske distance. Svidelo mu se to što nije video sličnost sa filmom . Ja sam imala ogromnu tremu jer lik koji igram u komadu igrala je velika Olivera Marković. U razgovoru sa Goranom shvatila sam da je ono što smo uradili ja i moje kolege jeste predstava koja ima svoju vrednost i jedinstvenost. Tekst je prebačen u ijekavski dijalekt ,pa je ona postala ,,banjalučka“ što joj daje poseban šarm.
Ono što me izuzetno raduje je nagrada Zoranov brk i ona me obavezuje i daje mi vetar u leđa da idem dalje u ovom našem glumačkom poslu“, rekla je glumica Nikolina Friganović.
U ulozi Miroslava gledali smo mladog i perspektivnog glumca Iliju Ivanovića:
,, Markovićev scenario, prepun komičnih, ali i gorkih slika naše stvarnosti, u novom pozorišnom čitanju reditelja Misirače i dramaturga Aleksandra Vasiljevića, dobio je na aktuelnosti. Srećan sam što sam odmah posle Akademije dobio priliku da igram u ansambl predstavi.To je za mene bilo dragoceno iskustvo, da pratim kako se grade likovi, scena, i kako se kroz trud i rad svih nas rađa jedna ovakva pozorišna predstava“, rekao je glumac Ilija Ivanović.
,,Majstori, majstori“ je predstava koja ne nudi jednostavne odgovore, ali postavlja važna pitanja, reko je Ljubiša Savanović, umetnički direktor Banjalučkog pozorišta.
,,Ova predstava je podsetnik da su i komedije važan alat u demaskiranju društvenih mehanizama. Ovo scensko čitanje Markovićevog dela, pokazuje da dobar tekst preživljava forme i vremena i nastavlja da govori. Kad smo počeli da radimo komad ,,Majstori, majstori“ nismo se oslanjali na film. Hteli smo da napravimo nešto što je samo naše. Predstava govori kroz jednu instituciju. Ovaj put to je škola u sistemu vrednosti koje nažalost trenutno živimo. Drago nam je da smo na ovom festivalu koje nosi ime Zorana Radmilovića, baš sa ovom predstavom“,rekao je umetnički direktor Ljubiša Savanović.
Izuzetnu ansambl igru ostvarila je glumačka ekipa u sledećem sastavu: Vedrana Mačković , Zoran Stanišić, Željko Erkić, Smiljana Marinković, Boris Šavija, Snježana Mišić, Danilo Kerkez, Nikolina Friganović, Aleksandar Stojković, Senad Milanović, Pavle Pavić, Miljka Brđanin, Ilija Ivanović, Nataša Ivančević, Dragana Marić , Anando Čenić, Dana Poletan, Ognjen Kopuz i Ljubiša Savanović.
U predstavi ,,Majstori, majstori“ učestvuje brojan autorski tim. Među njima je dramaturg Aleksandar Vasiljević, scenografkinja Dragana Purković Macan, kostimografkinja Jelena Vidović, kompozitor Petar Biblija, scenski pokret i koreografija Anđelko Beroš, lektorka Nataša Kecman i producent Nikola Đaković.
Na repertoaru festivala, večeras je predstava ,,Ućutkivanje Sokrata“ po tekstu Hauarda Brentona u režiji Nebojše Bradića, u koprodukciji Bitef teatra i Centra za kulturu Tivat.

.

U foajeu zaječarskog pozorišta, u okviru pratećeg programa 34.Festivala „Dani Zorana Radmilovićaˮ večeras je predstavljena izdavačka delatnost Narodnog pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.
Dijana Grbić, direktorka banjalučkog teatra zahvalila je na prilici da predstavi deo izdavačke delatnosti i pored ostalog rekla: „Radi se o tekstovima domaćih pisaca, tačnije sa područja Bosanske Krajine, koji su doživeli svoje prvo izvođenje na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske. Sve predstave koje će izaći u prvoj ediciji, imale su dug život a neke još igraju.ˮ Prva knjiga iz edicije nosi naziv „Bolest/Hrkačiˮ, autor Nikola Pejaković. Originalni tekst Pejaković je nazvao „Bolestˮ, dok sama predstava čija je premijera izvedena 14. marta 2022. godine, nosi naziv „Hrkačiˮ. Povodom premijere autor dramskog teksta i reditelj predstave Nikola Pejaković zapisao je: „Tekst, po kome je urađena predstava, završio sam nekoliko dana pre nego što sam dobio koronu. Dobro mi je došla bolest, jer sam sad problem korone uspeo da sagledam iz drugog ugla, iznutra. Međutim, ovaj komad nije o koroni, već o nama i našim bolestima koje dušu napadaju; o demonskom egu, o strastima i moralnom sunovratu modernog društva i ove civilizacije. ˮ
Knjiga „Naši dani“ drugo je izdanje u ediciji koju su u saizdavaštvu pokrenuli Narodno pozorište Republike Srpske i Službeni glasnik Republike Srpske. Autor dramskog teksta je Željko Stjepanović, dok je predstavu režirao Jug Radivojević. Premijera predstave izvedena je 3. marta 2018. godine. Tim povodom, u tekstu „Moji Naši daniˮ Željko Stjepanović, između ostalog je rekao: „Naši dani su nastali kao moja unutrašnja borba sa samim sobom. Jedna polovina mene govorila mi je da bi trebalo da odem iz ove nesrećne i neuređene zemlje… Druga polovina mene govorila mi je da treba da ostanem i da se borimo da ne potonemo svi zajedno. I tako, u toj unutrašnjoj borbi, prolaze Moji dani, u pokušaju da samom sebi objasnim šta nam se to dešava…ˮ I treću knjigu „Zlatno dobaˮ napisao je Stjepanović, koji je i režirao ovaj komad a četvrtu „Balon od kamenaˮ- Radmila Smiljanić. O važnosti jedne ovakve edicije dr Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja je rekao: „Vrlo je dragoceno da jedno pozorište objavi tekstove koji su postavljeni na scenu jer pozorište je jedna efemerna umetnost a kada ostane zabeleženo među koricama knjige i za 50-60 godina to će predstavljati istoriju pozorišta na srpskom jeziku na ovim prostorima.ˮ Izdavači kažu da je ova edicija posvećena svim autorima i svim gledaocima i čitaocima do kojih su dela došla ili će doći, a posebno svima koji svojim radom iza scene ili iza štamparskih mašina omogućavaju da u našem društvu živi umetnost koja nas čini boljim.
Do kraja godine biće objavljena i ostala izdanja, a to su dramski testovi: „Mali ratovi i kabine Zare“ – Vida Davidović, „Žiranti“ – Mario Ćulum i „Istina (ne) boli“ – Jelena Kojović Tepić.

.

U okviru ciklusa ,,Velikani srpske kulture”, danas je u Pozorišnom muzeju predstavljen portret reditelja Nebojše Bradića.

