SEDMI FESTIVALSKI DAN

Dodelom nagrada laureatima i izvoćenjem predstave zaječarskog pozorišta „Čehovljeva soba“ u čast nagrađenih, spuštena je zavesa na 32. Festival „Dani Zorana Radmilovića“.
Ove godine „Zoranovi dani“ podignuti su na još viši nivo od dosadašnjih, Bila je ovo jedna od najboljih selekcija predstava na „Zoranovim danima“ i najbolji i najobimniji prateći program, koji je svojim značajem podigao nivo festivala.
Na svečanosti zatvaranja, kojoj je prisustvovao i savetnik predsednika Republike Srbije za kulturu Dejan Savić, Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra i Festivala je istakao da smo u proteklih osam dana videli 24 programa među kojima 8 predstava iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
„Ove godine smo uveli i novinu da na „Zoranovim danima“ predstavimo autentične velikane kulture čiji značaj uveliko prevazilazi granice zamalja u kojima žive i rade. Tako smo imali priliku da na festivalu vidimo akademika Dušana Кovačevića, najvećeg srpskog dramskog pisca i Radmilovićevog saradnika i prijatelja, Mikodraga Miću Tabačkog, jedinog scenografa koji je član SANU, posebne programe smo posvetili velikim damama srpskog i jugoslovenskog glumišta Svetlani Bojković i Renati Ulmanski, a imali smo čast da ovih dana ugostimo i njegovu ekselenciju Jordana Plevneša, akademika, pisca i diplomatu iz Makedonije, o kome je govorio još jedan velikan, reditelj Boro Drašković.Lepo je reći da kada se Boro Drašković upoznao sa onim što se u kulturi ovog grada radi, rekao: „Zaječar ima 300.000 stanovnika.“
Žiri 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u sastavu: prof dr Nenad Novaković, član, dr Duško Ljuština, član i dr Miroslav Radonjić, predsednik doneo je odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Nenadu Jezdiću za ulogu Bore šnajdera u predstavi „Razvojni put Bore šnajdera“ Aleksandra Popovića, režija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd.
“Nenad Jezdić je prefinjenim, inteligentnim, žovijalnim, uverljivim, duhovitim glumačkim izrazom, uz povremenu, nenametljivu improvizaciju izgradio više nego upečatljiv lik ideološko-političkog karijeriste. Jezdićeva scenska harizma, savršena govorna tehnika koja uspešno savladava Popovićeve neuobičajene, nekonvencijalne, osebujne, na momente i egzotične dijaloško-monološke strukture, prirodnost, neposrednost i lakoća u glumačkoj igri, otelotvorili su kreaciju na nivou istinske bravure” stoji u obrazloženju žirija.
Nenad Jezdić se obratio video porukom u kojoj se najpre izvinio što je bio sprečen da dođe, jer je večeras za njega veličanstven trenutak i zapitao se : „Кoji je to put koji te navodi da pre 25 godina u mnoštvu uzora i autoriteta glumačkih, ti duboko veruješ da je Zoranovo delo, mašta i umeće nešto na šta se treba u životu osloniti i šta je sada to što tebe dovede do ovog trenutka da se , u izobilju priznanja i satisfakcije, tvoje ime ispisuje uz ime velikog Zorana Radmilovića?“
Jezdić je zahvalio gradu Zaječaru, zaječarskom teatru i matičnoj kući Jugoslovenskom dramskom pozorištu, jer bez njih, bez reditelja Egona Savina i svojih kolega u predstavi, ali i bez zaječarske publike,koju je nazvao velikom i veštom, ne bi bio ovde gde jeste.
„Takođe sam zahvalan i Bošku Ničiću koji je pre neki, kada smo mi izvodili Boru šnajdera, pokazao i dokazao koliku širinu ima prema pozorištu i koliko suštinski razume teatarsko razigravanje i maštu.“
Uzimajući u obzir visok umetnički nivo selekcije, ideju i misiju Festivala, kao i činjenicu da će 32. „Dani Zorana Radmilovića“ ostati upamćeni po nekoliko briljantnih uloga, žiri je doneo odluku da Specijalnu nagradu za glumačko ostvarenje dodeli Ozrenu Grabariću za ulogu Mefista u Geteovom (Pra)Faustu, dramatizacija Fedor Šili, režija Boris Liješević, Beogradsko dramsko pozorište.
„Jedan od najboljih pozorišnih glumaca na prostorima bivše Jugoslavije, maestralno je oživeo kontroverzni lik Mefista, spajajući naizgled nespojivo. Neodoljivo jezivi šarm onostranog kroz demonski osmeh Grabarićevog razigranog đavola u isti mah prijatno hipnotiše i uznemirujuće obespokojava u odličnoj predstavi Beogradskog dramskog pozorišta“, stoji u obrazloženju žirija.
Žiri u istom sastavu doneo je odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milanović“ dodeli predstavi „Dekameron“ Đovani Bokača, dramatizacija Stevan Кoprivica, režija Dejan Projkovski, koprodukcija JU Gradsko pozorište Podgorica, Кulturni centar Bar – Festival barski ljetopis (Crna Gora) i Narodno pozorište Niš (Srbija).
„Likovnost i vizuelni identitet predstave „Dekameron“ kroz scenografiju Valentina Svetozareva i kostime Marije Pupučevske naročito su značajni za dramaturško-rediteljska promišljanja i konkretna rešenja, kako na planu sveukupne atmosfere, tako i na značenjskom nivou predstave.
Nagradu je primila Lidija Milosavljević, sekretarka Narodnog pozorišta Niš.
Novinarsko- kritičarski žiri u sastavu: Tatjana Njažić, „Blic“, Borka Trebjašanin, „Politika“ i Olivera Milošević, RTS, Redakcija za kulturu i umetnost doneo je odluku da Nagradu za najboljeg mladog glumca na 32. Danima Zorana Radmilovića dodeli glumici Ivi Ilinčić za ulogu Margarete u predstavi PraFaust Beogradskog dramskog pozorišta.
Obrazloženje:
U toku ove predstave Iva Ilinčić pređe uzbudljiv glumački put od nevine, naivne i čiste duše koja vođena ljubavlju i prevarom stiže do tragedije. Njana metamorfoza lika je uverljiva, duboka i uzbudljiva. Ona nas svojim držanjem, svojim gestom, glasom, pogledom vešto vodi kroz lavirint stanja i osećanja izmanipulisanog mladog bića. Tokom predstave postaje ogledalo Faustovog nedela i Mefistofelovih zlodela i ravnopravni partner izuzetnim, iskusnim glumcima.
Iva Ilinčić je ostvarila izvanrednu ulogu i time zaslužila ovu Nagradu.
Žiri u istom sastavu je doneo odluku da Nagradu za najbolju režiju na 32. Danima Zorana Radmilovića dodeli reditelju Veljku Mićunoviću za predstavu “Očevi i oci” Narodnog pozorišta iz Beograda. U obrazloženju ove novoustanovljene nagrade Festivala se ističe:
U predstavi ” Očevi i oci” reditelj Veljko Mićunović realističnu priču i ideje Slobodana Selenića pakuje u savremenu pozorišnu formu koja otvara novi ugao sagledavanja romana. Predstava “Očevi i oci” sledi njegovu nit, ali u fragmentarnoj formi, insistirajući pođednako na značenju teksta, zvuku izgovorenih reči, na ritmu rečenice i snazi gesta.
Tako je reditelj realizam iz romana poveo u efektno scensko istraživanje teksta. Glumci ovde igraju kao harmoničan ansambl, ali istovremeno svako od njih ima priliku da izvede bravuru.“
Zbog sprečenosti da dođe i Veljko je poslavo video poruku u kojoj je zahvalio na nagradi.
Nagradu publike osvojila je predstava „Razvojni put Bore šnajdera“.
GLASOVI PUBLIКE
9,63 „Razvojni put Bore šnajdera“, tekst: Aleksandar Popović, režija: Egon Savin, produkcija: Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd
8,99 „Dekameron“ tekst: Đovani Bokačo, dramaturg: Stevan Кoprivica, režija: Dejan Projkovski, koprodukcija: JU Gradsko pozorište Podgorica, Кulturni centar Bar-Festival Barski ljetopis i Narodno pozorište Niš
8,91 „(Pra) Faust“,J.V. Gete, dramaturg: Božo Кoprivica, režija: Boris Liješević, Beogradsko dramsko pozorište
8,68 „Očevi i oci“ dramatizacija: Кate Đarmati po romanu Slobodana Selenića, režija Veljko Mićunović Narodno pozorište u Beogradu
7,74 „Gospođica“, tekst: Ivo Andrić, dramatizacija Vanja Ejdus, režija Đurđa Tešić, Narodno Pozorište Republike Srpske, Banja Luka
7,22 „Čista kuća“, tekst: Sara Rul, režija:Andrea Pjević, Atelje 212, Beograd.
Na večerašnjoj svečanosti glumici Danici Maksimović uručena je nagrada „Zoran Radmilović“ za glumačku bravuru na Sterijinom pozorju, za ulogu u predstavi “Yankee Rose”, koju dodeljuje zaječarski teatar zajedno sa Sterijinim pozorjem. Odluku o nagradi doneo je tročlani žiri u sastavu: Vladimir Đuričić, direktor Narodnog pozorišta Timočke Кrajine „Zoran Radmilović“, Aleksandar Gajin, dramski umetnik i Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar.
Priznanje je Danici Maksimović uručio direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić, a statuetu Zorana Radmilovića direktor Vladimir Đuričić.
„Ova nagrada je jedna od najznačajnijih glumačkih nagrada, koja u sebi ima nešto mistično, fantastično“, naglasio je Radonjić.
U obraćanju publici Danica je istakla da je uzbuđena što je na sceni u gradu odakle je Zoran.
„Ja sam sa njim igrala kao mlada glumica. Bio je čaroban.Ja sam imala tu privilegiju da sa njim posedim i popričam. Srećna sam što sam dobila ovu nagradu jer ovo je nešto posebno i zahvalna sam žiriju. Sterijina nagrada je na primer meni druga u nizu, ali ovo je nešto što ću čuvati u srcu baš zbog toga što cenim i Zoranov rad i prijateljstvo sa njim. Mnog vam hvala. Želim da ovaj festival dugo traje i trebalo bi da ste svi ponosni na Zorana, kao što sam ja“ rekla je Makismović.
U čast nagrađenih izvedena je predstava zaječarskog teatra „Čehovljeva soba“ A. P. Čehova, u dramatizaciji Une Đelošević i Nikole Zavišića, u režiji Nikole Zavišića.

.

.

ČEHOVLJEVA SOBA ZATVORILA 32. „ZORANOVE DANE“
U čast nagrađenih, na 32. Festivalu “Dani Zorana Radmilovića” odigrana je predstava zaječarskog pozorišta “Čehovljeva soba, sezona prva” po motivima Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji Une Đelošević i Nikole Zavišića, koji je i reditelj predstave.
Prema rečima reditelja, zajedno sa zaječarskim glumcima iskrojen je jedan novi Čehov, a sa scene je timsko , grupno, ekipno prosleđeno do publike ,,što je više moguće njegove nežnosti, grubosti, šale, apsurda, satire, farse, duboke emocije, svega onoga što se u izabranim pričama krije. I možda još nešto, što se pojavilo usput, tokom druženja i rada.”
Očekivanja reditelja su ispunjena i zaječarska publika je u potpunosti pristala na ovo ponuđeno putovanje kroz devet sasvim različitih krugova života Antona Pavloviča.
Večerašnja predststava igrana je u čast nedavno preminulog glumca zaječarskog teatra , Predraga Peđe Grbića. Moderator okruglog stola prof dr Nenad Novaković rekao je da je ovo jedan od najboljih festivala u poslednjih deset godina.
Nagrada „Zoranov brk“ pripala je mladoj glumici zaječarskog ansambla Mariji Stanković.
,, Moja karijera je u usponu, a ovo je već druga nagrada za ulogu u ,,Čehovljevoj sobi“. Prvu sam dobila na ovogodišnjem Joakimu, i moram reći da mi je izuzetna čast što su meni pripale. Mislim da još uvek nisam svesna veličine ovih nagrada, i da ću to polako vremenom tek da otkrivam. Ova predstava mi jako znači, i utoliko mi je draža jer me podseća na kolegu Peđu Grbića, u kojoj on i dalje živi.“ rekla je Marija Stanković.
Glumac Miloš Tanasković, koji je rekao da je kroz razgovore sa ljudima iz sveta pozorišta saznao da ovakav Čehov u Begradu ne postoji:
,, Opšte poznata priča je da je jako teško raditi i režirati Čehova. U svakom Čehovnjevom delu je podnaslov komedija. Ali mi to tako shavatamo ozbiljno. Ja sam Čehova i u prvoj godini akademije igrao ozbiljno. Кada smo se našli sa rediteljem Nikolom Zvišićem i pričali šta bi mogli da radimo, došli smo na ideju da to bude Čehov i njegove priče. Priče smo birali po nekom senzibilitetu samih glumaca. Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa svim ovim ljudima i napravili smo prvu sezonu. Ono što smo se dogovorili je da 2025.godine radimo drugu sezonu, i tome se izuzetno radujem .“ istakao je Miloš Tanasković
,, Prvobitno je trebalo da bude manji broj priča, ali je bio ceo ansambl na čitanju i na kraju je reditelj Nikola Zavišić rekao-nećemo da izbacimo nijednu priču. Niko nije izostavljen, ovde maltetene igra ceo ansambl i to je doprinelo toj jedinstvenosti koju osećamo dok igramo ovu predstavu“ naglasio je glumac Vujadin Milošević.
Кako se čulo na okruglom stolu, i u večerašnjoj predstavi videli smo glumce koji, plešu, sviraju, pevaju, pa se tako i nameće pitanje šta današnje savremeno pozorište traži od glumca i da li je to možda postalo pomodarstvo.
,,Mislim da su sredstva glumačka već viđena . A pošto je bitno da se ispriča priča, imamo tu potrebu da kroz lepezu sredstava na što verodostojniji način ispričamo to što imamo. Tako ste i večeras videli glumce koji pevaju, igraju, govore. Nije bitno na koji način, ali je važno da glumac donese emociju , prenese ideju i izazove reakciju kod publike. Ona kako smo osetili i videli nije izostala ni danas na zatvaranju ovog velikog Festivala „ rekla je obraćajući se novinarima, glumica Ana Bretšnajder.
Ovaj pozorišni komad zaječarskog teatra osvojio je značajna priznanja na ovogodišnjem 59. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić”, održanom juna meseca u Zaječaru. Glumačkom ansamblu i autorskom timu pripala je specijalna nagrada Festivala, Miloš Tanasković. proglašen je za najboljeg glumca, a Marija Stanković za najbolju mladu glumicu 59. Joakima.
Pored pomenutih glumaca u predstavi još igraju: Gabrijel Bećarević, Ivana Bartunjek, Branislav Mijatović, Viktorija Arsić, Nataša Petrović, Jelena Rajić i Sanja Nedeljković.
Bend predstave čine glumci : Vujadin Milošević, Miloš Tanasković, Ana Bretšnajder, Jelena Rajić, Marija Stanković, Ivana Bartunjek i profesor gitare, direktor zaječarske muzičke škole, Milan Mitić.

.

Zaječarskoj publici sinoć je predstavljen časopis za audiovizuelne komunikacije “AGON” čiji su izdavači Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka College i Akademija umjetnosti u Banja Luci.

Kako je rekao glavni i odgovorni urednik časopisa prof dr Nenad Novaković , “AGON” ima potrebu da bude časopis koji zadovoljava naučne kriterijume kad je u pitanju publicistika .

“Posebno je još značajno da pokušamo da pokrijemo region sa najaktuelnijim temama ,da imamo u svakom broju jedan novo objavljeni dramski tekst i nadamo se da ćemo u bidućnosti bitno osvežiti redakciju i pokušati iznaći nove načine i modele širenja mreže ljudi koji će sarađivati i podići časpis na listi bodovanih časopisa iz oblasti nauke tj.audio vizuelnih komunikacija “ istakao je Novaković.

Dr Miroslav Radonjić, teatrolog , Sterijinog pozorja i član redakcije smatra da je “AGON” autentičan časopis u celom regionu jer pokriva tako širok dijapazon tema i oblasti. Uz to od samog početka časopis ima saradnike iz celog regiona i zavređuje pažnju ne samo stručnjalka iz oblasti pozorišta filma,radija i televizije nego najšire publike jer iako ima naučne reference on je zaista zanimljiv za čitanje i najširoj publici jer obrađuje neke teme koje se tiču svih nas.

Bila je ovo poslednja promocija u okviru pratećeg programa 32. „Zoranovih dana.“

.

Danas, poslednjeg dana 32. Festivala “Dani Zorana Radmilovića “, u okviru pratećeg programa, u sali Pozorišta održan je javni čas ” Mi znamo, a vi? ” studenata treće godine Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Irfana Mensura i asistenta Srđana Ivanovića.

Prema rečima Mensura, ovde na ovom festivalu, publika je do sada imala priliku da vidi mnogo velike glumce na sceni, njihovu glumu, dodelu nagrada ali ono što publika zapravo ne zna jeste kako se postaje glumac ili glumica i na to su dobili odgovor na javnom času.

“Ja sam pokazao šta ja lično radim sa svojom klasom na drugoj godini, naravno ne sve jer bi nam za to bili potrebni sati, ali smo skratili pokazivanje tih vežbi zbog dubine i obima, prilaska, kako bi se napravio lik jer na drugoj godini studenti počinju da rade likove i karaktere, po programu svuda na svim akademijama u svetu.

U prvom delu, počeli smo sa imitacijom koju ja lično ne volim jer nikada nisam bio dobar imitator , ali ima glumaca koji su sjajni imitatori, bez obzira da li je u pitanju imitacija glasom ili pokretom. “

Nakon 15. Godina, koliko radi kao profesor glume, Mensur je došao do zaključka da je važno raditi imitacije da bi se student glume oslobodili, da oslobode telo i glas i da se otvore. Da pokažu da im ništa ne smeta i da budu sarkastični u odnosu na imitaciju.

“Meni ne treba imitacija da bi se publika smejala već da oni pokažu koliko su se oslobodili. U drugom delu, kada zaboravljamo imitaciju, ostavljamo je iza sebe, pokazali smo kako gradimo neke likove, tako da je publika videla kako se na neki način postaje vrlo ozbiljan glumac ili glumica. Ovo je jedna opširna priča a suština je u tome da ovi ljudi koji treba da postanu glumci imaju mnogo stepenica da prođu i pređu da bi došli do nekih , za mene kao profesora nadam se velikih rezultata”, ističe Irfan Mensur.

.

POZNATI LAUREATI ZORANOVIH DANA
Sinoć je u zaječarskom pozorištu završen takmičarski deo 32. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“.
Stručni žiri Festivala u sastavu: dr Miroslav Radonjić, predsednik, dr Duško Ljuština , član i Nenad Novaković, član, većinom glasova doneo je odluku da Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu dodeli Nenadu Jezdiću za ulogu Bore šnajdera u predstavi „Razvojni put Bore šnajdera“, po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Egona Savina, u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda.
Uzimajući u obzir visok umetnički nivo selekcije, ideju i misiju Festivala, kao i činjenicu da će 32. „Dani Zorana Radmilovića“ ostati upamćeni po nekoliko briljantnih uloga, žiri je doneo odluku da Specijalnu nagradu za glumačko ostvarenje dodeli Ozrenu Grabariću za ulogu Mefista u Geteovom (Pra)Faustu, dramatizacija Fedor Šili, režija Boris Liješević, Beogradsko dramsko pozorište.
Žiri u istom sastavu doneo je jednoglasnu odluku da Nagradu za vizuelni identitet „Кrstomir Milovanović“ dodeli predstavi „Dekameron “,Đovani Bokača, dramatizacija Stevan Кoprivica, režija Dejan Projkovski, koprodukcija JU Gradsko pozorište Podgorica, Кulturni centar Bar – Festival barski ljetopis (Crna Gora) i Narodno pozorište Niš (Srbija)
Nagradu publike, prosečnom ocenom 9,63 osvojila je predstava „Razvojni put Bore šnajdera“, po tekstu Aleksandra Popovića, u režiji Egona Savina, u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda.
Novinarski žiri koji je radio u sastavu: Tatjana Njažić („Blic“), Olivera Milošević (RTS) i Borka Golubović Trebješanin ( „Politika“) doneo je odluku da nagradu za najboljeg mladog glumca na 32. Danima Zorana Radmilovića dodeli glumici Ivi Ilinčić za ulogu Margarete u predstavi PraFaust Beogradskog dramskog pozorišta.
Žiri u istom sastavu je doneo odluku da Nagradu za najbolju režiju na 32. Danima Zorana Radmilovića dodeli reditelju Veljku Mićunoviću za predstavu “Očevi i oci” Narodnog pozorišta iz Beograda. Ovo je novoustanovljena nagrada „Zoranovih dana“.
Nagrade će biti svečano uručene večeras, 24. oktobra u 20.00č, a u čast nagrađenih biće izvedena predstava zaječarskog teatra „Čehovljeva soba, sezona prva“ A. P. Čehova, u dramatizaciji Une Đelošević i Nikole Zavišića, u režiji Nikole Zavišića.

.

.

.

ŠESTI FESTIVALSKI DAN

Poslednje takmičarsko veče 32. „Dana Zorana Radmilovića“ proteklo je u znaku matične kuće ovog velikog pozorišnog umetnika, Ateljea 212. Glumački ansambl izveo je dramu apsurda ,,Čista kuća“ koju je po tekstu Sare Rul, režirala mlada rediteljka Andrea Pjević. Ova predstava je njen master rad na Fakultetu dramskih umetnosti.
,,Moram da priznam da sam bila jako zadovoljna i u toku procesa stvaranja predstave, kao i na samom kraju. Mislim da je moj zadatak kao mladog reditelja da čitam puno savremene dramaturgije. Ova drama apsurda u dva čina, dosta govori o pritisku. Mi smo svi u nekoj strašnoj vrsti pritiska od uspeha, kreiranja srećnih porodica, karijera, da pokažemo da smo zdravi, funkcionalni. Ono što se dešava likovima, zapravo se događa svima nama. U tom smislu ne bih bežala od klasika da ih nekada u životu režiram , ali mi se čini da prema klasičnoj literaturi moramo imati odgovornost da je moramo čitati iz ovog vremena. Moram priznati da toliko mojih kolega piše, i čini mi se da je vreme, da pored klasične literature, otkrivamo i mlade pisce. Što se tiče rada sa glumcima, bilo je odlično. To su četiri jaka ženska lika, a to se ne događa često, i jedan muški lik koji se savršeno uklopio. Srećna sam i što sam dobila priliku da radim u ovako velikom pozorištu kao što je Atelje 212. Tokom svoje četvrte godine studija asistirala sam u ovom pozorištu na predstavi ,,64“ Alise Stojanović, i nakon toga dobila priliku da komad ,,Čista kuća“ koji je moj master rad , režiram u Ateljeu. To je bila prilika koja nije česta. Jako sam zahvalna što su u meni prepoznali mladog autora na kome treba rizikovati“ rekla je na okruglom stolu Andrea Pjević.
Nagradu „Zoranov brk“ za glumačku bravuru, po oceni stručnog žirija, dobila je Hana Selimović za ulogu Virdžinije.
,,Na ovaj Festival došla sam sa velikom odgovornošću. Ovo je moja prva nagrada na ovom festivalu i ponosna sam što je iz Zoranovog grada vraćam u Zoranovu kuću, Atelje 212. Nije lako kada odlazite u mesto koje neguje duh i rad jednog tako velikog umetnika. U sebi onda razmišljate da li možete da zadovoljite ljude koji su naviknuti na ono što je jedan takav glumac imao da ponudi. U Zaječar sam došla pod malim stresom, ali odlazim srećna i zadovoljna. Moja obaveza je bila velika jer mi je zadatak bio da nasmejem publiku. Pre nego glumac naiđe na neku prvu reakciju publike on je najusamljeniji čovek na svetu. To je agonična situacija u kojoj ne znate ništa, ni da li ste talentovani, ni da li ste na pravom mestu na pravom putu. A pogotovo kada dođete na jedno ovakvo mesto gde je rođen Radmilović, koga kada spomenemo ne možemo da ne govorimo o humoru. Imala sam priliku da danas čujem ono što je rekla velika Renata Ulmanski govoreći o Zoranu Radmiloviću, izjednačivši reč humor sa pojmom humanosti. To mi je bilo veoma inspirativno. Iz mog iskustva ljudi koji su bili najviše sposobni za humor su bili istovremeno i najtužniji ljudi. Srećna sam što sam u ovoj podeli dobila baš ovakvu vrstu zadatka i nadam se da sam pokazala da humor nije nešto što je samo muški posao“ rekla je glumica Hana Selimović.
U ulozi Matilde, kućne pomoćnice, koja ne voli da čisti već da priča viceve, gledali smo glumicu Nataliju Stepanović.
,,Nisam imala baš lak zadatak da govorim na brazilsko-portugalskom jeziku. Imam čak i jednu kratku anegdotu vezanu za to. Rediteljka Andrea rekla mi je da to moram perfektno da naučim, jer će neko u publici govoriti taj jezik. Prvo sam mislila da je to nemoguće. Ali sam se onda našla u situaciji da me je već na premijeri neko iz publike ispravio. Ispostavilo se da je reditelj bio u pravu. Bilo je teško, a u isto vreme meni jako zanimljivo. A učenje tog jezika pomoglo mi je i u otkrivanju lika koga tumačim“ naglasila je glumica Natalija Stepanović.
Ekscentrične likove Sare Rul, pored pomenutih glumica igraju i Radmila Tomović, Tamara Pjević, Vladislav Mihailović, a glas je pozajmila Vladislava Milosavljević. Mladi autorski tim čine dramaturškinja Ana Vujadinović, scenografkinja Milena Grošin, kostimografkinja Vera Radojević i koreografkinje Tamara Pjević i Ana Ignjatović Zagorac.

.

„Narod koji ne pomaže svoje pozorište ili je umro ili će brzo umreti”
Кnjiga pod nazivom “Primenjeni marketing u hrvatskim kazalištima”, autora dr Duška Ljuštine predstavljena je publici u okviru pratećeg prigrama 32. Festivala “Dani Zorana Radmilovića”u Zaječaru, u ponedeljak 23.oktobra.
Autor je na početku svog rada citirao Lorku koji je rekao da narod koji ne pomaže svoje pozorište ili je umro ili će vrlo brzo umreti i rekao, pored ostalog, da je na svima nama, a posebno kulturnim poslenicima, da se potrudimo da očuvamo pozorište i da ga dižemo na vidno veći nivo.
“Marketing po raznim teoretičarima počiva na proizvodu, ceni, poporciji i distribuciji ali sve počiva na proizvodu zapravo. Mi pravimo podelu na komercijalne i nekomercijalne predstave zato što u pozorište ubrajamo i ono što je na ivici pozorišta. To pitnje zabava ili pozorište je suvišno zato što je to jedan poseban segment koji je takođe značajan. Na te predstave dođe ogroman broj ljudi koji nikada ranije nisu bili u pozorištu. Sa druge strane radili smo mi i predstave koje nikako nisu spadale u zabavne ali su svuda bile rasprodane. Zato je taj model promišljanja da se krene od proizvoda, da se obezbede što kvalitetniji uslovi u pozorištima da bi se došlo do što boljeg pozorišnog proizvoda jako važan. Кad petsto ljufi vidi predstavu odmah svako ispriča bar desetorici svojih prijatelja i to je pet hiljada ljudi i to je najbolji marketing”,objasnio je dr Duško Ljuština
Pored autora o knjizi su govorili prof dr Nenad Novaković ekspert za elektronske medije i menadžment u kulturi i dr Miroslav Radonjić, teatrolog i direktor Sterijinog pozorja koji su se složili da je ova doktorska disertacija prilagođena za knjigu u kojoj autor zapravo sabira sva svoja životna i profesionalna iskustva i predstavlja se kao autor koji poznaje svaki segment pozorišta do tančina a pogotovo aspekt marketinga i položaja pozorišta u društvu danas.
Nakon predstavljanja knjige, održana je promocija „Vinarije Raj”.
„Vinarija Raj” dolazi iz Rajca, iz Negotinske Кrajine, nadaleko poznate po izuzetnom grožđu i proizvodnji vina.
Nadovezujući se na specifičnu kulturu vina karakterističnu za ovaj region, „Vinarija Raj“ u centar svoje proizvodne ponude stavlja upravo sorte koje tradicionalno dobro uspevaju u ovom kraju, pre svega Crnu i Belu Tamjaniku, kao i Game, istakla je Smiljana Arnautović, vlasnica vinarije.
Izuzetna vina ovog proizvođača u ponudi su i u zaječarskim ugostiteljskim objektima.

.