Radio je kao umetnički direktor, upravnik i reditelj u više srpskih pozorišta: Kruševačko pozorište, Atelje 212, Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Knjaževsko- srpski teatar. Bio je ministar kulture u periodu od 2008. do 2011. godine. Režirao je više od 100 predstava u Srbiji i državama bivše Jugoslavije, ali i u Grčkoj i Bugarskoj. Posebno se bavio domaćom dramom i dramatizacijom. U svojoj dugogodišnjoj plodnoj karijeri režirao je opere, mjuzikle i balete. Osnivač je ,,Beogradskog festivala igre”, ,,Dunavfesta” i ,,Antikafesta”. Napisao je knjige ,,Put do pozorišta” i ,,Ptica na gozbi”. O dugogodišnjoj saradnji sa rediteljem Nebojšom Bradićem, govorio je najpre glumac Pavle Pekić: ,,Nebojša je uvek insistirao da se uroni u ono što se stvara, da se osvesti misao i biće onoga koga tumačiš i najvažnije, da svoj posao mi glumci radimo sa punom svešću i odgovornošću prema profesiji.” Branislav Nedić, direktor Kruševačkog teatra, prisetio se saradnje sa Bradićem, koja je trajala više od tri decenije: ,,Nebojša je svima davao šansu i onima koji rade na tekstu i onima koji rade na sceni. Dotakao se njihovog zajedničkog rada na dramatizaciji ,,Korena”, Dobrice Ćosića.” Žaklina Nikolić, direktorka biblioteke i Centra za kulturu u Kladovu, podelila je svoja iskustva sa publikom u radu sa Nebojšom Bradićem: ,,Pratila sam profesionalni Bradićev rad, njegove izbore predstava i režiju i trudila sam se da sve te komade vidi i publika u Kladovu.” Aleksandar Milosavljević, teatrolog, istakao je : ,,Čak i kada nije autor dramatizacije, Bradić svojom režijom postavlja dramaturgu tako jasne zadatke, da on prosto ne može da ih ne ispuni. Ponekad zvuči autoritativno kada režira, što kad kad zvuči diktatorski, ali pritom glumci nemaju utisak da su marionete.” Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra, zahvalio je Nebojši Bradiću na dugogodišnjoj saradnji, dodelio mu je Plaketu za izuzetan doprinos kulturu Srbije i statuetu Zoran Radmilović. Vezu sa zaječarskim pozorištem Bradić je uspostavio još kao student, sa predstavom ,,Ljubavnik” a ovogišnje Zoranove dane otvorio je komad ,,Galerije”, koji je režirao prema tekstu Miloša Latinovića. ,,Ućutkivanje Sokrata”, takođe je komad u režiji Nebojše Bradića, koji učestvuje u zvaničnom programu na ovogodišnjem festivalu.

.

19.10. Četvrti festivalski dan

,,Svaka ptica svome jatu“ – Beogradsko dramsko pozorište

Na veliku radost zaječarske publike, sinoć je na festivalu ,,Dani Zorana Radmilovića”, nastupio ansambl Beogradskog dramskog pozorišta. Oni su izveli predstavu ,,Svaka ptica svome jatu“, koju je po tesktu Važdi Muavada, režirao Dino Mustafić.
Reč je o savremenoj drami libansko-kanadskog pisca Važdija Muavade, koja ispisuje složenu, romantičnu, društveno-političku i trilersku pripovest, postavljajući pritom bitna pitanja o identitetu, nasleđu traume i krivice, generacijskim sukobima.
Locirana u srž izraelsko-palestinskih konflikata, radnja se dešava u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Izraelu, i u prvom planu raspliće melodramsku priču. Ona podseća na Šekspiorovu tragediju zbog protagonista, mladih ljubavnika Vahide i Itana, različitih nacionalnosti i veroispovesti, arapske i jevrejske, na tradicionalno zaraćenim stranama, koje njihovu ljubav ne odobravaju.
Iz tog centralnog narativa, ističu se i druge linije radnje koje pokreću važne društvene teme, odnosa između razuma i mistike, istorije i mita, sudbine izbeglica, posledice terorizma.
Glumački ansambl predstave ,,Svaka ptica svome jatu“, složio se da se predstava na više nivoa bavi pitanjem identiteta, kako ličnog tako i etničkog i nacionalnog, kao i generacijskim raskorakom. Zaključak je da kada se postavi pitanje ,,Ko si ti?“ , odgovor obično bude nacionalna pripadnost, iako odgovor treba da glasi ,,ja sam čovek“ a tek onda sve ostalo.
Nagrada Zoranov brk za najboljeg glumca večeri, ovoga puta pripala je ženskom liku, i to mladoj glumici Tamari Šustić za ulogu Vahide.
,, Ovo je prvi put da se komad pisca Važdi Muavada izvodi na na našim prostorima. Svi koji su pogledali predstavu bili su oduševljeni ovom jakom i slojevitom pričom koju smo iskreno izneli na scenu. Kada sam dobila ponudu za ulogu bila sam presrećna što ću imati priliku da tumačim ovako zanimljiv i slojevit sadržaj koji toliko korespondira današnjem vremenu. Centralna tema predstave je ljubav kao ,,susret dve duše koje se prepoznaju“ , ali i ljubav koja nailazi na etničke i ideološke prepreke. Na kraju ostaje otvoreno pitanje šta je važnije-istina koja boli i može da rani čoveka ili ljubav. Veoma sam srećna što sam dobila ovako značajnu nagradu koja nosi ime velikana srpskog i jugoslovenskog glumišta Zorana Radmilovića, i to mi daje snagu da nastavim da radim još bolje i upornije“, rekla je mlada glumica Tamara Šustić.
U predstavi ,,Svaka ptica svome jatu“ reditelj Dino Mustafić uloge je poverio još Vukašinu Jovanoviću, Ivani Nikolić, Svetozaru Cvetkoviću, Svetlani Bojković i Miodragu Krstoviću.
Komad je prevela Marija Stojanović, a dramaturg beogradske postavke je Vedrana Božinović iz Sarajeva. Scenografiju potpisuje Jasmina Holbus, kostime Marina Medenica a muziku Irena Popović Dragović.
Na repertoaru festivala sutra je komad ,,Majstori, Majstori“, autora Gorana Markovića u režiji Marka Misirača a u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.

.

Portret prof. dr Duška Ljuštine
Četvrtog dana festivala, u okviru ciklusa Balkanski kulturni poslenici, predstavili smo prof. dr Duška Ljuštinu, najdugovečnijeg menadžera u kulturi na našim prostorima.
O poznanstvu i saradnji sa Duškom Ljuštinom, dugogodišnjim upravnikom Satiričkog kazališta ,,Kerempuh” iz Zagreba, govorili su Aleksandar Milosavljević, teatrolog i prof. dr Nenad Novaković, kreator kulturnih događanja u Republici Srpskoj. Za obojicu, poznanstvo sa Ljuštinom predstavlja čast i srećni su što i dalje imaju priliku da sarađuju sa njim i da uče od njega.
Milosavljević ističe da se od Ljuštine može mnogo naučiti o organizaciji, da je on neko ko brzo i nepogrešivo donosi odluke, neko ko u procesu rada o svemu vodi računa.
„Kad god smo sarađivali, ja sam uvek bio potpuno miran jer sam znao da svi mi možemo da pogrešimo, da previdimo i nešto da nam promakne, jer Duško za svaku situaciju ima rešenje”.
Prof. dr Nenad Novaković prisetio se Univerzijade 1987. i prvog susreta sa Ljuštinom, koga od tada vidi kao čoveka koji „zna šta hoće, kako hoće i šta može” i koji i danas mnogo radi na podizanju nivoa kulturne saradnje i života srpskog naroda u Hrvatskoj.
Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra, dodelio je Dušku Ljuštini Plaketu za izuzetan doprinos širenju i unapređenju kulture u regionu i statuetu Zorana Radmilovića.
„Za mene je ovo mnogo veći dan nego što vi mislite… Mislio sam jednog dana zamoliti Vladu da si kupim ʼZorana Radmilovićaʼ, ali evo dočekao sam da ga mogu poneti, a da ne kupujem”, rekao je Ljuština šaljivim i prijateljskim tonom.
U bogatoj i dugogodišnjoj karijeri Duška Ljuštine bilo je mnogo izazova. U ratnim godinama tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman optuživao ga je govoreći da njegovo pozorište ,,destabilizira” državu. Ni u najtežim trenucima nije odustao od svojih uverenja. Na obrazovanje i kulturu uvek je gledao kao na najvažnije pitanje jedne zemlje. Pozorište vidi kao hram i smatra da umetnost, ukoliko želi da se bavi politikom u tom hramu, onda to jedino može i treba da čini kroz predstavu.