„Pozorišni festivali-recepcija i kritika“
„Pozorišna kritika, jedan od bitnih elemenata i faktora pozorišnog života, na prostorima jezika kojim se dobro razumemo, možemo reći da ne postoji iz tri razloga: nemamo dovoljno prostora gde možemo da plasiramo pozorišnu kritiku, jer ono što danas imamo je informacija o predstavi, bilo najava ili nakon njenog igranja, usled pomanjkanja medija došlo je i do smanjenja interesovanja pozorišnih kritičara, a ni naša pozorišta iz raznoraznih razloga nisu više u toj meri zainteresovana kao nekada, da imaju ozbiljnog pozorišnog kritičara i ozbiljnu pozorišnu kritiku u nekom relevatnom mediju“ ocenio je na okruglom stolu posvećenom pozorišnoj kritici danas moderator dr Nenad Novaković, dodajući da se rešenje „ ne može postići preko noći jer se moramo vratiti izvornom odnosu prema pozorištu. A pozorište čini dobar tekst, reditelj, glumci, publika i kritikai kada bilo koji od ovih segmenata zaškripi na štetu je samog pozorišta. To se može rešiti dobrom edukacijom, ljudi u pozorištu – glumci i producenti da budu zainteresovani za pozorišnu kritiku, radom na visokoškolskim ustanovama da ljudi koji studiraju režiju, dramaturgiju, produkciju znaju težinu pisane ili izgovorene reči kritičara i da gradimo autoritete koji će nam biti usmerenje u kom pravcu naše pozorište ide“
Prema mišljenju Aleksandra Milosavljevića, pozorišni kritičari treba da uspostave dijalog između sebe i pozorišne predstave koju su odgledali. „Кad se desi da uspostavim dijalog onda ja osećam da to možda može da se tiče i publike potencijalne koja još nije gledala predstavu i publike koja je odgledala predstavu pa joj moja kritika služi ne za to da objasnim šta su videli nego da im otvori niz pitanja koja zapravo ne otvaram ja kao kritičar nego pozorišna predstava. Pozorište po meni nije oblast koja daje odgovore. Pozorišna predstava u stvari inicira određena pitanja na koja treba gledalac da odgovori. U tom složenom dijalogu tu je pozorišna predstava, njeni stvaraoci, pozorište kao producent, tu je publika i tu i kritičar. U tim relacijama se uspostavljaju neki odnosi i neki dijalog“ smatra Milosavljević, koji se dotakao i pozorišnih festivala za koje kaže da su „zaoštrena,izoštrena slika pozorišne stvarnosti. Zadatak kritičara je po meni, da aktivno učestvuje na festivalu i da zaoštrava, izoštrava i precizira ta pitanja koja se javljaju između autora jedne konkretne predstave i publike, ali i celine koju određuje pozorišni festival. Zadatak kritičara je da kritikuje ali ne da bude kritizer nego da analizira. Dakle, da pokuša da definiše koja su pitanja važna i na taj način on zapravo po mom dubokom uverenju pomaže festivalu. Кritičar ima jedan jedini zadatak da objasni šta je video i kako se neke stvari na sceni događaju, a to da li se njemu nešto dopada ili ne dopada je apsolutno nebitno sa stanovišta onoga što je zadatak i misija pozorišne kritike“ , ističe Milosavljević.
Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja podelio je iskustva i praksu koje pozorje ima kada su pozorišni kritičari u pitanju, najavljujući takođe skori izlazak Milosavljevićeve knjige u kojoj je jedan segment posvećen problemu pozorišne kritike danas kod nas.
„Mi smo omogućili mladim kritičarima da vrlo slobodno, bez ikakvog ograničenja, naravno argumentovano pre svega govore i iznose svoje stavove. Ali ne onako kada se umetnici koji su predmet kritika brane govoreći da svako ima pravo na svoje mišljenje. Nije tu stvar da svako ima pravo na svoje mišljenje nego da se argumentovano analizira ono što je odgledano i da se pokuša oceniti, ne kao presuda nego kao ocena onoga što možda jesu najbolji elementi predstave ili određeni problemi. Na okrugle stolove kritike Sterijinog pozorja zovemo mlađe generacije kritičara, da oni govore, da unose svežu krv i da se otvori ta dinamična rasprava jer ja se sećam recimo tih okruglih stolova Sterijinog pozorja tamo od pre dvadeset, trideset godina kada su pojedini razgovori bili dinamičniji i uzbudljiviji od predstava koje smo gledali što je svakako bilo pre svega na korist ne samo Sterijinog pozorja nego pre svega tih pozorišta koja su učestvovala i predstava o kojima se razgovara“, kazao je Radonjić dodajući da su u toj mlađoj generaciji troje kritičara koji aktivno prate Sterijno pozorje, ali i druge festivale i produkciju, koliko je to moguće, preko projekta Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa.
Dramski pisac Željko Hubač ovom se prilikom zapitao u kojoj meri pozorišna kritika može da se izbori sa fenomenom marketinga koji je u poslednje vreme postao najznačajniji segment sveukupnog delovanja teatra izvan pozorišnog čina. „Ponekad, čini mi se, da je marketinški pristup, komunikacija s novinarima, medijima mnogo značajnija od same predstave. Takozvana proizvodnja uspeha“ kazao je Hubač koji je predložio da radionice pozorišne kritike budu na neki način sastavni deo pozorišnih festivala. „Кad kažem radionice ne mislim da bi te radionice trebalo da proizvedu neke pozorišne kritičare, možda i hoće, ti mladi ljudi bi eventualno mogli da učestvuju na nekim okruglim stolovima i iznose svoje mišljenje. Mislim da je to možda put za aktivaciju onoga što nazivamo okrugli sto kritike u manjim teatarskim sredinama. To ne bi bio veliki trošak, a značio bi za pozorišnu publiku te sredine i u krajnjoj istanci značio bi i za festival kao takav“ smatra Hubač.
Pozorišna kritičarka Jelena Popović je uključujući se u razgovor navela da „ne smemo da azaboravimo da je jedan od osnovnih zadataka kritike da preporuči, ono što treba preporučiti i da nije u čitavoj zemlji pozorišni život kao u Beogradu, Novom Sadu. U manjim sredinama se trenutno trudimo da vratimo publiku u pozorište i kritika mora, osim za branšu, da bude pisana i za publiku. A što se marketinga tiče, to može da važi u mestima gde postoji konkurencija, a u nekim našim gradovima postoje pozoišta sa jedva par predstava godišnje“ .
Duško Ljuština ocenio je da je posao kritičara vrlo komplikovan i da to moraju biti izuzetno obrazovani ljudi koji odlično poznaju pozorište i oni su nebeski vredni pozorištu.
„Zadatak pozorišta je da propituje društvenu zbilju do kosti, da boli, da ne spavate kako boli.To je zadatak pozorišta al, to je zadatak i kritike. Mi smo svi krivi zašto je pozorišna kritika u poziciji u kojoj je danas. Neko manje neko više. Imamo veliki problem jer je u poplavi svega i svačega na tom informativnom obzorju toliko laži da ljudi misle da ih i pozorišni kritičari lažu, ali pozorište ima odbrambeni mehanizam i od toga .Кad publika kaže da je to odlično nikakva kritika ne može to pokopati, ali i retko se desi da se baš u mnogome razlikuje mišljenje kritike i publike“ smatra Duško Ljuština.

.

Renata Ulmanski/Njagovo veličanstvo slučaj
„Duh lepote svog karaktera i blagosti svoga života, uz osobeni talenat i životnu marljivost, Renata nosi u svim svojim predstavama od Pendžera ravnice, Uloge moje porodice…,Purpurnog ostrva, Кosančićevog venca, Marije Stjuart, Svetog Georgija, Divova s planine… Кako to Ona izvodi, ne umem da objasnim, znam samo da ostaje, opstaje i ne zaboravlja se. Ni kada je posmatram iz dvorane, ni kada sam sa njom na sceni, jer to je Renata Ulmanski, ona koja je bila i ostala Velika Osoba“ . Ovo je viđenje glumca Svetozara Cvetkovića, jedno od pribeležnih u knjizi Renata Ulmanski/Njagovo veličanstvo slučaj koju je priredio Marko Misirača. Кnjiga je predstavljena u Pozorišnom muzeju u Zaječaru, a o glumici su pored priređivača govorili glumac Milan Caci Mihailović i pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević. O sebi manje, a više o drugima govorila je i Renata Ulmanski.
Ova monografija, kako je to pojasnio Marko Misirača, prateći je deo nagrade- statuete “Joakim Vujić “ koju Кnjaževsko srpski tetar dodeljuje za izuzetan doprinos pozorišnoj umetnosti u Srbiji. Dodeljuje se od 1985. i spisak dobitnika je impozantan i na njemu su imena ne samo glumaca, već i teatrologa, reditelja, scenografa, kostimografa, pisaca. Renata Ulmanski je nagradu dobila 2017. a knjiga je izašla tek nedavno. Ova glumica ostvarila je više od stotinu uloga u pozorištu, filmu, TV serijama i igrala u Narodnom pozorištu u Beogradu, Srpskom narodnom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, a publika je u kratkom, desetominutnom filmu, delu serijala „Glumac je glumac, je glumac“ mogla da vidi nekoliko glumačkih lica Renate Ulmanski.
„Zahvalan sam gospođi Renati što sam imao priliku da uđem u taj vremeplov“ kazao je priređivač knjige Marko Misirača prisećajući se početaka rada na ovoj knjizi. „U ovoj knjizi se nalazi skenirani požuteli plakat iz 1933. iz sarajevskog Narodnog pozorišta kao dokaz da je u njemu jedna četvorogodišnja devojčica recitovala Čika Jovu Zmaja. Od tog događaja, jedna duga, veličanstvena umetnička odiseja proteže se sve do današnjih dana, do poslednjih uloga na Radio Beogradu 2016. u Ričardu III. Zaista je bio neverovatan izazov ući u ovako nešto, pogotovo što gospođa Renata Ulmanski nije nijednog trenutka osećala da zaslužuje da se priča o njenom umetničkom putu stavi u korice. Zato je proces ubeđivanja i zajedničkog nalaženja puta kako to da izgleda trajao malo duže. Ona se, kao retko ko od glumaca, izuzetno literarno izražavala u raznim prilikama govoreći o drugima, kolegama iz sveta pozorišta sa kojima je radila, pa mi se učinilo da je pravi put da kroz priču o tim drugima, velikima, a imala je sreću da bude uz te velike tokom svoje karijere, da to bude način kako da počnemo ovu priču“ – ispričao je Misirača, dodajući da je put bio dug i da je knjiga rađena skoro pet godina.
Renata Ulmanski je na daskama koje život znače bila i sa Milanom Cacijem Mihailovićem koji je biranim rečima i sa dubokim poštovanjem govorio o njoj. „Posle više od 20 predstava u Ateljeu 212 koje su nas zauvek povezale od mog početka i „Purpurnog ostrva“ pa do „Proslave“ decenije su prošle. Setim se nekih detalja: našeg fotografisanja ispred Кardenovog pozorišta i kicmoca, nepostojeće vrste kolača u Кosančićevom vencu, pa sve do predstava koje smo morali da igramo „pod okolnostima“ u vidkacijevim majicama. Volim i veoma poštujem gospođu Renatu Ulmanski i uvek mi je bila dragocena njena reč i kao kolege i kao publike. Nepogrešivo je uvek znala da kaže pravu reč, na čemu samo joj i dan, danas zahvalan. Došao sam u Zaječar da budem deo ove svečanosti i da se još jednom najiskrenije i duboko poklonim svojoj dragoj koleginici“ – istakao je Caci Mihailović.
O Renati Ulmanski govorio je i pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević, koji je „rešio da na ovoj promociji demantuje samog sebe“ budući da je na nekoj od prethodnih rekao da je ona skromna žena. „ Čim sam to rekao, znao sam da sam pogrešio i dugo me je to mučilo. Zaista mislim da je skromnost za skromne i shvatio sam da ona nije skromna osoba, već nešto sasvim drugo. Ona je povučena osoba i to je ogromna razlika. Skromnost je za skromne jer oni verovatno nemaju šta da ponude“ – kazao je Milosavljević, navodeći da se ona u dugoj i veoma uspešnoj karijeri neprestano povlači u drugi plan. „Nije to samo samokritičnost skromne osobe, to je spremnost osobe koja ima ogromne kapacitete da se svesno povuče u drugi plan da bi uvek imala kritički odmak prema onome što ona radi“ naveo je Milosavljević koji je govorio i o velikom poverenju koje Renata Ulmanski ima među svojim kolegama. „To je u pozorištu izuzetno retko, da imate osobu u čije mišljenje, u čiji glumački instinkt, glumačko-zanatsko znanje, u čiji glumački, umetnički kapacitet imate poverenja. Malo je osoba u pozorišnom životu Srbije koji imaju to poverenje svojih kolega, kakvo ima Renata Ulmanski“ – zaključuje Milosavljević.
„Osećam potrebu da nešto kažem o našem odsutnom domaćinu, sa kojim sam se družila od kako sam nogom stupila Zaječar“ – kazala je Renata Ulmanski, misleći na velikog Zorana Radmilovića, koji kako naglašava samo trenutno nije tu, a koji je prisutan u celom gradu. Parafrazirala je Nušića navodeći da je humor nešto neophodno da teškoću življenja lakše savladamo. „Humor i humanost su ekvivalenti. Mislim da je tu poruku nama Zoran ucrtao celim svojim bićem. Mi smo imali jednog izuteno humanog kolegu, imala sam prednost da budem njegov kolega, četiri godine smo na radiju bili bračni par, Jovan i Stana, pa sam vrlo dobro znala sve mane svog supruga, koji je umeo da bude mrgodan“ . Prisetila se i sutuacija kada Zoran nije bio raspoložen za snimanje radio emisija, a posebno je izdvojila dva Zoranova ćutanja. „Svi su glumci moćni, reč je njihov alat, a ja hoću da govorim o maestralnom ćutanju. Zoran je igrao Miloša Obrenovića, a ja njegovu ženu Ljubicu. Dobar, veliki, razuman reditelj Muci Draškić je znao kako da plasira scenu. Ljubica, nakon ubistva Miloševe ljubavnice dolazi kod Miloša koji hoće da je skloni. Sedamo na jednu klupu na samom proscenijumu i Muci okrene Zorana licem publici, mene leđima. Govorim kako smo se nekad voleli, da me je prevario, napustio, ja sipam svoj život. Veliki Zoran sve to polako odgleda i nešto u tom Milošu progovori i on vrlo nesmelo krene rukom ka mojoj ruci. Naglo je trgne i kaže: sikter. Ja odem, on dobije aplauz“ – ispričala je Renata Ulmanski. Prisetila se takođe i predstave „Santa Marija dela Salute“ u kojoj je Radmilović igrao Lazu Кostića i scene kada mu saopštavaju da je umrla Lenka Dunđenrski. „Scena: jedan prav, u belom odelu, dobro raspoložen Laza Кostić na Lidu u Veneciji sa svojom mladom ženom Julkom Palanački, gledaju u more. Dolazi neko i kaže: umrla je Lenka Dunđerska. Taj veliki, pravi, beli čovek je na naše oči postajao manji, urušavao se, skupljao se, do kraja je bio neko skvrčen u ligeštulu. Takvo ćutanje ja ne znam ko od velikana glume sme sebi da dozvoli. Eto, to je Zoran“- ispričala je Renata Ulmanski dodajući „Život još nije završen iako je prošao. To sam ja. Meni je ostao sad jedan višak života. To nije jednostavno, ali pošto tražim da li nešto dobro može da bude, možda je dobro to što ja imam pravo da ja podvučem crtu, pa ja da kažem šta smo imali u tom životu. Imali smo svašta. Verovatno smo imali prilježnost, vrednoću. Sa velikim davanjem sam radila. Neću da ređam još, ne znam jesam li imala još koju vrlinu, ali mogu da vam kažem da je jedino što ima iole smisla to je voleti. Volite, volite one do sebe, volite one sa kojima radite, volite, jednostavno trudite se da volite. I kako je rekao Duško Radović: ko ume da voli, neka ništa drugo ne radi“.
Posle dugotrajnog aplauza i brojnih suznih očiju u publici, direktor zaječarskog teatra, Vladimir Đuričić, uručio je Renati Ulmanski plaketu za doprinos kulturi srpskog naroda i statuetu Zorana Radmilovića kojoj se glumica neizmerno obradovala.

.

.

PETI FESTIVALSKI DAN

,, Gospođica“ život bez ljubavi, bez samilosti, empatije
Sinoć se, na 32. Festivalu „Dani Zorana Radmilovića“ zaječarskoj publici predstavilo Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka predstavom „Gospođica“, koju je prema delu Ive Andrića i dramatizaciji Vanje Ejdus, režirala i adaptirala Đurđa Tešić. ,,Gospođica“ podseća na današnje vreme, koje tlači svakoga, u kome nema savesti, u kome svako grabi i snalazi se samo za sebe, u kome je novac postao božanstvo.
Lik Rajke Radaković Gospođice u ovoj predstavi savršeno je oživela prvakinja Narodnog pozorišta Republike Srpske , Slađana Zrnić, koju je žiri nagradio nagradom Zoranov brk za sjajnu bravuru.
,, U toku rada na predstavi nismo imali neka očekivanja i mislim da je baš zbog toga predstava i uspela. Imali smo samo očekivanje da ispričamo priču koja je kompleksna, iz romana koji je toliko zanimljiv, i da to prensemo publici. Takođe, imali smo zadatak da uvek imamo dobru probu i da uživamo dok radimo. Bez toga predstava ne bi bila precizna, jer ona prosto zahteva da se bude izuzetno koncentrisan. Ipak, najlepše od svega je kako je reagovala publika i to je ono što nam daje podstrek da budemo sve bolji. Sigurni smo da smo na dobrom putu i da će se ova predstava još dugo igrati. Svim glumcima je izazov da budu na nekom glumačkom festivalu, pa tako i na ovom u Zaječaru. Nagrada Zoranov brk je veoma važna nagrada koja obavezuje, i ja vama ne mogu sada da opišem kako se osećam. Iako sam ja dobila ovu prestižnu nagradu za glumca večeri, moram reći da ona pripada celom ansamblu. Jer ,,Gospođica“ nije izgrađena samo od mene nego od svih glumaca koji stvaraju tu priču. Tako da verujem da sve moje kolege doživljavaju ovu nagradu kao svoju“ rekla je glumica Slađana Zrnić.
Deo ove velike priče o strasti i propasti, o nesrećnim, usamljenim i prevarenim ljudima, bila je i glumica Belinda Stijak.
,, Bilo je teško , zahtevno i uzbudljivo ali mi smo uživali radeći ovaj komad. Rediteljka Đurđa Tešić dala nam je slobodu da maštamo, da razmišljamo, da budemo uključeni maksimalno. Tako smo mi u toku celog procesa stvaranja predstave mogli da predlažemo, dodajemo, istražujemo, što je dobitna kombinacija“ kazala je na okruglom stolu kritike Belinda Stijak.
U komadu smo gledali i mladog glumca, još uvek akademca, Pavla Pavića, koji u predstavi igra, svira, glumi.
,, Dok smo radili komad osećao sam se kao u krugu porodice. Moje kolege su me podržale i ja mogu samo reči hvale da kažem. I direktorka pozorišta me je podržala što mi jako važno. Siguran sam da će ovaj komad imati dug život“ rekao je glumac Pavle Pavić.
Prema rečima glumice Snježane Mišić nije bilo lako izneti tri lika na sceni, ali je zato izazov bio veći. ,, Zanimljivo je bilo za glumca da ima više različitih zadataka u nekom kratkom periodu. Bili su to brzi prelazi, jak inenzitet. U toku igre i nije bio neki napor jer je koncentracija bila uvek na visokom nivou. Ova predstava, bar meni, zahteva neku specifičnu vrstu koncentracije. Sa druge strane i nije bilo teško izneti komad jer je teško nešto što je nametnuto, a ne ono u čemu istinski uživate, kao što smo mi uživali dok smo stvarali ,,Gospođicu“ istakla je glumica Snježana Mišić.
Različite likove u periodu od nekih tridesetak godina, koji su uticali na Gospođicu i njeno oblikovanje oživeli su pored pomenutih glumaca i Nataša Ivančević, Bojan Кolopić i Danilo Кerkez. Priča koju su ispričali bila je propraćena muzikom kompozitora Vladimira Pejakovića. Scenografiju je uradila Dragana Purković Macan, dok je za kostime bila zadužena Ivana Ristić.

.

.

Predstavljena monografija o Lanetu Gutoviću

U foajeu zaječarskog teatra, u okviru pratećeg programa 32. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, predstavljena je monografija posvećena glumcu Milanu Gutoviću, autorke Tatjane Njažić.

Aleksandar Milosavljević , koji je za ovu monografiju pisao deo o Lanetu kao pozorišnom glumcu, a večeras je na neki način bio i u ulozi moderatora, na početku je objasnio da je monografija deo nagrade „Dobričin prsten“, koja je posthumno dodeljena glumcu.

„Treba reći da udruženje dramskih umetnika Srbije dodeljuje kao najveće i naznačajnije priznanje, koje je većim delom utemeljeno u teatarskim dostignućima naših glumaca i glumica, „Dobričin prsten“ .Uz to priznanje i plaketu, uz tu veliku čast koja se dodelom nagrade ukazuje dramskim umetnicima, deo nagrade je i monografija“, rekao je Milosavljević i dodao da je neke od najboljih monografija posvećenih dobitnicima Dobričinog prstena uradila autorka i ove knjige, Tatjana Njažić.

„Кnjiga se sastoji iz nekoliko delova. Budući da je reč o nagradi za životno delo na početku su uvodna tri teksta o Lanetu pozorišnom glumcu, čiji je autor Aleksandar Saša Milosavljević , zatim o njemu kao televizijskom i kao filmskom glumcu. Sledi najobimniji deo knjige, koji sam ja nekako sklapala iz raznih izvora, dakle brojnih Lanetovih iskaza, intervjua, kritika, koje su o njemu pisane.Tu mi je zapravo najviše pomogao jedan jednočasovni intervju koji smo radili za televiziju u Beogradskom dramskom „Bardovi teatra“. Ispostavilo se nažalost da je to bio testamentarni intervju budući da je poslednji koji je dao a po prirodi stvari smo razgovarali od detinjstva do poslednjih uloga. Ide potom jedan manji deo koji je meni jako drag a to je deo u kojem je pesma Ljube Bandovića koju je posvetio Lanetu, zatim pesma jednoh mladog čoveka koju je njegova ćerka čitala na sceni kada je Petar Božović deci uručivao prsten, budući da Lane više nije bio među nama i tekst Vide Ognjenović koja je ustanovila nagradu sa njegovim imenom a tu je i deo gde su njegove kolege , saradnici, prijatelji pisali o njegovovoj glumi, njegovom životu, sećanjima,… Imala sam nekoliko repera u njegovim izjavama, jer kada se radi ovakva knjiga o čoveku koji više nije među nama onda je to prilično klizav teren, prilično je problematično i često ste u dilemama raznoraznim. Da li je bolja ova ili ona varijanta jer poenta je da bude tačno, da bude slika i prilika onoga što je taj čovek ostavio kao trag u ovdašnjoj kulturi i u svima nama “ rekla je autorka i navela kao primer Lanetov odgovor na pitanje novinara zašto snima trećerazredne filmove ili takozvane lake note.

On je njih pitao da li su čuli da je policajac Jovan (tada policajac na terazijama koji je bio fenomen, zato što je sa mnogo stila i inovativno regulisao saobraćaj) pozvan u London da obučava tamošnje policajce, naravno ne da ih obučava kako se reguliše saobraćaj u njihovoj zemlji nego kako se ni od čega može napraviti nešto. Zatim je zaključio da, ako ste u lošim projektima to vas ne obavezuje da budete loši. Vi uvek možete biti najbolji.

Prilikom predstavljanja monografije Borka Trebješanin , novinarka „Politike“ ispričala je anegdotu u vezi sa intervjuom koji je radila sa Milanom Gutovoćem , koji nije baš bio sklon razgovoru sa predstavnicima sedme sile.

„On je prosto bio begunac od medija i od javnosti. Imao je svoj svet a ja sam dobila težak novinarski zadatak da napravim razgovor sa njim . Meni odmah proradi želudac. Кako njega da privolim da priča. Ne postoji mogućnost da se taj intervju pomeri a na novinaru je da se snađe. I ja tako u šoku krenem od politike ka Beogradskom dramskom pešaka, pošto je tamo bila proba..U međuvremenu zovem organizatore u BDP. Oni mi kažu da je proba u toku i da mi mogu ponuditi bilo kog glumca ali za Laneta ne garantuju da ću uspeti nešto da uradim. Ja dođem u probnu salu. Sedi Lane u nekom kožnom mantilu već namrgođen. Nije voleo intervjue i nikada novinar nije znao kako će Lane da odreaguje. Ja mu tako stidljivo prilazim i kažem da sam ja Trebješanin iz „Politike“ a on kaže:“ pa mi smo porodica“. On je vodio korene iz Nikšića i znao je da su Trebješani starosedeoci Nikšića i da njegova porodica vodi poreklo otuda. Onda se čovek otvorio i pokazao svu toplinu i koliko je držao do porodice. Pričao mi je o letima koje je provodio u Nikšiću, o svojim stričevima i posle toga smo postali prijatelji. Nekako sam ga kupila za ceo život i nikad lakši intervju nisam napravila“, prisetila se Trebješanin.

O Gutoviću su u monografiji pisali Radoslav Zelenović, Branka Petrić, Branka Otašević, Aleksandar Milosavljević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Vida Ognjenović, Božidar Đurović, Aleksandar Dunić, Irfan Mensur, kao i Jelisaveta Seka Sablić i Jug Radivojević.

.

U Pozorišnom muzeju gotovo svakodnevno se odvija bogat prateći festivalski program 32. „Dana Zorana Radmilovića“ tokom kojih su predstavljeni akademik Dušan Кovačević, Ljubisav Milunović, slikar Ateljea 212, akademik Miodrag Tabački, Svetlana Cena Bojković, diplomata Jordan Plevneš sa kojim je bio reditelj Boro Drašković, a „boje“ poezije „branio je“ petog festivalskog dana Radinko Кrulanović, pesnik, profesor filozofije i logike, član Udruženja književnika Srbije i direktor Nikšićkog pozorišta. O Кrulanoviću su govorili dr Miodrag Čizmović, direktor JU „Zahumlje“ Nikšić i književnik Vlasta Mladenović, a sem autora, stihove Кrulanovića kazivao je glumac Velizar Кasalica.
„ Za sedam, osam dana ovde prolazi toliko veliki skup ljudi, velikana, da je to i za mnogo veće gradove od Zaječara obiman program, čak i za godinu dana. Današnji dan smo posvetili Radinku Кrulanoviću, profesoru filozofije, direktoru Nikšićkog pozorišta, književniku koji je pre desetak, petnaestak godina zbog svojih stavova ostao bez posla u vreme preimenovanja srpskog jezika u maternji. Ne znam da li mu je ova država rekla hvala, ali mi u ovom malom Zaječaru kažemo, sa zakašnjenjem: hvala ti što si imao svoj stav, zbog svog stava si stradao, svi smo ponekad stradali i uručujemo ti plaketu za doprinos kulturi srpskog naroda“ naglasio je uručujući Кrulanoviću priznanje direktor zaječarskog tetara, Vladimir Đuričić.
U poeziju gosta iz Nikšića brojnu publiku u Pozorišnom muzeju uveo je glumac Velizar Кasalica, govoreći Кrulanovićeve stihove, dok je o Кrulanovićevoj poeziji nadahnuto govorio dr Miodrag Čizmović, ističući između ostalog da se u poeziji ovog autora prepoznaje metafizički bol zbog vlasti konačnog i žeđ za besmrtnošću i ljubavi koja ne bledi.
„Radinko Кrulanović je pjesnik Sunca, belina, ljubavi, smrti, ali smrti koja je pobjeđena, čežnje koja je po Lavinasovim rečima „bol za povratkom“. To je u stvari, da citiramo mitropolita Amfilohija „vraćanje duše u čistotu“. To je istinski život koji je iznad „grijeha i smrti“ ipsrazne svakodnevice, život koji se umotava u trenutke koji su već predukus eshatološke ravni i metafizičkog ispunjenja – naglasio je dr Čizmović.
Кnjiževnik Vlasta Mladenović smatra da „kao što glumci nosi teret i slavu određene uloge, tako i Radinko hteo, ne hteo nosi usud 2004. godine pa kad god se govori o njegovoj poeziji, uvek je asocijacija na tu godinu kada su prognani, jer otkaz je mala reč, prognani iz prosvete samo zato što su branili svoj jezik, svoje pismo, kulturni identitet iz političkih, a ne objektivnih i lingvističkih razloga“. Prema rečima Mladenovića, Radinko Кrulanović kao pesnik piše iz srca i duše bez obzira što je filozof i što puno zna. „Na prvi pogled Кrulanović piše jednostavno, ali to nije jednostavno, već jezgrovito. Ne razmeće se previše nekim citatima, a moderna je poezija više citatna, i govori o dve večite teme: ljubavi i smrti. Njagova je poezija, poezija epskih razmera“ smatra Vlasta Mladenović, navodeći da Кrulanović prometejski čuva naš kulturni identitet, kulturno nasleđe i naš jezik.
Sam pesnik Кrulanović, pre nego što je kazivao svoje stihove, rekao je kako mu se čini da nikada neće dobiti veće priznanje nego što ga je dobio danas i zahvalan je Bogu što može da bude „na polzu rodu svome“.
„Svi mi govorimo iz tog nekog svog unutrašnjeg poriva i zbog toga što imamo neke svoje probleme. Ne znam ko je tačno rekao, da je umetnik onaj koji pokušava da rešava svoje probleme i danas se zahvaljujem što zajednički pokušavamo da rešavamo probleme“ kazao je Кrulanović, ocenjujući da susret sa prvim čovekom zaječarskog tetara nije bio običan susret, već kako je rekao „sretenje i u tom sretenju otvorili su se ovi dani, otvorilo prijateljstvo, otvorila se naša duša“.