.

Još jedna plejada mladih i talentovanih glumaca predstavila se zaječarskoj publici, u oviru pratećeg programa festivala ,,Dani Zorana Radmilovića“. Reč je o studentima Fakuleta savremenih umetnosti Beograd, koji su izveli svoju diplomsku predstavu ,,Petra“ po motivima teksta Ričarda Lordsa u adaptaciji i režiji Irfana Mensura.
Nakon višemesečnih priprema ,studenti četvrte godine glume iz klase profesora Irfana Mensura i asistenta Srđana Ivanovića, premijeru svoje diplomske predstave ,,Petra“ imali su u junu ove godine.
Drama rađena po motivima teksta Ričarda Lordsa, u adaptaciji Irfana Mensura , donosi priču o iznenadnom povratku Petre u porodični dom nakon devet godina odsustva. Njen dolazak pokreće lavinu emocija, neizgovorenih osećanja i starih rana koje tri žene, majka, starija sestra Olga i mlađa sestra Marija, pokušavaju da razumeju i zaleče. ,,Petra“ je intimna, bolna i nežna melodrama o tišini koja vrišti, ljubavi koja nije dovoljna, i hrabrosti da se otvore vrata prošlosti kako bi se krenulo napred.
U ulozi majke predstavila se glumica Sara Pečurica, koja je naglasila da je saradnja sa rediteljem bila sjajna.
,,Predstava ,,Petra“ je izuzetno emotivna sa mnogo strana, tim pre što se radi o međuljudskim odnosima u porodici, roditelja i dece, sestara.Tu se prepliću i večna pitanja slobode i sreće, ali i uloga novca u životu pojedinca i porodice. Nama je bilo predivno na radu ovog komada kroz koji nas je spretno vodio naš profesor Irfan Mensur. Imali smo i tu sreću da baš naš profesor koji nam vodi klasu bude i reditelj naše diplomske predstave. Kada smo radili na likovima morali smo napisati detaljnu biografiju lika koji tumačimo. Recimo ja u komadu igram majku ženu od pedesetak godina i mogu vam reći da je to za mene bio veliki izazov. Tako da pripreme su bile detaljne, trebalo je sve staviti na papir, razmišljati o tim međuljudskim odnosima. Mislim da smo uz Irfanovu pomoć uspele da prepoznatljive životne situacije, iz uglova različitih članova porodice, kroz efektne i slojevite dijaloge, prenesemo na scenu i sigurna sam da je publika uživala“ rekla je glumica Sara Pečurica.
Pored nje u komadu ,,Petra“ gledali smo Anđelu Janković u ulozi Petre, Lunu Nikolić u ulozi Male i Isidoru Jejinić u ulozi Olge.

.

18.10. Treći festivalski dan

„Unaˮ – Zvezdara teatar

U okviru 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovićaˮ zaječarskoj publici predstavio se ansambl Zvezdara teatra iz Beograda komadom „Unaˮ, po motivima romana Mome Kapora, a po tekstu Stevana Koprivice, u režiji Dejana Projkovskog.
U prepunoj sali Pozorišta , zaječarska premijera ove predstave izvedena je samo šest dana posle beogradske.
Drama „Unaˮ zasnovana je na motivima istoimenog kultnog romana Mome Kapora, ali je obogaćena i novim značenjima i konotacijama koje nameće vreme u kojem živimo.
Predstava nastaje kao odgovor na duboku i univerzalnu ljudsku potrebu za pričom koja govori o sećanju, ljubavi i prolaznosti. Ona govori o ljudskim odnosima, o uticaju
prošlosti na sadašnjost i o tome kako jedno sećanje može oblikovati ceo naš život. Pozorišno čitanje moralo je da se izmakne iz filmskog, pa i literarnog predloška i potraži nove ishode u „fatalnoj privlačnostiˮ između vremešnog harizmatičnog profesora Mišela Babića i samosvojne i eruptivne studentkinje Une.
Zoranov brk za najboljeg glumca večeri pripao je Nikoli Ristanovskom za ulogu profesora Mišela.
„Nikada nisam imao ni želje ni potrebe da radim nešto u šta ne verujem. Ovaj roman je deo našeg kolektivnog sećanja iz različitih rakusa. Menjaju se sistemi, vremena, istorijski kontekst, ali čovek ostaje slab, začuđen pitanjem o svojoj prolaznosti. Ipak, njegova potraga za slobodom je neuhvatljiva stvar. Ta sloboda i ta povezanost priča između četvoro ljudi na sceni u meni budi veliku radost i neko novo životno iskustvo, što je neprocenjivo. Radujem se što ove dileme delim sa publikom, koja je večeras, ovde u Zoranovom gradu, bila sjajna. To nema veze ni sa predstavom ni sa trenutkom, to je jedna radost zbog mogućnosti da se čovek u jednom trenutku artikuliše onoliko koliko ume i oseća.
Posebno se radujem nagradi koju sam dobio, ovo je moj drugi Zoranov brk, i ovom drugom se radujem više nego prvom jer sam svesniji vrednosti ove nagrade i više razumem. Zoran je kao čovek bio simbol slobode, personifikacija slobode u svakom smislu te reči, i zato sam ponosan što sam večeras ovde, na Festivalu koji nosi njegovo imeˮ, rekao je glumac Nikola Ristanovski.
Pravo otkriće večeri bila je mlada glumica Magdalena Mijatović, koju smo gledali u ulozi studentkinje Une.
„Moje iskustvo sa rediteljem Projkovskim bilo je magično, on je kao dobar reditelj izvukao iz mene ono što nisam ni znala da imam u sebi. Za mene je veoma važna tema
slobode, koja prožima ovu predstavu, kao i pitanje gde je tražimo. Važna je i aktuelnost romana koja me je jako motivisala. Ovu predstavu napravili smo sa mnogo razumevanja, ljubavi i poverenja, i veoma sam zahvalna svim ljudima na prilici da budem deo ove pričeˮ, rekla je glumica Magdalena Mijatović.
Sena Đorović u komadu tumači lik Olge, profesorove žene.
„Likovi u predstavi su naizgled vrlo naobični, ali ipak nama svima poznati, sa kojima možemo vrlo lako da se indentifikujemo. Oni svakako ne pripadaju nikakvom folkloru i lokalitetu. I meni je bilo lako da se indentifikujem jer sam i ja svedok jednog vremena, iskustva i konteksta, a sam roman „Unaˮ, koji je napisan pre 40 godina, kao da je napisan pre godinu dana. Kontekst je uvek isti, a ljubav nije jedini imenitelj između protagonista. Oni jesu povezani različitim modelima i oblicima ljubavi, ali tu je i
sloboda koja se osvaja individualno i kolektivnoˮ, izjavila je glumica Sena Đorović.
Uloga prorektora Dukića pripala je Marku Gveru.
„Bilo je mnogo razloga za radovanje u procesu stvaranja komada, uz porodičnu i prijateljsku atmosferu, a rad je bio intenzivan i dubok. Ovde ste mogli da vidite četiri naizgled jednostavna lika, ali zapravo vrlo kompleksna. Na sceni se prepliću sudbine i životi ljudi koji se tiču svih nas. Sa četiri lika ispričana je priča o ljubavi, slobodi, politici i još mnogo čemu. U ovom komadu igram negativca, što, nažalost, nemam često prilike. Mislim da smo se sjajno povezali na sceni i da je to zaječarska publika umela
da prepozna. Hvala joj na tomeˮ, rekao je glumac Marko Gvero.
Kostime za predstavu „Unaˮ radila je Ivana Ristić, scenograf komada bio je Valentin Svetozarev, a autor muzike Goran Trajkovski.
Večeras, četvrte festivalske večeri na repertoaru je predstava Beogradskog dramskog pozorišta, ,,Svaka ptica svome jatu“, po tekstu Važdi Muavadu u režiji Dina Mustafića.