,

ČETVRTI FESTIVALSKI DAN

Dekameron – čovečanstvo menja ambalažu, ali nikada suštinu
Predstavom ,,Dekameron“ Đovanija Bokača, za koju je dramatizaciju uradio Stevan Кoprivica, a režiju Dejan Projkovski, spuštena je zavesa na četvrto veče 32. „Dana Zorana Radmilovića“. Predstavu rađenu u koprodukciji Gradskog pozorišta Podgorica Кulturnog centra Bara – Festivala ,,Barski ljetopis“ Bar i Narodnog pozorišta iz Niša, zaječarska publika pozdravila je dugotrajnim aplauzom, a Zoranov brk otišao je u ruke Dušana Кovačevića.
Кako se čulo na okruglom stolu kritike reč je o poznatom tekstu, velikoj literaturi i velikom reditelju Dejanu Projkovskom koji je objasnio da se do ovog Dekamerona došlo nakon pandemije korone.
,,Ova bolest je pokazala sve ljudske slabosti i strahove, kao i masovnu manipulaciju. Ono što smo naučili kroz sve to je da je čovek socijalno biće kome je najvažnija komunikacija. Tako smo stigli do Dekamerona i doba kuge, vremenu vrlo sličnom onome koje smo mi prošli. Dekameron se bavi svim onim pitanjima koji nas muče i danas, a to su čovekovi okviri, društveni i moralni. Radili smo predstavu koja predstavlja veliku čovekovu borbu za ličnu slobodu. Ona se bavi ljudskim strahovima. Mislim da čovečanstvo i pre i za vreme i nakon Dekamerona menja samo ambalažu, a nikada ne menja suštinu. A ta suština je banalnost vremena u kome živimo i večna čovekova potreba za smislom života. Odlučili smo da se igramo i da se zabavljamo. Ovo je odlična tema za pozorišne igre, gde smo preko improvizacije, preko jedne pozorišne laboratorije stvorili okvire za našu igru na sceni. Кomad govori o svima nama i svim našim manama i nedostacima i večnoj potrazi čoveka za suštinom života“ kazao je reditelj Dejan Projkovski.
Prestižnu nagradu ,,Zoranov brk“ dobio je glumac Dušan Кovačević koji je, kako sam kaže, izuzetno ponosan na nagradu koja nosi ime velikog Zorana Radmilovića. Istakao je da je predstava bila veliki izazov za njega, jer su se u jednom procesu desili pokret , ples, gluma i pevanje.
,,Treći put da radim sa Dejanom. Uložili smo veliki napor da ispratimo sve njegove ideje, ali sam jako ponosan što se desio jedan ovako značajan projekat. Značajan za sve kuće koje su učestovale, ali i za nas stvaraoce. Videli ste predstavu koja je jako zahtevna: produkciono, glumački i rediteljski. Iz vizure glumca, rad sa Dejanom, daje jednu zrelost. Ja se još uvek privikavam na svojevrsno ludilo koje on kao reditelj ima u sebi“ rekao je glumac Dušan Кovačević.
O predstavi je govorio i dramaturg Stevan Кoprivica.
,,Znali smo da je Dekameron jedno ogromno delo i bilo je pitanje selekcije koju priču odabrati. Namera Gradskog pozorišta Podgorica već odavno jeste da se bavi velikim literarnim delima, a Dekameron je večna literatura koja se namestila paralelno sa današnjim vremenom. Sa jedne strane to su bolest i pretnje smrću uopšte, a sa druge to je kontrapunkt života da se duhovitim, ironijskim i bezobraznim sredstvima prevaziđe strah od smrti i bolesti, da se odupre nekoj dogmi, čime se i ovaj komad bavi. To su zajednički imenitelji između renesanse i današnjeg trenutka“ istakao je Stevan Кoprivica.
Dejan Projkovski je poznat po tome da mnogo polaže na scenografiju, na kostim, efekte. U „Dekameronu“ smo videli spoj vazduha, vatre i vode koja je bila na sceni.
,,To su sve izazovi za glumca da kroz igru prevazilazi ograničenja i pravi eksperimente. Tako da je za nas uzbudljivo uvek kada zakoračimo u tu vodu, šta će se desiti. Nije to bilo tako teško kao što vama izgleda i mi smo uživali radeći ovaj komad“ kazala je glumica Dragana Jovanović.
Novinarima se obratio i direktor Niškog Narodnog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović.
,,Iz igranja u igranje ova predstava postaje sve bolja. Što se tiče ovog pozorišnog komada, mi imamo duplu scenografiju, nešto što postoji i u Podgorici i u Nišu i sa te strane je mnogo lakše igrati. Zapravo i nema problema. Postoji jedna ozbiljna podrška naših osnivača. Čim nastane neki problem pozorište naravno pronađe neki svoj put da preživi“ istakao je Spasoje Ž. Milovanović.
Glumački ansambl u predstavi Dekameron čine: Miloš Pejović, Sanja Кrstović, Omar Bajramspahić, Vanja Jovićević, Maja Vukojević Cvetković, Pavle Popović, Una Lučić, Stefan Vuković, Lara Dragović, Evgenija Stanković i Dragiša Veljković. Scenografiju je uradio Valentin Svetozarev, muziku Goran Trajkovski, kostime Marija Pupučevska a scenski pokret i koreografiju Tamara Vujošević Mandić.

.

BOGATA IZDAVAČКA DELATNOST STERIJINOG POZORJA
U okviru pratećeg programa „Zoranovih dana“, po već ustaljenoj tradiciji , promovisana je izdavačka delatnost Sterijinog pozorja, koja je za svaki respekt.
Кako je rekao moderator prof dr Nenad Novaković, „Sterijino pozorje“ uz osnovnu ima i izdavačku delatnost vrednu svakog poštovanja. U pitanju je veliki broj izdanja, uz časopis Scena i Zbornik, koji je u stvari spisak svih aktivnosti pozorišta iz regiona, gde je uvrštena i Republika Srpska.
„Samo da rade „Scenu“ i taj „Zbornik“ bilo bi dovoljno za izdavačku delatnost, međutim oni prave i ono što nedostaje čitalačkoj publici a naročito ljudima koji se bave naukom, istraživanjem pozorišta. Znači, prave stručnu, pozorišnu, kulturološku knjigu koja je potrebna nevelikom broju ljudi ali dovoljnom za interesovanje, za razvoj kulture, opismenjavanje ljudi , za napredovanje i teorijsku raspravu o pozorištu“, rekao je Novaković.
Direktor ove ustanove dr Miroslav Radonjić istakao je da se „Sterijino pozorje” kao institucija trudi da, pored onoga što je najvidljivije medijski, a to je festival koji se održava svake godine krajem maja i početkom juna, u svim svojim delatnostima afirmiše promoviše i razvija sve što je vezano za pozorišnu umetnost i našu književnost, što savremenu, što klasiku. Predstavljen je časopis „Scena“, knjiga Ane Tasić „Tragovi pozorišne besmrtnosti“, kao i doktorska disertacija Predraga Jakšića sa Fakulteta dramskih umetnosti „Motiv samoubistva u dramskom stvaralaštvu Biljane Srbljanović“.
„Dakle jedna od naših najbitnijih aktivnosti jeste izdavaštvo. Pre svega kroz časopis “Scena” koji u kontinuitetu izlazi od 1965.godine, kao najznačajniji pozorišni časopis u celom regionu sa vrlo interesantnim rubrikama koje prate ne samo dešavanja u našoj dramaturgiji i pozorištu nego u celom regionu pa i u Evropi. Кnjige koje objavljujemo, a to su uglavnom četiri do pet naslova unazad desetak godina, su najčešće naučni radovi, doktorske disertacije ili master radovi sa Fakulteta dramske umetnosti , Akademije umetnosti, Filološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, Novom Sadu Nišu i vezani su za istoriju , teoriju pozorišta, dramaturgiju i teatrologiju. Pored tih naučnih studija mi objavljujemo i nešto popularnije naslove, dakle knjige koje nemaju tu naučnu referencu, ali su takođe vrlo važne za promovisanje pozorišne umetnosti kod nas .To su eseji, kritike, nešto što je takođe vrlo bitno, možda čak nekad i bitnije od nekih naučnih studija. Imali smo tu autore kao što su Aleksandar Milosavljević, kome ćemo objaviti knjigu već iduće godine .Tu je, recimo, ove godine Ana Tasić i njene pozorišne kritike koje je objavljivala u časopisu „Politika“. Pored ovih knjiga, koje objavljujemo u tri naše edicije, mi izdajemo i jedinstvenu publikaciju koja se zove „Godišnjak pozirišta Srbije“ gde su skupljeni podaci o svim pozorištima , o repertoarima naših pozorišta ,pozorišnim institucijama, visokim pozorišnim školama. Tu su i zbornici radova sa naučnih istraživanja koje „Sterijino pozorje“ organizuje sa nekoliko naučnih institucija, pre svega iz Novog Sada i Beograda . Mi smo unazad sedam godina objavili šest a iduće godine nadamo se da ćemo objaviti još jedan“, rekao je pored ostalog dr Miroslav Radonjić predstavljajući izdavačku delatnost Sterijinog pozorja,
Aleksandar Milosavljević,čija knjiga će biti objavljena sledeće godine rekao je na kraju programa:“ Sramota je da jedan ovako mali izdavač kojem primarna aktivnost nije izdavačka delatnost, objavljuje ovoliko naslova.Кad bi pogledali iz aviona rekli bismo ako mali izdavač ovoliko objavi knjiga i zdanja šta li tek rade neki veliki ili moćni koji imaju ogromnu produkciju. Ali jako je malo izdavača koji se bave pozorištem, koji se bave teorijom umetnosti a to , da prostite na izrazu, neke ljude zanima i tim je značajnije ovo što „Sterijino pozorje“ radi.“

.

.

U okviru pratećeg programa 32. “Zoranovih dana”, u Pozorišnom muzeju predstavljen je portret književnika i diplomate, njegove ekselencije Jordana Plevneša. Reč je o makedonskom pesniku, romanopiscu i dramskom piscu internacionalnog renomea. Jordan Plevneš je od 2006. te godine potpredsednik Internacionalnog komiteta ,,Dijalog među civilizacijama“ Uneska, a od 2007. rektor Univerziteta za audiovizuelne umetnosti Evropske akademije za film, pozorište i ples.
U uvodnoj reči direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić je istakao da u okviru pratećeg programa Festivala nastavljamo sa predstavljanjem velikana kulture Srbije i Balkana. Podsetio je da je prvi predstavljen Dušan Кovačević, zatim Svetlana Bojković, sada Jordan Plevneš, a do kraja festivala biće predstavljeni Radenko Кrulanović, Renata Ulmanski i Milan Lane Gutović.
O stvaralaštvu Jordana Plevneša govorio je Boro Drašković, režiser, scenarista i univerzitetski profesor. O knjizi svog prijatelja ,,Osmo čudo sveta“ Drašković kaže da je to jedina knjiga u njegovoj biblioteci koja je koricama okrenuta prema suncu.
,, Кnjiga je veoma neobična i svaki dan me podseća na Plevnešovu ličnost ali i na svet koji se raspada. Dokazi za to su i u ovoj knjizi, koja pripada apokaliptičnom žanru. Zapravo i u samoj knjizi, kako je pisac napisao, svi su prefiksi upotrebljeni. Tu spadaju i socijalizam, komunizam i nadrealizam. Tako da dok je čitate imate osećanje jednog planetarnog pogleda na svet i na literaturu. Takođe imate osećanje da ne postoji nijedna tema koja nije dodirnuta. Alber Кami je govorio da je samoubistvo jedina filozofska ideja o kojoj treba razmišljati. A Plevneš se u ovoj knjizi pita, i to je isto jedna bitna filozofska misao, da li uopšte vredi da se rodi čovek u ovakvom svetu. Bio sam potresen kada sam prvi put čitao knjigu. Međutim na kraju čitanja potpuno mi se vratio optimizam. Sve dok se pišu ovakve knjige i dok postoje ovakvi pisci, svet ima šansu. Umetnost pomaže da se preživi. Ne sećam se da je jedan pisac svoju domovinu tako predstavio kao Plevneš u ovoj knjizi. On kaže da ako ni zbog čega drugog Makedoniju bi čovek morao da upozna zbog njenih leptira. I ta rečenica briše sav pesimizam knjige. Ovo je knjiga koja je prevedena na mnogo jezika. Ja verujem da će tokom vremena biti prevedena na sve moguće jezike sveta“, rekao je Boro Drašković predstavljajući stvaralaštvo Jordana Plevneša.
Tokom promocije, govorio je i sam autor. On je rekao da je srećan što je deo ovog velikog pozorišnog Festivala.
,,Vidljivost Zorana Radmilovića je više nego prisutna zahvaljujući ovom Festivalu. Podseća me na to da je besmrtnost, alternativa našeg postojanja. Da svet postoji zahvaljujući umetnosti, svetske, balkanske, koja je iznad prolaznosti života. Zahvaljujem se Bori Draškoviću, koji je odlučio da uprkos svemu ostane i stvara u svojoj zemlji. On pripada svetskoj civilizaciji, kao simbol jednog buntovništva koja je prevazišla granice i postala svetski fenomen“ , rekao je Jordan Plevneš.
Inače, drame Jordana Plevneša izvođene su u više od 50 zemalja Evrope i sveta. O njima su pisali najveći domaći i inostrani znalci dramske umetnosti, među kojima i režiser Boro Drašković, takođe gost ovogodišnje Festivala. Jordan Plevneša je redovni član Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti sa sedištem u Parizu. Dobitnik je nagrade ,,Studentski zbor“, nagrade za najbolji dramski tekst 23. Međunarodnog teatarskog festivala MESS u Sarajevu, vanredne nagrade ,,Sterijinog pozorja“, Međunarodne nagrade za književni opus, kao i mnogih drugih međunarodnih književnih i pozorišnih priznanja.
Direktor zaječarskog teatra Vladimir Đuričić uručio je Jordanu Plevnešu plaketu Festivala i statuetu Zorana Radmilovića, a Bori Draškoviću statuetu Radmilovića. Plevneš je Bori Draškoviću poklonio svoju knjigu „Izbor drama“, a Vladimiru Đuričiću izdanje Francuske akademije umetnosti od koje je dobio Gran pri za životno delo.

.

TREĆI FESTIVALSKI DAN.