.

Teatarski život Egona Savina
U foajeu zaječarskog teatra večeras je predstavljena monografija o reditelju Egonu Savinu „Život u pozorištu“ autora Aleksandra Milosavljevića, zajedničko izdanje Udruženja dramskih umetnika Srbije i Sterijinog pozorja.
Kako je u uvodnoj reči naglasio direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić reč je o prvoj knjizi u ediciji laureata nagrade „Dejan Mijač“ za rediteljski opus. Naime, Udruženje dramskih umetnika Srbije i Sterijino pozorje su pre 3 godine doneli odluku da ustanove nagradu za rediteljski opus koja će se uručivati najznačajnijim rediteljima na ovim prostorima koji su odigrali veliku ulogu u razvoju pozorišne umetnosti kod nas, a istovremeno da se čuva uspomena na Dejana Mijača koji je bio jedinstven u rediteljskoj poetici i pozorišnoj estetici koju je promovisao. Pre dve godine prvi dobitnik nagrade bio je Egon Savin. Kao deo nagrade koja se uručuje na Sterijinom pozorju je i ova monografija, čija je izrada trajala duže od godinu dana.
Pavle Pekić, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije istakao je da je jako važno što je ustanovljena nagrada za rediteljski opus koja nosi ime Dejana Mijača i izrazio veliku radost što je baš Egon Savin prvi laureat ovog prestižnog priznanja. Pekić je naglasio da je ovo prva promocija monografije u sklopu znamenitog festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru. Predstavljanje u Beogradu i Novom sadu biće naknadno organizovano, jer je monografija pre nekoliko dana izašla iz štampe.
Autor monografije Aleksandar Milosavljević je istakao kako je velika je čast raditi monografiju o takvom stvaraocu kakav je Egon Savin i posebno mu laska što je Egon tražio da je baš on radi.
„Za pisanje ove monografije pripremam se od kada se bavim pozorištem, jer predstava koja me je odvele teatru je jedna od ranih Egonovih predstava „Zbogom Judo“ koju je radio u Studentskom gradu na Novom Beogradu. Od Egona sam i mimo rada na ovoj knjizi jako puno naučio ne samo gledajući njegove predstave nego sam imao sreću i da se družim sa njim.“
Izradi monografije predhodili su brojni razgovori koji su se razlivali po celoj temi teatra, tako da su obahvaćeni svi aspekti teatarskog života Egona Savina. On je jedan od rodonačelnika pobune u teatru kada je reč o jugoslovenskom kontekstu režije, u podjednakoj meri se bavio i svetskim i domaćim klasicima ali i čitanjem novih dramskih tekstova savremenih autora. Mnoge praizvedbe sada poznatih pisaca upravo je on režirao, istakao je Milosavljević.

.

,,Grebanje ili kako se ubila moja baka“
U okviru pratećeg programa 34.festivala Dani Zorana Radmilovića, priliku da pokažu svoj talenat dobili su mladi glumci, studenti Fakulteta umetnosti u Prištini-Zvečan, koji se nalaze u klasi redovnog profesora Dejana Cicmilovića. Oni su se predstavili svojom diplomskom predstavom ,,Grebanje ili kako se ubila moja baka“ autorke Tanje Šljivar u režiji Jovane Krstić, stručne saradnice na predmetu gluma.
U svojoj nagrađivanoj diplomskoj drami, mlada autorka Tanja Šljivar problematizuje nasilje i agresiju kod dece, rušeći stereotip o dečijoj naivnosti, istražujući uzroke njihovog ponašanja u ratnim razaranjima i porodičnim problemima. Junaci ove drame su pakosni i i prkosni, zastrašujuće brutalni, ali izrazito ranjivi i nesrećni. Tanja Šljivar ne želi samo da konstatuje problem agresije kod mladih, već ukazuje na to da su deca jasna slika društvenih prilika u državi koja pokušava da se oporavi od dugogodišnje izolacije i siromaštva. Važan motiv ovog dramskog teksta je bol-ispitivanje granica izdržljivosti, sposobnosti pojedinca da svesno nanese bol ne samo drugima već i samom sebi. Za njih je to jedino osećanje koje prepoznaju, dokaz života i način međusobnog razumevanja i identifikacije.
Prema rečima pisca Tanje Šljivar, komad ,,Kako se ubila moja baka“ je samoubistvo jedne ozbiljne države podstaknuto raspirivanjem nacionalizma u svim etničkim celinama.Grebanje devedesetih je ostavilo trajnu transgeneracijsku bol čije posledice i danas živimo.
Rediteljka Jovana Krstić u svojoj režiji uspeva da postigne fine nijanse u postavljanju plastičnih likova na sceni. Oni jesu duboko uznemirujući zbog svoje bezobrisnosti i okrutnosti, pa opet gledalac prema svakom od njih saoseća simpatiju, jer koliko god kriju svoju osetljivost i ranjivost, one na kraju izlaze na površinu.
Mladi glumci Fakulteta umetnosti u Prištini bili su na visini zadatka, a njihova predstava izvedena je uz veliki aplauz i pozitivne reakcije publike. U komadu „Grebanje ili kako se ubila moja baka“ igraju Anastasija Rančić, Miloš Mitrović, Natalija Knežević, Slaviša Ćuković, Stefani Krunić, Teodora Stojanović i Filip Paprić.
U okviru pratećeg programa Festivala sutra će publika u Centru za kulturu u Kotlujevcu moći da vidi još jednu diplomsku predstavu. U pitanju je komad ,,Petra“ studenata Fakulteta savremenih umetnosti Beograd, koju je po motivima teksta R. Lorca adaptirao i režirao Irfan Mensur.

.

17.10. Drugi festivalski dan

,,Moje pozorište“ – Atelje 212

Zaječarska publika je ovacijama pozdravila Atelje 212, koji se sinoć na Danima Zorana Radmilovića predstavio komadom ,,Moje pozorište“, autorskim projektom Borisa Liješevića koji potpisuje i režiju.
Ovom predstavom Liješević, koji i igra u komadu, scenu naseljava sobom i slikama iz svog života, postavljajući pitanje zašto nam treba pozorište i šta tražimo u njemu? Sve počinje pitanjem: Ko sam ja i šta je to što te sprečava da budeš svoj i autentičan? Glavni junak je autor koji postaje sam svoja pozornica i sam svoj sadržaj, a onda sa te pozornice sagledava sebe. Ploveći kroz sopstvena životna iskustva i sećanja, autor plete fragmentarni narativ autofikcije. Ali tokom predstave moje pozorište postaje i naše, jer u ovoj duboko intimnoj priči, lično postaje univerzalno.
U vremenu u kojem je teško pobeći od opšteg i masovnog, Boris Liješević ima ambiciju da nas okrene ličnim temama i sebi samima.
,,Svi tumaramo u mraku i tragamo za sobom čekajući da nas neko prepozna. U ovoj predstavi pokušao sam da dočaram taj duboko intimni svet koji je zapravo ogledalo sa dva lica, okrenuto i publici kao i autoru na sceni. Ova prestava je praznik slavljenja nekih malih stvari u životu a koje puno znače. Događaji na sceni su ustvari situacije koje mnogi od nas dele, prve jedinice, vršnjačko nasilje, prvi strahovi, razvodi roditelja. To su neke opšte stvari ali je put umetnosti ustvari put od pojedinačnom ka opštem.
Likovi na sceni kroz predstavu otkrivaju da je pravi život u njima samima u njihovom doživljaju sveta. Rad na ovom komadu nije bio težak kako neki misle jer sam tu ogolio svoj život, već zapravo jedan divan osećaj kao da se kupam u nekoj najboljoj banji. Sve je bilo nekako oslobađajuće, tako da bih svima preporučio da se malo više bave sobom. Veoma sam srećan što je komad ,,Moje pozorište“ videla divna zaječarska publika na ovako velikom pozorišnom festivalu Zoranu u čast koje traje već 34. godinu, rekao je autor i reditelj predstave Boris Liješević.
Nagrada Zoranov brk za najboljeg glumca večeri pripala je Nebojši Iliću , koji na sceni igra samog autora iz raznih životnih doba.
,,Uzbuđen sam svaki put kada ovo igram, i osećam veliku odgovornost kako će na kraju da ispadne. Za kratko vreme već smo odigrali desetak predstava i nema nesporazuma i nerazumevanja između nas i publike, isto kao i večeras u Zaječaru. Iako je ovo jako neobična forma koja je usko vezana za našu profesiju, ipak prelazi rampu i ljudi se prepoznaju. Pre svega zato jer tu ima jako puno životnih elemenata kao što su porodica, posao, kompromis.
Tako da će za mene ovo biti jedno od važnijih događaja u mom pozorišnom životu. Još na samom radu na predstavi osećao sam veliko uzbuđenje znajući da radimo nešto ekstremno neobično, lepo i hrabro. Veoma mi znači što sam deo ove predstave isto tako kao i sama nagrada koju sam dobio večeras a koja nosi ime velikog glumca Zorana Radmilovića“, rekao je glumac Nebojša Ilić.
Pored njega i Liješevića u komadu ,,Moje pozorište“ igraju Ana Mandić, Vojin Ćetković, Branka Šelić i Bojan Žirović. Scenografiju potpisuje Saša Ivanović dok je za kostime bila zadužena Marina Sremac.
Treće festivalske večeri publici će se predstaviti Zvezdara teatar sa komadom ,,Una“ po motivima romana Mome Kapora. Tekst Stevan Koprivica, režija Dejan Projkovski.

.

,,40 godina bez Zorana”

Večeras je u Pozorišnom muzeju publika imala priliku da vidi izuzetnu izložbu fotografija ,,40 godina bez Zorana”- Zoran Radmilović u Ateljeu 212, nastalu u julu ove godine, povodom 40 godina od smrti Zorana Radmilovića. Fotografije su svedočanstvo o ulogama u predstavama koje je Zoran igrao, a u Ateljeu ih je bilo ukupno 20, od čega je jednu i režirao.

Zoranov dugogodišnji prijatelj i kolega Milan Caci Mihailović, podsetio je da je srećan što je prošao ,,njegovu školu” glume i života. Uveren je, pozivajući se na Teslu, da Zoran nije umro, već je svetlost koja i dalje sija. Osim fotografija iz arhiva ,,Ateljea 212”, u postavci izložbe je i originalni kostim, koji je Zoran nosio u kultnoj predstavi ,,Kralj Ibi”. Gordana Goncić, direktorka ,,Ateljea 212”, zahvalila se gradu Zaječaru i direktoru zaječarskog teatra, Vladimiru Djuričiću, što na najbolji način čuvaju uspomenu na jednog od naših najvećih glumaca. On je svojom posebnošću u samim temeljima Ateljea 212 ali i u temeljima srpskog savremenog pozorišta, na prvom mestu, glume. Iza svih ljudi ostaju sećanja kod onih koji ih poznaju a iza Zorana su ostala sećanja i kod generacija koje ga uopšte nisu poznavale i u tome je njegova veličina.

.

„Velikani srpske kulture” Miki Krstović

Drugog dana 34. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića”, predstavljen je portret glumca Miodraga Mikija Krstovića u ciklusu „Velikani srpske kulture”.
Imali smo veliku čast da se družimo sa izvanrednim glumcem Miodragom Mikijem Krstovićem, dobitnikom Nagrade za najbolje glumačko ostvarenje 33. Festivala „Dani Zorana Radmilovićaˮ.
U galeriji Pozorišnog muzeja prikazan je kraći film kao podsećanje na samo neke od brojnih uloga koje je Miki Krstović ostvario.
Uporan i istrajan u stvarima koje su mu važne, glumu je upisao iz četvrtog pokušaja, kako kaže, tačno onda kada je trebalo. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Milenka Maričića. Tokom karijere sarađivao je sa najvećim autorima sa ovih prostora i za svoj rad dobio brojne nagrade.
U glumačkoj karijeri, dugoj više od pola veka, nikada nije dobio platu. Izabravši put slobodnog umetnika, odigrao je oko 160 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji. Uloge u kojima ne bi uživao, nije ni prihvatao, čak ni u trenucima najvećih teškoća i neizvesnosti.
Iako je u pozorištu ostvario znatno manji broj uloga nego na filmu, ono što je Miki Krstović postizao na sceni može se smatrati idealom glume, smatra Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar i teatrolog, koji se posebno osvrnuo na predstavu „Cement Beogradˮ u kojoj je Krstović pokazao svoje izvanredno glumačko umeće.
„Godinama ga gledam na sceni i pokušavam da opišem šta je to što radi i zbog čega mu se divim… Miki Krstović ⎼ neobjašnjivi i neuhvatljivi sistem glume… To je čudo jedno koje u malom postiže maksimalno, a šta je to maksimalno, to znate kada ste u sali i kada ste opčinjeni gledanjem tog čoveka koji je na sceni…ˮ
Reditelj Marko Misirača posebno je istakao raznolikost opusa Mikija Krstovića, koji je jednako uspešan i u ulozi najvećeg zlikovca i komičara.
„Poslednjih godina i sezona gledate Mikija Krstovića u najrazličitijim sadržajima, žanrovima, stilovima i najiskrenije se pitate gde su granice. Mi imamo puno dobrih i velikih glumaca, ali nisu česti glumci koji su spremni na tu vrstu istraživanja..ˮ
Uz reči zahvalnosti, Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra, uručio je danas glumcu Miodragu Mikiju Krstoviću Plaketu za izuzetan doprinos kulturi Srbije.

.