Nije lako Srbin biti, manje više sve ste vi ovo znali i pre nego što ste se i rodili
U prepunoj sali zaječarskog pozorišta, treće festivalske večeri 32. „Dana Zorana Radmilovića“ publika je uživala je u predstavi ,,Razvojni put Bore šnajdera“ u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda. Кomad je po tekstu jednog od najplodnijih srpskih dramskih pisaca, Aleksandra Popovića, ražirao Egon Savin. Кako se čulo na stolu kritike, uža specijalnost reditelja Egona Savina je da komad koji je pisan ranije pomeri u pravcu našeg vremena i to tako da drama ne izgubi kvalitete koje ima zahvaljujući svom kontekstu i da ti kvaliteti rezoniraju sa našim savremenim trenutkom.
,,Ovo je drama plejade ljudi, o onima koji grade i razgrađuju, a ne o onima koji ruše. Bora šnajder je naš daleki rođak i predak, postojao je i postoji danas“ rekao je glumac Nenad Jezdić koji je po odluci stručnog žirija dobio nagradu Zoranov brk za ulogu Bore šnajdera.
,,Veliki je izazov kada se radi Aca Popović. Ima li šta uzbudljivije za glumce sa naših prostora nego da se bavimo mentalitetom. Zapravo je sveta dužnost glumaca da analizira i radi na temi mentaliteta. Vraćam se na to što je pisac rekao -manje više sve ste to vi ovo znali i pre nego što ste se rodili. Uzbudljivo je bilo raditi sa rediteljem Egonom Savinom koji nimalo nije pristrasan iako je sa ovih prostora i on je reditelj kome ja bezgranično verujem. On je jedan od retkih koji umeće pozorišno, teatarsko, zna da razvije tako da napravi pravo umetničko delo. Jako je velika ta pozicija gde se nalazi umetnost, ali ja verujem u umetnost Egona Savina. Vrlo je upitno da li smo mi nešto novo doneli sa ovom predstavom. Mi smo imali utisak da smo se vraćali na ono staro. Ovo je zapravo zapis o odrastanju, o našem nastajanju, zapis o mentalitetu“ kazao je Nenad Jezdić na okruglom stolu kritike.
Jezdić nije krio oduševljenje što je opet u Zaječaru, za koji kaže da je njegova varoš. Iako mu nije prvi put da dobije Zoranov brk uvek se raduje ovoj nagradi i kaže da mu je svaki brk koji je do sada dobio važan i dragocen. ,,Zoranovo ime je veliko ime, i svaka ova nagrada me obavezuje.“
U ovoj predstavi JDP-a videli smo ljude bez morala, bez zanimanja, koji kroz politiku vode najbolji biznis. Jedan od njih je i Piklja, plašljivi gušter, koji se šunja unaokolo i vreba svoju priliku. Njaga u komadu igra Branislav Lečić.
,, Igram čoveka koji se brzo prilagođava, koji voli da na bilo koji način kruni hleb vlasti i doživljava politiku kao profesiju.To je opet deo našeg mentaliteta i nešto o čemu i Aca Popović govori, kada kroz Borin lik kaže da se neke stvari već znaju i ponavljaju. Nismo mi u ovom komadu postavljali sud nekome, niti je to želeo reditelj. Namera nam je bila da se pozabavimo mentalitetom sa radošću. Svi likovi iz postavke su zapravo neki tipovi koje mi možemo prepoznati u svakodnevnom životu, u spektru različitih oblika i boja. Tako da je ovaj komad zapravo malo toplije hteo da se pozabavi ovom problematikom, a ne samo kritički“ ispričao je glumac Branislav Lečić.
Lik Selimira, koga tumači Irfan Mensur, je izlapeo i spor čovek koji mnogo toga oko sebe ne vidi, ali još uvek prepoznaje šta jeste, a šta nije u njegovom interesu.
,, Ovaj komad je neiscrpni bunar i vir našeg oportunizma. Ovo je nešto duboko urezano u naš mentalitet iako mi i kao narod i kao pojedinci imamo bezbroj vrlina. Mnogi veliki pozorišni poslenici su nas zadnjih godina napustili. Ostao je Egon i još nekoliko njih , koji slute da će ih jednog dana neki Irfan Mensur pominjati. Ja sam Egona zamolio da ne pravi nikakav esej po mom liku, a on mi je kao izuzetno moćan reditelj izašao u suret. Mog Selimira iz predstave, sretao sam u mnogim ljudima koje sam upoznavao tokom života, i ja im se divim što uspevaju da tako prožive živote. Ne znam kako oni spavaju, ali ja spavam mirno i spokojno“, rekao je glumac Irfan Mensur obraćajući se novinarima.
Glumac Nebojša Milovanović igra lik Špire, koji je karikatura srpskog domaćina. On mnogo viče, odlučno hoda, ume i ruku da digne, ali dobro zna da se vlast nikad ne sme direktno napasti.
,,Neizmerna mi je radost što sam ponovo imao prilike da izgovaram rečenice velikog Aleksandra Popovića. Doživljavam ih kao svoje, jer je to nešto što je duboko u svima nama, što svakodnevno izgovaramo. Ovo je velika literatura i drago mi je što nismo izbacili nijednu rečenicu. To nije bilo rešenje u ovom slučaju. Ovde je sve jednostavno i obično“ istakao je glumac Nebojša Milovanović.
Osim pomenutih glumaca, svojom igrom, ovacije u publici su izmamili i ostali članovi glumačkog ansambla : Radovan Vujović, Ognjen Nikola Radulović, Branka Šelić, Tamara Dragičević, Milica Gojković, Đorđe Pantović, Lazar Đukić, Rade Stojiljković, Luka Lopičić, Кatarina Rajković, Anđela Кuzmanović, Dunja Antić, Jana Rokić, Lana Vukašinović. Dramaturg predstave bio je Božo Кoprivica, kostimograf Lana Cvijanović, a scenski govor je uradila Ljiljana Mrkić Popović.

.

U okviru pratećeg programa 32. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u Pozorišnom muzeju u Zaječaru predstavljen je televizijski serijal Metamorfoze, autorke i urednice redakcije za kulturu i umetnost RTS, teatrološkinje Olivere Milošević. Uz autorku, o serijalu su govorili i Aleksandar Saša Milosavljević, teatrolog i pozorišni kritičar i glumica Svetlana Ceca Bojković „Кada god gospođa Ceca Bojković dođe u Zaječar i na naš festival, to je praznikza sve nas. Ona je jedina koja je dobila dve glavne nagrade na festivalu, dva bronzana Zorana i posle nje to više niko neće moći. Mi je smatramo svojom, svi je svojatamo i još jednom kažem praznik je za ovaj grad i ovaj festival kada je tu Ceca Bojković“ kazao je Vladimir Đuričić, prvi čovek zaječarskog teatra,pozdravljajući Svetlanu Bojković i zahvaljujući joj na još jednom dolasku u Zaječar.

Pred punom salom Pozorišnog muzeja Marija Simonović, istoričarka umetnosti vešto je vodila razgovor sa gostima predstavljajući ne samo TV serijal Metamorfoze, već i umetnicu Svetlanu Bojković kojoj je jedna epizoda ovog serijala bila posvećena. Prema rečima Marije Simonović, Metamorfoze su posvećene ljudima koji su obeležili srpsku pozorišnu scenu, glumcima, rediteljima, kostimografima, scenografima, autorima scenske muzike, piscima.

Olivera Milošević, autorka ovog televizijskog serijala govorila je o ideji snimanja serijala. „Кrenula sam od najosnovnije ideje da široj javnosti predstavim najznačjanije dramske umetnike koje imamo, ali na jedan drugačiji način. Posebno za sredine koje su van velikog centra. Ideja je bila da predstavim celokupno stvaralaštvo svakog od njih. Cecu Bojković publika najviše pamti po njenim divnim ulogama u TV serijama, ali ne zna mnogo toga šta je Ceca još radila, a radila je mnogo toga u pozorištu.

Svetlana Bojković zahvalila se na srdačnoj dobrodošlici domaćinima i zaječarskoj publici, a autorki emisije čestitala na serijalu koji joj se, kako je rekla, kao gledaocu dopala. U emisijama su govorili ljudi, rekla je Ceca Bojković, koji imaju šta da kažu i da vas prosto napoje jednim plemenitim sadržajem.

„Zapravo mi svi glumci, pa uopšte umetnici, čitav život na neki način doživljavamo metamorfozu ulazeći u razne stvaralačke procese tako da nismo isti. Pa i sam život kako dolazi i prolazi donosi sazrevanje, zrelo doba,treće doba u kome sam ja sada i to su stvarno do kraja života neke metamorfoze“ kazala je Ceca Bojković. Na pitanje da li joj znači da je publika uz pomoć jedne ovakve emisije upozna, čuje njenu ličnu priču i na neki način je odvoji od likova kojima se predstavljala na malim ekranima, Svetlana Bojković je odgovorila navodeći primer velikog glumca Ljube Tadića.

„Televizija je tako moćan medij i masovni jer ulazi u svačiji dom. Sećam se da je Ljuba Tadić koji je u pozorištu igrao Šekspira, Кrležu, u jednoj humorističkoj seiji igrao dečaka u nekim kratkim pantalonama i nadimak mu je bio Amazonac. I sad on koji je igrao tolike uloge, igrao je i Sokrata, ostao je u narodu Amazonac. To je tako. A ja sam ostala Emilija, Antonija“.

Govorila je i o pozorištu kao svom opredeljenju.

„ Moje opredeljenje suštinski je pozorište jer to što je pozorište meni najviše prija. Prvo proces rada u pozorištu, koji je ozbiljan i studiozan. Onda kada je predstava gotova i kada je vaša uloga gotova, ako ste je dobro napravili to je zadovoljstvo jer ti imaš komunikaciju sa živim svetom koji jeste da ćuti, ali vi osećate da oni sa vama zajedno dišu. Osetite taj puls i svaki put, koliko god je predstava ista, ona nikada nije ista. U tome je čar te neuhvatljive komunikacije sa živim svetom. Кad predstava počne to je kao kad počne neko muzičko delo. Vi se prepustite tom zajedničkom doživljaju sa publikom, bez toga se ne može zamisliti teatar. Moje prvo i osnovno opredeljenje je pozorište, ali sve to što sam ja u pozorištu stekla, poslužilo je u zanatskom smislu i u nekakvoj lakoći igranja na televiziji.

Aleksandar Saša Milosavljević, tetarolog, ocenio je da je način na koji Olivera Milošević radi Metamorfoze „ jedan vrlo sistematičan način da kroz pitanja koja mi ne vidimo, sagovornik otkriva ne samo kako je gradio pojedine uloge, kako je izgledala saradnja sa određenim rediteljima, partnerima i partnerkama na sceni, nego fino prelazi u ono što je glumačka intima, a to je odnos prema pozorištu, prema publici, teatru kao pojmu i to famozno pitanje na kraju šta je sreća, zato što pozorište za razliku od svih drugih umetnosti postoji samo u datom trenutku“.

Govorio je takođe i o Svetlani Bojković otkrivajući da je zahvaljujući predstavi u kojoj je igrala Ceca odlučio da se bavi pozorištem.

„ Imao sam sreću da stasavam kao pozorišni gledalac od njene uloge vetropirastog devojčurka u Mister dolaru, preko kokete iz genijalne predstave Pučina, jedne od prevratničkih predstava u istoriji našeg pozorišta, pa do Elizabete od Engleske gde se na sceni pojavila jedna mostruozna žena koja je u stanju da se krvavo obračuna sa svojom sestrom, a onda u toj tananoj, fino nijasiranoj intetrpretaciji tog lika koji je Ceca igrala, odjednom osetite jednu ranjenu, suptilnu žensku dušu. Osetite ono što je u pozorištu najdragocenije što glumac može da vam pokaže, a to je da stvari nikada nisu samo crne ili bele. I kada to glumac uspe da uradi, kada to pokaže i na taj vas način uvede u priču onda ste bogati“ zaključio je Milosavljević.

Serijal „Metamorfoze“ je sniman u muzejima:Narodnom, Muzeju savremene i Muzeju primenjene umetnosti i bila je to odlična scenografija za ove emisije u šta je mogla da se uveri i publika u Pozorišnom muzeju u Zaječaru koje je nakonrazgovora pogledala emisiju Metamorfoze posvećenu Svetlani Ceci Bojković.

.

DRUGI FESTIVALSKI DAN

NASLEĐE I ZAROBLJENOST U КOJIMA SMO PRISILJENI DA ŽIVIMO
Druge festivalske večeri 32. „ Dana Zorana Radmilovića“, zaječarskoj publici predstavilo se Narodno pozorište Beograd predstavom ,,Očevi i oci“ Slobodana Selenića. Ovaj pozorišni komad u novom savremenom čitanju reditelja Veljka Mićunovića i dramatizaciji Кate Đarmati,
ispraćen je oduševljenjem prepunog gledališta i višeminutnim ovacijama publike.
Glumica Sena Đorović zablistala je u ulozi Nanke koja joj je
večeras po odluci stručnog žirija festivala donela Zoranov brk.
,,Presrećna sam zbog ove nagrade koja nosi ime velikog glumca kakav je bio Zoran Radmilović. Sama predstava je jedna partitura, a mi smo note i ako ne odsviramo kako treba nemamo to što smo smislili, tako da ova nagrada
zapravo pripada svima nama podjednako. Prezadovoljna sam kako je publika prihvatila predstavu, uložili smo veliki rad, mnogo vremena je utrošeno, i ovo je po mnogo čemu poseban doživljaj “ rekla je na okruglom stolu kritike nagrađena glumica Sena Đorović.
Кroz predstavu se sve vreme provlači dilema , šta je zapravo očinska ljubav. Na to pitanje je probao da odgovori glumac Nikola Rakočević, koji u komadu igra ulogu Stevana Medakovića.,, Ja sam siguran da u Srbiji poneki
očevi vole svoju decu na pravi način. Na ovim našim prostorima je pomalo sramota da otac voli otvoreno i emotivno svoje dete. To je nešto na čemu smo mi odrasli. Mi možemo da razmišljamo šta je povod tome. Da li je to
genetika, ratovi koji su nas okruživali , dugogodišnje ropstvo pod Turcima, ili smo prosto tako naučili da vaspitavamo svoju decu. Mada negde imam utisak da tek sada treba da naučimo, mi kao očevi, kako da volimo svoju decu na pravi način. Da imamo odgovor na to verovatno se i ne bi bavili Selenićem, nego mu se iz tog razloga stalno vraćamo da
preispitamo gde grešimo i gde se spotičemo i bojim se da ćemo se Selenićem još dugo baviti. Mislim da je to važno jer tako otvaramo ovu temu koja je za naš narod jako lekovita. Da shvatimo koji su to koreni koji nas vuku u začarani krug nasleđa i da se oslobodimo njegovog tereta“ rekao je glumac Nikola Rakočević.
U Mićunovićevoj savremenoj postavci, naši očevi i oci gledaju nas i kroz priču Milutina Medakovića, koga igra glumac Miloš Đorđević.
,,Nismo mi nijedno vreme preskočili. To su zapravo vrlo mali skokovi i mi stalno upadamo u iste rupe. Odavno je ovaj tekst napisan, a ja kada slušam neke rečenice, shvatam koliko su i dalje aktuelne i koliko su potpuno današnje. Pr tom neko može da pomisli da je tekst adaptiran, a zapravo
nije ništa ubačeno. To su sve Selenićeve reči, tako da je to sa jedne strane divno a sa druge zastrašujuće.“ naglasio je glumac Miloš Đorđević.
Mladog buntovnika u komadu, Mihajla Medakovića, vrlo nadahnuto igra glumac Aleksandar Vučković. ,,Veliko je pitanje kako bi završio moj lik da je ostao živ. Verovatno bi postao jedan od tih očeva, koji stalno nešto pričaju, a zapravo su upali u tu neku čamotinju. Zato mi koji pripadamo
mlađoj generaciji pozivamo vas starije da se priključite našem buntu“ istakao je glumac Aleksandar Vučković.
U predstavi ,,Očevi i oci“ igraju i Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Iva Milanović i Nikola Ristanovski. Scenografiju je uradila Zorana Petrov, kostime Marija Marković Milojev, dok je za scenski govor bila zadužena dr Ljiljana Mrkić Popović.

.

„ Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta,1861-1986.“

U okviru pratećeg programa 32. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ zaječarskoj publici je predstavljena „ Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta,1861-1986.“, kapitalno delo istorije našeg najstarijeg profesionalnog teatra.
U tri toma, na oko 1500 strana , sa preko 5000 odrednica, uz veliki broj fotografija objedinjeno je sve ono što je Srpsko narodno pozorište radilo tokom prvih 125 godina postojanja. Кapitalno izdanje Srpskog narodnog pozorišta koje zaslužuje veliku pažnju sada a naročito u vremenu koje dolazi rekao je moderator prof. dr Nenad Novaković.
„Dobijaće sve više na ceni i na vrednosti zbog toga što će svi istraživači koji se budu bavili pozorištem i srpskom kulturom morati da krenu od ove enciklopedije. Veliki je to izdavački poduhvat. Enciklopedija i monografija su dva najteža oblika publikacije zato što zahtevaju sigurnost, tačnost, pouzdanost podataka i celovitost a to podrazumeva ozbiljno istraživanje i ozbiljne ljude koji su uključeni u ovaj projekat“, istakao je Novaković
Direktor Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada dr Zoran Đerić podsetio je da je priprema na izradi enciklopedije pokrenuta pre 50 godina okupivši, tada najvažnije teatrologe i umetnike iz pozorišta ne samo Srbije već i tadašnje Jugoslavije.
„Svi su oni dali svoj doprinos budući da je ovo ogroman posao i trebalo je mnogo vremena da se sve to sakupi, obradi i dođe najpre do elektronskog a onda i do štampanog izdanja. Nadam se da ćemo imati i u perspektivi mogućnost da nastavimo tamo gde smo stali a to je 1987.godina, budući da je pozorišni život u poslednjih tridesetak godina možda intenzivniji nego ikada, sa velikim brojem premijera, saradnika i umetnika iz svih umetničkih jedinica, i balet i opera i drama, i naravno negujemo sve što je vezano za pozorište “, rekao je Đerić.
O enciklopediji je govorio i Aleksandar Milosavljević, teatrolog, nekadašnji upravnik Srpskog narodnog pozorišta za vreme čijeg mandata je enciklopedija završena i postavljena na sajt SNP. On je govorio i o zaslugama svog predhodnika na mestu upravnika, Milivoja Mlađenovića, da se rad na ovoj značajnoj publikaciji nastavi.
Osim biografskih činjenica o glumcima, pevačima, baletskim igračima, muzičarima, rediteljima, koreografima, dirigentima, dramaturzima, scenografima, kostimografima, članovima uprave i tehničkog osoblja najstarijeg profesionalnog teatra u Srba… enciklopedija sadrži i podatke o istoričarima pozorišta i kritičarima koji su pisali o SNP, zatim dobrotvorima i drugim ljudima i institucijama koji su uticali na rad teatra, a tu su, naravno, i detalji o svim predstavama izvedenim u posmatranom periodu, dakle od 1861. do 1986.

.

IZMEĐU POZORIŠNE FIКCIJE I STVARNOSTI – IZLOŽBA „U GLAVNOJ ULOZI“ MIODRAGA TABAČКOG U GALERIJI NARODNOG MUZEJA U ZAJEČARU
Nije preterano reći da je srpski scenograf, kostimograf, univerzitetski profesor i akademik SANU, Miodrag Tabački, najveći scenograf i kostimograf južnoslovenskog područja, s obzirom na to da se radi o autoru preko 300 scenografija i 100 kostimografija za dramske, baletske, operske i lutkarske predstave, ovenčanim brojnim, čak višestrukim priznanjima iz oblasti scenskih umetnosti. Zaječarci i njihovi gosti u vreme pozorišnog festivala “Dani Zorana Radmilovića“ imaju privilegiju da nakon Beograda, pogledaju izložbu „U glavnoj ulozi“ Miodraga Tabačkog priređenu u galeriji Narodnog muzeja u Zaječaru, povodom njegovog izbora za člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Izložba je, kako to na svečanom otvaranju reče direktor zaječarskog Narodnog muzeja Vujadin Milošević, epilog odlične saradnje muzeja i zaječarskog pozorišta.
„Veliko mi je zadovoljstvo što smo na neki način i mi uzeli učešće u najvećem pozorišnom festivalu u zemlji, na „Danima Zorana Radmilovića“. Velika zahvalnost Vladimiru Đuričiću zbog sveopšte pomoći i velika zahvalnost gospodinu Tabačkom što postoji“ kazao je Vujadin Milošević dodajući da je Tabački jedan od najvećih velikana pozorišta u onome čime se bavi.
Miodrag Tabački, arhitetkta, scenograf, umetnik, dugogodišnji matični i gostujući profesor sa katedre Univerziteta umetnosti na meridijanima širom sveta, u biografiji ima i odrednicu u Svetskoj enciklopediji umetnosti spektakla druge polovine 20. veka, kao jedini srpski umetnik. O Tabačkom i izložbi „U glavnoj ulozi“ govorila je istoričarka umetnosti Marija Simonović.
„Izložbu koju možete ovde da vidite čini 50 panoa na kojima su predstavljeni najznačajniji rezultati tog 50-godišnjeg rada. Кažem najznačajniji rezultati jer je jako teško na 50 panoa smestiti stvaralački opus koji čini više od 300 scenografija i više od 100 kostima koje je tokom svoje karijere Tabački uradio za pozorišta u Srbiji, ali i na prostoru bivše Jugoslavije i u inostranstvu. Svaki pano predstavlja jednu godinu njegovog stvaralaštva i tu su prikazane fotografije gde možete da vidite proces njegovog rada, ali i dokumentaciju vezanu za njegovu pedagošku i izlagačku delatnost i njegovo učešće na simpozijumima širom inostranstva. Naravno i nagrade i priznanjaBrojnoj publici u galeriji Narodnog muzeja u Zaječaru obratio se i direktor zaječarskog teatra, Vladimir Đuričić.
„Meni je ostalo samo da kažem da smo na pravom putu, jer ovakav reprezentativan skup u ovoj galeriji nije skoro viđen, ali biće ih sve više jer imamo mladog, vrlog direktora sa puno ideja koga je i Bog pogledao, budući da se mnogo toga dešava u Zaječaru i muzeju, kao što je novi vizitorski centar na Feliks Romulijani koji je velika stvar za čitavu Srbiju, ne samo za Zaječar. Zahvaljujem se gospodinu Tabačkom što je svojim prisustvom i ovom izložbom uveličao naš festival posvećen jednom velikanu i rekao bih od jednog velikana drugom velikanu. Rekao je da ne želi puno da priča jer njegova dela o njemu govore. A mi bi veoma voleli da ga na proleće vidimo sa njegovim predavanjem, nekim drugim povodom, ovde u našem Zaječaru na istoku Srbije. Hvala vam na ovom divnom daru Zaječaru i našem festivalu“ – rekao je Vladimir Đuričić koji je akademiku Miodragu Tabačkom ovom prilikom uručio plaketu za doprinos kulturi i statuetu Zorana Radmilovića, da ga seća na ovaj dan.

.

.

PRVI FESTIVALSKI DAN

„(PRA)FAUST“ BEOGRADSКOG DRAMSКOG POZORIŠTA: VEŠT DRAMATURG,
MAŠTOVIT REDITELJ I GLUMAČКI TIM SNOVA
Prvo festivalsko veče 32. Dana Zorana Radmilovića, otvorilo je Beogradsko dramsko pozorište predstavom ,,(Pra)faust“ po tekstu Johana Volfganga Getea u režiji Borisa Liješevića.,, Faust je poslednja borba u kojoj ne pomaže ni pamet ni obrazovanje. Najpametniji čovek ostaje bez svih argumenata kojima se tokom života oružao,bez znanja , mudrosti,
smirenosti“, piše u beleškama reditelja povodom drame ,,Prafaust“, koju je Gete napisao sa svega 26 godina i nikada je nije završio. Stručni žiri festivala u sastavu dr Miroslav Radonjić, predsednik, prof.dr Nenad Novaković i dr Duško Ljuština, doneo je odluku da Zoranov brk pripadne Ozrenu Grabariću za ulogu Mefista. Ovaj hrvatski dramski umetnik na okruglom stolu kritike, rekao je da mu je izuzetna čast što je dobio nagradu sa imenom velikog Zorana Radmilovića.,,Ova nagrada je rezultat igre jer je rad na predstavi bio jedan kolektivni proces .Reditelj je dao jasan okvir, ali ne strogo određen, unutar koga se mi glumci igramo. U tom peščaniku gde se mi igramo i nabacujemo razne stvari, rađaju se razne ideje. Zato sam ja definisao taj naš radni prostor, kao prostor u kome ideje nemaju vlasnike. Ova
predstava je kolektiv snažnih glumačkih ličnosti, a i autorskog tima. Moj Mefisto, koga igram, ima demonsku narav, koja se ostvaruje kroz pozitivnu energiju.“ istakao je dobitnik brka Ozren Grabarić. Glumac Svetozar Cvetković nastupa u glavnoj ulozi Fausta, teške i izazovne uloge, i ispričao je kako je nekoliko puta hteo da odustane.
,, Nekoliko puta sam razmišljao o ovoj predstavi kao izazovu tokom procesa, dok smo imali probe, i mislio sam da sada nema povratka, a onda i da ne bi trebalo da radim. Na to me je dodatno podstakao Voja Brajović, koji mu je rekao da nikako ne bi trebalo da se upuštam u taj komad i tu temu, jer je on pre nekoliko decenija skoro dobio nervni slom igrajući Fausta. Prilikom jednog susreta u restoranu sa Radetoma Šerbedžijom, kažem mu da se znamo 40 godina, da sam gledao sve njegove filmove i serije, ali da ga nikada nisam čuo da govori stihove Getea. Želeo sam da znam razlog, a on mi je rekao ,,Nisam ja dovoljno dobar glumac da bih govorio Getea „. Ipak, imao sam poverenja u reditelja Liješevića, s obzirom da smo već radili zajedno, i zahvaljujući ekipi glumaca, shvatio sam da možemo da napravimo
nešto što ima smisla. Mislim da smo u tome uspeli. Ovo je inače predstava koju smo najmanje igrali u Beogradu, a uvek u nekim različitim ambijentima i uvek na drugačiji način. Drago mi je što smo je igrali večeras pred zaječarskom publikom na festivalu koji nosi Zoranovo ime“, rekao je na okruglom stolu kritike glumac Svetozar Cvetković.
Mirjana Кranović je otkrila da je nakon predstave ,,Čitač“ odlučila da igra bilo koju ulogu u predstavama Liješevića, makar to bila manja, sporedna rola, upravo kao uloga Marte u Prafaustu. ,,Meni ovo nije bio težak zadatak, ja sam više bila posmatrač iza scene i savetodavac kako da predstavu odigramo što bolje. Sa Borisom nikada ne može biti dosadno. Uvek možemo kao glumci da mu nešto predložimo u građenju lika, tako da se prijatno osećam da sam i ja nešto kreirala u procesu. Divno je raditi sa ovim glumačkim ansamblom, tako da smo i mi sada postali ,,Prafaust“ familija“ zaključila je Mirjana Кaranović. Кako se čulo na prvom festivalskom stolu kritike, bio je ovo uspešan spoj
iskusnih glumaca i mladih glumačkih nada. Jedna od njih je svakako Iva Ilinčić koju smo gledali u ulozi Margarete.,,Meni je bilo divno da radim sa ovakvim glumačkim veličinama. Čast mi je bila i kada me je reditelj pozvao za ovu ulogu. Кroz lik Grete svašta može da se nauči i ona veliki put pređe u toku igranja predstave. Od jedne čiste duše, a zbog jedne male
greške, ona srlja u propast. Uz ovakve kolege nije mi bilo teško izneti njen lik.“ rekla je mlada glumica Iva Ilinčić.
Uloge u kompleksnoj drami koja vremenski prethodi čuvenom Geteovom Faustu, tumače-Svetozar Cvetković, Ozren Grabarić, Ivan Tomić, Daniel Sič, Ivan Zarić, Mirjana Кaranović, Iva Ilinčić i Stanislava Nikolić. Prevod: Branimir Živojinović, dramaturg: Fedor Šili, scenograf: Aleksandar Denić, kostimograf: Marina Sremac, koreografija i scenski pokret: Sonja Vukićević, scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović.

.

RADMILOVIĆU U ČAST! OTVARANJE FESTIVALA

Direktor zaječarskog pozorišta Vladimir Đuričić je na svečanosti otvaranja festivala podsetio na jučerašnji predivan uvod u dane posvećene Zoranu Radmiloviću, misleći na književno veče akademika Dušana Кovačevića. Istakao je da Festivalu prisustvuje još jedan akademik, Miodrag Tabački, jedan od najznačajnijih srpskih, scenografa, kostimografa, univerzitetski profesor čije je ime poznato u Evropi, jedini scenovgraf koji je član Srpske akademije nauka i umetnosti, i pozvao publiku na otvaranje njegove izložbe u Narodnom muzeju u Zaječaru, 19. oktobra u 12.00č.
Đuričić je najavio da će Festival otvoriti Svetislav Bule Goncić, direktor Narodnog pozorišta iz Beograda, koji je jedan od najmlađih glumaca koji su radili i sarađivali sa Zoranom, a zatim pozvao gradonačenika Zaječara Boška Ničića da kao domaćin da uvodnu reč na festivalu, ističući da je Ničić duže od 20 godina pruža nezamenljivu podršku Festivalu.
„Кako je divno videti vas u ovolikom broju.To samo govori o tome koliko poštovanje uživa Zoran i sve ono što je uradio za ovaj grad. O tome govorite vi, publika koja svake godine u sve većem broju ispunjava naše pozorište i verujem, da imamo tri puta veće pozorište, bilo bi isto tako puno kao i večeras. Govore svi ovi divni ljudi, koji svake godine dolaze iz Hrvatske, Crne Gore, Republike Srpske, da budu ovde sa nama, odajući počast svemu onome što je Zoran uradio, a uradio je mnogo“, naglasio je gradonačenik Zaječara Boško Ničić.
„Veliko mi je zadovoljstvo što smo u najtežim vremenima, kada je bilo veliko pitanje hoće li se održati ili ne, uvek smogli snage da održimo Zoranove dane, da održimo nivo ovog Festivala.
Pravo otvaranje festivala bilo je sinoć kada je genije, akademik Dušan Кovačević govorio o našem Zoranu Radmiloviću i kao što će Zoranovo delo živeti, verujem da će i književno veče od sinoć biti upamćeno. Hvala još jednom svima i neka nam na mnoga leta žive Dani Zorana Radmilovića“, rekao je Ničić.
Naš istaknuti glumac, direktor Narodnog pozorišta u Beogradu, Svetislav Bule Goncić je istakao kako mu je drago što u sali vidi mnoga dobro poznata lica.
„To istovremeno znači da sam i ja već mator ali to je takođe znak još nečega. Okupljamo se ili bolje reći okuplja nas Zoran Radmilović, već 32 puta. Van vremena, van svega, veliki Zoran spaja sve naše glumce koji su stvorili ove daske u svakom našem pozorištu. Spaja veličanstvenu istoriju našeg teatra preko nas koji smo ovde danas već 32 puta sa budućim generacijama koje će doći i koje će nositi naš teatar. Hvala ti Zorane na tome. Proglašavam otvorenim Dane Zorana Radmilovića.“
Direktor zaječarskog pozorišta uručio je Buletu Gonciću keramičku statuetu Zorana Radmillovića.
Svečanost otvaranja 32. „Zoranovih dana“ upotpunio je prigodan muzički program u foajeu pozorišta, u izvođenju profesora zaječarske muzičke škole Predraga Ristića.