16.10. Prvi festivalski dan

Čast da otvori 34. Međunarodni festival ,,Dani Zorana Radmilovića“, pripala je pozorištu grada domaćina, koje je premijerno izvelo komad ,,Galerije“ prema tekstu Miloša Latinovića u režiji Nebojše Bradića. Reakcija publike nakon sinoćnje premijere bila je sjajana. Reč je o tekstu Miloša Latinovića koji ima veliki zadatak, da osvetli epohu rimske tetrarhije ali i ličnost Galerija, koji na mestu rođenja, kod Zaječara, podiže impozantnu palatu u čast svoje majke Romule. Podsetimo Galerije Valerije Maksimijan, rođen je u okolini Zaječara, bio je Dioklecijanov savladar i poslednji rimski car koji je kroz čin apoteze uzdignut među bogove. Za njegovo ime vezuje se edikt kojim je praktično pre Konstantina dozvolio hrišćanima da slobodno šire svoju veru. Život ovog rimskog vladara inspirisao je Latinovića da napiše dramu ,,Galerijeve utvare“, u kojoj istražuje život čoveka koji je počeo čuvanjem goveda , nastavio pobede na bojnim poljima a potom i uspešnu vladavinu, da bi završio u čuvenoj Feliks Romulijani, u mukama koje mu je donela polna bolest.
,,Galerije je relativno nepoznat, ali zanimljiv lik, ne samo zbog Milanskog edikta, nego i zbog svoje imperatorske delatnosti. Kroz njegov lik nisam prikazao samo istorijsku ličnost, već postavio važno pitanje o prirodi
moći, njenim transformacijama i posledicama koje ona ostavlja na pojedinca. Direktor zaječarskog pozorišta Vlada Đuričić jedan je od ključnih ljudi koji me je motivisao da uradim ovu dramu. Ovo je jedan ozbiljan dramski tekst i mi se od 1. septembra, kada smo počeli da radimo predstavu sa glumcima nismo odvajali, stalno smo bili u nekim
razgovorima ne bi li predstava ispala upravo ovakva. Ovo je sredina koja zaslužuje ne bilo kakvo pozorište nego upravo ovakvo kakvo smo videli večeras, i ja sam vrlo srećan što sam deo ove ekipe“, rekao je pisac Miloš Latinović.
Po odluci stručnog žirija festivala u sastavu dr Miroslav Radonjić, dr Duško Ljuština i glumac Irfan Mensur, Zoranov brk za glumačku bravuru pripao je gostujućem glumcu Pavlu Pekiću, za ulogu Galerija, koji nije krio emocije nakon sinoćnje premijere.
,,Ovo je predstava u kojoj definitivno nisu nedostajale emocije. Ja sam ovde gost. U ovom pozorištu radim prvi put, ali nije mi prvi put da gostujem na ovom festivalu. Ovo je jedan važan podvig i mislim da meštani ovog mesta, i ljudi u Srbiji treba da budu svesni da festival koji toliko dugo traje i opstaje u ovakvim okolnostima zaslužuje jedan ovakav dramski tekst. Zaječarsko pozorište ima izuzetno prijatnu i posvećenu atmosferu za rad.
Mi smo radili jako intenzivno na ovom komadu. Za mesec i po dana rada na predstavi napravili smo jednu divnu priču, uz pre svega veliku fokusiranost reditelja koji je bio vrlo precizan u tome šta želi od nas. Uz prijateljsku i kreativnu atmosferu uspeli smo da napravimo predstavu za rekordno kratko vreme. Jako sam srećan i ponosan što sam dobio ovu veliku i prestižnu nagradu koja nosi ime velikog Zorana Radmilovića”, rekao je glumac Pavle Pekić.
Valeriju, Galerijevu drugu ženu, igra zaječarska glumica Ana Bretšnajder.
,,Što se tiče samog procesa rada, ja sam još uvek toliko uzbuđena, da poričem kako u ovom tekstu nema emocija. Proces rada na komadu bio je jako fluentan, dramaturški i rediteljski potezi bili su filigranski.
Sigurna sam da je ,,Galerije“ komad koji će se igrati jako dugo“, rekla je glumica Ana Bretšnajder.
U ulozi Dioklecijana, gledali smo još jednog gostujućeg glumca Zorana Karajića.
,,Meni nije prvi put da igram sa ovim ansamblom, i uvek je divno raditi sa ovako talentovanim i vrednim kolegama. Ceo autorski tim bio je meni po volji. Nisam očekivao poziv, ali kada su mi poslali tekst on me je jako privukao, bio mi je apsolutno svež i vrlo primamljiv, sa puno unutrašnjih dijaloga i monologa. Cela ekipa je vredno radila i jako sam srećan što je baš ovaj komad otvorio ovaj veliki festival koji nosi ime glumca Zorana Radmilovića“, rekao je glumac Zoran Karajić.
Svoje zadovoljstvo nakon premijere nije krio ni reditelj Nebojša Bradić. ,,Mislim da je najvažnije ono što ste videli na sceni, a ono što je prethodilo je jedan divni timski rad. Od početka rada na predstavi imali smo jasnu ideju kako ona treba da izgleda i zvuči, tako da nismo mnogo lutali. Uživali smo u tom kreativnom procesu stvaranja i atmosferi koja ju je pratila tokom rada. Bila je ovo jedna dragocena saradnja sa zaječarskim pozorištem, svi su bili jako posvećeni u rađanju jedne nove predstave. Ovo je priča koja je zaista zaslužila da bude ispričana, i sjajno je što je ona ispričana baš u Zaječaru u mestu koja je baština svega onoga što nam je prošlost ostavila. Ovaj tekst nije samo rekonstrukcija već i dijalog sa vremenom gde se završava jedna civilizacija“, rekao je reditelj Nebojša Bradić.
Dramaturg Aleksandar Milosavljević ističe da je ovakvom dramskom tekstu mesto u jednom ovakvom malom pozorištu koje ima divnu i posvećenu publiku.
,,Jako sam srećan da u ovako malom mestu postoji ansambl koji može da igra ovako zahtevnu predstavu. Ovde smo naišli na glumce koji su divno sarađivali sa gostujućim kolegama. Drama Miloša Latinovića osvetljava svu složenost pred očima savremene publike. Zaječarska publika zaslužuje ovakvu predstavu i siguran sa da će ona imati dug pozorišni život“, rekao je dramaturg Aleksandar Milosavljević.
Pored pomenutih glumaca u predstavi ,,Galerije“ igraju: Nataša Petrović, Miloš Tanasković, Gabrijel Bećarević, Teodora Stojković, Sanja Nedeljković, Branislav Mijatović i deca Miona Nikolić, Maša Martić i Strahinja Milosavljević. Kostime za predstavu uradila je Staša Jamušakov.
Večeras će na festivalu ,,Dani Zorana Radmilovića“ gostovati Atelje 212, sa komadom ,,Moje pozorište“ autora i reditelja Borisa Liješevića.

.