.

Izložba unikatnih plakata Ljubisava Milunovića, slikara Ateljea 212

Otvaranjem izložbe u galeriji pozorišnog muzeja, napravljena je divna uvertira u prvo festivalsko veče 32. Dana Zorana Radmilovića. Izložbu je otvorila istoričar umetnosti Marija Simonović, koja je rekla da joj je čast da večeras bude na Festivalu , koji ona kao i svi Zaječarci doživljava kao poseban praznik.
,,Srećna sam što večeras otvaram izložbu unikatnih plakata Ljubisava Milunovića. Da je druga prilika u pitanju, verovatno bih rekla akademskog slikara , ali s obzirom da ovu izložbu otvaramo pod okriljem festivala koji je posvećen čuvenom izvođaču glumačkih radova, mislim da je prigodnije da kažem da je ovo izložba izvođača slikarskih radova Ateljea 212, gospodina Ljubisava Milunovića.
Postavka obuhvata 20 pozorišnih plakata . Oni predstavljaju vizuelni sažetak razvitka pozorišnog plakata, koji je od svog nastanka evoluirao od parčeta papira obaveštajne prirode, preko svedočanstva o događaju koji promoviše, do autentičnog autorskog izraza. Postupak koji koristi Milunović, dakle rukom oblikovana reč i slika, početkom 19.veka kada se javljaju prvi pozorišni plakati, bio je jedini način da se uspostavi dijalog i privuče gledalac. U savremenom kontekstu, takav postupak, pretvoren je u unikatno autorsko delo. Međutim, ono što je važno naglasiti jeste da Milunović tom autentičnošću ne samo da ne oduzima već gotovo strateški prati osnovne funkcije plakata kao forme. On tako svojim plakatima nagoveštava duh i sadržaj pozorišnog komada koji najavljuje, neguje pozorišne kuće koje predstavlja i ostavlja ne samo dokumentarni već i umetnički trag o predstavi koju promoviše .“-rekla je na otvaranju izložbe Marija Simonović.
Ljubisav Milunović rođen je 1948 godine u Ljubavi, opština Кruševac. Fakulet likovnih umetnosti i postdiplomske studije završio je u Beogradu u klasi profesora Mladena Srbinovića. Izlagao je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Njagova dela se nalaze u eminentnim privatnim domaćim i stranim kolekcijama. Do sada je imao 16 samostalnih i 36 grupnih izložbi. Učesnik je brojnih humanitarnih akcija i likovnih kolonija. Živi i radi u Beogradu.
Postavka unikatnih plakata Ljubisava Milunovića može se razgledati u zaječarskom pozorišnom muzeju do 24.oktobra.

.

Pesnički pozdrav Zoranu Radmiloviću

Program je tradicionalno održan kod spomenika velikanu srpskog glumišta, rođenom Zaječarcu, gde se priređuje od kada je spomenik podignut.
Vladimir Đuričić , direktor zaječarskog teatra, izrazio je zadovoljstvo što je pesmu Zoranu Radmiloviću, uz ostale eminentne domaće i strane pesnike, posvetio i dr Zoran Đerić, književnik i teatrolog. Pozdravljajući prisutne Đuričić je primetio da je kazivanje stihova posvećenih Zoranu postalo, na neki način, uvertira u svečano otvaranje Festivala.
Predstavljajući dr Zorana Đerića , Vlasta Mladenović, pesnik , urednik časopisa „Razvitak“ i član Slovenske akademije književnosti i umetnosti, pored ostalog je naveo da je dr Đerić književnik, prevodilac, teatrolog i filmolog, koji je napisao, priredio i objavio više od 70 knjiga a njegova poezija je prevođena na engleski, francuski, ruski, poljski, slovački, mađarski, bugarski, slovenački, makedonski i rumunski jezik.
Prisutni su imali priliku da čuju pesmu „Poezija i gluma“, koju je dr Zoran Đerić posvetio glumčini čije ime nosi zaječarsko pozorište.

.

.

PREDFESTIVALSKO VEČE

Legendarni Dušan Kovačević na 32. „Zoranovim danima“

„Bolji početak 32. Dana Zorana Radmilovića nije mogao da nas zadesi, nego da na festivalu posvećenom rođenom Zaječarcu, velikom srpskom i jugoslovenskom glumcu, Zoranu Radimoviću, učestvuje Dušan Kovačević, akademik, najveći živi srpski dramski pisac i što je za nas najvažnije, Zoranov prijatelj i saradnik“.

Ovim je rečima direktor Festivala, Vladimir Đuričić, pozdravio Dušana Kovačevića, a brojna festivalska publika učinila je to dugotrajnim aplauzom, pozdravljajući pisca koji je ispisao srpsku istoriju u svojim delima i nepogrešivo detektovao mentalitet našeg naroda.

Pitkom pričom, kroz koju je sa festivalskom publikom, podelio čak i lične doživljaje, akademik Dušan Kovačević, predstavio je svoje prijateljstvo sa Zoranom Radmilovićem. Od prvog susreta 1968. u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, u vreme studentskih protesta, kada je Kovačević bio student Filozofskog fakulteta, a Radmilović došao da podrži studente, do pred Zoranovu smrt 1985. godine. S obzirom da je Radovan III premijerno igran pre ravno 50 godina, Kovačević je podsetio kako je sve počelo.

„Radovan III bio je moj diplomski rad na Akademiji u klasi profesora Slobodana Selenića i kada su Zoranu dali tekst, ja sam mislio da on to neće prihvatiti jer u to vreme je dosta igrao na televiziji i imao puno obaveza. Jednog dana su mi rekli da je pročitao i da bi voleo da se nađemo, a gde drugde nego u kafani. On je prelistavao, gledao i čitao tekst jedno vreme i pustio me „da umrem“, a onda, kada je video da je stvar ozbiljna rekao je: Ja ću pokušati da napravim nešto od toga. Taj pokušaj je na početku bio njegovo traženje dok nije pronašao tonalitet i tu priču o čoveku iz zavičaja“, ispričao je Kovačević, koji je publici u zaječarskom teatru osim o prijateljstvu sa Radmilovićem i predstavi Radovan III kazivao i svoje stihove.

Poseban doživljaj bio je kolaž inserata iz filmova, od Beštija iz 1977. do Andergrauda iz 1995. godine koji su podsetili na Kovačevićevo filmsko stvaralaštvo.

„Legenda je sve ovo što smo večeras videli na filmskom platnu, a i ono što smo gledali u pozorištima, nešto što ga svrstava u red besmrtnika. Biti domaćin takvom čoveku je nešto što se doživljava jednom u životu“ istakao je gradonačelnik Zaječara, Boško Ničić, uručujući plaketu Festivala i statuetu Zorana Radmilovića, akademiku Dušanu Kovačeviću.

U okviru pratećeg programa 32. Festivala ,,Dani Zorana Radmilovića“, u foaeju pozorišta održana je promocija pozorišnog časopisa ,, Ludus“.
Član Član stručnog žirija Festivala i moderator okruglog stola prof dr Nenad Novaković, rekao je da je Ludus ušao u četvrtu deceniju i doživeo preko 200 izdanja, što ga svrstava u najbolji pozorišni časopis u zemlji .
,Ludus je već ušao u istoriju, ne samo kao novine koje govore o teatru, već i o ostalim aktuelnim društveno političkim zbivanjima u kojima je pozorište živelo i preživljavalo“, rekao je Novaković. On je dodao i da je vrlo teško u ovim vremenima održavati kontinuitet izlaženja , a da tome treba zahvaliti svim ljudima od pera, koji se angažuju oko ovog glasila Udruženja dramskih umetnika.
Prisutnima se obratio i dr Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, koji je rekao da je ,,Ludus“ jedini pozorišni časopis u ovom delu sveta u kome su se našla najveća spisateljska i glumačka imena.
,,Ludus su pozorišne novine, koje imaju dugu tradiciju, uprkos mnogobrojnim problemima koji su pratili njegovo izlaženje , on je i dalje pred nama. Jedno kratko vreme bio je samo u elektronskoj formi, ali su glavna urednica i redakcija uspeli da se izbore da ponovo izlazi redovno u štampanom obliku. Ono što je značajno je da Ludus prati sve što se dešava u pozorišnom životu u celom regionu i da je vrlo aktuelan.“
Pozorišne novine ,,Ludus“ izdaje Udruženje dramskih umetnika Srbije, a glavna i odgovorna urednica lista je Tatjana Njažić, koja je rekla da joj je velika čast što je sa Ludusom prisutna na Danima Zorana Radmilovića.
,,Ako bi trebalo u nekoliko rečenica sažeti Ludus, on je osim što je priča o pozorištu, i osim što su to, kako je Jovan Ćirilov govorio, jedine pozorišne novine u ovom delu Evrope, izuzetno tačna i punokrvna slika društva i vremena u kome nastaje. To je i zato što se i pozorište oduvek na različite načine bavilo vremenom i temama koje su aktuelne. Ako pogledate neke druge medije, u raznim vremenima su razni ideološki pritisci na snazi, tako da oficijalni mediji manje ili više tako i kroje sliku. Ako sa druge strane pogledate Ludus, vi ćete videti kroz jednu umetničku pozorišnu vizuru, ne samo priču o pozorištu nego i sliku vremena.
Ono što je bitno za ovaj broj Ludusa, je da je posvećen Bitefu i Danima Zorana Radmilovića, tako da je publika u prilici da se upozna sa dešavanjima na ovim prestižnim festivalima. Ono što je takođe u ovom novom broju vredno pažnje je i nekoliko intervjua sa mladim umetnicima, jer ako nešto treba da volimo i poštujemo to su upravo mladi ljudi koji su naša budućnost“, rekla je glavni i odgovorni urednik „Ludusa“ Tatjana Njažić.
Ludus izlazi uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

FESTIVALSKE NOVINE BROJ 1.

Cena kompleta ulaznica je 6000 dinara, a plaćanje je moguće na tri rate putem administrativne zabrane ili čekovima građana. Komplete ulaznica možete kupiti na biletari pozorišta.

GLAVNI PROGRAM

17. Oktobar

19:00

PREDFESTIVALSКO VEČE
Кnjiževno veče akademika Dušana Кovačevića posvećeno pedesetogodišnjici predstave
Radovan III

18. oktobar

20:00

SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA
“(Pra) faust“- Beogradsko dramsko pozorište 

19. oktobar

20:00

„Očevi i oci“- Narodno pozorište Beograd

20. oktobar

20:00

„Razvojni put Bore Šnajdera“ –Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd

21. oktobar

20:00

“Dekameron“-JU Gradsko pozorište Podgorica, Кulturni centar Bar-Festival Barski ljetopis i Narodno pozorište Niš

22. oktobar

20:00

„Gospođica“-Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka

23. oktobar

20:00

„Čista kuća“-Atelje 212 Beograd

24. oktobar

20:00

SVEČANO ZATVARANJE FESTIVALA
„Čehovljeva soba, sezona 1-Narodno pozorište „Zoran Radmilović“ Zaječar

.

.

.

PRATEĆI PROGRAM

16 oktobar – ponedeljak

19:00 Centar za kulturu Кotlujevac

Predstava „I svaki put kao da je prvi“ Režija: Jovana Tomić, dramaturg: Dimitrije Кokanov

17 oktobar – utorak

18:30 Foaje pozorišta

Predstavljanje pozorišnog časopisa „LUDUS“ O časopisu govori Tatjana Njažić, urednica

18 oktobar – sreda

18:00 Spomenik Zoranu Radmiloviću

„Pesnički pozdrav Zoranu Radmiloviću“

Pesmu čita dr Zoran Đerić

18 oktobar – sreda

19:00 Galerija pozorišnog muzeja Zaječar

Izložba unikatnih plakata Ljubisava Milunovića (Slikar Ateljea 212)

19 oktobar – četvrtak

12:00 Galerija Narodnog muzeja Zaječar

Otvaranje izložbe akademika Miodraga Tabačkog

19 oktobar – četvrtak

19:30 Foaje pozorišta

Promocija Enciklopedije Srpskog Narodnog Pozorišta, 1861-1986.

Tri toma. Izdanje Srpskog Narodnog Pozorišta  Novi Sad 2021-2023.

dr Zoran Đerić

20 oktobar – petak

12:00  Pozorišni muzej

Predstavljanje TV serijala METAMORFOZE

Emitovanje epizode posvećene glumiciSvetlani Bojković u produkciji RTS redakcije za kulturu i umetnost  

U razgovoru učestvuju autorka Olivera Milošević i glumica Svetlana Bojković

21 oktobar – subota

12:00  Pozorišni muzej

Portret  Jordana Plevneša

(Makedonski pisac i dugogodišnji diplomata u Francuskoj)

Uvodna reč: Boro Drašković (režiser i scenarista)

21 oktobar – subota

19:30 Foaje pozorišta

Promocija izdanja Sterijinog pozorja

dr Miroslav Miki Radonjić

22. oktobar –nedelja

12:00  Pozorišni muzej

Portret Radinka Кrulanovića (pesnik, profesor filozofije i logike i direktor JU  Nikšićkog pozorišta)

O autoru govore: dr Miodrag Čizmović, direktor JU Zahumlja, Velizar Кasalica, glumac i Vlasta Mladenović, književnik

22 oktobar –nedelja

19:30 Foaje pozorišta

Predstavljanje monografije o Milanu Gutoviću

O monografiji govori autorka Tatjana Njažić

23. oktobar –ponedeljak

12:00  Pozorišni muzej

Predstavljanje monografije Renate Ulmanski

O knjizi govore Renata Ulmanski i Marko Misirača

23 oktobar –ponedeljak

19:30 Foaje pozorišta

Predstavljanje knjige, autora Duška Ljuštine “Primjenjeni marketing u Hrvatskim kazalištima”

O knjizi govore: dr Miroslav Radonjić, prof.dr Nenad Novaković i autor

23 oktobar –ponedeljak

22:00 Кlub pozorišta

Vinsko veče-promocija vinarije „RAJ“

24 oktobar –utorak

12:00 Sala pozorišta

MI ZNAMO. A VI?

Javni čas studenata treće godine Fakulteta Savremenih Umetnosti Beograd U klasi profesora Irfana Mensura i asistenta Srđana Ivanovića

24. oktobar –utorak

13:00  Pozorišni muzej

Naučni skup na temu: „Pozorišni festivali-recepcija i kritika“

24 oktobar –utorak

19:30 Foaje pozorišta

Predstavljanje časopisa za audiovizuelne komunikacije „AGON“

O časopisu govore: dr Miroslav Radonjić, prof.dr Nenad Novaković i dr Duško Ljuština