BESEDA U ZORANOVU ČAST
Na svečanosti otvaranja 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ direktor zaječarskog teatra i Festivala Vladimir Đuričić je zahvalio ministru kulture u vladi Republike Srbije Nikoli Selakoviću na pomoći Ministarstva ovogodišnjoj pozorišnoj smotri kao i na tome što je svojim prisustvom uveličao ovaj kulturni događaj. Vladimir Đuričić je pozdravio i gradonačelnika Zaječara dr Vladimira Videnovića i zamenika gradonačelnika Dušana Vrućkića. Đuričić je plaketu za doprinos očuvanju i razvoju „Zoranovih dana“ tokom 24 godine uručio Bošku Ničiću, bivšem gradonačelniku, sadašnjem državnom sekretaru Ministarstva rudarstva i energetike. Podsetio je da je početkom 21. veka Festival bio na ivici opstanka i da je Ničić zajedno sa svojim saradnicima doprineo da ova pozorišna smotra opstane i da se ne ugasi.
„Rezultat naših dogovora, svađa, sukoba i prijateljstva je da je Festival „Dani Zorana Radmilovića“ danas jedan od najboljih u Srbiji, ali i u regionu“, naglasio je Đuričić. Na svečanosti otvaranja Zoranovih dana govorio je i njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit Timočki gospodin Ilarion. Kao duhovni otac ovog kraja on je istakao: „Pozdravljam sve sa braćo i sestre, jer ako nismo jedno po veri i ideologiji, svakako jesmo jedno po ljudskoj prirodi“. Pesnik Slavomir Gvozdenović koji je svoje stihove posvećene Radmiloviću govorio ispred njegovog spomenika, pročitao je svoju pesmu „Ogledalo Zoran Radmilović“ i na otvaranju Festivala. Dočekan i ispraćen ovacijama publike pozorišnu smotru je otvorio istaknuti srpski i jugoslovenski glumac Miodrag Miki Krstović, pobednik prošlogodišnjeg Festivala.
BESEDA U ZORANOVU ČAST
UŠĆE
Zoranu
Predahni za tren na
rubu obronka,
Osvrni se i prati
Daleko sve tiša
kopita zvonka
i tada ćeš znati:
To Tvoji dragi
odlaze jahači
U postojbine reka,
A ti ka ušću dalje
zakorači,
Na tebe se čeka.
Ljubiša Bačić
Ovako se Ljubiša Baja Bačić oprostio od velikog Zorana Radmilovića, vašeg sugrađanina, našeg voljenog kolege i nepresušne glumačke inspiracije. Kada je saopšteno da je dobio jedno od najvećih glumačkih priznanja, Dobričin prsten, kažu – radovali su se radnici zlatare u Majdanpeku i aplaudirali što će „njihov Zoranˮ nositi „njihov prstenˮ. Iz Zaječara, njegovog rodnog grada, pošlo je mnogo telegrama u kojima mu sugrađani čestitaju ovo visoko priznanje. A Zoran ne bi bio Zoran kada ne bi izjavio da mrzi nagrade, jer su „ljudi oko mene moj najdragoceniji zlatni prstenˮ. Zoran Radmilović pronalazio je zlato u ljudima oko sebe, u partnerima na sceni, kolegama, svojim bližnjima. Za ovog majstora iluzija izjavila je najkraće i najlepše velika Mira Banjac: „Bio je čovek velike nežnosti i duboke tajne.ˮ
Nama, „izvođačima glumačkih radovaˮ, kako je Zoran govorio, potrebni su drugi ljudi, kolege, partneri na sceni i u kadru, vi, draga publiko. Jer, bez vas ne postojimo i u vama nalazimo potvrdu onoga što stvaramo. Vi ste naš zlatni prsten, upravo kako je to vaš sugrađanin i rekao. Hvala vam što više od tri decenije čuvate ovaj festival, uspomenu na Zorana Radmilovića i ovim pozorišnim susretima spajate prošlost i budućnost teatra, iskustvo i mladost, tradiciju i modernost.
Sa Zoranom Radmilovićem snimao sam seriju „Kožeˮ za Televiziju Sarajevo, i sa njim sam, u toku, pre i posle snimanja provodio određeno vreme. Imao sam utisak da mu se dopadao moj odnos prema glumi, pa smo pričali o nekim lepim stvarima iz našeg zanata. Te razgovore danas doživljavam kao svojevrsni „masterˮ. Ti razgovori i druženja sa Zoranom doveli su me i do divne nagrade sa njegovim imenom, za ulogu u komadu Dušana Kovačevića, pisca sa kojim je Zoran kreirao jednu od svojih najčuvenijih uloga, Radovana Trećeg. Tako se, za mene, jedan lep krug zatvorio, na moju, a verujem i na vašu radost, draga publiko!“
Beseda Miodraga Krstovića na otvaranju 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“.

.

Predstavljene knjige „Galerijeve utvare”

U foajeu zaječarskog teatra večeras su predstavljene knjige „Galerijeve utvare” Miloša Latinovića i „Galerije – dosije predstaveˮ Aleksandra Milosavljevića, izdanja Ustanove Narodno pozorište Timočke Krajine-centar za kulturu „Zoran radmilovićˮ.
Glavni junak Latinovićevog komada je cezar Galerije Maksimilijan,za kojeg se malo zna da je pre cara Konstantina i čuvenog Milanskog edikta iz 313, dve godine ranije (311) izdao u Nikomediji edikt kojim je zaustavio progon hrišćanstva. U drami postoji kompletan Galerijev edikt, koji u svom samrtnom času diktira i pečati svojim prstenom.
Osim onoga što je u knjigama zapisano u drami se može naći i ono što se čita „između redova” između govedara i cezara, između slavnog života i neslavnog kraja.
„Inspiracija je nešto što bih ja ovde stavio sa strane. Ovo je nešto što se zove istraživanje u smislu književnog posla . Traganje za podacima, traganje za neobičnostima, za nekim ukrštanjima koja i nisu deo istorijske faktografije i tako je došlo do toga da oživimo jednog Galerija koji ima jedan možda bi se moglo reći i nesrećan život. Njegov uspon od pastira ili kako su ga nazivali govedara do rimskog Imperatora predivna je priča za dramu, za film, za književnost”, rekao je pored ostalog Miloš Latinović, autor drame „Galerijeve utvare”.
Po knjizi je napravljena predstava za zaječarsko pozorište koja je premijerno izvedena nakon promocije knjiga, prvog dana 34.Festivala „Dani zorana Radmilovićaˮ.
Reditelj Nebojša Bradić smatra da je najvažnije to što je tekst originalan.
„To je izazov koji mi kad krenemo u produkciju imamo u prvom redu. Radimo nešto što do sada nije rađeno. Koliko su ti putevi neizvesni toliko su izazovi veliki i složeni. Mislim da je mnogo važna spremnost jednog malog pozorišta da napravi originalni sadržaj koji će predstaviti na svojoj sceni a da to nije sadržaj koji se tiče samo lokalnih i regionalnih interesa nego jedan univerzalan sadržaj, jer priča o carevima uvek je univerzalna priča, priča o umetnosti, vlasti, veri i nadi. Sve su to teme koje ovaj komad pokreće i one su pokretale nas u ovom procesu rada. Mislim da je to jako važno jer se radi se o nečem što je postalo živo”, istakao je Bradić.
Dramaturg Aleksandar Milosavljević pisao je o procesu pravljenja predstave u knjizi „Galerije- dosije predstaveˮ.
U ovoj knjizi je priča Miloša Latinovića o tome kako je došlo do pisanja drame na inicijativu direktora zaječarskog teatra Vladimira Đuričića, razgovor sa rediteljem Nebojšom Bradićem o njegovom doživljaju drame i samog Galerija, priča i skice kostima kostimografkinje Staše Jamuškov, fotografije proba i beleške posle njih…
Na kraju , kao posebna celina, štampan je tekst predstave.
„Ovom knjigom pokušali smo svi zajedno a ja nekim priređivačkim i autorskim delom da publici približimo šta se dešavalo tokom tog procesa koji je trajao relativno kratko. Da knjiga ne bi kasnila i „promašila” premijeru, ovaj dosije predstave Galerije će ostati nepotpun i nedorečen. Svakako će ga, na svoj način, upotpuniti mišljenja publike i kritike. Ako ništa drugo, ova knjiga će, nadajmo se, predstavljati svedočanstvo o nastanku jedne predstave i kao takva će možda postati kamenčić u mozaičkoj slici zaječarskog i srpskog pozorišta druge decenije 21. veka”, rekao je Milosavljević.

.

Pesnički pozdrav Zoranu Radmiloviću
Festival posvećen velikom glumcu, 34. „Dani Zorana Radmilovićaˮ, i ove godine otvoren je najpre na pesnički način, ispred spomenika Zoranu Radmiloviću. Tradicionalni pesnički pozdrav doajenu srpskog glumišta ove godine uputio je Slavomir Gvozdenović, književnik, dugogodišnji predsednik, a sada počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji, poslanik u više mandata u Rumunskom parlamentu, počasni član Udruženja književnika Srbije i značajan kulturni poslenik.
Objavio je više od 50 knjiga poezije i isto toliko izdanja preveo sa srpskog na rumunski jezik. Dobitnik je brojnih priznanja, a nedavno je dobio i nagradu „Rade Drainacˮ. Ovih dana iz štampe je izašla knjiga Slavomira Gvozdenovića pod naslovom „Koliko Kosova u meniˮ, u izdanju biblioteke „Ivo Andrićˮ iz Kosovske Mitrovice. Direktor pozorišta Vladimir Đuričić je u svom uvodnom obraćanju kraj spomenika Zoranu Radmiloviću pozdravio velikog pesnika i zamolio ga da pročita pesmu posvećenu glumčini. Prisutni su imali prilike da uživaju u stihovima:
Ogledalo Zoran Radmilović
Na licu je crtao život,
Redovno stanje. Tužan jahač apokalipse.
Lekovita travka, zaista naša.
Zaneta smehom. Kroz sumrake i ratove
Upitnik sveta: Uskličnik naših praznina.
Noću, sa krovova mitskih planina,
Spuštao se u tugu/nesanicu,
Plakao svoju pesmu.
Leptir, krunisan.
Njegošev bezglavi sin.
Iz svog je carstva, kao sa posla,
Svraćao u san velike dece.
Epica magna: Radovan treći/prvi,
Iz svoje sahrane u naše živote,
Sa hiljadu maski. Lice spasa.
Brižno govoreći o strahu:
Kada odrastem jednom,
Na koncu svoje smrti,
I kada se, konačno, uspravim,
I vinem u oblake.
Tamo gde će mi visine biti bliske.
Slavomir Gvozdenović (Temišvar, leto 2025)

.

U okviru pratećeg programa 34. glumačkog festivala ,,Dani Zorana Radmilovića” u Pozorišnom muzeju predstavljena je danas knjiga ,,Glumac…je glumac…je glumac”, reditelja, pedagoga i glumca Zijaha Sokolovića. Radi se o duhovitoj introspektivnoj monodrami koja se bavi složenim procesima glumačkog života. Prvi deo knjige čini tekst monodrame koju je glumac igrao punih 46 godina a izvedena je 1643 puta. Predstava je igrana u 26 gradova širom sveta u Beču, Varšavi, Parizu, Londonu, Njujorku, Rimu i Sidneju. Drugi deo knjige sadrži 46 eseja, kritika, filozofskih razmišljanja, priča, sećanja i analiza ljudi- kritičara, režisera, dramaturga, koji su se bavili fenomenom predstava i fenomemenom glumca. Govoreći o knjizi autor je naglasio da je ona pre svega dokument o postojanju jednog glumca koji je igrao predstavu o glumcu. Zijah Sokolović igrao je u 170 pozorišnih predstava, snimio 28 tv serija i 58 filmova. Režirao je u pozorištima širom bivše Jugoslavije ali i u inostranstvu. Kao profesor glume radio je na Brukner univerzitetu u Lincu i na umetničkoj akadeniji u Osjeku. Bio je gost profesor na doktorskim studijama Akademije umetnosti u Beogradu. Za svoj glumački rad, duži od pola veka, dobio je 104 nagrade, od kojih 7 nagrada za životno delo. Proglašen je glumcem Evrope a dobitnik je Gran- pri nagrade za režiju Čehovljevog komada ,,Medved”. Živi u Beču, Sarajevu, Beogradu, živi tamo gde su glumci, pozorište i umetnost.

.

15.10. Predfestivalsko veče

Kultnom monodramom ,,Levo, desno, glumac”, autora Zijaha Sokolovića, obeleženo je sinoć predfestivalsko veče u teatru ,,Zoran Radmilović”. Reč je o dubokom promišljanju jednog od najharzmatičnijih regionalnih glumaca, koji na komičan način sa lakoćom spaja filozofska razmišljanja i zakonitosti teatra. Autor na živopisan i duhovit način briše granice između glumca i publike i uvodi je stanje egzalturane radosti sa primesama gorčine. Traga za istinom i bez ustezanja je iznosi ne štedeći ni publiku ni sebe. Na taj način uklanja nevidljivu barijeru između glumca i gledaoca ali i između pozorišta i života. Zijah Sokolović, jugoslovenski i bosansko- hercegovački glumac, za više od pola veka karijere, dobio je mnoga značajna pozorišna priznanja ali i ,,Zlatnu arenu” u Puli za film ,,Zadah tela”. Zvanično, 34. glumački festival ,,Dani Zorana Radmilovića”, počinje večeras premijerom predstave ,,Galerije”, domaćeg teatra, u režiji Nebojše Bradića.

.

Izložba „Rodonačelnici srpskog teatraˮ
U susret svečanom otvaranju 34. Festivala „Dani Zorana Radmilovićaˮ sinoć je otvorena je izložba fotografija i printova na platnu dr Milovana Zdravkovića pod nazivom „Rodonačelnici srpskog teatraˮ.
Direktor pozorišta koje nosi ime velikog glumca Vladimir Đuričić je u svom obraćanju na otvaranju ove nadasve inspirativne izložbe naglasio da je to zapravo prvi program na 34. „Danima Zorana Radmilovićaˮ.
Prisutnima se dalje obratio teatrolog i dramaturg Aleksandar Saša Milosavljević, koji je u nadahnutom maniru objasnio da autor izložbe dr Milovan Zdravković mnogo zna o temi koju postavlja ne samo zato što je obrazovan na Fakultetu dramskih umetnosti i što je pozorišni čovek već pre svega zato što je Zemunac. Jer, kako kaže, kako god posmatrali povest srpskog teatra i odakle god išli uticaji teatra, sa severa na jug, sa juga na sever, sa istoka na zapad ili zapada na istok, svi ti putevi susretali su se u jednoj tački, a to je Zemun. Kada je knez Mihailo rešio da od Srbije napravi ozbiljnu evropsku državu, shvatio je da su mu potrebne nacionalne institucije, pa su tada i nastale mnoge ustanove, između ostalih Srpska akademija nauka i umetnosti i Narodno pozorište u Beogradu.
Sam autor dr Milovan Zdravković objasnio je da ovom svojom postavkom, koja donosi portrete i umetničke prikaze znamenitih ličnosti koje su doprinele razvoju srpskog pozorišta, među kojima su knez Mihailo i knez Miloš Obrenović, Joakim Vujić, Dimitrije Davidović, Žarko Savić, pa sve do Ilije Stanojevića, koji je režirao prvi srpski film „Karađorđeˮ 1911. godine, samo podseća na činjenicu da je teatar u 18. i 19. veku smatran osnovom kulturnog identiteta civilizovanih evropskih naroda, kojima je težio i srpski narod.
Srbija je u to vreme imala priličan broj obrazovanih ljudi koji su, verujući u kulturnu i obrazovnu komponentu teatra, ali i njegovu snagu da razvija patriotski i rodoljubili duh, veći deo svog života posvetili ustanovljavanju kontinuiranog pozorišnog života u zemlji, koja je na početku 19. veka tek izlazila iz viševekovne porobljenosti, što se odnosi na deo današnje Srbije južno od Save i Dunava.
Rodonačelnici srpskog teatra uspeli su da za kratko vreme promene odnos naroda prema pozorištu i uspostave teatar koji je ličio na one u Evropi. To se posebno odnosi na Joakima Vujića, koji je u Kragujevcu formirao prvi srpski teatar i za koga se može reći da se kao takav upisao u istoriju Srba, uz nesporne autore poput Jovana Sterije Popovića, Laze Kostića, Koste Trifkovića, Toše Jovanovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Janka Veselinovića.
Dr Milovan Zdravković nas je ovom izložbom, uz koju ide i nezaobilazni katalog, upoznao i sa mnogo manje poznatim, ali ne i manje vrednim umetnicima poput Atanasija Nikolića, osnivača i upravnika prvog pozorišta u Beogradu, Teatra na Đumruku, koji je u kratkom razdoblju od amaterskog razvio profesionalni repertoarski teatar, kao i Josipa Šlezingera, začetnika žanra komad sa pevanjem u srpskom teatru. Ništa manje značajan je i Žarko Savić, operski pevač i osnivač prve privatne opere, kao i Ljubica Kolarević, prva srpska teatarska primadona, a tu je i portret Svetislava Dinulovića, Negotinca, jednog od rodonačelnika srpskog teatra.

.